Ослобођење Црне Горе од Османлија за Бошњаке – геноцид

Зашто Црна Гора није обележила 100 година Првог балканског рата. Бошњачка дијаспора тражила да се држава „огради од геноцида“ почињеног 1912. године

Држава Црна Гора није званично обележила 100 година Првог балканског рата, без обзира на то што је у тој јуначкој епопеји ослобођен већи број градова који су сада у саставу ове државе, као и Пећ и Ђаковица, који су јој тада припали.

У ратним операцијама црногорске војске које је водио бригадир (бригадни генерал) Јанко Вукотић, потпомогнут локалним устаницима, ослобођени су Мојковац и Бијело Поље.

Упркос захтеву краља Николе, условљеног притисцима Аустроугарске „да не дира у Санџак“, самовољом Вукотића и жељом слободара у октобру 1912. године, Беране, Рожаје, али и Плав и Гусиње, који су ревизијом Санстефанског уговора били враћени Турској, припојени су Црној Гори.

Да обележавања великог јубилеја неће бити, наговештено је почетком октобра, када је директор Историјског института Црне Горе др Радослав Распоповић, казао да та институција нема новца, односно да чека одговор Владе о могућностима финансирања организовања скупа.

До краја октобра, Црногорска академија наука и уметности (ЦАНУ), такође није организовала никакав научни скуп којим би се подсетило на дане када је Црна Гора заокружила своје границе и на време када се на овом делу њене територије први пут завијорио црногорски барјак слободе.

Обележавање јубилеја тако је препуштено локалним властима на северу Црне Горе, од којих су само оне у Пљевљима, где једино на овом подручју власт држи опозиција, обележиле светли датум низом манифестација, али и научним скупом.

У Бијелом Пољу, потпредседник општине Радован Обрадовић „засада не зна ништа о обележавању јубилеја“, уз ограду да су га обележиле Црквена општина и неке странке. У Мојковцу председник СО Славенко Блажевић такође не зна ништа о томе.

Из Плава и Гусиња, где је већински бошњачко-албански живаљ, о јубилеју ни речи, осим што је „у име грађана ових општина“ из Њујорка отишла на руке званичника у Подгорици „декларација“.

У њој се тражи да се црногорске власти ограде од геноцида извршеног од државних органа Црне Горе над Бошњацима и Албанцима у ова два места 1912. и годину дана касније.

Колико је Црна Гора постала „шира“ ослобађањем само Васојевића од Турака, знају сви у овој држави, посебно историчари. Знао је то добро и један од васојевићких првака и вођа устаника Авро Цемовић, када је у вербалном „мегдану“ са неприкосновеним краљем Николом, без устезања изрекао чувене речи:

„Господару, ја сам ти са мојим оцем и ђедом освојио по’ земље, па ти је дао да ш’ њом управљаш и на њу живиш! Немој господару, да се свађамо, јер ако се станемо дијелити виша ће моја држава од твоје бити, макар један чеперак!“

Зашто је званична Црна Гора прећутала подвиге бригадира Вукотића, Авра Цемовића и многих знаних и незнаних јунака? Да ли су се „турбо-Црногорци“ из политичке елите постидели подвига славних предака, или су водили рачуна о изборима и зарад гласова „заборавили“ на јуначке дане у којима је било и примера нечовештва о којима, наравно, треба говорити.

Славни преци, да могу да устану, без сумње би се постидели дела свог потомства.

М. Секуловић (Новости)

Судски процес над последњим оптуженим пред МТБЈ Гораном Хаџићем, почео је 16. октобра текуће године. Бивши председник Републике Српске Крајине оптужен је по 14 тачака оптужнице, укључујући убиства, прогоне, мучења, депортације, рушење имовине и друго. Тужилаштво тврди да је Горан Хаџић починио ове злочине кроз учешће у “удруженом злочиначком подухвату” (joint criminal enterprise) са другим учесницима, међу којима су С. Милошевић, М. Марић, В. Шешељ, Ј. Станишић, Ф. Симатовић, па чак и Аркан. Како је постало јасно већ првог дана процеса, тужилаштво је планирало да осуди Хаџића као зачетника “првог етничког чишћења” у историји бивше Југославије.

05.11.2012. Фонд стратешке културе, пише: Александар Мезјајев

Два главна сведока против Г. Хаџића који су сведочили протекле две недеље – његове су бивше колеге из руководства Српских крајина: Вељко Џакула, бивши председник Српске аутономне регије Западна Славонија, као и члан руководства СДС Боривоје Савић. Њихова сведочења тичу се тога како се Хаџић дружио са Слободаном Милошевићем (и као бајаги, био од њега потпуно зависан), као и са Арканом, како је он знао за почињене злочине и да није мислио на заједнички суживот Срба и Хрвата. Другим речима, сведоци су дали класична инсајдерска сведочења – о субјективној страни почињених злочина. Међутим, та два сведока су у целини оставила јако жалостан утисак. Што се тиче В. Џакуле, његов положај је јасан свима – он је једини руководилац српских аутономних регија против кога Хашки трибунал није подигао оптужницу. Он је већ сведочио и на процесу против Милана Мартића и како се сад испоставило, наступао је и на другим процесима али тајно, то јест као “заштићени” сведок. Није тешко досетити се против кога је још радио Џакула! У пресуди Милану Мартићу, судије су се неколико десетина пута ослониле на сведочење Џакуле.¹ И то је схватљиво, треба одрадити “указано поверење”. Колико само вреди Џакулина прича како је Хаџић наредио напад на Новску и Нову Градишку, а како је он – Џакула – то зауставио! Положај другог сведока Б. Савића је умногоме сличан. Он је већ сведочио против руководилаца српске безбедносне службе (Ј. Станишића и Ф. Симатовића) и за њега више нема повратка назад. Што је још једном потврдило и унакрсно испитивање, на коме су “испливале” заслуге сведока пред српским крајинама, што значи да је он предмет уцене за МТБЈ!

Горан Хаџић је де факто већ осуђен. Јер је Хашки трибунал већ осудио и “самопроглашену” Републику Српску Крајину (и друге “самопроглашене”српске крајине) и српске снаге којима је командовао њен председник. Бивши председници Републике Српске Крајине Милан Мартић и Милан Бабић су већ осуђени. Практично је оправдано велико етничко чишћење, операција “Олуја”. Без обзира на то што су два генерала која су је предводила – А. Готовина и М. Маркаћ – осуђени од МТБЈ на 24 и 17 година, њих нису осудили за етничко чишћење српског народа, него због кршења норми међународног хуманитарног права за време његовог спровођења! На отварању судског процеса тужилац је изјавио да је 1997. године “нестала” Република Српска Крајина и да је била мирно реинтегрисана (!!!) у састав Хрватске.

Међутим, ризиковаћу да претпоставим да је Горану Хаџићу дата шанса. Једна једина, но она је протекле две недеље стално висила у ваздуху. Ради се о томе да се сва кривица свали на онога кога Хашки трибунал није могао осудити – на Слободана Милошевића. За Хашки трибунал Горан Хаџић је ситна риба и у трибуналу су спремни да га замене за “главни посао свог живота”. Управо зато се Горану Хаџићу већ на почетку процеса предлаже та верзија о његовом “дружењу” са Слободаном Милошевићем и о његовој “зависности” од Милошевића. Намера је више него провидна – свали све на председника Србије и постоје шансе за милост. Пример Милана Милутиновића вам је пред очима…

Само што, осим примера М. Милутиновића постоји још и пример Милана Бабића. Без обзира што је Бабић учинио све што је од њега тражило тужилаштво, он не само да је био осуђен, него је био и убијен за време сведочења против Милана Мартића! Иако су из Хашког трибунала изјавили да је то било самоубиство, они нису могли објаснити како је М. Бабић успео да се обеси у седећем положају, зашто је претходно ставио себи на главу пластичну кесу и због чега су трагови на његовом врату неколико пута мање ширине од каиша на коме је он “висио”. Без обзира на то што свака од указаних чињеница и појединачно представљају основу за сумњу у верзију о самоубиству, руководство трибунала је изјавило да нема потребе за даљом истрагом. Понављам, наговештај је испао више него провидан…

1 Види.: Prosecutor v. Milan Martic, Judgement, 12 Jun 2007 (Види., на пример, параграфе 333, 335, 336 и др.)

4 новембар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

СРПСКИ ВОТЕРГЕЈТ ИЛИ АТЕНТАТ НА ПРЕДСЕДНИКА…. Према писању више водећих Српских медија (сада већ веома добро документовано) прислушкивање Председника државе Томислава Николића и Потпредседника владе и министра одбране Александра Вучића, је изгледа била уверитира у нешто много озбиљније!? Теорији да су Николић и Вучић били праћени да би се установио тачан „патерн“ њиховог кретања, који би онда послужио за њихову физичку ликвидацију- данас је посебну тежину дало писање више електронских медија, са информацијом да је у ноћи између петка и суботе „високи официр“ МУП-а покушао службеним „џипом“ да угрози безбедност Председника државе који је био путник у службеном „мерцедесу“, и који се кретао „дезигнирамо рутом“ у мањој колони и са службеном пратњом. У овој фази о том инциденту нема пуно детаља, али узимајући у обзир све детаље ове афере са прислушкивањем, изгледа да се „коцкице мозаика“ склапају, и да је безбедност (бар оног „напредњачког“) дела државног врха озбиљно компромитована. По мишљењу аутора овог уводника, стекли су се неопходни услови за увођење бар делимичног ванредног стања и чистку у безбедносно полицијским структурама, које су очигледно под утицајем и контролом елемената бившег режима и водећих Западних влада и њихових тајних служби. Уосталом у самом седишту БИА агенције је (бар до недавно) постојала канцеларија Америчке „државне безбедности“, такозване ФБИ агенције… Крајње је време да се Србија ослободи стране и домаће издајничке агентуре! Ако не делујете „данас“, и то одлучно и бескомпромисно господине Председниче и Министре војни– можда за вас више и неће бити „сутра“… М. Новаковић

———————————————————————–

АТЕНТАТ НА ПРЕДСЕДНИКА: Официр МУП покушао да убије Николића?

Високи официр МУП Србије изазвао је инцидент у суботу око три сата ујутру када је службеним аутомобилом налетао на колону возила која је пратила председника Србије Томислава Николића и више пута им пресекао пут! Инцидент се догодио на ауто-путу Београд-Ниш, ексклузивно сазнаје Курир!

– Председник Николић ишао је према Крагујевцу. Он је био у „мерцедесу“, а у аутомобилима иза и испред њега било је обезбеђење – каже наш саговорник из безбедносних структура.

 

(курир)

—————————————

недеља, 04. нов 2012, 15:23 -> 19:44 ртс

Прислушкивањем праћено и кретање

 

Циљ прислушкивања председника Томислава Николића и мене било је и наше кретање, каже потпредседник Владе Александар Вучић. Прислушкивање је заустављено и телефон председника је заштићен, рекао је Вучић.

Потпредседник Владе Србије Александар Вучић изјавио је да је некоме био битан увид у његово кретање и кретање председника Томислава Николића, а не само списак људи са којима су они разговарали, као и да је прислушкивање председника државе откривено пре два месеца, али да је оно заустављено.

„То прислушкивање је заустављено и телефон председника Николића је заштићен. Да ли нека страна служба то може да ради, а да ми то и не похватамо – какви су данас уређаји, мислим да је и то могуће, али је председник државе свестан тога“, рекао је Вучић гостујући на телевизији Прва.

На питање да ли је председника државе прислушкивала полиција, Вучић је одговорио да не жели о томе да говори.

Он је поводом истраге о полицијском увиду у листинге позива и прислушкивању њега и председника државе напоменуо да није реч само о списку људи са којима су контактирали, већ и о базним станицама и координатама њиховог кретања.

„Некоме је то било много важније од списка људи са којима разговарамо, пошто председник Николић ни ја не разговарамо, опростите, ни са Шарићима, ни са не знам ким, нити смо икада разговарали“, рекао је Вучић.

Он је напоменуо да више детаља не може да износи, да не би угрозио истрагу.

Говорећи о првих 100 дана рада Владе и њеним успесима Вучић је навео да Србија очекује датум почетка преговора о чланству у ЕУ најкасније до јуна, а није искључено да се то догоди већ у марту, или да датум условно буде одређен у децембру.

Србију очекује доношење низа реформских закона и доношење стратегије за борбу против корупције, чије се усвајање очекује овог месеца.

„Потребно је и да донесемо закон о јавним набавкама усаглашен са ЕУ. Потребна је широка палета реформских закона“, указао је Вучић.

Он је додао да је за првих сто дана свог рада Влада радила боље него што се од ње очекивало.

Мишковић у приватизацијама које ЕУ тражи да се испитају

Александар Вучић је рекао да се у најмање један, а можда и три случаја приватизације чије је испитивање тражила ЕУ, односе на власника „Делте“ Мирослава Мишковића.

Вучић је поручио да ни Мишковић, ни његови политички патрони, нити било ко други не може да спречи процесе у борби против корупције који се воде.

Он је рекао да је важно да тужиоци и судство могу да раде свој посао самостално и независно, уз оцену да грађани виде да је на сцени нулта толеранција према корпуцији што им је вратило поверење.

Први потпредседник Владе је рекао и да тражи само мало стрпљења јер треба велики посао да се обави и поручио да ће на ред доћи и „Југоремедија“ и „Галеника“ и поновио да у обрачуну са корпуцијом неће бити заштићених.

Како је најавио, сратегија о борби против корупције наћи ће се пред посланицима до краја новембра, а до половине децембра и измене закона о кривичном поступку.

—————————————————

04.11.2012 15:33 танјуг

Заустављено прислушкивање председника Србије

БЕОГРАД – Први потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић изјавио је да је прислушкивање председника Србије Tомислава Николића заустављено и да је према прелиминарним резултатима истраге циљ био утврђивање његовог кретања.

Покушај прислушкивања Николића откривен је у истом дану када су се појавиле инФормације да и мене неко прислушкује, рекао је Вучић гостујући на телевизији Прва.

Вучић је навео да је неко тражио списак људи са којима су он и Николић разговарали, а да је кроз тај списак могао да добије и њихово комплетно кретање.

Објаснио је да листинзи телеФонских оператера показују, преко базних станица, њихово кретање „у сваком секунду“, место и координате где се налазе.

„Дакле, некоме је било много важније кретање од списка са ким разговарате, а пошто ни Николић, ни ја не разговарамо са Шарићима, нити смо икада разговарали, у питању је било, бар тако неки прелиминарни резултати показују, сазнавање кретања појединих људи“, рекао је Вучић.

Вучић је навео да је „телеФон председника Николића заштићен“ и да се предузимају све мере да не буде прислушкивања и додао да се веома тешко може борити са апаратима за електронско извиђање и да држава свим средствима којима располаже то чини.

„Прислушкивање је заустављено и телеФон председника Николића је заштићен. Да ли нека страна служба то може да ради, а да ми то и не похватамо? Какви су данас уређаји, мислим да је и то могуће, али је председник државе свестан тога“, рекао је Вучић.

У случају прислушкиванмју телеФона председника Србије предузимају се веће мере безбедности и о томе се брину и БИА и ВОА, навео је Вучић.

Он је навео да је „био чудан начин правдања“ прислушкивања телеФона председника Србије, али је то свакако заустављено и није могло да произведе даље последице.

Вучић је рекао да не жели да говори о свим детаљима прислушкивања док се истрага не заврши у потпуности.

Војници су се враћали. Долазили су раскаљаним друмовима, који су их некада одвели у туђину.
Промицала је група за групом. Људи су се здравили, распитивали једне за друге, радовали се.— И стара Сока Лолић изишла је да сачека ратнике. Са њима ће доћи и њен првенац, њен Живадин и братић Јанко.

04.11.2012. извор: ДАН ВЕТРАНА – ВИДОВДАН, за ФБР приредила Биљана Диковић

— Видесте ли где мог Живадина? — питала је старица војнике у пролазу.

Они су се правили да не чују њене речи и, поздрављајући је узгред, прошли мимо њене тарабе.

— Отишао је са Јанком, они ће се заједно вратити? — опет ће стара Сока.—

Тога дана Живадин и Јанко нису стигли. Нису се вратили ни сутра, ни прекосутра, никада више. А старица је сваког јутра извиривала иза тараба, излазила на друм и кошчату старачку руку стављала изнад чела, погледајури неће ли се отуда из даљине појавити и њена деца. Остале мајке су се радовале, само је она чекала и чекала.—

— Да одемо, најо, до Паје, можда ће он нешто знати да нам каже?…

И две жене, мајка и снаја, придржавајући једна другу, бојажљиво су ушле у суседову кућу која је сијала од радости. Кад су ушле унутра, све је намах заћутало.— Паја је пришао старици, пољубио је у руку и прошапутао:

— Помаже Бог, најо.

— Добро нам дошао, сине…

И настао је мучан тајац.

— А мој Живадин?

— Остао је тамо, на Кајмакчалану…—

Паја је одвезао знојаву војничку мараму и отворио завежљај. Засијале су две златне Карађорђеве звезде са мачевима, еполетушке погинулог потпоручника, руски Крст Светог Ђорђа, златна Обилићева медаља за храброст и Освећено Косово.

— Ево, најо, ово је остало иза Живадина.

Дани су пролазили, људи престали да помињу рат.— Само стара Сока Лолић није могла да заборави свог сина. Минуле су дуге године, али она свакога јутра провиривала је кроз тарабе, дизала своју кошчату руку изнад чела и гледала низ друм, неће ли се отуда, из даљине појавити њен Живадин…

— Нема га, ни данас га нема…

А када се старици једне ноћи јавио анђео и казао јој да је њен Живадин међу добрим душама, она се некако смирила. Па је онда у цркви дала подушје за спас душе свога првенца и на гробљу уредила гроб у који никад није сахрањено њено дете. На белом чаршаву златом је извезла речи које су јој други написали:

„Живадин Лолић, погинуо на Кајмакчалану 1916 године“. Тај чаршав ставила је у хладну гробницу. Свакога лета, о Видовдану, она купи воштаницу и припали је за покој Живадинове душе, који је на кајмакчаланском врху остао да спава вечни сан.

 

*********************

Текст и фотографија преузети из књиге: МИЛАН ШАНТИЋ: ВИТЕЗИ СЛОБОДЕ
Штампа Државне штампарије Краљевине Југославије | Београд 1938

Спомен костурницу из Првог светског рата у Аранђеловцу, која се налази на путу 1300 каплара, непозната лица, по свој прилици малолетна, ижврљала су ауто лаком, гробове око спомен костурнице засули су ђубретом, а као што се може приметити поразбијане су и светиљке које су обасјавале сам комплекс.

04.11.2012. ФБР Иван Ивановић

У времену моралног, културног и духовног слома у којем живимо, када се многи боре за личну егзистенцију, многе овај вандализам  неће потрести,  али овај чин има много већу тежину него што нам се чини у први мах, када размишљамо да је то само дело разуларених пубертетлија.

Право питање које требамо да поставимо је одакле толико непознавање историје сопственог народа, и неразвијен осећај родољубља и патриотизма код младих људи. Друштвени систем који српску омладину учи лажним вредностима и уздиже различите облике девијантног понашања је заправо главни кривац што је исписана спомен костурница, а гробови српских јунака затрпани ђубретом.

Српски народ се већ деценијама налази у позицији да је помињање и уздизање српске културе, историје, ратника, владара, шајкаче, опанка, па и спортских клубова… велика срамота, и плодови таквог учења свакодневно нам се указују. Питање које свако од нас треба да постави самом себи је „коме ћемо оставити Србију„, а када схвати какав мора бити нараштај који ће наследити Милоша Обилића, Вожда Карађорђа, Степу Степановића, Николу Теслу… нека добро промисли да ли је могуће у садашњем друштвеном систему такво патриотско васпитање српске деце, и одгајање достојних наследника.

СНП НАШИ кроз своје деловање често је говорио о сличним темама, и указивао на девијантне друштвене појаве које за циљ имају уништење српске омладине, и оно што можемо сматрати великим успехом то је што наш покрет окупља на стотине младих људи са израженим патриотизмом, због чега смо често били на мети прозападних политичких странака и медија.

Овакви догађаји као што је уништавање српских светиња, само нас чине утврђенијима у нашој идеји да су праве промене у Србији једино могуће кроз духовни и културни препород српског народа, односно омладине која ће бити носилац тих промена.Да би до тога дошло, неопходне су крупне промене  у просветном систему и културној политици, што је и циљ политичког деловања СНП НАШИ.

Такође, током следеће седмице активисти СНП НАШИ из Аранђеловца,  санираће штету која је нанета на спомен костурници и читав комплекс очистити од ђубрета.

Информативна служба
СНП НАШИ

Кратка веза: http://nasisrbija.org/?p=9363

Песня – слово Души, переведенно в буквы. Такие буквы в виде молитвах Невен Милакович творит для каждого из нас. Не первый раз, его песни опубликованы на ФБ профиле вызвают очень положительные комментарии. Стих интеллектуально сильный, ясный. Поэт – путеводитель в стихотворениях, темой которых является сама Живая жизнь. Он листает песню и всегда в конце с хорошим сообщением, закрывает книгу. Это дар небесный. Из-за всего чего сегодня песней называют, опубликуем ещe oдну из песен глубокой истины поэтa Невена Милаковича.

04.11.2012. Главный редактор СЕРБского ФБРепортера, Биляна Дикович

***

СВЯТАЯ КСЕНИЯ ПЕТЕРБУРГСКАЯ

Невен Милакович

Этой ночью Петроград меня так сильно зовет,
как будто там – мой первый шаг
первое кормленье грудью, первые морщины отца и матери
Сегодня моей душе забытый белый цвет России снится
и бродит по степям снежным, как грустный звон струны.

Сегодня я узник собственного тела,
потерявший иллюзию, что я не раб,
ласкал Икону Святой Ксении,
холодными руками и горячим лбом
и снились мне улицы Петровского края,
Смоленское кладбище, которых не видал.

И удивлялась душа, расстилающаяся в мире
откуда на кладбище радости столько,
почему все к скромной капели спешат
с детской надеждой и сета —…
как все поместились в здание небольшое.

И тогда шепнула мне Матушка…
моя, и всех детей, рожденных на свете:
„Не возможно, дитя милое, Небо так измерить
помолись, сынок Святой и целуй Мощи ее
и Ее зрением глаза твои снова откроются.“

„Она, сынок, стала больше этого города,
потому, что очень ей на всегда остаться маленькой, хотелось
как и сам Господь для нашего Спасения страдать,
все что хотела она, сынок другим она отдала.“

„Она страдала за чужие грехи, чтоб свои достоинства скрыть,
чужой радостью питалась, и ею других утешала,
от всех она скрыла Свет, только от Господа не скрылась,
поэтому и такая Благодать на Ее душу вылилась.“

„Дом свой убогим подарила и освободилась,
и имени отреклась, Христу себя передала
и Рай на земле приобрела, а все думали – она мала,
а душа Ее так велика, что в нее вся Россия поместилась.“

Зимой ее звезды согревали, Подвигом Ее восхищенные,
солнце ее будило стеснительно, заботясь, что не мешает
солнцу понятно, что блеск его слишком скоромный, Святости ее недостойный
куда Она наступила появилась Церковь, где помолилась – придел Святой…“

Этой ночью я бродил до края света, чтобы как-то к себе вернуться,
этой ночью я челом дотронулся к Небу и этот миг меня как пламя греет,
этой ночью я на коленах к Матушке летел, летая назад падение свое понял,
этой ночью я лечил раны стихом, целуя Икону Святой Ксении.

На русски перевела Мая Teшич

АПЕЛ ДА РАДЕ ПРОТИВ СЛАВОМАКЕДОНСКЕ ВЛАДЕ – ЗА ПРАВО НА ДЕКОНОЛИЗАЦИЈУ И ФОРМИРАЊЕ „ЕТНИЧКЕ АЛБАНИЈЕ“

НОВИНСКА агенција на албанском језику из Скопља ИНА (Iliria News Agency) на својој интеренет страници објавила је колумну у којој Албанце у Македонији позива на револуцију.

04.11.2012. факти.орг

 „Албански народ је у стању бескрајне беде под колонијалном окупацијом у БЈР Македонији, изневерен од политичке елите, и мора да преузме судбину у своје руке. Да не трпи више потчињеност од славомакедонске владе која је тиранска“, наводи се у колумни коју су пренели македонски медији.

У тексту је упућена и порука „свим садашњим сарадницима ове владе који немају свести да делују против насилничке власти“ да ће доћи дан када ће страдати.

       „Одбијање и отпор према овој колонијалној, терористичкој и антиалбанској држави од виталног су значаја за остваривање слободе, и сви људи морају да раде против славомакедонске владе и на крају да остваре право на самоопредељење и деконолизацију, право на референдум за формирање јединствене националне државе, етничке Албаније“, написала је аутор Валбона Вардари.

       У тексту који је ИНА објавила 31. октобра, а македонски медији данас пренели, закључује се да „албански народ под колонијалном влашћу у Републици Македонији има право на револуцију“ и упућује апел свим Албанцима: „Радите и борите се против славомакедонске колонијалне власти, за ослобађање ваше деце!“

 

СВЕТА КСЕНИЈА ПЕТРОГРАДСКА

Невен Милаковић

Ноћас ме тако снажно Петроград дозива,
као да је тамо мој први корак,
прво дојење, и прве боре оца и мајке,
ноћас ми душа заборављену бјелину Русије снива
и лута степама снијежним као тужни јецај балалајке.

Ноћас сам заробљен властитим тијелом,
погубивши илузију да нијесам робље,
миловао Икону Свете Ксеније,
хладним рукама и врелим челом
и снивао улице Петровског краја,
и никад виђено Смоленско гробље.

И чудила се душа прелешћена свијетом
откуда на гробљу радости толико,
зашто сви скромној капели хитају
ђетињом надом и старачком сјетом…
како их све прихвати здање невелико.

А онда ми дошапну Мајка…
моја и све дјеце икада рођене:
„Не може се чедо мило Небо тако измјерити,
помоли се сине Светој и цјеливај Мошти Њене
па ће ти се Њеним видом очи опет отворити.“

„Она је сине остала већа од овога града,
зато што жељаше силно да заувијек остане мала,
да попут Господа самог рад нашег Спасења страда,
све сто жељаше сине она је другима дала.“

„Испаштала туђе гријехе да своју Врлину скрије,
туђом се радошћу хранила и њоме друге тјешила,
од свих је сакрила Светост само од Господа није,
зато се толика Благодат на душу Њену излила.“

„Кућу је убогима поклонила и себе ослободила,
и имена се одрекла Христосу себе предала,
и Рај на земљи стекла, и сви су мислили да је мала,
а душа Њена тако велика… у њу је цијела Русија стала.“

„Зими је звијезде гријале Подвигом Њеним задивљене,
сунце је будило некако стидљиво као да брине да јој не смета,
свјесно да сјај је његов прескроман и недостојан Светости Њене,
гдје је крочила Црква је била, гдје се помолила пјевница Света…“

Ноћас сам одлутао на крај свијета да бих се некако себи вратио,
ноћас сам челом додирнуо Небо и тај ме додир као пламен грије,
ноћас сам клечећи Мајци летио, летећи најзад пад свој схватио,
ноћас сам видао ране стихом љубећи Икону Свете Ксеније.