Судећи према запаљивој реторици која ових дана долази из Јапана, и одмереном, али енергичном и бескомпромисном одговору који стиже из Москве- све су опције у игри!Наравно у центру ове игре је Јужни Курилски архипелаг, кога чине четири острва у руском поседу. Спорна Курилска острва историјски и политички припадају Русији још из доба Царске Русије. У време Кримског рата 1855, војно ослабљена Царска Русија, је „уступила“ Курилска острва агресивном Јапану, да би избегла још један рат. И од тада, па до јапанског пораза у Другом светском рату, та острва су била у привременом јапанском поседу. 1945 острва су поново заузета (ослобођена) од стране совјетских трупа и враћена у посед Совјетске Уније, и сабсеквентно данашње Русије. Наставите читање →

ПАЦОВИ НАПУШТАЈУ БРОД КОЈИ ТОНЕ

 После оставке министра „који властитом здравству не верује“, назочног Томице Милосављевића, можемо да очекујемо и друге оставке „врхунских и незаменљивих“ српских кадрова, бежанију у свим правцима, а нарочито у правцу Брисела, где ће „наши вође“ у недостатку народа бити приморани да одведу сами себе- а све у духу оне старе пословице да „пацови први напуштају брод који тоне“. Наставите читање →

МЕРЧЕП, ОРГАНИЗАТОР РАТНИХ ЗЛОЧИНА ПРОТИВ СРПСКОГ СТАНОВНИШТВА

 

 Пре пар месеци је у Хрватској ухапшен један од водећих хрватских „бранитеља“, чија је специјалност била убијање беспомоћних „српских агресора“- стараца, жена и деце. Његово име је Томислав Мерчеп, по струци грађевински инжињер- по избору ратни злочинац и усташки „кољач“, родом из Борова села.

  Наставите читање →

 Наслов свакако звучи „бомбасто“, али управо тако произилази из управо ажуриране (на Викиликс сајту) строго поверљиве дипломатске депеше под шифром: 08BELGRADE1097, датиране 22-ог Октобра 2010.

У уводном делу отправница америчке амбасаде Џенифер Браш наводи, да је сарадња српске владе са Хагом „кренула драматичним корацима после јулског формирања нове владе, што се показује хапшењем српског ратног лидера из Босне Радована Караџића.“ Она наводи да је нова влада, „сада неометана од стране званичника некооперативне Демократске Странке Србије, који су заузимали положаје у БИА и министарству унутрашњих послова, показује способна да лоцира бегунце и делује на основу дојава.“ Наставите читање →

Из још једног строго поверљивог дипломатског документа, чији је извор наравно Викиликс, и који под ознаком „09BELGRADE841“, упућен у Септембру прошле године из америчке амбасаде у Београду  надлежним министарствима у САД, државном секретару Х. Клинтон, као и једном броју америчких амбасада у региону- сазнајемо да су Тадић и његови сарадници чинили све да импресионирају своје америчке налогодавце са својом одлучношћу да остану на „вашингтонско-бриселском“ путу, чак и по цену тоталне алијенације братске Русије и других неутралних великих сила-  које за разлику од Западних сила, уместо „евроунијске фатаморгане“ – Србији нуде огромну конкретну финансијску, привредну и војну помоћ, која би резултирала у потпуни опоравак наше отаџбине, још видљиво унакажене бомбама „истих“ који нам данас продају ту „евроунијску фатаморгану“. Наставите читање →

 За присуствовање седницама Народне Скупштине Србије, па макар и путем тв преноса, уистину треба имати добар стомак. Не сећам се када сам се задњи пут усудио на такав само-омаловажавајући поступак, али најава седнице на којој ће се вероватно донети историјска одлука о судбини  Српске војске и иста „послати  у историју“- није ми оставила пуно избора. Прогутао сам кнедлу и утонуо у фотељу испред не баш тако малог екрана мог малог тв  пријемника.

Признајем да сам до сада потцењивао ниво диктатуре под којим данас стење Србија. Мислио сам да се та диктатура одсликава пре свега у разулареним полицијским фалангама, тамничењу малолетника, изглађивању властитог грађанства, декадентном мењшевизму, једнобојној (жутој) „разнобојности“ медија…, све то- док нисам притиснуо дугме на даљинском, и предамном се отворило то големо полу-празно акустично здање, у коме се говори обијају о главе говорницима. Тако бар допиру до неких глава- рекох сам себи. Наставите читање →

 

Једног дана, када се буде писала историја, и то она права, а не „нордијска“, „бечко-минхенска“, „ватиканска“, или било која друга „минхаузеновска“, какве нам се перфидно сервирају у континуитету још од стварања прве Европске Уније- Хабзбуршке; Србија ће ући у историјске анале специјалног рата, као земља у којој је непријатељ и по окончању војних активности наставио да уграђује пету колону у сваки сегмент институционалног живота Српске нације. А то значи само једну ствар- да нас непријатељ вреднује много више, него ми сами себе! Наставите читање →