Category: Вести
BREAKING NEWS FROM OCCUPIED KOSOVO: A Serb has been kidnapped in front of a hospital! Protest in Mitrovica at noon!
BREAKING NEWS FROM OCCUPIED KOSOVO: A SERB HAS BEEN KIDNAPPED IN FRONT OF A HOSPITAL, PROTESTS IN MITROVICA AT NOON!
11.15 am: The arresting of the Serb was done by a third (secret) police
The declaration of Besim Hoti, the spokesman of the Kosovo police forces, stating that they have nothing to do with the arresting of a Serb in Northern Kosovska Mitrovica, makes us think that the arresting was done by some other police forces. Yet again, the declaration of EULEX spokesman, Irina Gudeljevic, that she is aware of the arrest, but that EULEX did not do it, also makes us conclude that this was done by a third party. For the moment, we don’t have any declarations from the KFOR officials, if they participated in the arrest of Slavoljub Jovic. All this makes us believe that the arrest was done by so me «third police forces», for the moment remained secret.It seems that this is a coordinated action of «different police forces», obviously turned against the Kosovo Serbs. From what we know, the arresting was secured by the Polish KFOR soldiers, so the only sure information is that they participated in the arrest. We don’t have any other information about this arrest, but they will certainly come soon.We, Serbs from Kosovo, request for immediate release of the Serb Slavoljub Jovic and for the stopping of all pressures on Serbs , especially on those who still care for their national dignity.
09:18 am: the organisation of Serbian Slavic solidarity G.S. Shcerbina, organizes a protest at noon on Sumadija Square in Kosovska Mitrovica against the arrests of Serbs !
08:45 am: Moments ago in Kosovska Mitrovica, Nebojsa Jovic’s brother was arrested in front of the hospital. We still don’t know by whom, they were wearing black masks and uniforms. We suppose it was SIK or ROSU, with the Polish KFOR soldiers. The kidnapping was done very quickly. A hospital van appeared, whose driver also wore a black mask. Serbs in Mitrovica are preparing protests for noon.
Please forward this information. The hunting for Serbs has began. IMPORTANT! URGENT!
______
Source: Srbi na okup
Саша Касаловић: НЕЧУВЕНА ИЗДАЈА!
Боже Господе …да ли је могуће да оволика количина србофобије постоји и међу самим србским народом, да ли је могуће да су Србкиње у последњих 50 година само издајнике рађале и да ли је могуће да у Србији више нема Срба… НЕЗАБЕЛЕЖЕНА ИЗДАЈА, КОЈА СЕ НИКАДА И НИГДЕ У СВЕТУ НИЈЕ НА ОВАЈ НАЧИН ДОГОДИЛА!
31.10.2012. ФБ Саша Касаловић, за ФБР приредила Биљана Диковић
Одбор Скупштине Србије за Косово и Метохију је четри сата расправљао о току дијалога Београда и Приштине и о постигнутим споразумима до сада. Ту се сазнало да се све што је Борко Стефановић издоговарао, нашло на столу тада заменика премијера Ивице Дачића и да је он ПОТПИСАО СВЕ ТЕ НЕУСТАВНЕ СПОРАЗУМЕ, под изговором да је то тада морао да уради и да ти споразуми данас, како је Дејан Павићевић (нови-стари-шеф тима Београда за преговоре са Приштином) рекао, имају тежину међународних споразума, да би њихово поништавање могло да изазове велике проблеме у међународним односима и да му је неизмерно жао Срба са Косова и Метохије који су постали монета за поткусиривање!
Практично речено је да ће нова Влада урадити све да ове споразуме спроведе и још је позвала Србе са севера Косова и Метохије да учествују у радним групама за спровођење већ постигнутих споразума, и тако пораде на свом преласку из србског у своје ново КОСОВАРСКО држављанство… НЕЧУВЕНО…НЕВЕРОВАТНО КОЈИ ЈЕ ОВО ЦИНИЗАМ И КОЛИЧИНА ПРЕЗИРА ПРЕМА ЈАДИНИМ СРБИМА КОЈИ ЈОШ НЕШТО ПО ПИТАЊУ МОРАЛА ВРЕДЕ У СРБИЈИ!
Боже Господе …да ли је могуће да оволика количина србофобије постоји и међу самим србским народом, да ли је могуће да су Србкиње у последњих 50 година само издајнике рађале и да ли је могуће да у Србији више нема Срба… НЕЗАБЕЛЕЖЕНА ИЗДАЈА, КОЈА СЕ НИКАДА И НИГДЕ У СВЕТУ НИЈЕ НА ОВАЈ НАЧИН ДОГОДИЛА… ПИХ…!!!
И да додам… У овој, у континуитету смишљаној издаји, паралелно се овде код нас на северу Косова и Метохије “као“ појављују спискови са именима Срба које ће “као“ мисија ЕУЛЕКС у неким строго тајним акцијама кренути да хапси. И пази чуда, на тим списковима више нису “криминалци и шверцери“ који су до сада били проблем за остварење државности и пуног царинског јединства нове тзв. државице Косово, већ су то “као“ сада имена свих Срба који су се на барикадама показали као неустрашиве патриоте. Свима нам се “као“ у тајности саопштава како се шпијунским каналима дошло до ових сазнања и како се ово мора чувати у тајности због евентуалних будућих дојава од “наводно“ сигурних извора који ће нам јављати када и на колико да се склањамо из својих домова како небисмо били ухапшени. Ово вам пишем само да би сте некако успели да сагледате са коликом количином издаје се суочавамо ми Срби са Светог Косова и Метохије и како је ова акција издаје народа и државе добро координирана и замишљена.
ОНО ШТО ИЗДАЈНИЦИ И ОКУПАТОРИ МОРАЈУ ДА ЗНАЈУ ЈЕ… да је… ГОСПОД, штит који нас заклања, слава наша, ОН подиже главе наше и гласовима својим ка Господу вичемо, и чује нас са Свете горе своје. Ми лежемо, спавамо и устајемо, јер нас Господ чува. Не бојимо се много хиљада народа што наваљују на нас. Устани Господе, Помози нам, Боже наш! Јер Ти бијеш по образу све непријатеље наше,Ти разбијаш зубе безбожницима. Од Господа је спасење. Нека буде на народу Твом благослов Твој !
ВАНРЕДНА ВЕСТ СА КОСМЕТА: КИДНАПОВАН СРБИН ИСПРЕД БОЛНИЦЕ, ВЕЛИКИ ПРОТЕСТ У МИТРОВИЦИ У ПОДНЕ!
Фотографије: Светосавски националисти Косова и Метохије
***
НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ СА ОКУПИРАНОГ Косова и Метохије: НАСТАВЉА СЕ ЛОВ НА СРБЕ – ОВАЈ ПУТ … И ЗВАНИЧНО: Није се знало ко је ухапсио Србина из Митровице – Еулекс није каже Ирина Гудељевић, РОСУ није каже Хоти, али неко јесте – ко је хапсио у северној Митровици јутрос сазнали смо… ТАЈНО, ДОБРО ОРГАНИЗОВАНО ХАПШЕЊЕ СРБА И ТО БАШ КАД ЈЕ САСТАНАК ЈАХЈАГА-КЛИНТОН-ЕШТОН У ТОКУ – СЛУЧАЈНО!? СРБСКА ЖАНДАРМЕРИЈА? ПО НАЛОГУ ИЗ СРБИЈЕ?
НАСТАВЉА СЕ ТЕРОР НАД СРБИМА, СРБИ ИЗ МИТРОВИЦЕ ОДРЖАЛИ ПРОТЕСТ У 12 ЧАСОВА!
ЗВАНИЧНО?! – СРБСКА ЖАНДАРМЕРИЈА ЋЕ ХАПСИТИ СРБЕ РОДОЉУБЕ СА БАРИКАДА – ДА ЛИ СУ ТО НИКОЛИЋ И ДАЧИЋ ОБЕЋАЛИ ЕШТОН-ХИЛАРИ ЈУЧЕ?
31.10.2012. ФБР уредник Биљана Диковић
17:20 ФБР, агенција СРНА, Вести
Славољуб Јовић, радник Здравственог центра у Косовској Митровици, ухапшен је јутрос у кругу болнице у северном делу града, потврђено је Срни у МУП-у Србије. Њега су ухапсили припадници српске Жандармерије.То је потврдио и општински одбор Демократске странке Србије. МУП је саопштио да је Јовић ухапшен због покушаја убиства војника Кфора 1. јуна у селу Рударе.
Виши суд у Краљеву одредио је притвор до 30 дана Славољубу Јовићу „осумњиченом за покушај убиства војника Кфора 1. јуна у селу Рударе. Како сазнаје агенција Бета у Тужилаштву, Јовић се бранио ћутањем.
У Рудару, општина Звечан, 1. јуна Срба су се сукобили са војницима Кфора који су покушали да уклоне њихову барикаду. Рањених је било на обе стране.
Републичко јавно тужилаштво саопштило је данас да је Више тужилаштво у Краљеву затражило истрагу против Јовића због сумње да је покушао да убије војнике Кфора 1. јуна 2012. године. Он је, додаје се, из непосредне близине испалио више метака на припаднике Кфора од којих је двојицу ранио, док је животе осталих довео у опасност. Јовић је, уз покушај убиства, осумничен и за недозвољено држање оружја.
Како наводе агенције, према „изворима из МУП-а Србије“ Јовића ће саслушати специјални тужилац, а на списку осумњичених за криминал налази се још неколико особа, становника северне Косовске Митровице.
Очевици наводе да је двадесетак припадника Жандармерије у кругу болнице опколило Јовића, ставили су му црну капу на главу и угурали га у џип црне боје.
„Хапшење је извршило двадесетак припадника Жандармерије који су са пет црних џипова наоружани шкорпионима упали у болнички круг и акцију завршили за неколико минута“, навео је један од очевидаца који је желео да остане анониман.
Славољуб Јовић је брат бившег председника СНВ Косовске Митровице Небојше Јовића и један је од организатора барикада које су Срби постављали на северу Косова и Метохије.
11:15 СРБИ НА ОКУП: Хапшење Србина у КМ извела нека трећа (тајна) полиција
Изјава портпарола косовске полиције Бесима Хотија да је у северној Косовској Митровици јутрос било хапшење једног Србина, али да они са тим немају везе, наводи на мишљење да је хапшење извела нека друга полиција. Опет, друга изјава портпарола ЕУЛЕКС-а, Ирине Гудељевић да је исто тако упозната са хапшењем, али да то није учинио ЕУЛЕКС исто тако наводи на закључак да је то урадио неко трећи. За сада немамо никаквих изјава представника КФОР-а, да ли су они учествовали у хапшењу Славољуба Јовића, али некако све наводи да је ово хапшење извела нека „трећа полиција“ за сада „тајна“.
Све нам се чини да је ово координисана акција „различитих полицијских структура“, а очигледно уперена против Срба са КиМ. По нашим сазнањима, акцију хапшења обезбеђивали су војници пољског КФОР-а, тако да је једино сигурно да су они учествовали у хапшењу. Других информација везаних за хапшење за сада нема, али смо сигурни да ће их врло брзо бити.
Ми, Срби са Косова и Метохије захтевамо да се ухапшени Србин Славољуб Јовић одмах пусти и да се престане са притиском на Србе, а поготово на оне који иоле држе до свог националног достојанства.
Уредништво „Срби на окуп“
11:00 ФБР Срби у Косовској Митровици чекају на званичну изјаву оног ко је јутрос веома организовано киднаповао, отео, односно ухапсио Србина Славољуба Јовића, једног од првих Срба који је стао у одбрану србства у северној Митровици…
10:40 Танјуг: Циљ посете да север добије специјални статус
ПРИШTИНА – Америчка државна секретарка Хилари Клинтон и висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон допутовале су у Приштину да „подрже дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине“, пише данас косовска штампа.
Косовски аналитичари, међутим, сматрају да је главни циљ посете „да се на Приштину изврши притисак да одустане од севера Косова и да му додели специјални статус, и упозоравају да нормализација односа Београда и Приштине неће имати смисла ако на крају процеса Косово не буде примљено у УН и ако га не буду признале све чланице ЕУ“.
Сви приштински дневници су известили о доласку Ештонове и Клинтонове у Приштину, после разговора које су у Београду водиле с председником Србије Tомиславом Николићем и премијером Ивицом Дачићем.
Оне су, на састанку с Николићем, поручиле да „не траже од Србије да призна Косово, већ да желе да изразе подршку процесу нормализације односа“, пишу листови, додајући да је „Клинтонова поновила став САД да је Косово независна држава и да се границе неће мењати“. Према писању приштинске штампе, дијалог ће предводити Дачић и самозвани „косовски премијер“ Хашим Tачи.
„Зери“ преноси став косовског аналитичара Бехџета Шаље, из Савета за одбрану људских права и слобода, да Приштина није у позицији да ишта тражи.
„Ова посета има само један циљ, а то је да се од Косова тражи да одустане од севера и да северни део добије специјални статус“, рекао је Шаља.
Иљир Деда, са института КИПРЕД, упозорио је да нормализација односа Београда и Приштине „неће имати смисла ако на крају процеса Косово, као држава, остане ван УН и не буде признато од стране свих чланица ЕУ“, навео је „Зери“.
Деда је оценио да је ангажовање ЕУ на Балкану недовољно снажно и да је стога нужна подршка Вашингтона.
„Заједничка посета показује да ништа на Балкану не може бити остварено без Американаца“, рекао је Деда и навео да ће посета Ештонове и Клинтонове, поред подршке нормализацији односа, бити прилика за представницу ЕУ да представи теме дијалога.
(напомена: ова вест је прилагођена за објаву на СРБском ФБРепортеру, а извор је Танјуг Б.Д.)
Србија би могла да се одмах огласи!
Где је Николић? Где је Вучић? Где је Дачић? Вулин?
Шта, доћи ће нам на сахрану кад нас све побију? А до тад ће нас гледати са безбедне даљине ..и испијати кафу сећајући се Кети и Хили ..великих гошћа које нам узимају земљу…
УСТАЈ СРБИНЕ ДОК ЈОШ ИМАШ ЗА ШТА! СЛОБОДА ЗА СВЕ СРБЕ. ДОСТА БРЕ ВИШЕ! НЕ ХАПСИТЕ НАМ НАРОД!А1
09:18 СРБИ НА ОКУП: Друштво србско-словенске солидарности Г.С. Шчербина организује у 12 ч на Тргу Шумадија у КМ ПРОТЕСТ против хапшења Срба!
09:00 Невидимая борьба: ИЗДАЈА! Господе смилуј се на нас грешне! Да ли су ови јуче у Београду решили да лов на Србе може да почне? Издајници!
08:45 СРБИ НА ОКУП:
МАЛОПРЕ ЈЕ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ ИЗВРШЕНО КИДНАПОВАЊЕ БРАТА НЕБОЈШЕ ЈОВИЋА, ПАГИЈА. ИСПРЕД БОЛНИЦЕ СУ ГА УХВАТИЛИ, НЕ ЗНАМО ТАЧНО КО ЈЕР СУ БИЛИ У ЦРНИМ УНИФОРМАМА И ФАНТОМКАМА НА ГЛАВАМА. ПРЕТПОСТАВЉА СЕ ДА СУ ПРИПАДНИЦИ ШИК-а и РОСУ, ИЗГЛЕДА СА ПРИПАДНИЦИМА ПОЉСКОГ КФОР-а. КИДНАПОВАЊЕ ЈЕ ИЗВРШЕНО ВЕОМА БРЗО, ЧАК СЕ ИЗ КРУГА БОЛНИЦЕ ПОЈАВИО ЈЕДАН „БОЛНИЧКИ КОМБИ“ КОЈИ НЕ ПРИПАДА БОЛНИЦИ У МИТРОВИЦИ ЧИЈИ ЈЕ ВОЗАЧ ТАКОЂЕ ИМАО ФАНТОМКУ. СРБИ У МИТРОВИЦИ СЕ СПРЕМАЈУ ДА ОРГАНИЗУЈУ МИТИНГ ПРОТЕСТА ЗА 12 ЧАСОВА. МОЛИМО СВЕ КОЈИ МОГУ ДА ПРЕНЕСУ ДАЉЕ ОВУ ИНФОРМАЦИЈУ И ДА ДОЂУ НА МИТИНГ. КРЕНУО ЈЕ БЕЗОЧНИ ЛОВ НА СРБЕ… ВАЖНО, ХИТНО!!!
***
… Један коментар са интернета на текст о „новој“ платформи о Косову и Метохији:
Суштина проблема овде није ни у стратегији ни у тактици већ у опредељењу. Избор је једноставан. Постоје само две варијанте. Једна је опредељење за суверену српску државу; друго је опредељење да се од Србије направи бриселски вазал, регија јефтиних сировина, јефтине радне снаге и политички и војно потпуно контролисане из Западних центара моћи. Цела забуна произилази из чињенице да се српска владајућа класа већ определила за другу варијанту, али пошто то не сме отворено да саопшти јавности, она покушава (за потребе медијске „обраде“ становништва) да неке елементе из варијанте један претстави као саставне елементе варијанте два, што је само по себи бесмислено. Зато српска политика изгледа шизофрено и вређа интелигенцију свакога ко о њој мало поразмисли. Једини објективан проблем који српска владајућа класа има је чињеница да је понестало пара за држање јавности под анестезијом. План је био да за ту анестезију плати Брисел (као и малу надокнаду за услуге те српске политичке класе, наравно) али су и они у Бриселу, у међувремену, остали без пара, па је испало да Срби треба да жртвују и себе и земљу и будућност баш ни за шта.
(Владимир Челекетић)
***
А СЕ ПОДСЕТИМО: 29. ОКТОБАР 2012.
ДНЕВНИ ЛИСТ ПОЛИТИКА:
Узнемирени Срби на северу КиМ
Постоји списак од пет хиљада људи са севера КиМ које мисија ЕУ планира да притвори, тврди начелник Косовскомитровичког округа Раденко Недељковић
Косовска Митровица – Припадници Еулекс полиције ухапсили су на административном прелазу Доње Јариње Ивана Радуловића, возача начелника Косовскомитровичког округа, који је у моменту привођења кренуо на пословни пут с Раденком Недељковићем, начелником округа. Радуловићу су јавни тужилац и судија Општинског суда у Косовској Митровици, с измештеним седиштем у Вучитрну, одредили полицијски притвор од 24 сата, а Љубомир Пантовић, адвокат ухапшеног Србина из Косовске Митровице, за „Политику” каже да очекује да ће његов клијент данас бити пуштен на слободу. Пантовић је навео да је Радуловић ухапшен на основу потернице због, наводно, тешке крађе моторног возила извршене 2000. године. По речима Пантовића за „то дело кривично гоњење је апсолутно застарело пре више од две године”.
„Иван Радуловић никада није добио судски позив за наводно почињено дело, никада није саслушаван, а приватно ми је рекао да са овим случајем нема никаквих додирних тачака. Да није тако, он не би месечно, како му посао то налаже, бар седам до осам пута путовао за Београд и прелазио Јариње”, навео је Пантовић.
Хапшење Ивана Радуловића оштро су осудили начелник Косовскомитровичког округа Раденко Недељковић и председници општина Косовска Митровица и Звечан, Крстимир Пантић и Драгиша Миловић. Они су, на конференцији за новинаре, јучерашње хапшење и одређивање притвора оценили као чин политичке природе с циљем да се застраше преостали Срби на северу Косова и Метохије. Како је новинарима казао Недељко Раденковић, ухапшени Радуловић је „спреман да пред било којим органима одбрани своју невиност”, а јучерашње хапшење је само увод у психолошко-пропагандни рат чији је сценарио својевремено већ виђен у Босни и Херцеговини и Хрватској.
„По мојим сазнањима, постоји списак с именима 5.000 људи који ће доживети исту судбину као Иван Радуловић, а све се то ради како би се послала порука Србима на Космету да нису добродошли”, казао је Недељковић, уз нагласак да Срби неће мирно стајати и ићи на административне прелазе како би их Еулекс хапсио.
„Уколико мисле да ћемо остати мирни, а они да нас хапсе, онда поручујем Еулексу да су у заблуди”, огорчено је казао Недељковић и нагласио да на административном прелазу Јариње „постоји граница”
„На Јарињу се примењују сви прописи из надлежности Закона о границама, а не о административним прелазима”, казао је Недељковић.
И Крстимир Пантић и Драгиша Миловић оценили су хапшење Ивана Радуловића као политичко. Пантић је такође новинарима рекао да међународна заједница и Албанци имају „некакве своје тајне спискове за хапшење Срба на северу Косова, како би Срби прихватили интегрисање у такозвану државу Косово”.
„Овакво понашање толерисаћемо до одређене границе, а онда ће наши грађани одлучити како ће се односити према припадницима међународне заједнице и албанским институцијама. Ми желимо да све проблеме решавамо мирним путем, али не можемо мирно да посматрамо како се наши грађани хапсе без иједног ваљаног разлога”, истакао је први човек општине Косовска Митровица, уз назнаку да је јучерашње хапшење било покушај да грађани на северу „изазову акције, како би дошло до сукоба уочи доласка Хилари Клинтон и Кетрин Ештон у Београд и како би се Срби још једном приказали као реметилачки фактор.
Драгиша Миловић, челник општине Звечан, поручио је Влади Републике Србије да општина Звечан неће дати ниједног човека који ће учествовати у имплементацији споразума који је Борислав Стефановић постигао у Бриселу, нагласивши да Србе у овој општини, као и све на северу Косова, обавезује референдум који је одржан 15. фебруара ове године, и где се скоро 100 одсто грађана изјаснило против привремених косовских институција. Миловић је на конференцији за новинаре, одржаној у Косовској Митровици у Канцеларији за Косово и Метохију, нагласио да је народ на северу „на ивици стрпљења и психофизичке издржљивости, јер страховити притисци трају годинама”.
Часлав Кузмановић – СРБСКА ЕКОНОМИЈА (2)
Нови ФБР фељтон који вам, поштовани читаоци СРБског ФБРепортера представљамо садржи анализе и мишљење о појединим догађајима везаним за тему економије, уваженог експерта и нашег сарадника Часлава Кузмановића. Надамо се да ће неке од анализа стања, дати одговоре на многе речене и прећутане истине о корацима које су, најчешће погрешно, правили они који су у одређеном времену били задужени да воде политику у овој области у Србији. Ово је део оног што су “заборавили” да треба да знате… Колико је тај њихов посао био успешан видљиво је и данас, сиромаштво и народа и државе, задуженост и неправилна расподела средстава довела је ту област далеко испод тачке са које се може нешто исправити. Осим, ако се не нађе неко па као Франсоа Оланд у Француској направи оштар рез и ред у економској политици Србије.
31.10.2012. за ФБР приредила Биљана Диковић
Истина о пољопривреди Србије
( јун 2011.)
Не дамо земљи да нас прехрани
Пољопривреду нам уништава монополска бахатост, недостатак државне стратегије и неспособност установа • Ко одбија да уведе јасна и проверена правила опоравка пољопривреде? • Зашто се не ојачају Робне резерве и подстакну стабилност?
Као згодна платформа врха режима да пољопривредницима (читај: гласачким роботима) поручи како је Србија снажно опредељена да развије потенцијале пољопривреде и аграрне индустрије, употребљен је овогодишњи 78. Међународни пољопривредни сајам у Новом Саду.
Ова највећа пољопривредна манифестација на Балкану окупила је више од 1.500 излагача из 60 земаља. Наравно, зазивана је и „будућност“ и „брзо отварање нових радних места“, дакле, сва општа места и ове политичке кампање.
А чињенице најбоље говоре колико је опредељење за развој пољопривреде заиста искрено. Пољопривреда у Србији, иако највиталнија, са сталним спољнотрговинским суфицитом и развијеном научном основом, никада није званично проглашена стратешком привредном граном. У стварању буџета државе, пољопривреда учествује директно са примарном производњом хране са око 15 одсто. Када се ту додају и друге пратеће делатности, пре свега прехрамбена индустрија, онда је то и преко 40 одсто.
Истовремено, пољопривредни буџет Србије износи само 2,5 одсто укупног буџета земље. Овај обим средстава тешко би се могао назвати и „подстицајним“ а камоли „развојним“.
Због тога нам кажу да је потребна сарадња са финансијским институцијама, пословним банкама и страним донаторима, јер развој аграра не може бити финансиран само из буџетског раздела.
Кад уредбе замењују стратегију
У складу са изнетим, Влада Србије усваја главно оруђе аграрне политике, на жалост — једну уредбу. Назив јој је такав да засени масе: „Уредба о подстицању пољопривредне производње путем кредитне подршке кроз субвенционисање дела каматне стопе у 2011. години“ (Службени гласник РС, бр. 33/11, 17. мај 2011).
Овом Уредбом банкама ће практично бити подељено 2,7 милијарди динара како ту суму не би узеле на име камате од: 1) физичких лица — носилаца комерцијалног породичног пољопривредног газдинства , осим физичког лица које је привремени носилац пољопривредног газдинства; 2) предузетника; и 3) правних лица — то јест од оних који имају и остварују право на кредитну подршку.
Посебно је занимљив Члан 3. став. 2. поменуте Уредбе јер каже: „Кредитна подршка може се користити под условима из ове уредбе и за рефинансирање краткорочних кредита одобрених на основу Уредбе о утврђивању Програма мера за субвенционисање камате за краткорочно кредитирање пољопривредне производње у 2010. години“ (Службени гласник РС, бр. 6/10 и 20/10).
Осим банкама, ово решење је корисно и бројним пољопривредницима, прошлогодишњим корисницима кредита, који су завршили овогодишњу пролећну сетву о свом трошку а којима до данас није извршен повраћај 30 одсто трошкова за утрошено гориво у ту сврху, нити 14.000 динара субвенције по посејаном хектару.
Да подсетимо и да је овогодишња сетва за трећину скупља од прошлогодишње, пре свега због скупог семена и ђубрива, несташица, кашњења…
Описани став 2. показује и то да се многима није посрећило прошлогодишње задуживање јер нису у стању да о року сервисирају дуг банкама. Таквима би било корисно да убудуће добро разграниче праве подстицајне мере од кредитних задужења. Такође, мора се једном схватити и да нема јефтиних кредита за оне чија делатност зависи истовремено и од ћуди природе и од користи доминантних играча на тржишту.
Министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде истиче у штампи да ће крајњи корисници на располагању имати кредите са каматном стопом од 8% годишње и да ће исти бити динарски без девизне клаузуле.
Али, министар не помиње ефективну каматну стопу као показатељ укупне цене коштања кредита (члан 8.), ни трошкове осигурања предмета кредита (члан 12. Уредбе). Вероватно да не би збуњивао будуће дужнике…
Председничка честитка
Срећни председник Србије је честитао пољопривредницима и агропредузећима на великом расту извоза пољопривредних производа, што је допринело смањењу трговинског дефицита државе. Такође је мудро подсетио и да Србија није довољно искористила квоте за извоз пољопривредних производа у Европску унију, пре свега меса.
Честитка је умесна, јер је прошле године извезено пољопривредних производа (сировина за храну) у вредности од 2,24 милијарде долара. Овај резултат би био још драгоценији да у истом периоду није увезено пољопривредних производа за 1,1 милијарду долара, па имамо суфицит од само 1,14 милијарде долара.
Статистика каже да Србија извози само 464 долара по хектару, што је најмање у Европи. Друге земље извозе производе виших фаза прераде и до 1.000 долара по хектару. Колико је смислено управљање агроекономијом најбоље показује то што извозимо кукуруз, а увозимо свињско месо.
Подсећање на неискоришћене квоте, такође је умесно јер годинама имамо дозволу за извоз 8.875 тона „беби бифа“ у ЕУ, а ми смо прошле године извезли скоро девет пута мање — око 1.000 тона. Да су имали прилику, стручњаци и пољопривредници би подсетили председника–психолога на безброј погрешних, системски неосмишљених потеза државе који су довели до покоља стоке и данас празних стаја по Србији.
Пољопривреда даје 22,9 % српског извоза, а резултати би били још бољи када би државне дотације и субвенције биле макар приближне онима у региону. За аграр се из буџета издваја само 27 евра по становнику. У Хрватској је тај износ 99, просечно у Европској унији 156, а у Мађарској чак 233 евра по становнику.
Бруто вредност пољопривредне производње у 2010. години процењена је на 5,13 милијарди долара, што је за 0,56% мање од реализоване у претходној години, саопштила нам је Привредна комора Србије.
Нето остварена вредност пољопривредне производње, у висини од 4,1 милијарду долара мања је за 1,62% у односу на 2009. годину. Поред пада пољопривредне производње, смањују се и пољопривредне и ораничне површине.
Нема места претераном радовању због новоотвореног тржишта Руске Федерације јер ми немамо много тога да понудимо. Нема места ни претераном жаљењу, јер и када би знатније користили повољан аранжман са Русијом, тај успех је унапред осуђен на привременост, то јест до (хипотетичког) учлањења у ЕУ када престаје важност аранжмана са онима који нису у том звезданом колу.
Ко омета тржиште?
Истога дана када је Председник помињао нашу светлу будућност, крто месо, издашне житарице и друге бајковитости, Министар пољопривреде је искрено изјавио нешто друго.
Министар нам види „да постоје озбиљне сметње на тржишту и да ми као држава морамо да се тиме јако, јако позабавимо. Снажење капацитета Комисије за заштиту конкуренције, повећање броја њеног стручног особља, стварање информационих система који ће им омогућити увид у оно што се дешава на тржишту у ствари је једини прави лек за заштиту тржишта.“
Прилика је да се подсетимо да је оснивање, положај, организација и овлашћења Комисије за заштиту конкуренције уређено „Законом о заштити конкуренције“ (Службени гласник РС бр. 79/05), а да је сама Комисија формирана 2006. године. Нови „Закон о заштити конкуренције“ важи од 1. септембра 2009. године (СГ РС, бр. 51/09).
Нови Закон је углавном усаглашен са антимонополским одредбама и директивама европског законодавства. Најзначајније унапређење у односу на ранији закон (из 2005) огледа се у битно повећаним надлежностима Комисије, као независног регулаторног тела. Међутим изостале су одредбе које би олакшале рад Комисије и њене одлуке учиниле поузданијим и мање арбитрарним. Међу њима је од посебног значаја критеријум за утврђивање тзв. релевантног тржишта.
Због наведених пропуста у тексту Закона, многи су склони да поверују како је донет пре свега због притисака са стране, а мање због жеље за истинским бољитком потрошача. А због недовољних овлашћења и стручних капацитета, али и недостатка политичке воље, Комисија је имала мали утицај на спречавање монополског понашања.
На тапету Комисије су до сада били млекари; провераван је и утицај житомлинске индустрије на формирање цене пшенице и договарања око заједничког откупа; отворено је и питање монопола међу пекарима, а оно се редовно потегне и када крене откуп сунцокрета.
Претпоставке су да монополи заиста постоје, али је на држави, односно комисији да то докаже. Без обзира да ли постоје или не, млинари и пекари имају приличну зараду на уштрб примарне пољопривредне производње и крајњег потрошача. Толику зараду, да је држава у једном тренутку морала прописати максималну цену хлеба, баш као у земљама Трећег света.
Овим је држава дала сигнал да званична економска филозофија потпуне слободе не функционише за изабране на тржишту. А како би и могла без снажне политике у погледу социјалног дијалога и колективних права радника.
Мрачна стварност монопола
Живот и струка добро знају последице монопола. Цене на монополском тржишту више су од тржишних цена на савршено конкурентном тржишту, али је и равнотежни обим монополске производње далеко испод обима производње на савршеном конкурентном тржишту. Просто речено, кад год хоће, монополи могу изазивати вештачке несташице производа, све док не издејствују поскупљења.
Коначне последице оваквог понашања су преливање потрошачевог вишка у монополски екстрапрофит, али штети ту није крај. Расипа се и један део потрошачевог вишка који није прерасподељен у корист монополисте, већ је у потпуности изгубљен. Тај део се назива алокативни губитак благостања.
Монопол представља само екстремно насилну тржишну структуру, која ствара највећу тржишну моћ. И сваки други облик несавршености тржишта (рецимо, доминантан положај, нелојална конкуренција…) производи сличне ефекте. За последицу имамо највећи могући губитак друштвеног благостања. Ово није на одмет знати, како би ојачала друштвена свест и подршка борби против монопола и сличних поремећаја конкуренције на тржишту.
Када је све наведено доказано и у теорији и у пракси, можемо се запитати: због чега нема воље власти да се обрачуна са монополистима? То је зато што нема тог монополисте који није истовремено и донатор владајуће партије. За власт, укидање монопола није баш мудар потез.
Горан Живков, агроекономиста и некадашњи министар пољопривреде Србије, тврди да монопола у аграрном сектору има. И то највише у областима где се држава меша, као што су производња семенске пшенице у државном институту или дистрибуција ђубрива једне компаније.
Буђење антимонополске комисије
Да се вратимо Комисији за заштиту конкуренције. Четири године после формирања Комисије, према оценама Европске банке за обнову и развој и Светског економског форума, Србија се према индексу тржишне доминације и делотворности антимонополске политике нашла на зачељу држава Балкана.
Један од разлога је тај што је Комисија највише капацитета употребила за давање мишљења о (не)дозвољеним концентрацијама. Комисија је у током 2009. Влади и ресорним министарствима редовно упућивала мишљења о прописима који неоправдано ограничавају конкуренцију. У већини случајева није било никаквог ефекта.
Комисија Уједињених нација за трговину и развој започела је у новембру 2010. једногодишњу анализу политике конкуренције у Србији. УН ће претрести све аспекте: Комисију за заштиту конкуренције, Владу, министарства, регулаторна тела, Привредну коморе Србије, удружења послодаваца, систем заштите потрошача…
Након завршетка посла биће урађен детаљан извештај о законском оквиру и могућностима примене мера антимонополске политике у Србији. Носилац активности на захтевном пројекту је Комисија за заштиту конкуренције.
Можда ово објашњава зашто су донете прве одлуке о новчаном кажњавању монополиста, као што су Ветеринарска комора и „Денјуб фудс“ група и због чега министар пољопривреде обећава снажење Комисије за заштиту конкуренције. Да је Комисија већ охрабрена, ако не и оснажена, говори и чињеница да је Савет Комисије на 27. седници (28. априла 2011) донео „Упутство о примени правила о заштити конкуренције на удружења учесника на тржишту“.
Упутство не представља обавезујући акт, иако садржи одређене елементе које Комисија за заштиту конкуренције разматра приликом оцене удруживања тржишних учесника, и у том смислу представља пожељан образац поступања на тржишту.
Овом приликом навешћемо само оне апсолутно забрањене радње удружења тржишних учесника, у смислу правила конкуренције: утврђивање цена, ограничавање и контрола тржишта производње и потрошача, заједничко предузимање активности у току процеса јавних набавки усмерене на уклањање конкуренције…
Комисија за заштиту конкуренције најавила је средином марта ове године покретање истраге о могућим недозвољеним радњама при трговини и производњи пшенице. Пре тога је већ почела са свеобухватном анализом тржишта млечних производа као и тржишта нафте и нафтиних деривата, како би утврдила да ли постоје недозвољене концентрације или злоупотреба доминантног положаја.
Истраге за сада нису усмерене ни према једном предузећу посебно, већ Комисија по службеној дужности проверава могућих прекршаја, с обзиром на позната искуства о нетржишном поступању у овим областима.
Робне резерве као стратешко средство
Опште је позната и несумњиво велика улога робних резерви у обезбеђењу редовног снабдевања тржишта по прихватљивим ценама. Ова улога је још већа у државама где пољопривредна производња због управљачких недостатака натпросечно осцилира, као што је случај у Србији.
Држава планира да појача рад и ефикасност Републичких робних резерви. Министар пољопривреде открива да су средства од 700 милиона динара недовољна да се нешто озбиљније уради а да постојеће резерве у роби нису у таквом капацитету да нас одбране од поремећаја на тржишту.
Истовремено нам указује и на узроке. Робне резерве дугују огроман новац другим деловима државе — Фонду за развој и Агенцији за санацију банака — и то их чини кредитно неспособним. Просто невероватна губитничка комбинација! Поготову са Агенцијом, том виртуелном Али–бабином јазбином која угрожава прехрамбену сигурност нације.
После оваквог сазнања да ли уопште вреди помињати квалитетне предлоге о враћању снажне улоге робним резервама у предупређивању и отклањању постојећих неравнотежа на тржишту?
Економиста Мирослав Здравковић — знајући за уобичајену праксу да откупљивачи пшенице чекају најнижу цену до септембра или чак октобра — каже да би држава морала да изађе са минималном ценом по којој би откупљивала сав род. На тај начин би Влада престала да храни препродавце.
Здравковић је предложио увођење пореза на валутне трансакције од 0,5% и додаје да би се, након искључења извозних прихода и девизних дознака из овог пореза, прикупило најмање 30 милијарди динара. Новац од прикупљеног новог пореза мора би се дати за подстицај основне пољопривредне производње и интервенције из робних резерви.
Накупачка глава шећера
Истовремено, веома је важно да се одреди прецизан коридор у ком Робне резерве купују по најмањој и продају по највишој цени како основне животне намирнице, тако и извозне пољопривредне производе.
Милорад Крстин, члан Одбора за пољопривреду Српске радикалне странке при републичком парламенту, сматра да Робне резерве морају већ сада да купе на терминском тржишту двомесечне залихе пшенице „на зелено“.
Ако буду чекале жетву, постоји опасност да се понови стара пракса и да велетрговци откупе сав род по цени за динар, два више. Тиме им се оставља могућност извоза (када се утврди тржишни вишак) и увоза (када се резерве потроше) исте пшенице. И зарада у оба смера!
Крстин такође предлаже да се утврди ко све дугује Робним резервама, те да дужници род врате с почетком жетве, а ако неће — да им се исти одузме ради намирења дуга.
У условима разграђених веза између пољопривреде и складишних капацитета, Крстин нас упозорава, постоји реална опасност да приватни складиштари посегну за монополским понашањем.
Агросервис потврђује ову тезу чињеницом да ратарима који су дали пшеницу на чување у постојећа комерцијална складишта, власници складишта данас нуде 18–20 динара по килограму, иако се она продаје за скоро 30 динара по килограму.
Повећање броја и укупних капацитета јавних складишта треба да буде у функцији тржишног осамостаљивања комерцијалних породичних газдинстава. На овај начин би им било могуће да у свом пословању користе и робне записе.
И председник Друштва агроекономиста, др Миладин Шеварић, слаже се да би несташице биле смањене ако би систем робних резерви био ефикасније организован. То подразумева да се биљне културе купују „на зелено“ док би резерве меса, уместо досадашњих залиха „на леду“, биле држане као жива стока код произвођача.
Решење се зна (али се избегава)
Наш основни циљ у пољопривреди морао би бити стабилизација производње и цена. Цене хране у Србији нису много различите у односу на друге европске земље, али за разлику од њих, код нас су много нестабилније.
Управо та нестабилност цена има свој разорни повратни утицај на нестабилност производње. Тако се ствара зачарани круг у којем сви губе, осим тржишних манипулатора који у ситуацијама изазваних неравнотежа између понуде и тражње, остварују највеће зараде.
Стабилност пољопривредне производње почиње стабилношћу државе и њеног јасног дугорочног опредељења у погледу визије, стратегије, циљева, задатака али и буџета којим се та стабилност брани. Дугорочно утврђени паритети цена такође делују на уравнотежење зараде свих учесника у репродукционом ланцу пољопривредне производње.
Истовремено, нарушавање паритета од стране било ког учесника, јасан је путоказ регулаторним телима за спровођење мера антимонополске политике и другим облицима интервенције на тржишту.
Развој и унапређење конкурентности се постиже улагањем у знање, информације, технологије, опрему и дефинисањем социјалне политике на селу.
Стабилност и напредак најорганизованијих пољопривредних земаља, које су уједно и међу најбогатијим у свету, као што су Швајцарска, Данска и Холандија, почива на једном крајње простом али неприкосновеном закону.
У тим земљама, сваком учеснику у пољопривредној производњи који поштује зацртане и свима познате циљеве државе, јамчи се приход једнак трошковима просте репродукције, увећаним за профит по просечној стопи која важи за привреду као целину.
Ко у Србији руши ову математику, доводећи све нас на ивицу глади?
Објављено као: „Не дамо земљи да нас прехрани [Истина о пољопривреди]“, Велика Србија, јун 2011, Српска радикална странка, Земун, стр
ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:
Часлав Кузмановић – СРБСКА ЕКОНОМИЈА (1)
Драган Симовић: О СРБСКОМ ПИТАЊУ, О СРБСКОЈ ИСТИНИ!
Оно што се Србима дешава у последње време, то је само последица нечега што је почело пре скоро једног столећа, а о чему се може говорити једино онда када смо у Истини.
Ако не желимо да говоримо у Истини, и да живимо са Истином а у Истини, онда је боље више и да не причамо о томе, будући да нас сва надримудровања изван Истине увлаче у све дубљи понор и у мрак.
Сва наша надриумовања: флософска, социолошка, културолошка и политичка не могу да разјасне оно нешто суштаствено, а што бисмо условно могли да назовемо србским питањем.
Не могу да разјасне из простог разлога, јер све те назови науке и нису науке, зато што тачку ослонца немају у Истини, већ у умишљеној истини, односно у опсени, у обмани, у превари и у лажи.
О србском питању може да се говори искључиво са становишта једне квантне теорије, једне свеобухватне духовне науке која се заснива на Истини и бива Истином сама по себи, са становишта једне у Духу утемељене, разнородне и свеукупне темељно разрађене науке, која обједињује све друге, како друштвене тако и природне, ка Духу и Истини усмерене науке.
Да не бих био академски и философски преопширан, причу ћу одмах преусмерити на песничко поље.
Од великог геноцида који се догодо у Првом светском рату, србски се народ, по свој прилици, неће никада опоравити.
Биолошки можда још и хоће, али генетски и духовно, зацело, неће!
После великог биолошког, културног и духовног погрома Срба у двадесетом веку, посве се променио светлосни запис србскога бића.
Песнички речено, ови данашњи Срби нису једно те исто са оним Србима до Првога светског рата.
Нису исто зато што су управо расни Срби гинули у првим редовима, док су натурализовани Срби остајали у позадини гледајући на све могуће и немогуће начине да избегну рат.
Ако је у Срба пре Првога светског рата било више од шездесет посто Аријеваца, а то значи расних Срба, који су Срби не само по хоризонтали већ и по вертикали, данас је међу Србима свега двадесет одсто Аријеваца.
Будући да су Аријевци вазда и свагда бранили Србство и Србију (а јасно је да морају да гину они који бране Род и Родину), онда је разумљиво да се на једној страни смањивао постотак расних Срба, а на другој, пак, страни повећавао постотак натурализованих Срба.
Каква је разлика између Срба Аријеваца и Срба НеАријеваца, односно натурализованих Срба?
Разлика је велика као између Неба и Земље.
Разлика је у вертикали, у ДНК генеалогији, у светлосном запису.
Срби Аријевци јесу вертикала, божанска оса, а Срби НеАријевци јесу хоризонтала илити земаљска оса.
У Првом светском рату изгинуо је цвет Србства. Изгинуло је више од шездесет посто младих мушкараца између двадесете и тридесет и пете године.
Што значи, да више од половине младих Срба није оставило потомство иза себе.
Знано нам је да се светлосни запис, да се ДНК, преноси само преко оца.
Мушкарац Аријевац са женом НеАријвком увек ће рађати Аријевце, док ће мајка Аријевка са оцем НеАријевцем вазда рађати НеАријевце.
То је Божански, ПраВасељенски Закон!
Ово што данас зовемо Србима, то су само натурализовани Срби, Срби хоризонтале без вертикале, а тек сваки пети или шести, међу њима, јесте Србин Аријевац.
Ово што данас називамо Србима, то су само потомци дезертера и ратних профитера који су са србским девојкама рађали НеАријевце.
Са србским девојкама, велим, зато што су се шкартови, дезертери и ратни профитери, у сарадњи са иним србомрсцима из окружења, женили расним Србкињама, будући да су расни србски момци у рату изгинули.
Ово што данас зовемо Србима, то су управо потомци тих и таквих Срба и иног олоша и шљама из окружења.
Као што већ рекох, има свега између петнаест и двадесет посто Срба Аријеваца, утопљених међу Србима НеАријевцима.
Та мањина, у приликама какве јесу, не може скоро ништа да учини за спасење Србства и Србије!
Не може из једног простог разлога, зато што ће увек бити прегласана и надгласана; јер већина је увек већина, на свим пољима, а већина су само чопори и крда, далеко од вертикале и духовности, далеко од етике и морала.
Е, видите! Тек у светлу ове науке, ми можемо да схватимо зашто је Србији и Србству овако како јесте.
Зашто имамо тако бедне политичаре, зашто имамо тако бедну културну елиту, зашто имамо толико олоша и шљама у влади, у свим државним установама, у невладиним удружењима, у медијима, на свим кључним местима!
Врана никада неће моћи да испили сокола!
Ова народна мудрост јесте Божански Закон.
Србима Аријецима преостаје широко поље есотерног, тајног дејствовања.
Да духовно и интелектуално раде на себи, да се препознају између се, и да чувају једни друге, за нека будућа времена која морају доћи!
О овоме нико или не уме или не жели да говори и пише, из ових или оних разлога, и стога је управо ово, верујте, табу-тема за све универзитетске професоре, за све вајне интелектуалце и академике, за сву нашу набеђену културну елиту.
Сви се они из страха од такозване политичке коректности клоне ове Истине.
Да будем искрен, и сам сам се дуго припремао да пишем о овоме, јер знам, унапред, да ће ме после овога чланка многи прогласити за лудога, будући да је то, у времену постмодерне, најбољи начин да некога искључите из друштвене игре.
Али, што писах – писах!
Одбор Скупштине Србије за КиМ: "Стефановић се посвађао са Србима са севера Косова?"
Одбор Скупштине Србије за Косово и Метохију четири сата је расправљао о току дијалога Београда и Приштине и до сада постигнутим споразумима. Бивши „шеф преговарачког тима за преговоре са Косовом“ Борислав Стефановић је после краће полемике са представницима Срба са севера Косова напустио седницу Одбора.
30.10.2012. Бета
Нисам потписао ниједан споразум са Приштином и све уредбе о спровођењу тих договора усвојила је Влада Србије: Борислав Стефановић
На седници Одбора били су министар спољних послова Иван Мркић, саветник председника Србије Мрко Ђурић, директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Александар Вулин, шеф тима Београда за технички дијалог са Приштином Дејан Павићевић, челници локалних самоуправа на северу Косова и тзв. „владика рашко-призренски Теодосије“.
Напустио седницу
У расправи на седници Одбора представници Срба са севера Косова су упозорили да је у покрајини тешка ситуација која се драматично погоршава, а председник општине Косовска Митровица Крстимир Пантић казао је да су до сада постигнути споразуми са Приштином штетни и у супротности са националним и државним интересима.
На то је бурно реаговао Борислав Стефановић, који је навео да ако Пантић сматра да су споразуми на штету Срба, нека каже Влади Србије да хитно обори те договоре.
Стефановић је казао да није потписао ниједан споразум са Приштином и да је све уредбе о спровођењу тих договора усвојила Влада Србије које је потписао тадашњи заменик премијера Ивица Дачић.
Стефановић је после краће полемике са представницима Срба са севера Косова напустио седницу Одбора.
Министар Иван Мркић рекао је да држава и његово министарство разним дипломатским акцијама настоје да онемогуће било какво утемељење државности Косова и даља признања независности.
Саветник председника Србије Марко Ђурић рекао је да у овом тренутку платформа о Косову има ознаку државне тајне, али да ниједан кључни принцип за вођење будућих преговора са Приштином неће бити скривен од јавности.
Одбор је одлучио да предложи парламенту да се формира анкетни одбор који би истражио како је трошен државни новац за Косово од 2000. године.
Формирање анкетног одбора предложио је посланик Демократске странке Борислав Стефановић који је и бивши шеф преговарачког тима Београда у преговорима са Приштином. За тај предлог једино нису гласали посланици Демократске странке Србије.
Посланик Либерално демократске партије Зоран Остојић рекао је да нова власт има прилику да обори уредбе које је донела претходна влада.
„Критикујте Дачића и претходну владу. Ударите по Дачићу и тако покажите свој патриотизам“, поручио је Остојић представницима Срба са севера Косова.
Шеф тима Београда за технички дијалог са Приштином Дејан Павићевић је навео да су сви до сада постигнути споразуми са Приштином међународна обавеза и да имају тежину међународних споразума.
Он је додао да би поништавање тих договора могло да изазове велике проблеме у међународним односима.
„Жао ми је што су Срби са Косова постали монета за поткусуривање“, казао је Павићевић и позвао Србе из покрајине на састанак радне групе за спровођење споразума Београда и Приштине.
Павићевић је рекао да је Дачић протестовао због великог броја споразума са Приштином, али да је морао да потпише уредбе владе о спровођењу тих договора јер је тада био заменик премијера.
Ђорђе Вукадиновић: Суд историје и предака
Већ видим незадовољне коментаре типа: „Јао, неће ваљда опет о Косову“?! Жао ми је, али – хоћу. О чему друго писати у недељи у којој се обележава стогодишњица Првог балканског рата и Кумановске битке, када је после више векова Косово враћено у српски државни корпус? О чему писати у недељи у којој нас је поново посетио британски министар спољних послова Вилијем Хејг (последњи пут је био пре две године, када је требало ломити Београд да одустане од сопственог предлога косовске резолуције у Генералној скупштини УН) и у дану када нам стиже евро-атлантски двојац Хилари Клинтон–Кетрин Ештон да удруженим снагама још једном „подржи“, „охрабри“ и „подстакне“ нове српске власти (нарочито Николића и Дачића) да што пре расформирају „паралелне структуре“ на северу Косова и наставе са успоставом „добросуседских односа“ са Приштином?
30.10.2012. НСПМ, пише: Ђорђе Вукадиновић
Ако њима не досади да нас у вези са Косовом притискају и уцењују, не сме ни нама досадити да на то, макар, скрећемо пажњу, подсећамо и упозоравамо.
Знам да је важно и ово актуелно „прекомпоновање“ локалних власти по Србији, које, буквално схваћено и механички примењено, практично уништава и обесмишљава политички живот и одржавање избора на локалу. Важан је и овај назирући сукоб између премијера Дачића и (вице)премијера Вучића, који је у последња три месеца толико пута био енергично демантован да више нико и не сумња у то да постоји и да је веома озбиљан. Важна је и чињеница да се на рачун овог другог у „слободним“ и „ослобођеним“ српским медијима већ дуго не може прочитати ни једна једина критичка реч, док се овај први вређа и развлачи и када за то даје и када не даје повода.
У том контексту, као неки прелаз са ових дневнополитичких, до праве и главне теме, није се згорег – мада није ни нарочито популарно – подсетити да су СНС и његови партнери на последњим изборима освојили свега два процента више од коалиције око ДС и, што је још важније, чак пет-шест процената мање него што су на изборима 2007. и 2008. освајали „поражени“ радикали. Такође, странке владајуће већине (ДС-СПС-ПУПС-ЈС-УРС-СДП) су у мају освојиле укупно више процената и мандата него што су имале у претходном скупштинском сазиву и могле су, чак и без Јовановићевог ЛДП-а, комотно формирати владу. Баш као што су 2008. владу могли формирати ДСС, СРС и СПС, али су, сетимо се, Дачић и СПС тада преломили „европски“, а Драган Марковић Палма утврдио да се „патриотизам не сипа у трактор“. А још се комотније, чак и без СПС-а, власт могла саставити годину дана раније, када се у свега неколико дана Коштуница два пута „преломио у мозак“ и под огромним спољним и унутрашњим притиском сменио Николића са места председника скупштине и са ДС-ом и Г17 направио још једну „про-европску“ владу.
Шта хоћу да кажем овим кратким подсећањем? Оно што се, заправо, на неки начин већ зна и казује само – у „вишијевској Србији“ (израз С. Антонића) вам никакав изборни резултат не гарантује власт уколико то претходно није одобрено, „верификовано“ и „ауторизовано“ на надлежном месту у Бриселу, Берлину и – нарочито – Вашингтону.
Постоји једна реч и један алгоритам који омогућава оријентацију у читавом овом – само наоко потпуно хаотичном – српском политичком куплерају, у којем свако са сваким може и нико ни са ким не мора. Та магична реч је „Косово“, односно процена да ли у датим околностима одређена личност или политичка комбинација олакшава или отежава пројекат косовске независности. (Све остало, укључујући и интересе пословних кругова, као и личне сујете, амбиције и анимозитете, игра више или мање значајну, али ипак споредну улогу.) Ни мени није сасвим јасно зашто је то тако и зашто је странцима до Косова баш толико стало – често се, наиме, чини као да им је стало много више него нама самима. Али јасно је да ту има дебелих историјских, економских, геополитичких, психолошких и симболичких разлога.
Пред императивом „независног Косова“ као да помало у други план пада чак и вековна константа англосаксонске и аустроугарске балканске политике – „по сваку цену, зауставити-спречити-избацити Русе“. Наиме, поштено говорећи, управо оваквим пристрасним ангажманом и једностраном подршком косовској независности Запад Србију и Србе дословно гура у наручје Москви. (А онда, опет, улаже додатне политичке напоре и притисак да спречи то српско „клизање на исток“, које, својом безрезервном подршком „албанској ствари“, у великој мери управо сами западњаци овде изазивају и подстичу).
Та евидентна нелогичност обележје је западне политике према Србији последње две деценије, али она до сада, не рачунајући срозавање симпатија за најмоћније западне земље и пропорционалан пораст наклоности према Русији, готово да није имала неке конкретније политичке последице. Народ увек гласа више-мање „патриотски“, „социјално“ и „источно“ (или бар „несврстано“), а политика која се на крају води увек је прозападна и неолиберална. И онда се неко, тобоже, зачуђено и забринуто пита откуда међу грађанима толика апатија и неповерење према демократским процедурама и институцијама.
Посебна прича је танак слој овдашњих искрених прозападних либерала (постоје и такви, веровали или не, али их нема много, уосталом, као ни искрених националиста – већина се само опортунистички клати и повија у једном или другом смеру), који никако да схвате да је њиховим западним пријатељима, то јест, онима међу њима који стварно одлучују, потпуно свеједно да ли је у Београду на власти Борис Тадић, Томислав Николић, Весна Пешић, Драган Марковић, Маријан Ристичевић или Милован Дрецун – није их брига за њихову прошлост, компетенцију и „демократске капацитете“ – само ако им се испоручи оно до чега им је стало. А то је, понављам и наглашавам, у овом тренутку, још увек Косово и пре свега Косово (Република Српска, Војводина, Санџак су, за сада, ипак само споредни фронтови, што не значи да једнога дана и они неће избити у први план).
Ти насмешени „пријатељи“ срушиће сваку владу, отписати сваког политичара и облатити сваку личност која им се нађе на путу до зацртаног циља. Знају то врло добро београдски домаћини Хејга, Хилари и Ештонове – уосталом, да ту лекцију нису савладали не би се никада ни нашли у позицији да буду домаћини. Али, исто тако, желим да верујем, бар негде у дну душе, знају и да, поред извештаја Европске комисије који се српској јавности покушавају представити као „страшни суд“, постоји и „суд историје“ и суд предака и потомака. А на њему тешко да ће их ико питати за датум почетка преговора.
СЕНДИ У БЕОГРАДУ
пише: Миша Матић
Србија на дан светог апостола Луке у Београду очекује Хилари Клинтон, а Америка у Њу Јорку очекује ураган Сенди! Свуда је опсадно стање. Они не могу ни у дућан, џаба паре, дућани не раде. Ни ми не можемо у дућан, немамо пара, иако код нас дућани раде. Свако има своје муке и своје урагане.
Бомбардовање 1999.
Нама се десило њихово бомбардовање 1999. а њима се 2005. десио ураган Кетрина. Прва хуманитарна катастрофа изазвана људским фактором однела је око 3000 живота, 1000 војника и 2000 цивила, званично још увек нисмо сабрали своје мртве, као ни у једном страдању од Косовског боја до сада, а било их је толико, да ни број масовних страдања Срба не може тачно да се утврди. Какви су нам крвници, а и какви смо ми сами, добро да нас још има, против Бога се не може! Друга хуманитарна катастрофа коју сам поменуо, а која није директно начињена људском руком или умом, ураган Кетрина однео је 1863 људска живота уз 705 несталих. Приближно једнак број. С тим што је у првом случају број погинулих чини око 0.5% популације која насељава Србију, а у другом то износи мање 0,01% становништва САД. Исти број жртава тако изгледа као 50 пута већи злочин. Кетрина је била милосрднија од милосрдног анђела 50 пута.
Ураган Кетрина
Та катастрофа задесила је оне који су учинили ону прву катастрофу. Претходно их је задесила и хуманитарна катастрофа на Крстовдан ( 11. септембар ) 2001. Тада је у Светском трговинском центру у Њу Јорку, згради Пентагона, на ледини у Пенсилванији и у 4 авиона страдало око 3000 људи. Опет око 0,01% популације, мада сви страдали нису били држављани САД, али су се на своју несрећу тамо задесили. Кажу да је то дело терористичке организације Алкаида, коју је тада предводио Осама Бин Ладен. Ни то није до краја утврђено, јер исказе добијене у затвору Гвантамо ни један суд на свету не може да прихвати као веродостојне.
Збигњев Бжежински и Осама Бин Ладен
Док је било потребно достављати оружје непријатељима Срба, на територији на којој Срби живе, тај исти Осама је за рачун своје вере и америчког новца, то оружје дотављао, како би се број Срба смањио, а повећао у корист оних који су до пре који век били Срби, па преверили и име променили. Све за рачун Осаме и оних које је представљао тадашњи председник САД, Бил Клинтон. Осама није рачунао на то да ко са ђаволом тикве сади о главу му се разбију, или тачније речено, постане храна рибама. Свог пријатеља Осаму Бин Ладена бацили су у море 2011. године. У Авганистану је за 10 година од почетка инвазије америчких, британских и аустралијских трупа погинуло нешто више од 3000 војника агресора, док су они за мање од две године ( 2011 – 2012 ) побили такође око 3000 авганистанских цивила, а ранили око 5000. О Ираку и Садаму Хусеину да не причамо. Са њим нису били пријатељи, дражи им је био ајатолах Хомеини. Овде је увек суштина свих прича пљачка и освета. Они се тако свете и својим пријатељима и својим непријатељима. Бомбардују, убијају, отимају…
Михаило Петровић, пилот
И Срби су бомбардовали! И то пре Американаца! Имали су Срби ратно ваздухопловство пре САД. Од 1893. Први ваздухопловни официр Србије био је капетан Коста Милетић, школован у Царској Русији. Рођен је у Аранђеловцу 1874.Он је први Србин који пилотирао балоном, са којим је 1909. долетео у Србију, када су купљена 4 балона и формирана ваздухопловна оделења при свакој од 4 армије, по наређењу војводе Радомира Путника. Тада је Српска војска била међу 15 светских армија које су имале у свом саставу и ваздухопловне ратне јединице. Балон у коме је долетео капетан Милетић назван је „Србија“. Капетан Коста Милетић командовао је српским ратним ваздухопловством у оба Балканска и Првом светском рату. Демобилисан је на свој захтев и пензионисан 1921, у чину пуковника. Умро је 1953. и сахрањен у Београду, на Новом Гробљу. Први војни аеродром се налазио у Нишу. До почетка Првог балканског рата Србија је имала 12 авиона и била једна од 4 армије која је употребљавала авионе у ратне сврхе. Од те силе прва су страдала Турска војна утврђења око Скадра. У осматрању Скадра погинуо је први српски пилот Михаило Петровић, који је уједно и прва жртва војне авијације у свету. Рођен је у селу Влакча код Крагујвца 1884., а сахрањен испрва у месту погибије, али кад су велике силе предвођене Аустроугарском, а подстакнуте од Велике Британије отеле Србији излаз на море, Црногорска војска преноси тело Михаила Петровића на Цетиње, а 1931. га породица преноси на београдско Ново гробље, где и данас почива човек који је имао пилотску дозволу са бројем 1 у Србији. Највеће име српске авијације тога доба био је Сава Ј. Микић. Један од другова Михаила Петровића, Косте Милетића, наредника Станковића….. првих српских пилота, који су учестовали у ратним дејствима. Сава Микић, рођен у Сировцу код Шавника 1894. био је оснивач Југословенског краљевског аероклуба, заједно са Арчибалдом Рајсом ( приликом претходне посете Београду, Хилари Клинтон се управо у том клубу састала са представницама НВО Наташом Кандић, Соњом Бисеро и Соњом Лихт, али и са Ружицом Ђинђић ).Носилац је две Легије части, два ордена Светог Саве…. Из војске је на сопствени захтев демобилисан 1919. У Француској завршава правни факултет и започиње политичку каријеру. Више пута је биран за народног посланика. После другог светског рата два пута је хапшен и други пут успева да побегне из комунистичког казамата, али су му запушена уста и проводи наредне три деценије без права на јавно изговорену реч. На Топчидерском гробљу се 1982. од овог јунака и мученика поред осталих опростила и Титова омиљена песникиња Мунира Мира Алечковић, али као комунистички представник у Друштву за културне везе Југославије и Француске. Французи су успели својим утицајем да од комуниста заштите физички интегритет Саве Микића, али његову политичку каријеру нису успели, као ни да га одбране од иступа комуниста на његовој сахрани.
Српска авијација, са овако светлом традицијом може себе да уброји у малобројне авијације које никад у свом постојању нису дејствовале по цивилним циљевима противника. Њени циљеви су увек била војна утврђена и непријатељске армије приликом одбране или ослобађања Отаџбине. Примери освете и одмазде које извршило Југословенско краљевско ваздухопловство догодили су се током Априлског рата 1941. Први је био 6. априла 1941. Тог дана у зору снаге Трећег рајха напале Краљевину Југославину, а први на мети била је њена престоница Београд. Иако ни тадашње жртве нису тачно побројане, процене се опет кређу око 3000 ( од 1800 до 4000 ). Истог дана, дакле 6. априла 1941. око 16 сати, као одмазду на бомбардовање Београда, бомбардери Југословенског краљевског ратног ваздухопловства бомбардују Грац. Град Грац, због близине границе са Краљевином Југославијом, био је под борбеним мерама противваздушне одбране. Бомбардовани су војни објекти и железничко саобраћајно чвориште. Погинуо је један човек, 4 зграде погођене, од чега две потпуно уништене. Напади југословенске авијације трајали су од 15:58 до 17:52. како се наводи у немачким изворима. Нису позната имена пилота хероја, који су овај напад извршили, али је позанто име капетана Еугена Рупника, који је са својом ескадрилом током априла 1941. бомбардовао војна утврђења у Италији: војну луку у Барију и ваздухопловну базу у Авијану ( одакле су 1999. полетали авиони НАТО-а ка српском небу ). Тај официр касније је био командант Параћинске бригаде ЈВуО, под командом ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића.
Ето и Срби знају да се свете! И то како! По војним циљевима! На 3000 мртвих, убију једног непријатељског поданика. Милосрднији су од Кетрине, која је 50 пута милосрднија од Америке. Зато прва жена америчке спољне политике заправо бежи у Србију од нове пошасти коју су назвали Сенди. Зна да су Срби милосрдан народ за разлику од њиховог злочиначког ума који војна дејства по цивилима назива анђелом и то милосрдним. То је ум који диктатуру у другим државама укида убијањем потлачене класе, да би диктатора оставио без становништва. То је исти онај ум који на Васкрс бомбардује православне хришћане у Србији. И то не једном. 1999. али и 1944.! Једном зарад комунисте Милошевића, а једном по жељи комунисте Броза! Оба пута страдају српски цивили. 1944. по подацима избегличке владе у Лондону, страдало је око 3000 људи. И те жртве нису побројане. Само српске. Свих 343 немачка војника јесте и то поименце.
Моника Левински
Сачекаће Хилари Клинтон 4000 српских полицајаца, али не да је приведу правди и закону, већ да је заштите од српског народа. Пошто има осветничке жеље, можда ће једног од те 4000 изабрати да се освети мужу Билу за фелацио Монике Левински. Има широк избор и једно је сигурно, да ако се освети и Билу и Моники за фелацио, тај полицајац неће писати мемоаре о кунилингусу са Хилари Клинтон који ће бити бестселер у Америци или Србији. Овде полиција не пише ништа сем казни своме народу, овде она, по речима њеног министра, бије, али и чува све што треба, од сексуално настраних до Хилари Клинтон. Кажу да им је то посао и да су за то плаћени. Све за паре. Чист амерички резон. Са тим резоном стиже и Хилари у Београд, да бежећи од Сенди, отме Косово и Метохију Србији о једном трошку. Чула је да је Косово срце Србије, па је можда помислила да уплати за цену срца која су продавали, вадећи их Србима у жутој кући. Ово срце се неда ни на силу ишчупати, управо на 100 годишњицу његовог ослобођења од турског ропства. Не може га од Србије отргнути ни Кетрина ни Сенди заједно, а камоли освете жељна државна секретарка Америке. Али могу овдашњи комунисти! Већ су то једном пробали да ураде на Бујанској конференцији 1. јануара 1944. Тада су комунисти предвођени Панлом Јовићевићем и Фадиљом Хоџом, потписали резолуцију у којој дословце стоји: „Косово и Метохија је крај који је насељен највећим делом албанским народом, а који као и увек, тако и данас – жели да се уједини са Албанијом. Према томе осећамо за дужност указати прави пут којим треба да пође албански народ да би остварио своје тежње. Једини пут да се Албанци Косова и Метохије уједине са Албанијом јесте заједничка борба са осталим народима Југославије против окупатора и његових слугу. Јер је то једини пут да се извојује слобода, када ће сви народи па и Албанци бити у могућности да се изјасне о својој судбини са правом на самоопредељење до отцепљења. Гаранција за ово јесте НОВЈ, као и НОВА са којом је уско повезана.“. На истој конференцији промењено је српско име Метохије у шиптарско Дукађин. Из тог разлога треба опрезно схватити поруку председника владе Србије упућену Хашиму
Ивица Дачић
Тачију: Косово је и моје и твоје! Ивице, Косово је сада можда твоје, али Тачијево није сигурно!
Немој ни да буде, јер нестаће једном и Тачија и тебе, а Косово ће остати да сведочи о српском постојању, ако Срба и не буде на њему било. По гробовима ће нас познати.
Хилари, поред полицајаца, чека те и оних 3000 српских гробова из 1999. Добродошла!
An Open Letter To Our Troops In The Former Yugoslavia From Over 500 MlAs Saved By The Serbian People During World War II
By: Richard L. Felman Major USAF (Ret) (Spring 1999)
„During World War II, we were in the Army Air Corps list as „Missing in Action“ in the very same area you are now serving. If we may, we would like to relay to you a frank, soldier-to-soldier message about our personal experience while there – something which politicians who sent you there have not told you and something which you have not read or seen in the Anti-Serb media.
In 1944, the members of our committee were flying bombing missions out of Italy over Southern Europe. During that time over 500 of us were shot down over enemy-occupied Yugoslavia and saved from certain death by the Serbian people. Ours was the greatest rescue of American lives from behind enemy lines in history but has been kept under wraps all these years because of pressure from foreign sources.
While we were there, those of us who were wounded were given whatever medical supplies they had even at the deprivation of their own troops. If there was one piece of bread in the house, or one egg, it went to the American airmen while the Serb went hungry. If there was one bed or one blanket, it went to us while the Serb slept on the bare ground. No risk of sacrifice was too great to insure our safety and well being. One experience which is forever seared in my memory is the time a village with 200 women and children was burned to the ground by the Germans because the Serbs would not tell them where they were hiding us. To this day, I can smell the terrible stench of their burning flesh. One does not forget such things.
The most incredible part of our rescue was that before each mission, our bomber crews were briefed by the highest levels of American intelligence that if shot down over Yugoslavia, we were to stay away from the Serbian people as they were collaborating with the Germans and „cutting off the ears of American airmen“ before turning them over. Only after we were shot down did we find out the amazing thoroughness with which the truth about the Serbs was being distorted.
Further compounding this deception is the fact that while the Serbs were our allies in WWII, Croatians and Muslims (who we are favoring today) were allies of the Nazis, shooting at us and responsible for killing many of our fellow American fliers. In view of the lies we were told about the Serbs during World War II, we could not help but wonder if our foreign policy there today is the same anti-Serb bias we encountered 52 years ago. Could our career diplomats sacrifice former friends and reward former enemies in the name of political expediency???… Could it be because in the world community there are over one billion Muslims and only 9 million Serbian Orthodox Christians with the same proportionate power in the global economy??? Could it be because the Serbs have no oil wells and no unlimited oil money?
Could it be because the Croatians and Muslims outspend the Serbs 50 to one on lobbyists, media firms and campaign contributions??? … Could this be why, „atrocities“ are manufactured to make the Serbs look bad while gaining sympathy for their opponents???… Could this be why the Serbs are branded „aggressors“ in land they have lived on for over 600 years???… Could our policy have something to do with the fact there are 540 members of Congress, none of whom are Orthodox Christians???… Could these be the reasons the State Department has covered up the truth of our rescue all these years and opposed our petition to express gratitude for saving over 500 American lives (a petition which is supported by the 8 million veterans of the American Legion, the Veterans of Foreign Wars and the Air Force Association and which has been approved by the United States Senate.)???… Could it be these are the reasons the Chairman of the House Foreign Affairs Committee has also denied our petition by saying to us here are „ethnic groups in Yugoslavia“ who oppose it???…
Are we mad???… You can bet your next month’s paycheck that we are mad! We did not leave our families, risk our lives and watch our buddies get their arms, legs and heads blown off so that „ethnic groups in Yugoslavia“ could tell us what we could or could not do in our own country.
Now that the spring thaw has set in, temperatures and tempers will start to rise in the volatile area you now find yourselves. All we ask is that in your dealings with the local people you be made aware of the eyewitness experience of your fellow comrades-in-arms. By speaking out now we have nothing to gain except a burning moral passion to tell the truth, a sworn duty to protect our national honor, a patriotic desire to express heart felt gratitude to those on foreign soil who save American lives while they are fighting in defense of our glorious country.
Now that you have been sent to foreign soil and asked to risk your lives we feel you should know the truth and not be „suckered in“ by the rhetoric of highly paid public relations firms, foreign lobbyists and self-serving politicians who know absolutely nothing of the region’s history.
We might also add that had it not been for the Serbian people, Air Force General Donald J. Smith, our chairman and one our rescued airmen, would not have survived the war and been able to dedicate 40 years of honorable service to his country.
Had it not been for the Serbian people, technical Sgt. Curtis „Bud“ Diles, another of our airmen, would not be alive today in Dayton, Ohio, enjoying retirement with his 4 children and 12 grandchildren… There are hundreds of us with stories just like those.
Some of the greatest testimony to the many sacrifices made on our behalf are the many thousands of American children who are alive today solely because the Serbian people saved over 500 of their grandfathers during World War II. Some of them could very well be serving with you today in Bosnia.
(I was one of 3 rescued American airmen who returned last year to the former Yugoslavia to commemorate the 50th anniversary of victory in Europe with the people who saved us and to visit the cow pasture that served as a landing strip from which we were rescued. The most moving experience of our sentimental trip was being cheered by over 50,000 Serbs who gathered at a mountain top to welcome us and who kept chanting „USA, USA“).
As American military men, we have a proud tradition of „duty, honor and country“ to uphold and a fierce sense of loyalty to those with whom we fought side by side in combat. We never forget their kindness nor do we return their battlefield sacrifices for us by bombing their women and children.
The Serbian people helped us when we were desperate and in trouble. Now that the situation is reversed we can do no less.
Please keep these untarnished truths in mind as you now serve our country and all it stands for, and may God bless you all as we pray for your safe return.
Well, we didn’t help the Serbian people. We’ve done everything we could to hurt them and we helped the Kosovo Liberation Army, a major European drug cartel. The Serbian people no longer expect justice and honor from the Americans.“
Felman from Plain Dealer Magazine 1990
Richard L. Felman (May 29, 1921 – November 13, 1999) was a distinguished officer in the United States Air Force who flew combat missions during World War II and the Korean War, receiving 27 awards and decorations over the course of his military career.
Felman was born in the The Bronx, New York City. He was the son of American-born David and Dora, a Jewish immigrant from Poland. He had one brother, Irwin, born six years earlier. At the age of 21, Felman enlisted in the U. S. Army Air Corps on July 24, 1942 and became a master navigator.
In early 1944 he was assigned to the 415th Bombardment Squadron, 98th Bombardment Group, 15th Air Force stationed in Lecce, Italy as a Second Lieutenant flying B-24s. His „Liberator“ bomber, „Never a Dull Moment“, would live up to its name. In July 1944, Felman’s B-24 was hit by German ME-109s and 10 of the eleven-man crew bailed out from 18,000 feet over the Yugoslav hills. Felman was later awarded the Purple Heart for his service during the plane crash.
The Americans, led by Felman, landed in central Serbia. Serbia, at the time, was a Nazi Germany-occupied territory, but controlled by the Chetniks, a resistance movement led by Draža Mihailović. The Chetniks protected them from the Germans, despite the fact the Germans burned the nearby village of Pranjani in retaliation, killing around 200 women and children. Felman and his men stayed safe with the Chetniks, and were airlifted out of Serbia on August 10, 1944. Felman became friends with Mihailović and his Chetniks, as did the other Allied airmen who had been gunned down over Serbia in the same year. Over 500 downed US airmen survived because of assistance from the Chetniks.
At Felman’s stay in Serbia, he was embraced and then carried about 500 yards to a cabin. He was given fruit, flowers and slivovitz (Serbian national drink) which Felman described as „160 proof Serbian plum brandy.“ Felman was then offered a crutch and taken to the Serbian Orthodox church in the village by an elderly man. Both men prayed in the small Serbian Orthodox church. Felman described the scene:
„It was their chapel. We both knelt in humble prayer and gave thanks. Though separated by language, country and religion, the brotherhood of man was never more in meaningful evidence.
(B-24 crew with Chetniks Leonard E. Pritchet, Carl E. Astrifan, Israel Meyer, Roland Hodgson, Thomas P. Lovett (killed by Germans), и Preston D. Angleberger. Standing left to righ: Kenneth Munn, Richard L. Felman, James L. Kidd Jr., и Paul F. Mato.)
Felman was personally decorated twice by King Peter II of Yugoslavia. Felman’s friends were Constantine Fotich, Bishop Nikolaj Velimirović, Milutin Devrnja, Vojvoda Momčilo Đujić, Slobodan Jovanović, Zvonko Vučković and many other prominent men in the diaspora.
The Chetniks were defeated by the end of the war.
Draža Mihailović was accused by the Partisans in 1946. Felman and 21 others in April 1946 petitioned Harry S. Truman and the U.S. Government to be allowed to go, at their own expense, to Belgrade and present their testimonies to the jury on Mihailović’s trial.
They were denied by the State Department, because the U.S. had befriended the Communist Partisans in the latter stages of the war, and did not want to disrupt their relations with the Communist Yugoslav government that was created post war. Despite Felman’s insistence, he was not able to reach Belgrade. Mihailović was found guilty of high treason, executed and buried in an unmarked grave on July 17, 1946.
Because of his efforts, Mihailović and his organization, on the recommendation of General Dwight D. Eisenhower, were posthumously awarded the Legion of Merit by President Truman for their contributions to the Allied victory and the rescue of American airmen from behind enemy lines. The Legion of Merit is the highest award the U.S. can give a foreign national,
Felman continued arguing that Mihailović and his Chetniks should be honored for their rescue of US pilots. In 1970, he went on the Congressional Record pressing for legislation for a statue on Capitol grounds honoring General Mihailović. In 1976 and in 1977, the bill was introduced into the Senate by Strom Thurmond and Barry Goldwater. However, the legislation died in the House because of the aforementioned U.S. policy towards Yugoslavia. It was reintroduced over the next decades several times, but failed each time.
Richard Felman retired from the United States Air Force in 1968.
In 1995, for the 50th Anniversary of the VE Day, Major Richard Felman returned to Serbia after 50 years, accompanied by his wife Mary Anne as well as Captain Nick Lalich and Lt. Col. Charlie Davis. He was met on the mountain of Ravna Gora by 50,000 Serbian people who gave him a thunderous ovation.
Felman died at the age of 78. He was survived by his wife Mary Anne and his brother Irwin. He had no children. On November 13, 1999 he was interred at the „All Faiths Memorial Park“ in Tucson, Arizona.
—————————————-
Писмо др Жарка Гавриловића светом Синоду СПЦ – Зашто дозвољавате јеретичко учење на богословском факултету СПЦ? (Видео)
Писмо др Жарка Гавриловића председнику Републике, председнику Владе Србије и Светом архијерејском синоду Српске православне цркве
(део транскрипта)
…Нисам никада веровао да ћу дочекати ово време што сам сада дочекао. Дај Господе, да сам ја болестан, а не да сте ви залутали у шуми живота, да сам ја ослепео па да не могу да се снађем у друштву са вама окатим и ушастим… Само, бојим се да није ово прво у питању – да сам ја у праву а ви заблудели до највећег степена пошто дозвољавате јеретичко учење наше православне деце у највишој богословској школи Српске Православне Цркве.
То вам кажем одважно и смело, па макар мене и не било међу вама, дојучерашњим пријатељима који данас изневерише Господа и мене и постадоше већи католици од папе, већи пријатељи грешног јеретика римског папе са којим се грле и љубе као да име је брат по матери или по оцу сатани…
_________
Published on Oct 12, 2012 by nix1nix2
СРБСКИ ЖУРНАЛ 