Рајица Марковић

РАСПЕЋЕ СРБИЈЕ

Располућена Србија у ове наше дане корача и пузи својим силазно узлазним путем као и увек у својој вазда голготској историји. Очекује помоћ и с лева и с десна а помоћи ниоткуда. Унутра превагнуше они што пузе и сасвим потиснуше оне што корачају. Све наде окренуте изван Србије само су краткотрајна заваравања која се увек завршавају коришћу онога који нас је варао и нашом србском штетом. Наивност људска може да буде знак чисте душе али и знак покварене глупости.

Свест о Вишем Посланству

Драган Симовић

Још сам се у раној младости (а можда је то било
и много раније), запитао: зашто сам дошао у овај
свет; зашто сам уопште рођен; који је смисао мојега
доласка и мојега рођена; шта је сврха свеколиког нашег
постојања и битисиња?
Зар је могуће да човек изненада дође, проведе ту неко
време, а онда заувек некамо или никамо оде, и да је све
то тек тако случајно, без сврхе и смисла?
Нити се зна зашто је дошао, ни зашто је овде неко
време обитавао, ни зашто је, на свршетку, отишао тамо
камо је заувек отишао!
Да ли је човек нешто више од биљке и животиње, да ли
је нешто више од пуке природе и случајних животних
токова?
Човек мора да има неки виши Задатак; његов живот
мора да има неки виши Смисао; он мора бити
изасланик неког нама недокучивог Божјег Посланства,
неког нама непојмљивог Божјег Смисла!
Тако сам данима и ноћима (а можда сам тада имао
шеснаест година!), трагао у свом Унутарњем Бићу за
одговорима на ова суштаствена питања.
Наравно, да на суштаствена питања одговори никада
не долазе онда када ми желимо, већ онда када
смо ми својим Унутарњим Бићем, својим Суштим
Суштаством, спремни да их прихватимо!

И ја сам чекао данима, недељама, месецима и годинама
одговоре на ова суштаствена питања, али не одговоре
од неког пуког човека, не одговоре од било којега
човека у своме окружењу, већ од Неког Вишег Бића,
од БогоЧовека, од Некога ко је више Бог него човек,
од Некога ко може бити и Створитељ Сам, али који ће
ми одговорити, не из спољног света, него изнутра, из
Дубине и Тишине, из Срца, из Бића, из Суштаства.
И одговор је стигао једног дана или једне ноћи, после
много година; и тада је тај одговор био тако јасан и
тако убедљив, да ми после тога није требао никакав
дотатни одговор, и никаква додатна потврда, јер сам
напросто знао ко сам, одакле сам, чији сам, зашто сам,
куда и камо идем, и шта је Смисао и Сврха мојега
бивања и битисања.
Било ми је јасно зашто сам овде где јесам; и зашто сам
у овом а не у неком другом времену; и зашто су моји
родитељи моји родитељи; и зашто су моја браћа и моје
сестре моја браћа и моје сестре; и зашто су моја деца
моја деца; и било ми је јасно зашто сам управо рођен
као Србин, а не као Немац, Енглез или Кинез; и било
ми је јасно шта ја, будући Србином, морам да учиним
за Србство, за Род свој, за Племе своје; шта морам да
учиним да бих ја био Ја; да бих ваљано обавио Задатак;
да бих до краја заокружио Посланство које ми је од
Створитеља, од Родитеља, поверено још пре рођења
мојега!
И тада животни пут у овоме свету, ма како био напоран
и тежак, ма кроз какве све невоље, патње, тугу и сету,
болести и боли душевне водио и пролазио, поприма
ново Значење и нови Смисао, и Живот бива Песма и

Посвећене, Љубав и Радост, Лепота и Дивота!
И сиромаштво више не бива проклетство, већ нека нова
Могућност делања и дејствовања нам, у остварењу
нашега Божјега Задатка, у испуњењу нашега Божјега
Промисла.
И схватимо и видимо да смо Важни, да смо Битни, да
смо Богу Мили, и да нас Бог ни на часак, ни на тренут
један, не оставља саме, већ је вазда уз нас, са нама и у
нама, и призива нас у Своју Усебност, и не дозвољава
нам да испаднемо из Његове Усебности, желећи да ми
будемо Оно Што Он Јесте, да Будемо Једно Једнијато
Њиме и у Њему.
Бог напросто жели да и ми будемо Богови, али Богови
у Богу Створитељу!
Не Богови мимо и изван Бога Створитеља, већ Богови
усаображени са Богом Створитељем!

Двадесет година од ликвидације 123 Срба из Госпића

18 октобар 2012, СРБски ФБРепортер- Пише: „СРНА“

Град злочинац – Госпић

Документационо-информативни центар “Веритас” саопштио је да се ових дана навршава 20 година од ликвидације најмање 123 Срба из Госпића и околине, које су спроводиле хрватска војска и полиција током јесени 1991. године, те да је скоро половина њих убијена 17. и 18. октобра 1991.

Ликвидирани су углавном виђенији Срби судије, тужиоци, директори, новинари, полицајци и то они који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму, наводи се у саопштењу које је данас објавио “Веритас”.

Од 123 ликвидираних Срба 35 су биле жене, а сви су одвођени из њихових кућа и станова и ликвидирани разним методама и на више мјеста. Међу ликвидиранима је десет брачних парова, као и четири пара од по једног родитеља и дјетета.

Убијена је и комплетна породица Пантелић – отац Милан /1934/ шеф Хидрометеоролошке станице у Госпићу, његова супруга Анђелка /1941/, по занимању трговац и њихова кћерка Мирјана /1963/, студенткиња. Њих су униформисане маскиране особе овеле из њиховог стана ноћу, а до сада је идентификовано само Миланово тијело, док се Анђелка и Мирјана још воде као нестале.

“Веритас” наводи да је о ликвидацијама српских цивила био упознат цијели политички, војни и полицијски врх хрватске државе.

Након што су припадници ЈНА, крајем децембра исте године, пронашли 24 полуугљенисана леша српских цивила у зони раздвајања сукобљених страна, преко познатих свјетских медија и хуманитарних организација упознати су и представници Међународне заједнице, под чијим притиском је тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман наредио истрагу о ликвидацијама госпићких Срба.

У саопштењу наводи се да је случај врло брзо стављен ад акта, иако су прикупљени докази указивали на наредбодавце и извршиоце тих убистава.

“Веритас” подсјећа да је Тужилаштво Хашког трибунала водило истрагу о овом догађају и прије него је оптужница подигнута, случај је, с циљем одржања Рачанове владе, уступљен хрватском правосуђу.

Суђење оптуженима за те злочине познато је као суђење “госпићкој групи”, а на њему су тројица оптужених секретар Оперативног штаба у Госпићу Тихомир Орешковић, генерал Мирко Норац и командант Друге бојне Стјепан Грандић, осуђени на затворску казну. Четврти оптужени Ивица Рожић ослобођен је, а против Милана Чанића је одбачена оптужница.

“Породице ликвидираних госпићких Срба посебно узнемирава и онеспокојава сазнање да је, ускоро по правоснажности пресуде `госпићкој групи`, тадашњи предсједник РХ Стипе Месић помиловао осуђеног Грандића, ублаживши му казну за двије године, коју је у међувремену и издржао; да осуђени Орешковић често борави на слободи”, наводи се у саопштењу.

“Веритас” истиче да се осуђеном Мирку Норцу, којем је у јулу 2010. године обједињена казна за овај и случај “Медачки џеп” на само 15 година затвора, омогућава скоро нормалан живот – вјенчање, прослава рођења и крштења сина у родном селу пред великим бројем званица, од који су неки на високим државним функцијама и под пажњом свих медија у Хрватској.

Норац ће по одлуци Комисије за условни отпуст Министарства правосуђа Хрватске из септембра ове године, већ 25. новембра 2011. изаћи на условну слободу, док се, с друге стране, ништа не предузима у проналажењу посмртних остатака њихових најмилијих. Лешеви убијених госпићких Срба су из примарних премјештани у секундарне гробнице и оне још крију око стотињак лешева, упозорава “Веритас.

УСТАШЕ 1991- УНУЦИ И ПРАУНУЦИ ОНИХ ИЗ 1941- НА ИСТОМ „ЗАДАТКУ“…

Извор: СРНА
17.10.2011.

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=44&t=13512&p=266968&hilit=%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%9B#p266968

Након објављивања извештаја Европске комисије, која од Србије захтева нормализацију односа са покрајином Косово, у својству услова за почетак преговора о пријему земље у ЕУ, западне државе су се дале у потрагу за допунским полугама, којима ће притиснути Београд. И као што је евидентно из изјава, по том питању традиционално најактивније Немачке, први корак могла би бити обнова визног режима за грађане Србије.

18.10.2012. Фонд стратешке културе, пише Петар Искендеров

Разуме се, овај корак се формално не доводи у везу са проблемима око Косова и Метохије или српских апликација за чланство у ЕУ. По речима Министра унутрашњих послова Немачке Ханса-Петера Фридриха, ради се о томе да је земља “запљуснута” захтевима за добијање азила у Немачкој, од стране држављана Србије. Локалне службе су регистровале три пута већи пораст тих захтева за азил у септембру, у односу на претходни месец. Слична ситуација је и са доласком у Немачку држављана Македоније. У том истом периоду, пораст њихових захтева за азил износи 70%.¹

Коментаришући ову статистику, Ханс Фридрих сматра да то захтева хитно обнављање визног режима са Србијом и Македонијом. “Огромни прилив српских и македонских држављана мора одмах бити прекинут” – изјавио је Министар унутрашњих послова и додао да безвизни режим не би требало да доведе до кршења правила у вези са давањем азила”.²

Да покушамо да размотримо да ли је оправдана логика господина Фридриха. Безвизни режим је Србији и Македонији додељен 2009. године, као и Црној Гори. Годину дана касније, у добијању безвизног режима придружиле су им се и Албанија и Босна и Херцеговина. Српске власти су тада, поводом тога, покренуле бучну пропагандну кампању, дижући у звезде ЕУ и у вези са тим истичући неопходност даљих уступака по питању Косова. Ако ћемо право, то је и била главна рачуница Брисела: да се на Србе и друге становнике Балкана остави пропагандни утисак, притом себе не обавезујући било каквим конкретним обавезама у вези уласка њихових земаља у ЕУ. Јер је безвизни режим – да цитирам хероја једног руског цртаног филма – “веома чудан предмет: час га има, час га одједном нема”. Много је једноставније и лакше суспендовати или чак укинути безвизни режим, него окренути у обрнутом смеру процес већ одобреног чланства у ЕУ. И ево сада, по свој прилици ЕУ припрема терен за “корак уназад”. Судећи по расположивим информацијама, идеја о повратку визног режима за Србију и можда за друге земље Балкана, у складу је са растућом подршком у земљама-чланицама ове организације за такав потез. Једни у томе виде допунско средство за притисак на нове српске власти, како би што пре признале независност Косова. Други сматрају да су чак и сопствене унутрашњо-политичке реалности довеле до тога. У истој тој Немачкој ће се у јесен 2013. године одржати свеопшти избори – најнепредвидљивији у последње време. А у таквим околностима, власт се по традицији окреће жестокој геополитичкој реторици – поготово у одсуству значајнијих достигнућа у социјално-економској области.

Што је још значајније – последњих година у оквиру ЕУ је заиста долазило до озбиљних проблема са приливом имиграната са Балкана, који су на ултимативан начин и кршење свих процедура захтевали политички азил, смештај и социјалне бенефиције. Поприште тих догађања је постао Брисел, а главни актери – Албанци. Најоштрија ситуација изникла је у фебруару 2010. године. Ситуација је захтевала хитну интервенцију премијера Белгије Ива Летерма а такође и комесара за унутрашње послове ЕУ Сесилија Малмстрема.³Управо тада је председник белгијске владе позвао руководство ЕУ да “ограничи погубне последице либерализације безвизног режима у ЕУ”. Међутим, европски чиновници су на то одговорили додељивањем безвизног режима Албанији и Босни и Херцеговини.⁴

Тако и данас, о укидању визних слобода за Албанце не говори ни Ханс-Петер Фридрих, нити његове колеге из ЕУ. Што се тиче пораста захтева за азил – није јасно какве то везе има са безвизним режимом. Удовољавање тим захтевима налази се у искључивој надлежности немачких власти. А ако оне не одраде свој посао како треба – то не би требало да буде проблем Срба или Македонаца који путују у земље ЕУ са потпуно другачијим намерама, везаним за образовање, науку или бизнис.

У овом предмету који се одмотава пред нашим очима, ради се о простачком моралу. Политика Немачке и других западних земаља у односу на Србију и њене суседе у региону Балкана, зависи искључиво од њихових сопствених геополитичких рачуница и унутрашње-политичких спекулација. Нешто друго од њих очекивати – значи одрећи се сопствених национално-државних интереса и осудити сопствену земљу на улогу просјака испод европског стола.

1 REUTERS 1512 121012 GMT

2 Bild-Zeitung 12.10.2012

3 Soir, 24.02.2010.

4 Исто, 26.02.2010

ПРИВУКЛО ИХ ОБЕЋАЊЕ – ДА ЋЕ СВИ ЛАКО ДОБИТИ ПОСАО

ЦРНА Гора је добила прве дипломиране професоре црногорског језика и јужнословенске књижевности који су то звање стекли на истоменој катедри формираној 2008. када се уписала и прва генерација од 13 студената.

       Засад их је шесторо: Маријана Пајевић, Зорица Недић, Снежана Бошковић, Драгана Бајчета, Катарина Биговић и Новица Вујовић.

18.10.2012. fakti.org

„Имамо и обећања да ћемо сви ми који смо дипломирали моћи да завршимо приправнички. Не знамо да ли ће остати на нивоу обећања или ће се реализовати, али надамо се“, рекла је Катарина Биговић.

       „Постојање и функционисање овог студијског програма је од великог образовног, државног, националног и културног интереса, па се може рећи да је његово деловање и даље развијање од стратешког значаја за Црну Гору. Трајна мисија студијског програма за црногорски језик и јужнословенске књижевности је стварање и промивисање црногорског језика и књижевности као неприкосновених вриједности уз подстицање научног и културног плуралузма, а циљ нам је да на најбољи начин презентујемо нашу духовну баштину утемељену искључиво на највећим достигнућима науке“, изјавила је Весан Вукићевић, професор на ЦГ-катедри.

ЈАВНИ дуг Србије на крају септембра 2012. године износио је 15,85 милијарди евра, што је било 55,4 одсто бруто домаћег производа, објавила је Управа за јавни дуг.

18.10.2012. fakti.org

       На крају августа јавни дуг износио је 15,47 милијарди евра, објављено је на сајту управе.

       Како је наведено, повећање износа јавног дуга израженог у еврима је последица промене методологије обрачуна јавног дуга, односно враћања на правило да се дисконтне хартије од вредности у стању јавног дуга воде по номиналној вредности, што је увећало износ дуга за 382,76 милиона евра.

       Стање јавног дуга на крају септембра у динарима износило је 1.823,53 милијарди, док је на крају августа јавни дуг износио 1.832,38 милијарде динара.

       Смањење износа јавног дуга израженог у динарима је последица јачања курса динара у односу на евро и долаp. Курс динара за један евро је износио 118,45 на крају августа, односно 115,03 на крају септембра, док је курс динара за један амерички долар износио 94,74 на крају августа, односно 88,94 на крају септембра.

       Током септембра извршено је задуживање кроз хартије од вредности деноминоване у динарима у износу од 29,79 милијарди динара и деноминоване у еврима у износу од 42,21 милиона евра.

**********

ФБР ДОДАТАК, ОБЈАВЉЕНО У СЕПТЕМБРУ 2012.:

Што пре почети реформу јавног сектора

Економиста Миладин Ковачевић оценио је да ће текућа буџетска година у Србији бити завршена позајмицама новца у износу од око 1,7 милијарди евра, наглашавајући да у земљи што пре треба да почне реформа јавног сектора, „јер више нема времена за одлагање”.

„Нереформисани јавни сектор је заправо основа свих невоља. Морамо почети озбиљну причу око тога, јер без реформи доживећемо што и 1983. и 1993, а то је банкрот државе, пуцање спољне ликвидности, дестабилизацију и инфлациону спиралу”, казао је Ковачевић, новинарима после представљања новог броја часописа „Макроанализе и трендови”.

По Ковачевићу, 2013. и 2014. година ће за Србију бити критичне, и у том периоду држава „мора да нађе начина да се извуче из кризе и успостави одрживи раст”.

Ковачевић је подсетио да ће буџетски дефицит ове године достићи око 215 милијарди динара, а инфлација ће бити нешто изнад плана, оцењујући да раст инфлације није последица тражње, већ слабије понуде, суше и раста цена енергената. 

(Танјуг, Политика)

 ———————————————————————-

ГРАЂАНСТВУ: Српска полиција подржава Николину праведну борбу- Подржите га и ви данас пред режимским судом!

Никола Алексић: Синдикат српске полиције ме подржава по питању запрашивања кемтраилсима

18 октобар 2012, СРБски ФБРепортер

ОБАВЕШТЕЊЕ

октобар 17, 2012 — Небојша

Аутор: Никола Алексић

——————————————————————

ИЗЈАВА НИКОЛЕ АЛЕКСИЋА ПОВОДОМ ЈАВНОГ ПИТАЊА СИНДИКАТА СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ РЕЖИМУ О ТРОВАЊУ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ ЗАПРАШИВАЊЕМ ИЗ АВИОНА НАЈВЕЋЕ ТЕРОРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ НА СВЕТУ

Две године сам заредом залагао сопствену слободу и стављао главу у торбу да личним протестом пред Народном скупштином укажем јавности какав злочин се над нама спроводи. После свега сам на крају доживео признање да је полиција стала уз мене и поставила режиму право питање; ко нас то трује и спроводи геноцид над нама и ко је то дозволио?

Ја сам најсрећнији човек на свету, управо зато што је моје вишегодишње залагање да се истина пробије у јавност, уродило плодом. Ја сам две године заредом пред Народном скупштином позивао војску и полицију да ухапсе председника државе, Владу и Генералштаб Војске Србије због издаје народа и државе, позивао сам их да бране Устав Србије, да стану уз народ и да зауставе очигледни геноцид који се спроводи над становништвом Србије.

Две године сам заредом залагао сопствену слободу и стављао главу у торбу да личним протестом пред Народном скупштином укажем јавности какав злочин се над нама спроводи. После свега сам на крају доживео признање да је полиција стала уз мене и поставила режиму право питање; ко нас то трује и спроводи геноцид над нама и ко је то дозволио?

Неко мора да одговара због издаје народа и државе, неко мора да одговара због штете коју је Србија доживела због запрашивања отровима са неба и последичне суше, због чега је само пољопривреда ове године имала штету већу од 4 милијарде долара.
Ми смо мислили да је променом на изборима дошло и до промене става према агресији над Србијом.
Међутим, нико се ни после избора на то не осврће, нити мења став о геноциду над становништвом Србије.

Српска напредна странка је само извучена из шешира да у дело спроведе издајничке договоре претходне власти и да силаском са власти, под издајничким обележјем, омогући повратак на власт осведоченим издајницима у виду Демократске странке.

Србија је у рату, над нама се даноноћно врши агресија радиолошко-хемијско-биолошком методом. Устав и закон о одбрани јасно дефинишу шта је и чија надлежност. Председник државе мора да донесе план одбране и да командује снагама одбране, ма какве оне биле, а не да нас препушта злочинцима да нас трују и запрашују као да смо инсекти, а не људи.

Радујем се што је полиција коначно схватила да су и њихова деца угрожена и да се агресији мора стати на пут, по сваку цену, на овај или онај начин. Ја се стављам српској полицији на располагање, било у стручном делу да докажем геноцид на делу, било да их поведем да одбране Устав Србије и зауставе геноцид над становништвом Србије.

Ја се лично, због година, не борим за своје услове живота, него за децу своје деце, да будуће генерације преживе геноцид који је намењен становништву Србије.

Отварање рампе на граници да сваки отров уместо хране може да се увезе у Србију није ни мало случајан, геноцид над нама је почео; са неба, из тањира, са плодних ораница, стандардима о храни који нам обезбеђују мртвачке сандуке, а све мимо закона и Устава државе који нам ипак гарантују неки минимум преживљавања.

Буђење свести полиције, која је схватила да је нераздвојив део народа Србије, са подједнаком угроженошћу живота и здравља, нико није дочекао са више радости од нас еколога Србије.

Зато на питања Синдиката српске полиције режим мора да одговори; ко нас трује, из којих разлога и ко је одобрио геноцид над сопственим народом?

Ја, Никола Алексић, стављам се на располагање Синдикату српске полиције, било да им пружим одговоре на сва постављена питања, било да их поведем у борбу за одбрану сопствених живота и живота наше деце, као и будућности деце своје деце.

http://dzonson.wordpress.com/2012/10/17/nikola-aleksic-sindikat-srpske-policije-me-podrzava-po-pitanju-zaprasivanja-kemtrailsima/

Д. С.

СИНДИКАТ СРБСКЕ ПОЛИЦИЈЕ ЗАХТЕВА ОД ДАЧИЋА ДА СЕ ИСПИТАЈУ НАВОДИ О ПОСТОЈАЊУ КЕМТРЕЈЛСА У СРБИЈИ

КУПАЦ КОНЗОРЦИЈУМ „ЧАЛИК ЕНД ЛИМАК“ ИЗ ИСТАНБУЛА

• Протесте против продаје предводили су припадници опозиционог покрета Самоопредељење који тврде да је цена изузетно мала за компанију у чију модернизацију је протеклих година уложено око 200 милиона евра.
• Полиција једва спречила упад око 150 особа у зграду владе. У нередима је повређено девет полицајаца и 10 демонстраната. Приведено је 66 људи
• Наше богатство одлази, а нама ће остати либерализација виза за ЕУ и пут да напустимо земљу, јер овај брод тоне, рекао је лидер Самоопредељења и посланик Аљбин Курти

Tакозвана „косовска влада“ јуче је продала турском конзорцијуму „Чалик енд Лимак“ електродистрибутивну мрежу за 26,3 милиона евра да би смањила губитке и наплатила макар део дугова те компаније, који се процењују на стотине милиона евра.

Док је церемонија потписивања била у току, полиција се сукобила са демонстрантима који се противе продаји.

Турски конзорцијум је у потпуности купио електродистрибутивну мрежу, која је некада била саставни део Косовске електроенергетске корпорације (КЕК) и обавезао се да ће током наредних 15 година у њу уложити 300 милиона евра.

„Нама је важно да понудимо енергију, и то квалитетну енергију“, казао је председавајући Лимака Нихат Оздемир, обећавајући добре услуге потрошачима који хронично имају проблема са прекидима у снабдевању струјом.

По условима продаје, нови власници су обавезни да у следеће три године задрже 2.700 тренутно запослених. Компанија опслужује око 400.000 потрошача и управља целом диструбутивном мрежом на КиМ, која је суочена са годинама финансијских губитака услед техничких проблема, крађе и слабе наплате дугова.

Турска компанија ће бити одговорна за наплату дугова који су се нагомилали у последњих 13 година и који сада укупно износе око 400 милиона евра. Турци ће добити 20 одсто од сваког наплаћеног рачуна.

Чалик Холдинг са седиштем у Истанбулу има интересе почев од енергије до медија. Лимак је компанија која се бави енергетском инфраструктуром.

Протесте против продаје предводили су припадници опозиционог покрета Самоопредељење који тврде да је цена изузетно мала за једну тако велику компанију у чију модернизацију је протеклих година уложено око 200 милиона евра.

Косовска полиција је саопштила да су полицајци били принуђени да интервенишу силом како би спречили упад око 150 особа у зграду владе.

У нередима је повређено девет полицајаца и 10 демонстраната. Приведено је 66 људи, који су по скраћеној процедури приведени судијама за прекршаје.

„Наше богатство одлази, а нама ће остати либерализација виза за ЕУ и пут да напустимо земљу, јер овај брод тоне“, казао је лидер Самоопредељења и посланик Аљбин Курти.

Одговарајући на оптужбе „министар за привредни развој Косова“ Бесим Бећај казао је да је турска компанија изабрана за купца након тендера на којем је понудила највише новца, као и да је највиша понуда била главни критеријум за избор купца.

извор: факти.орг