Tagged: Србиjа
Марина Рагуш: Српска једначина са више непознатих!
(Пост)изборна борба за (пре)власт: Српска једначина са више непознатих!
| Марина РАГУШ | 26.10.2012 | 00:01 |
| Фонд Стратешке Културе |
|
(1) До краја новембра, како сазнајемо власт се мења у: Сомбору, Кикинди, Лесковцу, Пожаревцу, Ужицу, Пријепољу, Шапцу, Врању, Књажевцу, Сокобањи, Книћу, Осјечини, Куршумлији и Зајечару. (2) Последњи плимски талас математичких прекомповања локалних власти у Србији, покренула је прекомпозиција власти у Смедеревској Паланци која, да подсетимо, већ трећи пут мења своју политичку слику! Демократе које су после мајских избора освојиле највећи број мандата у локалној Скупштини, прво су формирали власт са социјалистима, а потом са напредњацима. Трећу власт, направили су пошто су раскинули коалицију са напредњацима и направили савез са СПС и УРС! (3) Мање-више, то је слична ситуација у градовима и општинама широм Србије, у којима се према политичком договору напредњака и социјалиста (а према угледу на републичку власт, тамо где је то математички могуће) прекомпонује политичка сцена читаве државе! Како је све почело?Победом Томислава Николића у другом кругу председничких избора, „догодила“ се нова политичка клима. Коалиција која је направљена између демократа и социјалиста, уочи мајских избора, замењена је коалицијом социјалиста и напредњака. То је потпуно изменило политичку реалност. Захтев напредњака да социјалисти поштују коалицију на свим нивоима власти, изменила је политичку арену: власт је промењена у већини градова и општина у Србији. Међу првима су „прекомпоновани“ Чачак, Краљево, Крушевац, Зрењанин, Врање, Лозница, Трстеник, Ниш, Нови Сад…(4) и процес се неће завршити док се не преузму сви нивои власти. Да ли то значи промену изборне воље грађана? Да ли је овде нарушен принцип легалности и легитимности-уколико, се служимо језиком математике, ствар је јасна: ко успе да направи већину, тај чини власт. Међутим, да ли се математиком дерогирају сами избори, то је већ тема за ширу дебату. Овде чињенично и према постојећем правном оквиру можемо да констатујемо да не постоји законски начин да се спречи прекрајање власти уколико се одборници организују, напусте странке чији су чланови или коалиције, формирају већину и сачине власт. Просто, не постоји! Дакле, ова и оваква математика је по слову закона. Како се долази до те математике? У неким случајевима рачуница је једноставна: прости збир одборничких мандата чини већину, то јест власт. У другим случајевима, овим збирним радњама претходе неке друге, зарад којих би ваљало у читав процес укључити и истражне органе. Али, ко у Србији може и сме у новонасталим околностима да истражује?Кад смо већ код тога, ваља подсетити да су Николић и Вучић на таласу инсинуација у изборну крађу добили други круг председничких избора. Очекивали смо тада, у најмању руку, да се избори понове. Међутим, по проглашењу победе тадашњег лидера напредњака, на „меритум“ предмета будућег процеса који се тиче крађе гласова се заборавило… Премда, сумња је остала. Такође, да се подсетимо промене власти у Новом Саду за који се веровало у почетку да је немогућа јер је победа демократа била утемељена у тадашњој коалицији са социјалистима. А онда како то иначе бива, почели су преговори међу „математичарима“: тако је Српски покрет обнове напустио градску власт коју је чинио са Демократском странком, Лигом социјалдемократа Војводине и Социјалистичком партијом Србије, и са напредњацима потписао Меморандум о заједничком деловању. Уследио је захтев за смену власти. Том захтеву су се придружили и одборници групе „Сви за Нови Сад“, коју чини Ромска демократска странка, Демократске странке Србије, одборничка група „Нови Сад-одмах“ коју су чинили одборници покрета „Двери“ (у међувремену искључени из те странке) и одборник влашке партије Ниједан од понуђених одговора (такође искључен из своје странке)-и, кренуле су међусобне оптужбе које су у једној реченици говориле о малверзацијама, претњама, уцењивањима и куповини одборника. (5) Дакле, само на ова два примера може се стећи утисак да је окончањем мајских избора, који су такође под велом сумње у изборну крађу, кренуо процес „монтирања“ нове политичке елите на свим нивоима власти и у свим областима јавног деловања. Није без значаја, поменути да локалне самоуправе у својој надлежности имају јавна предузећа и многе друге културне, образовне и друге институције од јавног значаја. Тако да већина која формира власт буде и кадровска структура у управи наведених буџетских корисника. И онда је процес јасан. У Србији се десио „5. октобар“ у мају 2012. године и то све по слову Закона (!) Наравно, док се не одлучи другчије. Када ће то бити-остаје времену будућем да одреди. Изјаве, чији смо сведоци последњих три месеца да је сасвим нормално да странка која освоји највећи број гласова на парламентарним изборима, има право да прекомпонује власт и на локалном нивоу остаће за анале историје демократије на „српски“ начин-јер је потпуно нејасно како је могуће да се тако лако обесмишљава сама демократска процедура изражавања политичке воље бирачког тела и да то пролази без отпора. Заиста се доводи у питање сврсисходност избора уколико је просто сабирање постизборних мандата рачуница која уводи у власт. Шта је са грађанима који су у својим срединама већински гласали, рецимо за Демократску странку и схватили да је на изборима у ствари победио други..или трећи који је успео да направи потребан збир мандата?! Уосталом, и сама тренутно најјача странка у Србији-Српска напредна странка, тако је дошла на политичку сцену Србије. После раскола у Српској радикалној странци, Томислав Николић је са осамнаест посланика направио посланички клуб у Парламенту Србије „Напред Србијо“ (6) и тако ударио темеље Српској напредној странци. Највише законодавно тело, у коме је посланичка већина окупљена око Демократске странке увела новог политичког актера у сазиву од 2008. године, (који је на идејама Велике Србије и радикалног противљења ЕУ био најјача опозициона странка у Србији-да би убрзо постао заговорник мантре да ЕУ нема алтернативу (?!)) истине ради, ставио је тим чином, катанац на врата демократије у Србији. Све остало само је логичан след догађаја… Да ствар буде још занимљивија, епилог (пост)изборном замешатељству те 2008. године, дао је Уставни суд Србије који је 2009. године на основу више иницијатива за оцену уставности одредби Закона о локалним изборима укинуо институт „бланко оставки“ и утврдио да мандати припадају одборницима-што је додатно изазвало потпуни хаос међу представницима „народне воље“. Отворено је тржиште на коме се трговало „слободно израженом вољом“ бирача. Опет, истине ради, Уставни суд није ни могао другчије да одлучи, али је та одлука дошла у (не)време дрхтаве демократије у Србији. Тако је 2. јула 2009. године Уставни суд Србије (УСС) покренуо поступак за оцену уставности спорних одредби Закона о локалним изборима а априла 2010 донео одлуку која између осталог каже: УСС на данашњој седници о већању и гласању којом је председавала Боса Ненадић, председница УСС која је била и судија известилац у овом предмету, једногласно је утврдио да одредбе члана 47. Закона о локалним изборима (Сл. Гласник РС број 129/07) нису у сагласности са Уставом и потврђеним међународним уговорима…Чланом 47. Закона поред осталог прописано је да –Подносилац изборне листе и кандидат за одборника, односно одборник, могу закључити уговор којим ће регулисати међусобне односе и предвидети право подносиоца изборне листе да, у име одборника, поднесе оставку на функцију одборника у скупштини јединице локалне самоуправе-односно уведен је институт бланко оставке…на основу оспорене одредбе, политичка странка може „непослушног“ одборника да замени другим, промени састав скупштине и утиче на одлучивање у скупштини локалне самоуправе. Довођењем странака у правну позицију да располажу мандатима одборника, ствара се могућност да странке, супротно Уставу, власт на локалном нивоу потчине себи, преузму улогу бирачког тела и присвоје сувереност од грађана…“ (7) Као што видимо, Уставни суд је неспорно на правно утемељен начин одговорио на сам „меритум“ захтева за оцену уставности спорних одредби и то је његово поље деловања. То што је у стварном политичком животу Србије, настао потпуни метеж-то је већ друга ствар. Пракса трговине мандатима, коначно, не може се везивати само за мајске изборе и последњу смену политичке елите у Србији. Она има дубоке корене, била је присутна у свим мандатима и врло је погодна за мешетарење свих оних који желе својим (на првом месту) финансијским и политичким утицајем да праве Србију према својој мери. До сада им је то успевало. Ко су они? Списак је подужи, а и друга је тема!Зашто то раде? Па, због интереса својих држава-када придобијете главне политичке актере за „своју ствар“ све остало је ствар, технике, умешности, интелигенције…истих. Некада се то звало, окупација. Данас „спољнополитички курс“ ка ЕУ и САД. Некада су се те владе које су сарађивале с окупаторима називале квислиншким. Данас: проевропским. С обзиром да су се технике ратовања измениле, ваља увести и нове термине-али суштина је иста. Србија је пример окупационе зоне два западна центра моћи: Вашингтона и Брисела. И, пошто је то тако свака прича о: изборима, процедурама које су темељ демократије, слободи, правима, институцијама-овде у Србији јесу само ИЛУЗИЈА. Наше изборе очигледно преводе они који свој легитимитет заснивају на политичкој подршци ван граница Србије. Тако и кад мислите да на изборима бирате, читајте: да су избори донешени и пре него заокружите број поред имена на гласачком листићу. Само, (а увек постоји то само) нису сви центри светске моћи рекли све што имају: полако! Нисмо још одредили ко ће бити победник у овој фази рата без оружја. А кад добијемо победника, да се подсетимо шта историја бележи за све оне који су сарађивали с окупаторима…Уосталом, није ни тако далека историја Другог светског рата, зар не?! Мислите о томе….
Извори: 1.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:402604-Zavrsen-sastanak-Dacica-i-Vucica 2.http://www.kurir-info.rs/menja-se-vlast-u-14-gradova-u-srbiji-clanak-476600 3.http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=10&dd=22&nav_category=11&nav_id=654013 6. http://www.slobodnaevropa.org/content/article/1199589.html |
| _______________ |
| http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/26/post-izborna-borba-za-pre-vlast-srpska-iednachina-sa-vishe-nepoznatih.html |
У уторак 23. октобра, одржан је тројни састанак на српском политичком „врху“ који је дефинисао даљи процес промене политичке сцене у Србији после мајских избора. Вучић, Дачић и Динкић, договорили су, том приликом, промену локалне власти у више градова и општина у Србији.Петар Искендеров: САД праве Хашима Тачија прихватљивим за Србију
САД праве Хашима Тачија прихватљивим за Србију
| Петар ИСКЕНДЕРОВ | 25.10.2012 | 00:02 | ||||||
| Фонд Стратешке Културе | ||||||
|
“Историјског руковања није било” – том фразом је премијер Србије Ивица Дачић прокоментарисао суштину свог сусрета са колегом из Приштине Хашимом Тачијем, који се одиграо 19. октобра у Бриселу, под присмотром врховног комесара ЕУ за међународне односе и безбедност, Кетрин Ештон.1 По његовим речима, позиција Србије по питању Косова и Метохије остаје непромењена. При том се српске власти уопште не противе наставку преговора на високом нивоу.
У насталој ситуацији, поставља се питање какав је циљ ових преговора и колико они одговарају национално-државним интересима земаља? Што се тиче косовске стране, ради се пре свега о отварању политичких карата у оквирима кампање без преседана, која се распламсала уочи избора. Учесници те борбе исувише различито виде ситуацију на Косову и око њега, да би могли од њих очекивати разраду јасне и заједничке позиције. То је очигледно показао и покушај јуриша на здање покрајинског парламента, од стране присталица радикалног опозиционог покрета “Самоопредељење”, на челу са Аљбином Куртијем. “Ми ћемо организовати и друге протесте и демонстрације против дијалога Косова са Србијом, који су назвали “нормализацијом односа са Србијом” – обећао је Курти.2 Као одговор, Хашим Тачи није нашао ништа друго него да оптужи лидера “Самоопредељења” због тога што се његов покрет солидарисао са “опонентима независног Косова”.3 Међутим, и међу другим партијама на Косову, па и онима које сарађују са Демократском партијом Косова, нема ништа мање питања у вези са “нормализацијом односа са Србијом”. Није случајно Хашим Тачи морао хитно поводом тога да се објашњава са лидерима “Демократске лиге Косова” и “Алијансе за будућност Косова”. По подацима косовских средстава јавног информисања на албанском језику, последњи су у целини подржали идеју “продужетка дијалога” са Србијом, али су затражили да буду обавештени о свим нијансама и “подводним гребенима”. Разлика у мишљењима косовских Албанаца је увек постојала и она традиционално иде у прилог властима Србије. Тим пре што решавајућа улога у организацији дијалога не припада Приштини, него кључним иностраним играчима. И ту се јавља један важан моменат због кога српске власти морају бити опрезне. Преговори Дачића и Тачија нису толико европски, колико амерички пројекат. Информације којима располажемо сведоче о томе, да је тај сусрет омогућен захваљујући притиску без преседана лично генералног секретара САД Хилари Клинтон. Што се тиче лидера ЕУ, они су превасходно заузети решавањем финансијско-економских проблема и уопште нису уверени у неопходност форсирања преговарачког процеса. Штавише, како је постало познато изворима у Приштини, Клинтонова која треба 30. октобра да дође у дводневну посету Косову, намерава да упозна власти у покрајини са пројектом “историјског договора” који морају потписати Србија и Косово на “највишем политичком нивоу”. По сведочењу америчког дипломате који је затражио да буде неименован, ради се о документу који носи “историјски” а истовремено и “компромисни” карактер.4 Расположиви подаци наводе на претпоставку да ће дата сагласност значити признавање независности Косова од стране Србије, уз постојање одређених уступака у том тексту, који се односе на статус севера покрајине, насељеног косовским Србима. Потписивање овог документа ће омогућити администрацији садашњег председника САД Барака Обаме да се оправда пред својим бирачима за успешан завршетак “косовског пројекта”, а ЕУ и НАТО пакту – то ће коначно омогућити да преодоле несагласности у сопственим редовима по питању признања Косова. Та разногласност се последњих дана пројавила са новом силином, практично блокиравши одлуку у генералштабу НАТО-а, о промени статуса “Безбедносних снага Косова” и њиховим претварањем у “Националне оружане снаге”. По подацима приштинског листа “Коха Диторе”, доношењу ове одлуке сметала су “издвојена мишљења” четири земље-чланице НАТО, које су одбиле да признају самопроглашену независност Косова – Грчка, Шпанија, Румунија, Словачка.5 После потписивања равноправног политичког споразума Београда са Приштином на високом нивоу – код опонената косовске независности неће остати реалних аргумената и полуга којима ће утицати на ситуацију. И главни губитник ће бити косовски Срби, који ће завршно бити стављени у положај “држављана Републике Косово”. Изгледа да се управо овакав избор данас предлаже председнику Републике Србије Томиславу Николићу и премијеру Ивици Дачићу: да буду играчке у рукама америчке администрације, да помогну НАТО и ЕУ да збију своје редове и да једном и заувек одустану од заштите косовских Срба. И све то у замену за магловита обећања почетка преговарачког процеса о пријему Србије у ЕУ у “догледно време”. 1 РИА НОВОСТИ 19/10/12 21:18 19.10.2012 21:19 2 Bota Sot, 23.10.2012 3 Koha Ditore, 23.10.2012 4 Express, 23.10.2012 5 Koha Ditore, 23.10.2012 |
||||||
|
Петар ИСКЕНДЕРОВ
СРБСКИ ЖУРНАЛ 