Category: Вести
На три стране лагати, народ у чаши вискија утопити
Vesna Veizovic
Недавно је посланик ДСС-а Милош Јовановић обраћајући се у скупштини изразио забринутост у вези са проблемом који има премијер Србије, наводећи при том да би желео да је на том месту неко ко мање конзумира алкохол.
На нашу жалост ово упозорење посланика ДСС-а није довољно озбиљно схваћено, а последице игнорисања овог озбиљног проблема већ увелико се осећају.
Пре неколико дана одржан је „историјски састанак“ премијера Србије Ивице Дачића са осумњиченим ратним злочинцем и самопроглашеним премијером окупираних српских територија Косова и Метохије, Хашимом Тачијем.
Шта се дешавало иза затворених врата кабинета Кетрин Ештон у седишту Европске Уније , вероватно никад нећемо сазнати. Међутим оно што смо сазнали из конфузних изјава Ивице Дачића и насмејаних лица Ештонове и Тачија, може само да нам унесе зебњу и забринутост.
У тренуцима опште деструкције и хаоса, и покушајима да оправда овај недопустиви састанак од самог премијера сазнали смо како је он велики патриота, не онај обични ,него са све великим почетним словима Велики и Патриота. Одбрусио је Тачију како до сада нико није. Рекао му је: “Колико је Косово твоје, толико је и моје.“
И само из ове једне реченице ми се нађосмо у проблему. Говорећи да је свака реч на састанку била одмерена, Дачић , ако се има у виду његов проблем, није могао да схвати суштину ове реченице (коју су му одмерили). Ове речи заиста имају велику тежину, јер говорећи као премијер државе Србије у име целог српског народа, он је овим речима поистоветио Хашима Тачија са самим собом , а шиптарске сепаратисте са аутохтоним српским становништвом на Косову и Метохији.
Потпуно је свеједно да ли су ове речи изговорене после пар чаша вискија или пре њих, јер свесно или несвесно он је на овај начин шиптарским екстремистима дао легитимност да наставе своју борбу за одвајање Космета.
Играјући како свирачи на власти свирају, медији су и овај пут преузели своје улоге. Истичући оно небитно од битног они већ неколико дана народу натурају као најбитније ставке састанка пар тривијалних небулоза које је изнео нас премијер.
Руковао сам се , нисам се руковао, јесам, нисам, па шта ако јесам. Да ли се руковао на почетку или на крају? Ко зна, уколико се не сећа руковања, можда се за који дан неће сећати ни да се десио састанак.
Дакле, прва ставка са састанка јесте руковање.
Друга врло битна ствар коју је Дачић у заносу патриотизма, говорећи да док је требало ратовати против Тачија, он и ратовао, поделио са нама , а то је да се ниједног јединог тренутка није насмејао.
Имајући у виду ову невероватну чињеницу, србски народ може спокојно да одахне. (Слика која је обишла цео свет, на којој Дачић у присном загрљају са ‘Кети’ румен, са сузним очима и кезом од ува до ува, може бити да је чиста подметачина са запада. Да њега, великог Патриоту, они прикажу као лажова или пијандуру који се ничега не сећа, срам их било.)
Трећа али ни мало занемарљива ствар јесте и податак да осим тог руковања, Дачић није имао другог физичког контакта са Тачијем. Значи није га ни пипнуо. Седели су на пар метара раздаљине у одвојеним сепареима.
Тако да ако ове три ставке, руковање, мрка фаца и разговор без додиривања, допунимо и са чињеницом да му је равнајући га са собом дао легитимитет за наставак његове сепаратистичке борбе и можда најзанимљивији део састанка, односно онај када су мерили чија је значка већа.
Значи Србија, значи Косово, значи благо нама, ово не да је био историјски састанак, већ чисто сумњам да је овако нешто забележено икад у историји.
Док су се наши медији бавили оваквим и сличним тривијалностима, светски медији су наводили да се Србија коначно помирила са својом судбином и направила одлучан корак ка помирењу са суседном републиком Косово.
Ставимо ли ове тужне изјаве на страну, јер није ту ништа више смешно, болестан народ који се трезан утапа у чаши вискија свог премијера, нешто битно је заиста изговорено: Спреман сам чак и на разговоре о коначном статусу. Међутим већ у току следећег дана демантовао је самог себе (по обичају) наводећи да ће на наредним састанцима бити решена само она питања која се тичу већ договореног, а о коначном статусу неће бити речи.
Резимирајући све до сада речено (мада је то врло тешко) имамо једну ситуацију у којој премијер изјављује да односи Србије и ЕУ никада нису били бољи, да ће Србија учинити све (он ће учинити све) како би Србија добила датум почетка преговора за улазак у Европску унију.
„Раније смо имали прилике у којима смо пре подне лагали ЕУ, поподне наше партнере са истока а увече сами себе. Не желимо да лажемо једни друге, нема шта да лажемо и учинићемо све да нашу земљу приближимо и уведемо у ЕУ.“
Истина партнере са истока лагали су а и даље лажу, ЕУ такође, себе не могу да слажу, ипак највећа жртва њихових лажи, били смо, јесмо и бићемо управо ми – народ.
Са друге стране имамо председника државе, Томислава Николића, чији интервју се вртео неколико дана у сваком дневнику као ударна вест и у којем он као папагај понавља – окренућемо леђа ЕУ ако нам поставе услов или Космет или ЕУ.
Ово је већ један озбиљан случај за читав психијатријски тим, али не ове власти која је већ показала да може да ради како јој воља и шта јој је воља већ за народ. Да се установи шта је разлог народне летаргије и препуштања Србије да је воде људи који не могу са истом одлуком да проведу цео један дан.
Тужна је ова Србија у којој се Дачић пита „Што да се не рукујем са Тачијем, када сам својевремено и ратовао против њега“, заборављајући (што није
чудо) да док су Срби гинули за Космет, он је седео у удобној фотељи у седишту СПС-а као портпарол те странке.
Why does US support Balkan Islamists?
Experts from Gateston Institute of World Policy are concerned that more and more preachers of radical Islamism penetrate to Bosnia and Herzegovina, Macedonia, Montenegro and Serbia.
These preachers say that Islam in the Balkans “needs a radical revival”. By this, they mean a revival of the most extremist Muslim sects like Wahhabism, Deobandism and the like.
“The situation is really very alarming,” Professor Darko Tanaskovic from the Belgrade University, who once was Yugoslavia’s ambassador to Turkey and, then, to Azerbaijan, says.
“I believe that the reason why radical Islam is becoming more popular in the Balkans is the ideological vacuum which appeared after the Communist regime in Yugoslavia ceased to exist about 20 years ago,” Professor Tanaskovic continues. “It is no secret that propagandists of radical Islamism in the Balkans are supported – both ideologically and by money – by the world’s largest Islamist centers.”
“Before the Communist regime, the majority of Muslims in the Balkans belonged to the so-called Hanafi Maddhab, a rather moderate and non-aggressive branch of Islam. The Communist regime’s official ideology was atheism, which, to a big extent, secularized Yugoslavia, and there was practically no ground for radical Islamist sentiments.”
“The situation started to change after the war in Bosnia and Herzegovina and the conflict in Kosovo and Metohija. Preachers of radical Islamism started to come to the former Yugoslavia – and found quite a few followers there. Today, radical Islamic sects in this region are already superseding moderate ones. I cannot say that the situation is catastrophic now,” Professor Tanaskovic concludes, “but there obviously exists a very dangerous trend that can make it catastrophic one day.”
It may be said (although this scheme would probably be a bit simplified) that preachers of radical Islamism, as a rule, penetrate to the former Yugoslavia from three places. The first one is Turkey (the Balkan Muslims consider themselves to be descendants of Turks).
Secondly, there exists a considerably large torrent of radical Islamists, both ideologists and militants, from Pakistan and Afghanistan.
The third place where Islamists – mostly preachers – are sent from is Saudi Arabia and other countries of the Arabian Peninsula. In Saudi Arabia, Wahhabit Islam is the official religion. Wahhabism is probably the most aggressive branch of Islam. For a Wahhabit, practically every non-Muslim is an enemy.
Besides, several international Muslim organizations, like the League of Arab States, also send Islamist propagandists to the Balkans.
From the point of view of the threat of radical Islamism, the Balkans is probably the most dangerous region in Europe – which is not surprising if we take into account that this region is practically the borderline between Europe and the Muslim world. Regrettably, it should be noted that today, Europeans can do little to resist this threat. The pan-European economic crisis, to a large extent, has moved other problems aside. Besides, Europeans still cannot come to a mutual agreement concerning what policy they should lead towards Muslims who come to Europe. Initially, it was a policy of tolerance and of creating a multicultural Europe. Now, more and more European politicians start to come to the conclusion that there should be a limit to tolerance.
However, the US seems to back radical Islamists in the Balkans rather than trying to resist them. Well, this is not the first time that the US helps dubious political movements without thinking about the possible consequences. Take one example from recent history. It is well know that initially, the US backed Afghan militants, who later turned against the US itself.
Why does the US back Islamists in the Balkans? The answer is as follows. It is no secret that the US is not very popular in the Muslim world because of its policy towards Muslim countries, which may be characterized as sort of neocolonialism. To compensate for this unpopularity, the US is trying to win the hearts of Muslims in the Balkans by depicting these Muslims as “victims of the aggressive policy of Serbs”.
Темерин: Псовали Србе, звали Хитлера
Због туче у Темерину, ухапшена седморица осумњичених за изазивање верске и расне мржње. Осумњичени били обучени у црно и носили обележја Покрета 64 жупаније
23.10.2012. новости.рс
ПОЛИЦИЈА је 24 сата после инцидента у Темерину, ухапсила седморицу припадника Покрета 64 жупаније и осумњичила за изазивање националне, верске и расне мржње и нетрпељивости. Полицијско задржавање до 48 сати одређено је Атили О. (23), Роберту О. (20) и Чонгору К. (20) из Темерина, Норберту К. (33) и Корнелу К. (21) из Бечеја и Томасу Ш. (18) и Флориану А. (18) из Аде. Они ће у среду бити приведени на саслушање истражном судији Вишег суда у Новом Саду.
Седморица осумњичених младића, сазнајемо незванично, обучена у црно, што је својствено припадницима озлоглашеног покрета, у ноћи између суботе и недеље ушла су у један кафић у Улици ЈНА 150 у Темерину. Присутне госте су поздрављали нацистичким поздравом „Зиг хајл“, притом су их гурали и вређали на националној основи, псујући им „мајку српску“.
Младићи који су на одећи имали обележја Покрета 64 жупаније, сумњиче се, како је у уторак саопштила Полицијска управа у Новом Саду, да су испред објекта насрнули на двојицу Темеринаца, Дениса Р. (23) и Мирка Б. (23), и ударајући их рукама и ногама, нанели им лакше повреде.
ИНЦИДЕНТИ
У РАЗМАКУ од свега неколико дана септембра прошле године, у Темерину су забележена два инцидента. Најпре су 11. септембра у послепоноћним сатима испред кафића „М 1“ претучена петорица малолетних Срба, а неки од нападача су имали обележја Покрета 64 жупаније. Затим је 26. септембра 2011. група ученика мађарске националности претукла 16-годишњег Србина.
Полиција је у стану који користи Роберт О. пронашла једну аутоматску пушку и различите делове за ову врсту оружја, ваздушну пушку у деловима, стартни пиштољ, десет комада муниције, мачету, као и пропагандни материјал Покрета 64 жупаније. Против њега ће, како се прецизира у полицијском саопштењу, бити поднета кривична пријава и због недозвољеног држања оружја и експлозивних материја.
Неки од ухапшених су, по незваничним сазнањима, учествовали и у инциденту почетком октобра у Бечеју, када је десеточлана група, која је носила мађарска националистичка обележја, вређала присутне у једном кафићу, а затим изазвала и неколико туча. Полиција у том граду је, по незваничним информацијама, раније, због туче, поднела кривичне пријаве против мештана Корнела К. и Норберта К., које је новосадска полиција ухапсила у понедељак увече због сумње да су изазивали националну, верску и расну мржњу и нетрпељивост у Темерину.
Иран спремио пакет контрасанкција земљама ЕУ које су му увеле санкције
ТЕХЕРАН У ПРВОЈ ФАЗИ ОБУСТАВЉА ИЗВОЗ НАФТЕ СВИМ ЗЕМЉАМА ЕУ,
У ДРУГОЈ – ЗАТВАРА СВОЈЕ ТРЖИШТЕ РОБИ ИЗ УНИЈЕ
23.10.2012. факти.орг
Ростам Каземи
ИРАНСКЕ власти су саопштиле: да разрађују обиман пакет контрасанкција које ће увести свим земљама ЕУ које су увеле санкције против Техерана.
Санкције ће се уводити – у три етапе и постепено.
У првој фази, све Ирану непријатељске земље остаће без иранске нафте и квалитетних „светлих деривата“ које та земља производи. У другој фази: Иран ће врата свог тржишта затворити сваком увозу робе из земаља ЕУ.
У трећој фази Иран ће онемогућити да његови грађани као туристи посећују било коју земљу у саставу Уније.
Ирански министар нафтне индустрије Ростам Каземи истовремено је указао да његова земља има у приправности и „план Б“ – са стратегијом за случај да земља остане потпуно без прихода од експорта нафте.
Каземи је нагласио да Иран и даље производи четири милиона барела нафте дневно и да његова нафтна индустрија и даље ради пуним капацитетом. ОПЕK је, међутим, објавио да је Техеран крајем септембра смањио дневну производњу до 2,72 милиона барела.
Каземи је, иначе, свој оптимизам објаснио овако: „Иран је већ три деценије под америчким санкцијама, па се развија и успешно управља својим нафтним сектором“.
Еколошки покрет Новог Сада: САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ (КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ЕВРОПСКЕ ПОСЛОВЕ АПВ И КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ)
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
ПОВОДОМ ПРОЈЕКТА КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА ЕВРОПСКЕ ПОСЛОВЕ АПВ О ИСПИРАЊУ МОЗГА ЈАВНОСТИ ДА СУ КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ ПРИРОДНЕ
Данас, 23. октобра 2012. године, у великој сали Покрајинске скупштине са почетком у 11.10 минута одржана је конференција о пројекту „Стварност климатских промена“ организације „Алијанса за климатску заштиту“ коју је организовао Фонд „Европски послови“ АПВ.
Наведену организацију је основао Ал Гор, бивши потпредседник САД и бивши усрећитељ СРЈ који је слао уранијумске бомбе у оквиру пројекта „Милосрдни анђео“ током агресије на СРЈ од стране највеће терористичке организације на свету 1999. године. Како је овај усрећитељ замислио, ова „Конференција ће бити посвећена политици и стратегијама у области климатских промена, чињеницама о климатској кризи, ангажовању јавности и заступање кампања везаних за климатске промене“. Презентацију пројекта је одржао Жолт Бауер, истренирани представник Регионалног центра за заштиту животне средине из Будимпеште.
После једносатног испирања мозга о томе како су климатске промене природног порекла, за чега је кривицу свалио на угљен диоксид наговештавајући још веће промене, чак и катаклизмичног карактера, овај истренирани представник усрећитеља из 1999. године је све који не деле његово мишљење, унапред назвао скептицима. Затим је позвао јавност да се ангажује на ширењу сазнања о климатским променама и „спремне појединце“ да се после тренинга укључе у кампању убеђивања јавности да је очигледан геноцид над становништвом Србије природног порекла и да се о томе и још горим променама, јавност мора упозорити.
Заиста, овај истренирани представник усрећитеља из 1999. године, испраног мозга и идиотске замисли, помислио је да је дошао међу дивља племена амазоније који не схватају ни да авион није птица, када нас је убеђивао у такве идиотарије. Можда би му неко и поверовао уколико је гајио наклоност према усрећитељима и аутору „пројекта Стварност климатских променаˮ, али износити јавно тако бескрупулозне лажи, превазилази све што се може замислити о подцењивачком односу истакнутих непријатеља српског народа према грађанима Србије. Посебно зато што је истину о геноциду над човечанством 15. новембра 2011. године јавно признао Џон Холдрен, саветник за науку председника САД на конференцији за новинаре изјавом „да САД већ 16 година запрашује човечанство опасним хемијским једињењима из авиона у циљу геоинжењеринга и управљања климом“. Ту изјаву је пренела сва светска штампа, па и наша, али је нажалост нису прочитала лица из Фонда „Европски послови“ АПВ, када су позвали истренираног представника усрећитеља из 1999. године да испира мозак грађанима Србије, као што су њему испрали током тренинга на обуци.
Или су ипак прочитали, као и признање шведске парламентарке из редова Зелених Шведске која је у парламенту признала да се геноцид спроводи и над шведским народом запрашивањем отровима са неба? Можда сматрају да у Србији има превише скептика, посебно у Војводини скептика према покрајинској власти оличеној у опскурном лидеру кочијашких и силеџијских манира и опасних намера, па их треба запрашивањем отровима са неба разредити да би опстали на власти? Покојни скептик, сигуран глас на изборима!
Било како било, сада знамо ко је налогодавац геноцида и екоцида над грађанима и природом Србије. Знамо да је суша директна последица запрашивања природе оксидима металних честица из необележених авиона, знамо да је летина пропала и пољопривреда поднела штету већу од 4 милијарде долара. Знамо да ће се пољопривредно земљиште пропалих сељака куповати још јефтиније, знамо да ће се на загађеном и закишељеном земљишту моћи гајити само генетски модификована семена (ГМО) одређених култура које од Монсанта, највеће криминалне организације на свету, незаконито увози компанија која је корумпирала цео систем у Србији у циљу одбране његовог криминалног увоза кукуруза, сунцокрета и сојине репице. Геноцид и екоцид се увелико спроводи у Србији ради профита компаније која је свој криминални поход започела куповином три шећеране по три евра комад, али и резервама шећера само једне шећеране у вредности од 42 милиона немачких марака.
Зна се и број жртава који Србија годишње поднесе, то је број од 350.000 који је истоветан са бројем брачних парова који данас у Србији имају проблема са зачећем и због чега је смртност за 40.000 већа од рађања деце. Србија нестаје.
Једино се не зна када ће и да ли ће народ изаћи на улице да брани свој живот и право на опстанак. Светло на крају тунела је пружила полиција Србије, чији је синдикат упутио Влади Србије и министарству одбране јавно питање ко их трује и ко је то дозволио. Полиција је коначно послушала глас Николе Алексића који их две године заредом позива пред Народном скупштином да похапсе издајнике, зауставе геноцид и стане уз свој народ. Сада полиција не сме да остане без одговора на постављена питања, још мање да се повуче после било каквог одговора, тачног или нетачног. Неко мора да одговара за издају народа и државе, уништење летине и тровање грађана Србије.
Информативна служба Еколошког покрета
ИЗЛАГАЊЕ НИКОЛЕ АЛЕКСИЋА НА КОНФЕРЕНЦИЈИ:
„СРБСКИ – НАЈСТАРИЈИ ЈЕЗИК ЕВРОПЕ“
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com
Бр. 1507/12 – 01. X. 2012.
„СРПСКИ – НАЈСТАРИЈИ ЈЕЗИК ЕВРОПЕ“
Влада Републике Српске Крајине у прогонству је једина од влада српских земаља (остале су у Црној Гори, Републици Српској и Републици Србији) пратила и учествовала на Међународној научној конференцији “На изворишту културе и науке”, у Београду – у Сава центру и у Свечаној сали Ректората београдског универзитета, од 21. до 23. септембра 2012, коју је организовала Регионална друштвена организација “Обједињење Срба” у Москви, “Сербское земљачество” у Москви, Удружење за очување и неговање винчанске култруе “Винчански нолит” у Винчи, Друштвена организација за заштиту азбуке “Ћирилица” у Београду, Удружење “Милутин Миланковић” у Београду, Лекарска комора Србије у Београду и Удружење “КолоВенија” у Београду. Председник Организационог одбора Конференције, био је проф. др Божидар Митровић.
Филозофски факултет Београдског универзитета је доставио гласилима допис, да Конференција нема научну вредност – то ће веома штетити угледу Београдског универзитета. Да ли је садржај дописа у складу са ставовима Владе Републике Србије, САНУ и других научних установа у Београду? Да ли је у београдском часопису „НИН“, бр. 3222, од 27. 9. 2012, стр. 48, новинар Марко Ловрић подржан од неког државног органа, да објави подругљив чланак о Конференцији, под насловом „Часни потомци Сербона“, у којем није оспорио ниједан навод из дела билокојег научника, али се наругао научним установама балканских држава, називајући балканске историчаре „псеудоисторичрима“.
Зар не би требало, да новинар часописа „НИН“ – искористи своје перо за одбрану српске (словенске) културне баштине, а не да јој се руга?
Зар не би требало да упути упозорење српским државницима – да више не трпе уклањање података о најстаријем језику Европе? СРПСКОМ!
О томе је прочитала свој рад „Најстарији језик Европе је српски“ – Мирослава Петровић, директор Издавачке куће „Мирослав“ у Београду. Учинила је то према књизи америчког историчара српског порекла, Светислава С. Билбије, који је, о древности српског језика, објавио књигу: „Староевропски језик и писмо Етрураца“.
Билбија је, изучавањем етрурског писма у Италији из времена пре Римске империје, установио – да је оно писмо из Винче и да су тамо пронађени текстови на старосрпском језику.
Погледајмо: „Замењујући етрурска слова одговарајућим словима српске ћирилице – исте гласовне вредности, утврдио сам, да се највећи број етрурских речи налази у ’Ријечнику српског језика’ Вука Стефановића Караџића. Такође, утврдио сам, да језични састав етрурских текстова, приказаних у овој расправи, потпуно одговара језичком и реченичком саставу у српском језику“.
М Петровић, преноси закључке из књиге овог Американца и ту се јасно види, да се српским писмом и српским језиком служило, у Антици, и у Малој Азији:
„И не само да је Билбија читао етрурско писмо у Италији помоћу савременог српског језика и савременог српског писма, него је то било могуће и у случају древних лидијских и ликијских записа – с подручја Турске. Он скреће пажњу на чињеницу, да је наука последњих столећа дала имена споменутим писмима – савременој српској ћирилици, те лидијском, ликијском и етрурском писму, мада је реч о истом писму (и истом језику) – да сада занемаримо његове временске развојне фазе. Уверава нас, да ово древно писмо може да носи најприродније име – СРБИЦА“.
Милорад Буха, премијер
Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине
Никола ЗБИЉИЋ: О Србијанцима Весне Веизовић и Драгољуба Збиљића
Текстови које смо објавили на СРБском ФБРепортеру на тему СРБин и „србијанац“ изазвали су доста реакција, како читалаца тако и оних који су своје мишљење и став пренели у писаном облику. Ово је један од јасних и разумљивих ставова и завређује да га прочитате…
Записао Никола Збиљић, srpskikulturniklub.com, 20.10. 2012.
23.10.2012. за ФБР приредила Биљана Диковић
Реч Cрбиjанац подразумева житеља некадашњег Београдског пашалука. То jе непобитна чињеница, коjу су Весна Веизовић1 и у мању руку проф. Драгољуб Збиљић2, пробали да негираjу своjим писаниjама и промовишу као именицу коjа jе свеобухватна, и коjу би сви народи и народности (зар вам ово не звучи познато?) у Републици Србиjи, као и за Србе ван ње, прихватили као такву, да се уствари идентификуjу са њом. Она би по њима представљала унификациjу Србског нациома, те према речима Весниним: “Значи тај корак обједињавања свих народа под један назив, државе у којој живе, Србије , мора бити Србијански.” а за србе коjи су ван граница данашње Србиjе она вели: ”… треба да теже ка припајању својој матици…” Лепо jе то да они “треба да теже”, али проблем jе у томе да они то већ раде вековима! Али душебрижници их константно хоће претворити и претопити у нешто што они нису, губећи при томе своj прави и jедини идентитет СРБСКИ (или СРПСКИ по садашњем накарадном правопису).
Весна, охрабрена речима хвалоспева професора Збиљића, иде много даље него ли сам професор у своjоj лингвистичкоj анализи речи србиjанац, те нам даjе до знања да jе таj израз први употребио опет онаj моj стари “приjатељ” Вук Бандула (познатиjи као Стефановић Караџић) “… да би означио Србе који живе у границама тадашње Србије.” Хвала Вам што сте ми ово дали до знања, jербо потврђуjе оно о чему писах, да jе Вук, хотимично или нехотимично (нема везе), велеиздаjник Србства.
Професор Д. Збиљић, се, по његовим речима, “спотакао” на неке чланчиће Веизовићке, на ФБ Репортеру, те и он “омађиjан” њима у своме чланку “СРБИ, СРПСТВО И АНТИСРПСТВО ДАНАС” даваше куражи Веизовићки да нам подмеће “мућак” промовишући илирство, jугословенштину патриотски умотану у изразу Србиjанац.
Коjи израз она хоће да замени са “србиjанац”? Дабоме да jе то Србин, jер опет и опет, паки и паки, ми Срби треба да се мењамо, метаморфишемо у србиjанце ради свеобухватности националних мањина у Републици Србиjи. Иви Андрићу, Мехмед Паши Соколовићу и другим неправославним Србима, ниjе био проблем да су Срби, али Весни jесте, jер да би тобоже свеобухватила оне коjи нису Срби по крви, али jесу по припадности државе у коjоj живе и делаjу. Такве сепаратистичке групациjе чиjи изроди и не певаjу химну Србиjе када представљаjу Србиjу на интернационалним такмичењима, засигурно НЕЋЕ прихватити ни ту полтронску, улизивачку компромисну “руку помирења” од стране Србаља попут Весне, чиjе jе мишљење по питању “афере Србиjанац”, контиунитет jугословенштине, коjу су само Србљи већински прихватали, а чиjе последице сада ми Срби “кусамо”распарчани, разjедињени, огледаjући се у креациjама виртуелних нациjа попут Бошњака, Македонаца, Црногораца. Тако сада, као некад илирство и jугословенство, тежња Веизовићке да се зовемо СРБИJАНЦИ уместо СРБИ, те да наша националност jе СРБИJАНСКА, а не СРБСКА, би, недаj Боже да узме маха, била катаклизмички судбоносна jедино за Србе, коjи су баш због те свеобухватности, а и полтронства, среброљубља и користољубља, жртвовали своjе име, своjу веру, своjе претке.
Ово ниjе критика, критике ради, већ нешто што jе веома важно за наше националне интересе, стога, важно jе представити како све то треба да изгледа:
Наша jе земља Србиjа, наша националност Србска, тако треба да буде за Србе као и за мањине, попут шиптара, Мађара, Румуна, Хрвата и других коjи обитаваjу на териториjи Републике Србиjе. А што се тиче виртуелних нациjа горепоменутих, како ће се они звати приватно, то jе њихова приватна ствар, али ако желе путне исправе државе Србиjе, имаће за част да буду СРБСКЕ (српске) националности.
А да би били натурализовани Срби ако то до сад нису, тj. да би примили држављанство земље Србиjе мораће (попут рецимо Аустралиjе и већине западних земаља испунити обавезне критериjуме коjе они прописуjу за своjе државе) да науче Србски jезик, културу, обичаjе, као и положити заклетву земљи Србиjи и певати Србску химну (у недостатку слуха, довољно jе да читаjу). Званични jезик Републике Србиjе jе Србски, са званичним и jединим писмом Србског jезика -Ћирилицом, чиjе изучавање jе обавезно за све ђаке основних и средњих школа, као и употреба у свим jе образовним и државним установама на териториjи Републике Србиjе…итд.итд. Овакав приступ jе у складу са СВИМ светским стандардима коjи говоре о припадностима народа jедноj земљи.3
Краjње jе време да се манимо експеримената, полтронства и “играња пипиревке” испред мањина, да би се удварали, улизивали њима и душебрижницима из Брисела и Вашингтона или од “Бог зна где”, те станимо на здраве ноге и употребимо њихов “рецепт”, ако jе тим душебризницима наша националност Србска спорна, те отемељиваjући нашу државу и нациjу темељима jош давно постављеним од стране нашег родоначалника Стефана Немање.
За србиjанац, у свим граматичким облицима рецимо jедном за свагда одлучно и громогласно: НЕ !
Никола Збиљић
На Томиндан, годинe 7520, а 2012 от рождениа Господа и Спаса нашега Исуса Христа, Октобра месеца, дана 19ог
******
Весна ВЕИЗОВИЋ: О србијанској нацији – Одговор проф. Драгољубу Збиљићу [↩]
Драгољуб Збиљић: СРБИ, СРПСТВО И АНТИСРПСТВО ДАНАС [↩]
Рецимо Илиjа Илић jе:
-рођен у Краљеву, Реп. Србиjа
– живи у Аустралиjи
– исказуjе жељу за АУСТРАЛИJАНСКИМ држављанством, jер жели да путуjе за Србиjу са аустралиjанским пасошем
онда он мора да:
– зна званични jезик Аустралиjе – енглески
– сажету историjу као и важне датуме и обичajе Аустралиjе
те мора да:
– полаже испит знања на горепоменуто
– даjе заклетву Аустралиjи и краљици Енглеске и Комонвелта (од скоро заклетва краљици jе необавезна)
Илиjа Илић постаjе АУСТРАЛИJАНАЦ и то му пише у пасошу као националност. Дакле НЕ држављанство, ВЕЋ НАЦИОНАЛНОСТ .
Царинска служба Хонг Конга (Кина), листаjући пасош, jедино може знати да jе Илиjа Илић АУСТРАЛИJАНАЦ, рођен у Краљеву, те само ако цариник зна где jе Краљево, он може доћи до закључка да jе Илиjа рођен у Србиjи. Докле Илиjин син, Душан, коjи путуjе са оцем, jе рођен у Сиднеjу, Аустралиjа, али НИГДЕ у пасошу му не пише да jе “по крви СРБИН” !
Аустралиjа коjа “на сва звона звони” и дичи се са своjом МУЛТИКУЛТУРОМ, брише СВЕ трагове СРБСКЕ крвне припадности Душана Илића у његовим путним документима. Он jе АУСТРАЛИJАНАЦ – и АМИН ! [↩]
*******
И на крају, преносимо део коментара који је аутор текста дао у размени мишљења са проф. Збиљићем:
Прихватаjући на вниманиjе размишљања Сербских, а и осталих списатеља, уздам се и веруjем првенствено Богу и Творцу нашему на дар расуждениjа. Уздаjући се и веровати првенствено људима, ми се неминовно суочавамо разочарењима, стога та моjа узданица у Саздатеља свега. И ако живећи животом Богоугодним, и неки од наших Светих Отаца западаше у заблуде jереси по неким питањима догмата баш због тога сувишног веровања људима, а не Богу. Класични примери су Ориген и Тертулиjан. Далеко от тога, ми овде не дискутуjемо о догматима, већ о употреби речи ‘србиjанац’, међутим наши принципи расуђивања требаjу да се идентификуjу са горепоменутим, а не сувишног веровања људима. У Бога веруjем, људима одобравам или се противим (слажем се или не слажем) ослањаjући се на моjу Богомдану силу расуждениjа. Ради тога ниjедна моjа расуђивања, коjа оживотворих писаниjем, и ако биваjу критички настроjена, НИСУ упућивана нити усмеравана против личности, већ против дела или размишљања “дискутабилног предмета”. Оградио бих се изузетком, када та личност ниjе више са нама (на. пр. Вук), али и тада то чиним ради разоткровениjа заблуда. Да, Божиjе jе да суди, те гледаjући са чисто Богословске тачке гледишта и такав начин приступања разоткривења заблуда, ниjе корисно за наше спасениjе. Но, сви смо ми људи, а не Богови.
АТАМАН Јевђа Јевђевић: "Српски соко постао атаман Козака"
Српски соко постао атаман Козака
| Тимур Блохин | Глас Русије 15.10.2012, 15:2 |
|
| (с) Јевђа Јевђевић |
Старешина Савеза српски соко Јевђа Јевђевић заступао је своју земљу приликом 4. Светског конгреса Козака, недавно одржаног у Русији. Руководилац Савеза је био одликован са неколико ордена, међу којима је Крст за обнављање Козаштва, постао представник козачких снага Русије и Иностранства у Србији и проглашен за атамана.
Код соколова, који су се претворили током свог постојања од спортског покрета све до родољубске организације, има много сличности са Козацима, – испричао је Гласу Русије Јевђа Јевђевић.
Соколски савез је организација која је, наравно, млађа од Козака. Соколи постоје око 150 година. Прво су настали у Чешкој, а касније су се ширили по свим земљама где живе Словени. У Србију су дошли 1882, а у Русију мало раније. Најпре преко Чеха који су радили у Русији. Соколи у Русији нису били претерано развијени пре револуције, међутим када су бели емигранти дошли у Југославију, Србију, у Европу руски емигранти, бели Руси су прихватили и соколски покрет свим срцем. Тако да је једно време старешина руских сокола био Владимир Кирилович, претендент на руски престо, а старешина сокола у краљевини Југославији био је Петар Други Карађорђевић. Можда је то што је краљ био старешина и био разлог да је већина руских емиграната у краљевини Југославији била у чланству Сокола. Што се тиче нашег програма, он је сличан у том смислу да посебан акценат дајемо на васпитање младих генерација, на васпитање омладине у духу правих вредности, у духу православља и свега што је добро и позитивно у нашем народу. Наравно и сарадња са словенским народима има посебну тежину у нашем соколском покрету. Чланови сокола могу бити и они који нису православни. Ми нисмо војска, ми нисмо војнички покрет. Ми смо неко ко помаже држави да правилно васпитава омладину. Највећи акценат се даје на спортске активности, али ту је и фолклор. Значи, све што иде на очување нашег националног идентитета.
Шта мислите, да ли су Соколи и Козаци успели да сачувају своје традиције у вртоглавом животу 20. века?
Наши покрети су се очували управо због тога што су имали јако утемељење у нашим народима. А поред тога ту је, наравно, била потребна и божја промисао. Кад смо обнављали соколски покрет имали смо срећу да су са нама били људи који су били соколи пре рата. И онда су ти људи обновили соколски покрет у Србији. Што се тиче Козака, наравно да, вероватно је ту било потомака људи који су били активни у козачком покрету у нека ранија времена. И, хвала Богу, козачки покрет поново живи. Мислим да је велика улога и садашњег врховног козачког атамана Виктора Петровича Водолацког, што козачки покрет јача у Русији и што видим да је за четири године доста тога узнапредовало, да је дигнуто на виши ниво. Види се да козачки покрет иде у једном добром правцу.
Шта је за Вас било најзначајније на 4. Светском конгресу Козака?
Што се тиче односа Србије и Русије најзначајније је, по мени лично било то што је на Великом козачком кругу – то је скуп најбитнијих атамана у покрету, који је одржан у месту Старочеркаск у цркви – поред руске државне заставе и заставе савеза козачких војски била и застава Србије. Значи, само су три заставе биле и мислим да је то за мене и за односе наших држава, наших народа нешто што је најбитније. А што се мене лично тиче, најбитније је то пријатељство и то братство које постоји међу свима нама, посебно је био драг мени, а и мојој браћи наш сусрет после четири године. И то је заиста био братски сусрет. Као кад се браћа виде после дуго времена одвојености. Једноставно ту више нема никакве разлике ни језика, ни било чега. Свакако, ми смо исте вере, православне, и свесни смо нашег заједничког словенског порекла.
Симић: Хилари ће поручити – не окрећите се превише Москви
НОВИ САД -Главна порука америчке државне секретарке Хилари Клинтон државном врху Србије током предстојеће посете Београду биће да Србија остане на европском путу и да се не окреће превише Москви, оценио је у интервјуу Дневнику професор Факултета политичких наука у Београду Предраг Симић.
Он не искључује да овај долазак Клинтон буде и увод у посредовање Вашингтона у односима Београда и Берлина.
И до сада смо видели да су САД помагале Србији да реши неке препреке у односима с ЕУ, памтимо – с Холандијом па чак и Немачком, али очекивати чуда не би било препоручљиво у овом тренутку, мада Вашингтон може бити одређени модератор у свему томе, рекао је Симић.
Београд ће вероватно, додао је, тражити и да САД утичу на то да се европска перспектива Србије чини извеснија.
С Косовом или без њега, сматра Симић, не можемо у наредних бар десет година рачунати на чланство у ЕУ, без обзира на то добили датума за почетак преговора данас или за годину дана, то уопште напросто није на дневном реду.
Он је оценио да је посета Хилари Клинон необична јер се дешава у предвечерје америчких председничких избора и може имати унутрашњополитички значај, што не верује када је у питању Србија, и може значити да Запад покушава да задржи своје позиције код нових власти, које су на изборима победиле практично с паролама евроскептицизма и приближавања Русији.
Тако да ми се чини да је све што догађа у овом тренутку израз ослабљених позиција Запада, генерално у међународним односима, а и на овом простору, оценио је Симић коментаришући предстојеће посете Србији америчке државне секретарке, као и шефа британске дипломатије Вилијама Хејга.
Драгослав ПАВКОВ: Србијанчење Србије
Текст је реакција на чланке Весне Веизовић и Николе Збиљића
… Онда су дошли ратови ’90-тих и сународници са презименима попут: Дерикрава, Убипарип, Кршикапа, Чубрило… Како сад тим “доказаним” Србима (ваљда усташе знају ко су им комшије) оспорити српство? Тако, преко оне ствари и мене прихватише у Србље…Докле ћемо ми, Срби, гледати у узоре који су успешни једино у погибији и пропасти?
Dragoslav Pavkov
СРБСКИ ЖУРНАЛ 