Category: Вести
Тамбураши о трошку Електровојводине (преко 700 000 динара!)
Тамбураши о трошку Електровојводине
Пише: Иван Нинић,
Пиштаљка, 25.10.2012
Већи део трошкова наступа тамбурашког ансамбла на свечаном отварању представништва Војводине у Бриселу октобра прошле године платило је државно предузеће Електровојводина, сазнаје Пиштаљка. Иако та свечаност није била ни у каквој вези са енергетиком, директор Електровојводине д.о.о. Тихомир Симић одобрио је донацију од 490.000 динара за покривање трошкова манифестације, док су укупни трошкови ангажовања тамбурашког ансамбла „Равница“ из Суботице били 722.172 динара.
Договор да се средствима Електровојводине финансирају тамбураши постигнут је усмено између потпредседника Владе АП Војводине и покрајинског секретара Томислава Стантића и директора Електровојводине Тихомира Симића, а онда је буквално за 24 часа ово питање и формално регулисано. У факсу који је Симићу 19.8.2011. у 11:51 упутила секретарка Владе АП Војводине Романа Рудић, истиче се да су Стантић и Симић дан раније водили разговор, па се с тим у вези упућује молба да се Покрајинском секретаријату за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Владе одобри донација за покривање трошкова „организовања пријема поводом отварања представништва Владе АП Војводине у Бриселу“. Нигде се експлицитно не наводи колико износе планирани трошкови и која сума се тражи од Електровојводине.
На допис Владе АП Војводине свој потпис је ставио директор Тихомир Симић који је истовремено руком написао следеће: „сагласан“, „490.000“, „рок: хитно!“, „на руке: С. Пушкар, И. Брајковић“. Очигледно је директор реализацију захтева препустио Синиши Пушкару, директору Дирекције за корпоративне послове и Иву Брајковићу, директору Дирекције за економско-финансијске послове Електровојводине. Наредног дана (19.8.2011) директор Електровојводине је донео одлуку којом се Покрајинском секретаријату за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Владе Војводине заванично одобрава
донација од 490.000 динара.
Симић је своју одлуку оправдао образложењем да организовање манифестације у Бриселу „има велики међународни значај“, не наводећи какву корист од тога има Електровојводина. Иначе, истог дана када је одлука донета потписан је уговор о донаторству између Електровојводине и Покрајинског секретаријата као корисника донације.
У извештају о правдању средстава који је Покрајински секретаријат доставио Електровојводини (17.11.2011) наводи се да су авио авио карте и смештај ансамбла Равница плаћени 436.202 динара, а да је за правдање хонорара издвојено 42.985 динара. Пошто је потрошено 479.187 динара средстава из донације Електровојводине, надлежни из Покрајинског секретаријата су затражили инструкције око враћања у буџет предузећа 10.813 динара, колико је остало неутрошено. Према подацима из уговора и фактура до којих је дошао сарадник Пиштаљке укупан хонорар који је Покрајински секретаријат платио члановима тамбурашког ансамбла Равница из Суботице износио је 242.985 динара.
Дакле, простим сабирањем долази се до цифре од 722.172 динара колико је коштао наступ тамбураша у Бриселу.
Електровојводина д.о.о. је на спонзорства и донације у 2011. години утрошила 13,2 милиона динара, док је у првих осам месеци ове године у ту сврху утрошено 11,1 милион динара. Планирано је да укупна издвајања предузећа за спонзорства и донације у 2012. износе 15,9 милиона динара. Електровојводина послује као зависно привредно друштво чији је оснивач ЈП Електропривреде Србије.
Петар Искендеров: САД праве Хашима Тачија прихватљивим за Србију
САД праве Хашима Тачија прихватљивим за Србију
| Петар ИСКЕНДЕРОВ | 25.10.2012 | 00:02 | ||||||
| Фонд Стратешке Културе | ||||||
|
“Историјског руковања није било” – том фразом је премијер Србије Ивица Дачић прокоментарисао суштину свог сусрета са колегом из Приштине Хашимом Тачијем, који се одиграо 19. октобра у Бриселу, под присмотром врховног комесара ЕУ за међународне односе и безбедност, Кетрин Ештон.1 По његовим речима, позиција Србије по питању Косова и Метохије остаје непромењена. При том се српске власти уопште не противе наставку преговора на високом нивоу.
У насталој ситуацији, поставља се питање какав је циљ ових преговора и колико они одговарају национално-државним интересима земаља? Што се тиче косовске стране, ради се пре свега о отварању политичких карата у оквирима кампање без преседана, која се распламсала уочи избора. Учесници те борбе исувише различито виде ситуацију на Косову и око њега, да би могли од њих очекивати разраду јасне и заједничке позиције. То је очигледно показао и покушај јуриша на здање покрајинског парламента, од стране присталица радикалног опозиционог покрета “Самоопредељење”, на челу са Аљбином Куртијем. “Ми ћемо организовати и друге протесте и демонстрације против дијалога Косова са Србијом, који су назвали “нормализацијом односа са Србијом” – обећао је Курти.2 Као одговор, Хашим Тачи није нашао ништа друго него да оптужи лидера “Самоопредељења” због тога што се његов покрет солидарисао са “опонентима независног Косова”.3 Међутим, и међу другим партијама на Косову, па и онима које сарађују са Демократском партијом Косова, нема ништа мање питања у вези са “нормализацијом односа са Србијом”. Није случајно Хашим Тачи морао хитно поводом тога да се објашњава са лидерима “Демократске лиге Косова” и “Алијансе за будућност Косова”. По подацима косовских средстава јавног информисања на албанском језику, последњи су у целини подржали идеју “продужетка дијалога” са Србијом, али су затражили да буду обавештени о свим нијансама и “подводним гребенима”. Разлика у мишљењима косовских Албанаца је увек постојала и она традиционално иде у прилог властима Србије. Тим пре што решавајућа улога у организацији дијалога не припада Приштини, него кључним иностраним играчима. И ту се јавља један важан моменат због кога српске власти морају бити опрезне. Преговори Дачића и Тачија нису толико европски, колико амерички пројекат. Информације којима располажемо сведоче о томе, да је тај сусрет омогућен захваљујући притиску без преседана лично генералног секретара САД Хилари Клинтон. Што се тиче лидера ЕУ, они су превасходно заузети решавањем финансијско-економских проблема и уопште нису уверени у неопходност форсирања преговарачког процеса. Штавише, како је постало познато изворима у Приштини, Клинтонова која треба 30. октобра да дође у дводневну посету Косову, намерава да упозна власти у покрајини са пројектом “историјског договора” који морају потписати Србија и Косово на “највишем политичком нивоу”. По сведочењу америчког дипломате који је затражио да буде неименован, ради се о документу који носи “историјски” а истовремено и “компромисни” карактер.4 Расположиви подаци наводе на претпоставку да ће дата сагласност значити признавање независности Косова од стране Србије, уз постојање одређених уступака у том тексту, који се односе на статус севера покрајине, насељеног косовским Србима. Потписивање овог документа ће омогућити администрацији садашњег председника САД Барака Обаме да се оправда пред својим бирачима за успешан завршетак “косовског пројекта”, а ЕУ и НАТО пакту – то ће коначно омогућити да преодоле несагласности у сопственим редовима по питању признања Косова. Та разногласност се последњих дана пројавила са новом силином, практично блокиравши одлуку у генералштабу НАТО-а, о промени статуса “Безбедносних снага Косова” и њиховим претварањем у “Националне оружане снаге”. По подацима приштинског листа “Коха Диторе”, доношењу ове одлуке сметала су “издвојена мишљења” четири земље-чланице НАТО, које су одбиле да признају самопроглашену независност Косова – Грчка, Шпанија, Румунија, Словачка.5 После потписивања равноправног политичког споразума Београда са Приштином на високом нивоу – код опонената косовске независности неће остати реалних аргумената и полуга којима ће утицати на ситуацију. И главни губитник ће бити косовски Срби, који ће завршно бити стављени у положај “држављана Републике Косово”. Изгледа да се управо овакав избор данас предлаже председнику Републике Србије Томиславу Николићу и премијеру Ивици Дачићу: да буду играчке у рукама америчке администрације, да помогну НАТО и ЕУ да збију своје редове и да једном и заувек одустану од заштите косовских Срба. И све то у замену за магловита обећања почетка преговарачког процеса о пријему Србије у ЕУ у “догледно време”. 1 РИА НОВОСТИ 19/10/12 21:18 19.10.2012 21:19 2 Bota Sot, 23.10.2012 3 Koha Ditore, 23.10.2012 4 Express, 23.10.2012 5 Koha Ditore, 23.10.2012 |
||||||
|
Петар ИСКЕНДЕРОВ
Духовни и економски препород Србије по Путиновом моделу
Духовни и економски препород Србије
25. (12.) окт.2012.г.после Христа
Помаже Бог, браћо и сестре. Хтео бих написати нешто на тему у наслову овог текста. Већина србских патриотских покрета у Србији се бави протеклим ратовима, србовањем без конкретне користи, свађањем, мржњом и вређањем других који су нам криви за нашу пропаст (како друге нације и државе тако и наше предходне власти), кукањем на економску кризу, скупоћу, бесомучним вођењем политичких разматрања где је скоро сваки грађанин Србије политичар који се у све разуме и мисли да све најбоље зна, итд. Све то нема много користи без духовног, моралног а тиме и економског препорода.
Многе политичке партије су у предизборним кампањама па и ових предходних избора пецале гласаче на основу свог неког економског програма који треба да победи кризу у Србији. Сетимо се Мирољуба Лабуса, Божидара Ђелића и других наших економских „експерата-усрећитеља“, где су они сада и шта су добро донели Србији?
Имамо и њиховог истомишљеника и сада у власти Млађана Динкића који већ 12 година са својим Г17 води економију Србије уз помоћ ДС или ДСС, а сада и СНС која је његове УРС узела у своју владу уместо ДСС-а чији је председник Војислав Коштуница подржао Томислава Николића у другом кругу избора и тиме му обезбедио да постане председник Србије. Значи ДСС који га је подржао СНС није узео у владу а УРС који га нису подржали је наградио уласком у владу. Ипак ствари се крећу добрим путем, миц по миц, по Путиновом моделу који се из Русије преноси на Србију на коју Русија има све већи утицај јер од
запада (САД и ЕУ) које су и саме у економској кризи Србија нема много чему добром да се нада.
Економски суноврат у Србији се десио због утопије комунизма, затим утопије обожавања запада и његових „вредности“, па затим ЕУтопије, шта је следећа превара? Русија нам није могла помоћи 90-тих година јер је сама била у кризи и под шапом САД. Од 2000. године до сад власт Србије (нарочито ДС и Г17) није искористила економски успон Русије, Кине и других држава и стално је Русији окретала леђа а јурила ка западу и ЕУ која нас нити воли нити жели (осим да нас искоришћава као јефтину радну снагу и наше сировине) а сада све више нити може да нам помогне.
Економски препород Србије почео је уз помоћ Русије, али пре свега десиће се у довољној мери уколико се, ако не остали грађани Србије онда бар, Срби окрену својој духовности – православљу, а ко није те вере и сви ми да се окренемо породичним вредностима, моралу и поштењу у пословању, животу и раду. У том смислу заменик премијера Александар Вучић је почео борбу против корупције по Путиновом моделу, како је и Путин почео са препородом Русије. Питање је само докле ће Вучић стићи и да ли ће истрајати, јер неморал, криминал и корупција се укоренила не само међу тајкунима и интелектуалцима, него и међу средњим и малим приватницима и самим обичним радницима.
Од пропасти комунизма који је учио да је скоро све друштвена имовина и да свако из ње може да узима према својим потребама, народ је почео да краде свуда и све што је стигао, и то су крали скоро сви од директора до последњег радника и портира. У протеклих 20 година а нарочито од 2000. године и доласка ДОС-а на власт, поштено није могло да се заради у Србији, осим тек толико да се преживи.
Духовни, морални и економски препород и уздизање доноси и повећање наталитета који је у Русији скочио због тога, а томе се надамо и у Србији. Исто тако Српска православна Црква и друге верске заједнице у Србији не треба да буду неми посматрачи стојећи по страни него да се активно укључе у духовни и материјални препород Србије и њених грађана. Они као духовници имају одговорност према својим верницима и свим људима који имају не само душу него и тело у овоземљском животу.
Ето, неких смерница за размишљање, од мене. За сад толико. Слава Богу! Тражимо од Бога помоћ и добићемо је. Нисмо се довољно и правилно молили Богу па нисмо ни добили. А Господ наш Исус Христос каже у Јеванђељу: „Тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се!“, „Веруј и биће ти“, „По вери вашој нека вам буде“, и слично.
Владимир Јанковић, Београд, Србија
vjbgdser@eunet.rs
http://vk.com/id156526715 профил
http://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada профил
http://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica/ Група коју сам основао у јануару
2012. „Православна србска заједница“
http://www.facebook.com/groups/realmadridka/ Група „Руско србско братство“
http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/
Фарса преговарања
Влада Србије, улазећи у преговоре са међународно непризнатим политичким ентитетом насталим на нашој територији, Косову и Метохији, чини ствари које нису само у супротности са Уставом земље у којој се игра владања, него и у супротности са међународним прописима и правилима политичког понашања.
Тако гледано, чак ни САД, које су признале политички ентитет настао на нашој територији као независну државу, не улазе са овом у аранжмане као да је заиста независна.
Сама чињеница да је у контактима са том међународно нелегалном „државом“, и по мишљењу САД, потребно посредовање, указује да је тај ентитет правно неспособан да преговара као „независна држава“.
Додатни проблем прави чињеница да ни ЕУ, означена као посредник, заправо нема међународну потврду да је за то компетентна, а поготово с обзиром на чињеницу да тај ЕУ-ентитет нема заједнички, односно једнообразан став по питању статуса „Косова“.
Један део чланица ЕУ ентитет Косово не признају као независну државу.
Тако гледано, САД имају међународну квалификацију за посредовање, тачније за заступање „малолетног“ Тачиленда, односно Репубљик Косова, ЕУ не.
А када се све то узме у обзир, актуелна Влада Србије, као и претходна, крши и домаће и међународне прописе и законе, па већ и зато сви њени „преговори“ и резултати ових, у времену када Србија добије заиста легитимну власт морају бити одбачени.
Када би се, неким случајем, остварила жеља шћиптарског „Самопоредељења“, те ентитет Косово постао део Албаније, међународно признате државе, тек тада би сусрети, са или без посредовања, између премијера Србије и Албаније били сусрети премијера двају независних држава.
Ово сада је политичка фарса, која ће, у свом расплету, доживети поништење свега што је унутар ње настало.
Пометња на промоцији књиге Мадлен Олбрајт! Чеси је оптужили за крвопролиће! Хвала браћо Чеси!
Праг, Чешка, 23.октобар 2012. године.
У Палати књига Нови Луксор, бивши амерички секретар Мадлен Олбрајт (једна од оних који су највише лобирали да Србија буде војно нападнута и једна од оних која се највише радовала проливеној србској крви) је потписивала своју нову књигу „Прашка зима“.
Активисти удружења Пријатељи Срба на Косову су, веома љубазно и смирено, замолили М. Олбрајт да им потпише још једно своје дело, показујући јој плакате и дискове са подацима и фотографијама злочина над Србима. Уследила је жестока и противзаконита реакција обезбеђења, те су активисти овог удружења нападнути и вербално и физички. М. Олбрајт је врло брзо показала своје право лице, иако је покушала да одглуми смиреност и незаинтересованост, и скочила са столице и почела да виче на присутне. Један од учесника и члан удружења Пријатељи Срба са Косова, Данијел Хуба, на питање зашто су данас овде одговара:
„Мадлен Олбрајт је са положаја државног секретара САД гурнула у бомбардовање Савезну Републику Југославију 1999. године, када су НАТО авиони бомбардовали без мандата УН. Подржавала је џихад у Босни 1992-1995, и манипулацију чињеницама око Сребренице, али и лично зарадила од приватизације телекомуникација Косова. Зато би требало да сноси последице за своје политичке одлуке и призна одговорност за крвопролиће у којем су страдале хиљаде цивилних жртава „.
Браћа Чеси су нам још једном показали шта мисле о отимању дела територије Србије, и дали нам пример како би и ми требало да се боримо, и стално показујемо да се нећемо одрећи ни педља Србије. Хвала, браћо Чеси!!!
_________________
Извор: YouTube канал tkocvetobe
Published on Oct 25, 2012
***
Српски народни покрет Наши захваљује члановима удружења Пријатељи Срба са Косова на подршци Србији у одбрани Косова и Метохије, као и на њиховој последњој активности којом су учинили да се злочинци попут Мадлен Олбрајт не осећају пријатно у Чешкој . Подсећамо да ово удружење сваке године испред амбасаде Србије у Прагу организује протест на годишњицу бомбародовања СРЈ на којем је ове године била и делегација СНП Наши, као и да организују редовне хуманитарне активности помоћи Србима на Космету као и честе посете јужној српској покрајини.
Мештани Паштровића изашли да поздраве руске морнаре и официре
Руски морнари у посети манастиру Режевићи
Глас Русије
Игор Гојковић 25.10.2012, 14:52
|
Архимандрит Хризостом и посада Новочеркаска
|
Манастир Режевићи у Црној Гори посетили су чланови посаде руског десантног брода „Новочеркаск” Црноморске флоте, који се налази на пропутовању Средоземним морем током кога ће се седам пута зауставити у лукама гдје ће посада и представници Православних цркава учествовати у заједничким молебанима.
Након службе Божије и причешћа руских морнара и официра, игуман манастира Режевићи архимандрит Хризостом, рекао је да је упловљавање брода „Новочеркаск“ у Луку Бар симбол вишевековне традиције и повезаности два народа и две православне цркве – Руске и Српске. Споменуо је и давна времена када су значајну улогу у формирању руске морнарице у доба Петра Великог имали поморци из Пераста у Боки Которској, и изразио жаљење што „Новочерксак“ није могао да уплови у луку Котор, јер се у њој већ налази америчка морнарица.
Више стотина мештана Паштровића дошло је у манастир Режевиће да поздрави руске морнаре и официре и искаже своје поштовање према Руској морнарици и љубав према братском руском народу.
Пре две године Црну Гору је посетио ратни брод „Јамал”, који припада истој класи и истој амфибијској бригади као „Новочеркаск”, а пре њега је ратни брод „Цезар Кунико” 2006. године упловио у которску луку поводом 300 година од успостављања политичких односа између Русије и Црне Горе.
_________
http://serbian.ruvr.ru/2012_10_25/Ruski-mornari-u-poseti-manastiru-Rezevici/
РАЗГОВОР: Драган Симовић – Реч о Песми Природе и Човека (интервју- фбр редакција)
Нова књига „ПОЋИ ЋУ ДА НАЂЕМ ЗЕМЉУ СВЕТИХ ПРЕДАКА“ нашег најчитанијег аутора књижевника Драгана Симовића је уникатно издавачко дело аутора Симовића и СРБског ФБРепортера…
За почетак овог разговора прочитајте део из предговора књизи:
************
Кад Пева слово – Песник се у Знано пресијава
Љубав је покренула Унутрашње биће Песника и он се записао, од Праискона свет у себи и око себе, да сваки раб Божији разуме. Чистота осећаја овог Песника на необично пријатан и топао начин долази са сваким изговореним, записаним и непрочитаним словом, и нежно и питомо распростире бићем и Свеколиком Васељеном! Јасно испреплетана музика Душе и дух Сопства са жељом да Свест о пореклу коју поседује преда свима и тако је утисне у вољено Србство записано за свагда, за оне пре, ове сада и оне који ће доћи!
Овај наш Песник, онострани, овдашњи, јединствено Стваралачко биће, Човек Србства – објавио је више од тридесет књига, и може са задовољством рећи да је обавио свој овоземни задатак, записан пре рођења у књигу Постојања. Радосно, он не пева зарад света, већ пева у славу Божанског Бића и Битија!
………………………
На радост и у здрављу корачали овим Писменом које је испред вас поштовани љубитељи лепе писане речи. Када стигнете до последње странице немојте се забринути што нема више речи, то се јасност и чистота душе Песника у вас Преселила…
***********
Поштовани Песниче, одакле потиче Твоје физичко биће, да ли си истраживао своје Корене…
* Рођен сам, као првенац у родитеља, 5. ледног, илити јануара, 1949. године, од оца Милете и мајке Станке, девојачко Тановић, на Звездари, у Београду. Моји су старином Горштаци, Херцеговци, који су се преко Требиња, Дурмитора и Оногошта, а то је данас Никшић, доселили у Ужичку нахију. Наше старије презиме, до пре стопедесет година, јесте Врањеш. Још је и мој прадеда имао два презимена Симовић Врањеш.
Симовићи смо по мојему чукундеди Симу Перуновом Врањешу, великом ратнику, који је по пропасти Устанка у Херцеговини прешао у Црну Гору, а из Црне је Горе, будући да је наступила гладна година у братској нам држави, са осталим ратницима Херцеговцима, исељен у Ужичку Црну Гору, према договору Књаза Николе и Краља Милана.
Још од ране младости сам почео да истражујем своје корене. И, могу рећи, да сам доста тога открио и сазнао о својим Прецима. Ми припадамо великом племену Врањих Срба, оних Срба који су пре дванаест векова кренули из Срберије илити из Србистана, преко Персије и Русије, да би се негде у једанаестом веку обрели на овим балканским просторима.
Врањи Срби значи Црни Срби...
* Заиста, моји Преци, моји саплеменици савременици, па и ја, дакле, сви ми личимо на Северне Индусе Аријевце. Горштачке црте, орловски нос, високо чело, издужен врат, а витак стас. Моји ми индијски пријатељи кажу, да су менгде другде срели, поверовали би да сам њихов, да сам рођен негде подно Хималаја!
Поезија је по свему што си до сада записао – Твоја судбина...
* Поезија и Језик. Још сам од детета почео, на свој детињи начин, да истражујем језик. Да размишљам о речима, да их ослушкујем. Да повезујем сличне и сродне речи, да их упоређујем по звучности, по смислу.
Речи су за дете звучне живе слике…
* Свака је реч за мене била и остала слика. Детињство сам проживео у брдима између Златибора и Јавора, на водопадима, буковима и слаповима Великог Рзава.
Природу сам одувек волео. Не само да сам је волео, ја сам одувек био једно једнијато са Природом.
Песник и Природа у теби се допуњују, преплићу и заједно дишу…
* То је отуда што су у мојему племену, у мојој породици, одувек биле присутне обе вере, стара и нова. Стара Словенска вера, прожета са Новом Хришћанском вером!
Никада се те две вере, у мојему племену, нису међусобно потирале. Обе су се стопиле и срасле у Право Славље, Словенско Право Славље. Наша је крсна слава Савиндан, Свети Сава. То је крсна слава оних Срба који су се последњи покрстили.
Леп спој: Вера, Свети Сава и Природа…
* Драго ми је што је Свети Сава наш заштитник, зато што је веома љубио србски језик! Протерао је грчке калуђере из Србије, и увео србски језик у Цркву!
Стара Словенска Вера јесте Вера Природе. А Вера Природе јесте чиста поезија, праискона поезија. Природу сам одувек појимао и доживљавао као Велику Мајку. Онако како су је појимали и схватали наши Велики Преци. И дан-дањи, Природа је за мене Велики Зелени Храм!
Чудесно је то са којом љубављу у песмама говорите о речима, о србском језику уопште…
* Србски је, уистини, Пра Језик, из којега су произишли сви ини језици. Језик у којему је свака реч звучна жива слика, праслика! Србски је изравно повезан са Акашом илити Пољем Беле Сварге. А то значи да је Србски језик којим су говорили Богови, песнички речено.
Свака Реч Србског Језика има тако чудесне трептаје и титраје, да тренутачно допире и до најудаљенијег звезданог јата. Свака Србска Реч има и исцељујуће дејство! Наравно, искључујем оне скаредне речи које су ушле у Србски Језик, а уопште нису Србске!
Ако било коју Реч изговоримо тихо или у себи више пута, ако је уједначемо понављамо у срцу, она ће имати исцељујуће дејство.
Ако ставимо длан на болно место, и у себи, у срцу својему, певушимо и треперимо Реч, после кратког времена осетићемо да је бол уминуо, да смо исцељени.
Свака је Праизворна Србска Реч, уистини, Божанска Мантра, како би рекли хималајски мудраци.
Срби радије уче стране језике, многи на жалост не знају основе србског језика, не знају ћирилицу…
* Већина Срба и нема ту Свест, да је, заиста, благослов Божји што су на рођењу добили на дар један Свети Језик. Кад говориш Србски, онда те разумеју и схватају и бића из Духовних Светова. Зато је страшна србска клетва!
На другим језицима, можеш да кунеш докле хоћеш и ништа се неће догодити, али на Србском, ако само једном изговориш клетву, она допире и до најудаљенијих звезданих јата,и отуда се враћа као судбина!
Остаје нада да ће се некада и научници у области језика бавити духовним богатством и свима показати вредност србског језика…
* Србски Језик има дванаест ступњева, илити нивоа, значења и дејства. Седам ступњева у овостраном, и пет у оностраном, у заумном, у Духовном свету. Наука о језику не долази до тих познања. Верујем да ћу будућности једна духовна лингвистика доћи до тих открића.
Гете је рекао да је једино Поезија чиста Уметност! Она је посебан дар Човека, а твоја је израз великог посвећеника и зналца Речи…
* Поезија је чудо од лепоте и дивоте Србскога Језика!
Свака Реч у поезији има енергетску и нумеролошку вредност стотине речи у уметничкој прози! Снага Поезије није у реченом, већ је снага у ономе иза, тамо негде иза, што није речено, а наслућује се! Песника не чини Песником оно шта, већ како! Поезија није оно што се пева, већ како се пева!
Поезија се не може научити!
Постоје школе и академије за све уметности, само нигде у свету нема ни школе ни академије за песнике!
Гете је рекао да је једино Поезија чиста Уметност! Све друге уметности јесу опонашање Поезије.
Ипак се Поезија данас мало или уопште не чита, некада је заиста било другачије, шта је по твом мишљењу разлог томе…
* Зато што је лако поробити ум човека који не чита Поезију. До тог познања је, међу првима, дошао Мигел Де Унамуњо, велики кастиљански песник и философ.
Велики Брат никада не може да пороби ум човека који чита Поезију! Постоји одговорна и озбиљна духовна наука која је дошла до тих познања. Деценијама је вођена једна прљава, перфидна пропаганда против Песништва, да би се народ одвојио од Поезије, а онда лагано, у ходу, поробио!
Свети владика Николај је рекао да су песници – првосвештеници, чега се боје ови зли господари…
* Поезија је Божанска Мантра. Ако читаш Поезију, ти си онда под заштитом Виших Духовних Бића, и на тебе тада не утичу мантре од Господара овога света! Нема случаја, ни у овоме свету, нити у иним световима! Све што се чини, чини се са неким вишим смислом. А тај виши смисао не могу да докуче они који нечитају Велике Песнике. Све свете књиге писане су у стиху. Све је то Поезија који су Божански Песници стварали. Зато је и Владика Николај Велимировић рекао, да су ми песници – првосвештеници!
И тако Песници једног дана почну да живе своје Певање…
* Ја сам сада дошао до познања да живим своје Певање, своју Поезију. Нису ми више важне књиге које сам објавио. То више и нису моје књиге! То сам предао Роду и Племену. Моје су само оне књиге које се у овоме часу рађају. А када се роде, и њих ћу предати Роду и Племену.
Поезија је за мене Вера.
Поезија је за мене философски поглед на свет.
Поезија је за мене поетика живота иживљења.
Поезија је за мене Смисао у свету бесмисла!
Све сам рекао!
Шта је за тебе Песника Пријатељство…
* За мене је Пријатељство Божја Заједница! А то значи, да ја пријатељима никада ништа не замерам, шта год ми учинили из Љубави! Просто обожавам сваког Пробуђеног и Освешћеног Србина, сваку Пробуђену и Освешћену Србкињу! Мало нас је у овоме свету Опсене и Омаје, па се стога морамо чувати узајамно! Онако како се чувају Ратници Светлости!
За крај овог разговора порука Песника који пише душом, срцем и речима Срба са свих простора и из многима непознатог времена…
* Моја поетика јесте поетика Песника из неких других светова и пространства. Ја нисам ни Човек ни Песник западног света. Ја сам више Биће и Битије Северо-Истока, а то је Стриборија, Хипербореја! Моје је као Песнику, да сведочим. По древном учењу Ведских Белих Срба, велик је грех сакрити и прикрити знање које си Одозго примио. Знање се мора предавати! Отуда србска реч ПРЕДАЊЕ за Традицију! Ја предајем и Роду на Земљи, и Роду у Небесима!
Књига: ПОЋИ ЋУ ДА НАЂЕМ ЗЕМЉУ СВЕТИХ ПРЕДАКА нашег најчитанијег аутора, књижевника Драгана Симовића, је уникатно издавачко дело аутора Симовића и СРБског ФБРепортера…
ЛИНК ЗА КЊИГУ
ФБР РЕДАКЦИЈА…
Russian Forces Kill 49 Rebels in North Caucasus Strike
MOSCOW — Russia’s security services have killed 49 rebels and captured dozens more in a counterterrorism offensive that officials called a “considerable” blow to the insurgency in the North Caucasus region, the Russian National Anti-Terrorism Committee announced on Sunday.
Rebels aim to establish an Islamic state in the North Caucasus.
President Vladimir V. Putin had urged the use of increasingly aggressive means to subdue the insurgency in the North Caucasus ahead of the 2014 Winter Olympics in the southern city of Sochi, which is at the edge of the turbulent region.
“It’s a matter of honor for the security services and special forces to do everything for these events to happen in a normal, celebratory atmosphere so that nothing darkens these events,” Mr. Putin said at a meeting with military advisers and the chief of Russia’s Federal Security Service. Mr. Putin urged them to show “daring” to prevent any terrorist attacks, especially during the Sochi Olympics and the 2018 World Cup soccer tournament, which will have matches in several Russian cities.
A representative of the National Anti-Terrorism Committee told reporters in Moscow that the rebels who were killed were among the most “odious” insurgent leaders, and were responsible for a campaign of terrorism that included bombings, the murder of police officers and attacks on schools in the Dagestan and Kabardino-Balkaria Republics.
Russian officials said that more than 90 militant bases and 26 weapons caches were destroyed during the operation, which spanned two months. Though reports of rebel attacks against government convoys and raids by special operations forces are an almost daily occurrence in the North Caucasus, where the rebels aim to establish an Islamic state, the fighting has been particularly intense lately.
Mr. Putin said on Friday that 313 insurgents had been killed in the region in the past several months; in all of 2011, security forces killed 384 people suspected of being rebels in the North Caucasus, according to the news service Caucasian Knot.
Antiterrorism forces are also employing increasingly aggressive tactics. Early this month, airstrikes on a rebel encampment hit so close to Makhachkala, the Dagestan capital, that confused residents reported that a bomb had exploded in the city.
Local news reports said this month that the Russian Army had become involved in antiterrorist operations in the region for the first time since 2006, when army units withdrew from the North Caucasus. The withdrawal was taken as a sign that the security situation had stabilized. A commander for the 58th Army told the Echo of Moscow radio station that the army was engaging rebels in certain regions, but that it was playing a supporting role behind the local police and special forces.
In a separate development, Magomed Khazbiyev, a leading opposition figure in the Republic of Ingushetia in the North Caucasus, was sentenced on Friday to 15 days in prison for blocking a police vehicle. Mr. Khazbiyev had helped organize protests in Moscow against antiterrorist operations in the North Caucasus.
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (1. део)
ФБР ФЕЉТОН: Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене(заробљене) Србе метком у главу!?
24 октобар 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
1. ЗЛОЧИН И КАЗНА!?
Аустралијски лекар, хрватског(словеначког?) порекла, Крег Јуришевић (лево)- у униформи са оружјем, и у борбеном саставу терористичке ОВК, у рејону планине Паштрик у пролеће 1999- према властитиом признању, убијао је Србе у „борби“, и као рањенике (ратне заробљенике) да би им „скратио муке“. Истовремено истиче да је имао „осећај гађења“ према Србима…
Др Крег Јуришевић: „Окренуо сам женину главу на страну, пажљиво сам ставио ћебе преко ње, уперио сам цев пиштоља у њену главу и повукао обарач… Сачекао сам неколико секунди и потом проверио њен пулс. Није га било. Ставио сам свој пиштољ назад у футролу и напустио…“ [Аустралијски лекар-хирург, резервни официр Аустралијске војске, у време извршења овог злочина (април-мај 1999) добровољни борац терористичке „Ослободилачке Војске Косова“ (ОВК)- Др Јуришевић описује како је на територији суверене Републике Југославије, хицем из пиштоља усмртио држављанку Србије, жену албанске националности. Он је тај злочин описао као „убиство из милосрђа“…Поред овог убиства Српске држављанке, др Јуришевић је у својој књизи „Крв на мојим рукама“ описао и више властитих убистава Српских рањеника- ратних заробљеника терористичке ОВК, паравојне формације, у чијем саставу се борио и он сам…Др Јуришевић је такође описао у својој књизи зверско убијање Српских ратних заробљеника од стране терориста ОВК у његовом присуству, коме не само да се није супротствио као лекар (на шта га обавезује Женевска конвенција), већ их је одобравао, јер су по његовим речима „Срби били болест“!]
—————————————
Женевска конвенција- „Прва“: Члан 12 и 15; „Друга“: Члан 12 и 18; Протокол 2; Члан 7- СТРИКТНО ЗАБРАЊУЈЕ ЕУТАНАЗИЈУ“
Специјална провизија Конвенције (2.21) прописује војну медицинску етику на ратишту:
– Прво, лекари не смеју да учествују у борбеним активностима;
– Друго, лекари морају да третирају све ратне рањенике на бази медицинског приоритета без обзира да ли су у питању непријатељи, коалиција, или цивили; и
– Треће, лекари су обавезни да се супротставе (говоре против) извршењу ратног злочина без обзира ко је починилац.
————————————–
Аустралијски закон о Еутаназији из 1997 (23)- „…док дозвољава за безнадежне случајеве да се престане са одржавањем живота (код пацијената у коми), строго забрањује намерно убијање пацијента!“ (У складу са овим прописима, аустралијски медицински журнал- из 2011; 194-6; 307-309; – је издао следеће тумачење: „Лекари који служе при аустралијској војсци потпадају под оба- Аустралијске војне прописе, и Аустралијским Статусним Уговором- што их чини кривично одговорним за злочине почињене над страним држављанима у другим земљама. Аустралијска активна и резервна војна лица која учествују у ратним активностима у тим земљама могу и по законима тих земаља да буду подједнако кривично одговорни за своја дела!“)
—————————————-
Кривични закон СР Југославије (који је био на снази у време извршења кривичног дела убиства од стране др Јуришевића), Члан 136, Стр. И.К.З., за кривично дело „еутаназије“ (коју изједњачава са убиством) је предвидео казну од 5 до 15 година робије. (Кривични закон Републике Србије, који је тренутно у примени, за ово исто кривично дело предвиђа казну затвора од 6 месеци до пет година).
——————————————————–
Наставиће се….
—————————-
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ:
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (2. део)
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (3. део)
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (4. део)
—————————-
РЕФЕРЕНЦЕ
http://www.theaustralian.com.au/arts/craig-jurisevic-crossing-the-line/story-e6frg8n6-1225861993729
http://www.wilddingopress.com.au/Books/Blood-On-My-Hands
http://www.kurir-info.rs/australijski-hirurg-ubijao-kosovske-srbe-da-bi-im-pomogao-clanak-46781
http://www.wilddingopress.com.au/Authors/Craig-Jurisevic
http://libertals.com/kronike-e-vetepromovimit-finok-te-genjeshtarit-craig-jurisevic/
http://papermask.blogspot.ca/2010/06/on-jurisevic-ross-knight-and-anonymous.html
http://papermask.blogspot.ca/2007/08/accc-strikes-again.html
http://papermask.blogspot.ca/2007/08/bleeding-hearts-in-private-hospitals.html
https://www.facebook.com/pages/Craig-Jurisevic-Blood-on-My-Hands/354095313597
harmony./www.mercatornet.com/articles/view/battlefield_bioethics
http://rt.com/news/kosovo-serbs-barricades-ultimatum-065/comments/
http://www.upiu.com/articles/serbian-war-prosecutor-hunts-aussie-doctor-on-facebook
http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/
http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm
http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104
http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm
Surgeon at arms
http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/
http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104
Click to access Ethics-ch-23.pdf
https://www.mja.com.au/journal/2011/194/6/battlefield-euthanasia-courageous-compassion-or-war-crime
http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-Juri%C5%A1evi%C4%87
http://pravoslavnisrbi.com/istorija/ne-daju-se-srbi-moji-ne-mogu-im-nista-kauboji.html
https://maps.google.com/?ie=UTF8&ll=-34.93333,138.6&spn=0.676851,1.235962&z=10
http://www.cervens.net/legionbbs123/archive/index.php/t-10582.html
http://z10.invisionfree.com/Ignis_Ardens/ar/t7054.htm
http://www.militaryphotos.net/forums/showthread.php?182466-Albanian-Army-and-territorial-units-engage-Serbian-Special-forces-in-1999!!!/page2&p=5063290#post5063290
Monsanto's Lies and the GMO Labeling Battle
|
|
Monsanto’s Lies and the GMO Labeling Battle
by John Robbins ‚ Oct. 24‚ 2012
Mr. Miller is the primary face and voice of the “No on Prop 37” campaign in California. At this very moment, Monsanto and other pesticide companies are spending more than $1 million a day to convince California voters that it’s not in their best interest to know whether the food they eat is genetically engineered. And Henry I. Miller is their guy.
If you live in California today, he’s hard to miss. You see him in TV ads, hear him in radio spots, and his face is all over the expensive fliers that keep showing up uninvited in your mail box. Initially, the ads presented Miller as a Stanford doctor. But he isn’t. He’s a research fellow at a conservative think tank (the Hoover Institute) that has offices on the Stanford campus. When this deceptive tactic came to light, the ads were pulled and then redone. But they still feature Miller trying to convince the public that Prop 37 “makes no sense,” and that it’s a “food-labeling scheme written by trial lawyers who hope for a windfall if it becomes law.”
Actually, Prop 37 makes all the sense in the world if you want to know what’s in the food you eat. It was written by public health advocates, and provides no economic incentives for filing lawsuits.
Who, then, is Henry I. Miller, and why should we believe him when he tells us that genetically engineered foods are perfectly safe?
Does it matter that this same Henry Miller is an ardent proponent of DDT and other toxic pesticides? Does it matter that the “No on Prop 37” ads are primarily funded by pesticide companies, the very same companies that told us DDT and Agent Orange were safe?
I find it hard to avoid the impression that Henry Miller is a premier corporate flack. He was a founding member of the Philip Morris backed front group that tried to discredit the links between tobacco products and cancer. After the nuclear meltdown in Fukushima, he argued that exposure to radiation from the disaster could actually provide health benefits. He argues that drug companies, not the FDA, should be responsible for testing new drugs. And he is a board member of the George C. Marshall Institute which, funded by oil and gas companies, is notorious for its denial of climate change.
Now he’s telling us that we should vote No on 37 because, he says, the labeling law contains exemptions included “for special interests.” As if the corporations he fronts for weren’t the biggest “special interests” of all. And by the way, the exemptions in Prop 37 conform to those found in GMO labeling laws in the 61 other nations around the world, including the European Union, that already require labeling for foods that are genetically engineered.
Miller and the No on 37 campaign say that labeling would increase family food bills by hundreds of dollars per year. Interestingly, the study they cite to justify this claim was paid for by the No on 37 campaign itself. It was the work of a Maine public relations firm, Northbridge Consulting, that has no economic expertise, but has worked on behalf of Coke and Pepsi against laws that would require the recycling of soda pop bottles.
Would the passing of Prop 37 actually raise the price consumers pay for food?Henry Miller adamantly proclaims that it would. But according to the only fully independent economic analysis of Prop 37, prepared by researchers at Emory University School of Law, “Consumers will likely see no increase in prices as a result of the relabeling” required by the bill.
Somehow I keep getting the feeling that Henry Miller may not be the man you want to listen to when your health is at stake. But Monsanto and its allies are seeing to it that this man’s face and beliefs are everywhere in California today. One television viewer in San Francisco reported seeing ads featuring Miller no less than 12 times in a single day.
Other “No on 37” ads feature a physician, Ronald Kleinman, dressed of course in the obligatory white coat. Though the ads don’t mention it, Dr. Kleinman’s ethical principles don’t seem to hamper him from being a highly paid voice for the interests of the junk food companies. While working for Coca-Cola, he advocated for “the safety…of sugar, artificial colors and nonnutritive sweeteners in children’s diets.”
Not content with misrepresenting Stanford University (three times), the pesticide and junk food companies behind No on 37 have also:
1.Misled voters in the state voter guide by claiming falsely that the world’s largest organization of food and nutrition professionals, the Academy of Nutrition and Dietetics, believes GMO foods are safe.
2.Illegally affixed the official US FDA seal to their campaign propaganda, and attributed a fabricated quote to the FDA, falsely implying that the FDA has taken a position against Prop 37.
Regrettably, this deluge of deception seems to be having an impact. Although polls originally showed that more than 80% of the California public want genetically modified food to be labeled, more recent polls are showing a virtual dead heat on Prop 37, with the advertising deluge only increasing in intensity.
Some daily newspapers in California are contributing to this unhappy trend by coming out against Prop 37, with editorials that use entire paragraphs directly from the “No on 37” press releases. Might this have anything to do with the fact that processed foods companies are the primary source of advertising revenue for newspapers today? And that the lobby for the processed food companies, the Grocery Manufacturers Association, has called the defeat of Prop 37 itssingle highest priority for the year?
The famed food author Michael Pollan wrote recently that Proposition 37 is the litmus test for whether or not there is actually a food movement in this country. Public health activist Stacy Malkan adds that it also may be the litmus test for whether there is democracy left in this country.
These are good points. There is no food movement if Monsanto has its way with us. And there is no democracy without an informed citizenry.
The question now is whether we are going to allow special interests to dictate what we are allowed to know about the food they sell us.
In this case, ignorance is not bliss. It’s subservience to the agenda of Monsanto and the other pesticide companies. Without labeling, we are eating in the dark, with potentially disastrous consequences.
What remains to be seen is whether Californians will, come November 6th, allow Monsanto and its allies to control what you are allowed to know about the food you eat.
Find out more and get involved here.
Sign a petition to Congress calling for labeling of genetically engineered foods here.
This article first appeared in commondreams.org
СРБСКИ ЖУРНАЛ 