Category: Вести

Салмонд и Камерон потписали меморандум о "разводу" Шкотске и Велике Британије


„Лондон и Единбург потписали правила развода“

Како наводи Глас Русије у Шкотској је од данас главна политичка тема референдум о питању независности 2014. године. Наиме, данас су премијер Британије Дејвид Камерон и први министар Шкотске Алекс Салмонд потписали документ – својеврсни меморандум о „правилима раздвајања“ који је Глас Русије назвао „нешто као меморандум о правилима развода“. Овај Единбуршки споразум одређује све аспекте спровођења референдума, а главна и једина тема тог документа је питање одвајања Шкотске од Уједињене Краљевине.

15.10.2012.

Scotland’s First Minister of Scotland Alex Salmond, (R), with British Prime Minister David Cameron, (L)
Фото: EPA

„Без озбира на утврђена правила `развод брака` највероватније неће се десити. Замислити да ће Велика Британија једном остати без Шкотске исто је тако тешко као и замислити, рецимо, Лондон без Тауера или Биг Бена. Шкотска заузима скоро трећину острва и тако је стабилно урасла у економски, социјални и културни организам земље, да је просто немогуће истргнути је без велике штете по обе стране“, наводи Глас Русије.

„Старији научни сарадник Центра за британска истраживања Европског институа РАН Јелена Ананјева је уверена да ће на предстојећем референдуму победити здрав разум.

Камерон подржава спровођење референдума како би ставио на то питање тачку. Све националне странке Уједињеног Краљевства – и торијевци, и лабуристи, и либералне демократе, залажу се за то да Шкотска остане у саставу Велике Британије.

За конзервативног премијера пристанак на одржавање референдума је прилично смео корак: Још за време предизборне кампање 2010. године он је као један од главних циљева поставио очување јединства земље.

За сада нема никакве реалне опасности да ће немирни Келти заиста напустити Велику Британију. Сва последња анектирања јавног мњења показују да отприлике трећина подржава независност, а две трећине су против. Али нико не може да гарантује да се расположење неће променити до референдума. Како се очекује, он ће бити одржан средином октобра 2014. године.

Алекс Салмонд, лидер Шкотске националне странке, тражио је његово одржавање док националисти нису добили већину места у шкотском парламенту пре годину и по. Пориви за одвајање обузимају Келте периодично од 1707. године, када је са Британијом био склопљен Акт о унији.

Тешко да се нешто у расположењима може на коренити начин променити за две године, сматра руководилац Центра за британска истраживања Европског института РАН Алексеј Громико.

Практично нико од озбиљних експерата не сумња у то да 2014. године за одвајање Шкотске од Британије неће бити сакупљена већина гласова. Највероватније цифре оних који ће гласати за одвајање колебаће се у амплитуди 20-25%. 30% ће бити плафон.“

Први министар Шкотске тврди, уколико се Шкотска ипак одлучи на независност, склониће са своје територије сво нуклеарно наоружање, базе британских нуклеарних подморница и створиће своју армију од 12 хиљада људи. Као валуту ће задржати фунту, краљицу на челу државе, и остаће у саставу Европске Уније. Шкотска не намерава да живи од прихода од нафте, иако националисти тврде да 90% читаве нафте Северног мора географски припада њима. То је скоро као Кувајт у Северном мору: отприлике 24 милијарде барела у вредности од око 1,5 трилиона фунти стерлинга. 

 

Дан ветерана – Видовдан: Албанска голгота


Албанска голгота је устаљен назив за повлачење војске Краљевине Србије преко Албаније и Црне Горе током Првог светског рата.

15.10.2012. ФБ Ненад Станић,

Правци повлачења

Повлачење војске кроз црногорске и албанске планине

Тројна инвазија

Насловна страна француских новина са илустрацијом тројне инвазије на Србију.


После победе српске војске у Колубарској бици, децембра 1914. на српском фронту до почетка јесени 1915. завладало је затишје. Међутим, под командом фелдмаршала Аугуста Макензена, Аустоугарска Балканска армија и 11. немачка армија од око 500.000 војника, 10 ескадрила авиона и са бројном речном флотилом на Дунаву и Сави, покренуле су 6. октобра 1915. највећу офанзиву на Краљевину Србију. До 15. октобра 1915., упркос крајњем пожртвовању српске војске, аустроугарска балканска војска правцем преко реке Саве и Дрине, и 11. немачка армија преко Дунава заузеле су Београд, Смедерево, Пожаревац и Голубац и створиле шири мостобран јужно од Саве и Дунава, натеравши српске трупе на повлачење према Јужној Србији.

Повлачење српске војске у октобру 1915.

Тог истог дана, 15. октобра 1915. без објаве рата, две бугарске комплетне армије потиснуле су слабе српске јединице, продрле у долину Јужне Мораве код Врања и до 22. октобра 1915. заузеле Куманово, Штип, Скопље, прекинуле моравско-вардарску комуникацију и онемогућиле повлачење српске војске према грчкој граници и Солуну. Друга половина октобра и почетак новембра протекли су у повлачењу српске војске према југу. Српска војска и избеглице су се нашле у безизлазној ситуацији на Косову и Метохији. Пут према Солуну је пресечен. Аустроугарска војска са северозапада, немачка војска са севера и бугарска армија са југа и истока напредују према Косову са јединим циљем да униште Српску војску у расулу. Једини пут Српској војсци и избеглицима према савезницима и јадранској обали водио је преко албанских планина. Под притиском велике аустроугарско-немачке и бугарске офанзиве, Врховна команда српске војске 24. новембра 1915. године одлучила је да се трупе војске повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско море. Та одлука је донета после неуспелог покушаја да се војска повуче долином Вардара, због продора бугарске армије, пресецања комуникација и изостанка планираног продора савезника из Солуна. Српска војска је успела да избегне окружење. Али се војни и државни врх нашао пред дилемом шта даље да би се избегла најопаснија криза од почетка рата. Капитулација се категорички одбацила јер је она значила крај државе, а предлог војводе Живојина Мишића да се изврши против удар је одбијен јер није био адекватан односу снага. Државни врх донео је ипак одлуку да се изврши повлачење преко Албаније ка јадранској обали тамо би их дочекали Савезници помогли да се опораве, а онда би се опорављена Српска војска придружила савезничким снагама на Солунском фронту. Председник владе Никола Пашић упутио је савезничкој команди телеграм следеће садржине:

„Србија иако се нашла у тешком положају, иако још може доћи и у још гори положај, решена је да иде до краја у борби против завојевача, одано и верно уз своје Савезнике издржаће цео рат, који ће завршити поразом непријатеља.“

После ове одлуке цела влада са председником Пашићем и краљем Петром I отишла је у цркву. При изласку из цркве председника Пашића је опсела маса избеглог и уплашеног народа питајући шта ће с њима бити очекујући речи утехе. Председник Пашић је уплашеном народу одговорио: Народе не бојте се, добро бити неће! У Риму је 23. новембра 1915. основана комисија за снабдевање састављена од војно-поморских изасланика Француске, Велике Британије, Русије, Италије и војног изасланика Србије. Договорено је да се образују базе у Скадру и Драчу где би се одмах почели упућивати савезнички бродови са храном и другим потребама. У међувремену српска влада постиже споразум са председником албанске владе Есад пашом, који се сврстао у савезнике, о преласку Српске војске преко Албаније.

Повлачење

 

Француски постер из 1916. године

Прелазак Врховне команде преко залеђеног Везировог моста на Црном Дриму.

Стање српске војске је било изузетно неповољно, владао је општи замор, слаба исхрана, недостатак ратног материјала, а пристизала је зима. Ипак, војнополитичко вођство Србије није променило своје схватање савезништва и даљег вођења рата. Прва колона је кренула, 26. новембра 1915. из Призрена преко Везировог моста према Скадру и Љешу, у којој су били краљ, влада и дипломатски кор. Неколико дана касније, 30. новембра 1915. из Призрена креће друга колона, али другим правцем, преко Љум Куле, Пишкопеје, Елбасана и Тирани. А, из Пећи у повлачење крећу све три српске армије, главнина војске, правцем Пећ – Андријевица – Подгорица – Скадар. Трупе Нових области правцем Ђаковица – Везиров мост – Љум Кула – Скадар, а Тимочка војска и ореди из западне Македоније преко Пишкопеје, Дебра и Струге у Елбасан. Српска влада је кренула 24. новембра из Призрена преко Љум Куле у Скадар, а за њом је кренула 26. новембра 1915. и Врховна команда.
Какво је било стање, говори саопштење немачке Врховне команде од 29. новембра: „Пошто српска војска више не постоји, већ постоје само њени бедни остаци који су се разбегли у дивље албанске и црногорске планине, где ће без хране по вој зими наћи своју смрт, то су прекинуте даље операције и неће се више издавати извештаји са балканског ратишта“.
Иако је стање било зрело за капитулацију, појавила се идеја о контраофанзиви која је потицала од војводе Живојина Мишића; на четири састанка (29. новембар – 1. децембар) са Степом Степановићем, Павлом Јуришићем Штурмом и М. Живковићем, Мишић је предлагао контраофанзиву. Идеја није прихваћена, те је преостало да се поступи по наређењу Врховне команде.
Уништивши или закопавши тешке и пољске топове, српска војска је кренула 3. децембра пут Црне Горе и Албаније. Кретање је било споро по залеђеним путевима, а додатни проблем су представљали напади Албанаца који нису признавали власт Есад-паше Топтанија, савезника Србије. 13. децембра главнина српске војске је била између Андријевице и Подгорице, а у периоду од 15. до 21. децембра је стигла у околину Скадра. Према подацима српске Врховне команде, на албанску обалу је стигло око 110.000 војника и 2.350 официра. Претпоставља се да је од почетка повлачења живот изгубило око 72.000 људи. Укупно је преко Албаније прешло око 54.000, а преко Црне Горе око 90.000 људи.

Долазак на јадранску обалу

 

После више од месец дана тешких маршева, по лошем времену, српска војска се окупила код Скадра, Драча и Валоне. Долазак на албанску јадранску обалу није значио и коначан спас. На самој обали велики савезници нису били организовали задовољавајући прихват, а један савезник (Италија) се понашао као непријатељ. 28. децембар Николи Пашићу је уручена изјава италијанске владе у којој је речено да српска војска не прелази реку Шкумбу да не би дошла у сукоб са италијанском војском. У корист Срба је интервенисала руска дипломатија; пред руским послаником у Риму, италијански министар спољних послова Сиднеј Сонино се бранио да је учинио све што је могао за спас српске војске што се није косило са „животним интересима Италије“.
Никола Пашић је 15. јануара 1916. упутио циркулар руском цару Николају II тражећи помоћ. Он је стигао до цара Николаја 18. јануара и истог дана је Николај послао телеграм краљу Велике Британија и председнику Француске, у коме је рекао да ако српска војска не буде спасена, да ће Русија раскинути савез са њима. Интервенција руског цара је убрзала савезничку помоћ, а италијанска влада је дозволила Србима да уђу у Валону.

Долазак на Крф

28. јануара француска влада је одлучила да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска. Од тога дана савезнички бродови су почели убрзано превожење. До 15. фебруара превезено је на грчко острво Крф 135.000 људи и у Бизерту око 10.000 људи. Прво искрцавање на Крфу, ‘Острву спаса’ како су га прозвали Срби, било је у пристаништу у Гувији (Говино), шест километара северно од града Крфа. До априла се на Крфу прикупило 151.828 војника и цивила. Материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.
Први дани на Крфу су били ужасни за Србе. Савезници нису имали довољно времена да се припреме за адекватан прихват тако великог броја људи. Није било довољно хране, одеће, огрева и шаторске опреме, па су војници, измучени од напорног марша, масовно умирали. Ни временске прилике нису биле наклоњене српским војницима јер је киша непрекидно падала данима. Преморена и измучена војска је под ведрим небом, без шатора и заклона седам дана тешко подносила ледену кишу. На острву Видо су искрцавани најтежи рањеници и болесници и то су углавном били најмлађи које је повлачење највише погодило Од 23. јануара до 23. марта 1916 умрло је 4.847 људи. Мало острво Видо код Крфа, које је било организовано као болница, је претворено у „острво смрти“, а море око њега у „плаву гробницу“. Без могућности сахране, око 5.400 умрлих је спуштено у море. Из пијетета и поштовања према умрлим српским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису изловљавали рибу у том подручју.

Последице

На овом путу српски народ је доживео један од највећих егзодуса у својој историји. У званичном извештају министра војног генерала Божидара Терзића, председнику владе Николи Пашићу пише да је нестало, умрло, погинуло или заробљено 243.877 људи. Француски маршал Жозеф Жофр је о томе рекао: „Повлачење наших савезника Срба, под околностима под којима је извршено, превазилази по страхотама све што је у историји као најтрагичније забележено“.
Српска војска се опоравила и реорганизовала до априла и таква је превезена на Солунски фронт где је добила свој сектор и играла важну улогу у његовом пробијању две године касније.

 

 

ГЛАС РУСИЈЕ: Геноцида у Сребреници поново није било


Два гласна случаја разматрају се у Међународном трибуналу за бившу Југославију у уторак. Започело је суђење бившем председнику Републике Српске Крајине Горану Хаџићу, које треба да буде последње у историји Међународног трибунала, пошто 2013. године ова судска инстанца треба да буде трансформисана у Међународни резидуални механизам. Хаџића терете по 14 тачака, међу којима је гоњење, мучење, уб иства, насилно пресељавање и неосновано уништавање имовине хрватског и другог несрпског становништва у току конфликта у Хрватској 1991-1995. године. Сам Хаџић своју кривицу не признаје.

15.10.2012. Глас Русије, пише: Тимур Блохин

Фото: РИА Новости

Друго суђење је бившем председник Републике Српске Радовану Караџићу, које ступа у најнапетији стадијум: бивши лидер босанских Срба приступа својој одбрани. За 300 сати Караџићу предстоји да оповргне оптужбе за злочине против човечности, кршење закона и обичаја вођења рата у току конфликта у Босни и Херцеговини 1992-1995. године, као и догађаје у Сребреници, где су по званичној верзији босански Срби извршили геноцид над 7000-8000 ненаоружаних муслимана. Данас је осуђени већ изјавио да геноцида није било. Стручњак који се 4 године брижљиво бави питањем Сребренице, председник Удружења Историјски пројекат Сребреница Стефан Каргановић, убеђен је да је Радован Караџић у праву:

Ми можемо да изводимо закључке само на основу матријалних доказа које у овом тренутку имамо. А материјални докази говоре да је максимално било стрељано око 8-9 стотина заробљеника, што је ратни злочин али није било оног умишљаја односно намере да се истреби цео један народ. Потребно је да постоји доказ о намери да би се мoгао извући закључак да је то био геноцид.

Господине Каргановићу, како оцењујете улогу Радована Караџића у трагедији која се десила у Сребреници?

Ми нисмо наишли ни на један материајлни доказ да је председник Караџић или генерал Младић, ако ћемо о томе да говоримо, да су имали било какву улогу, било какав утицај на стрељање ратних заробљеника. Прво изводе један политички мотивисан закључак да они морају да бити криви, да су морали знати и да су морали имати удела у тим догаћајима. Потом склапају неке доказне елементе који би по њиховом мишљењу требало да иду у прилог тој вези. Међутим, ја такве доказе нисам видео и са интересовањем ћу да пратим суђење и Караџићу и Младићу, да се уверим да ли постоје неки материјални докази против њих или не. Једино што је увези са тиме, конкретно са доктором Караџићем досада изашло на видело, то је лажно сведочење Мирослава Дероњића. Он је сведок сарадник трибунала, односно тужилаштва Хашког трибунала. Он је по налогу тужилаштва, док је био жив, осам пута мењао своје изјаве да би оне одговарале потребама тужилаштва у разним потребама. Дакле, он је тај једини који тврди да је чуо или видео да је председник Караџић имао неких сазнања о догађајима на терену у Сребреници.

За заштиту Радовану Караџићу издвојено је 300 сати, исто колико и оптужби. Да ли је то довољно?

Наравно да неће бити доста, јер то је део фарсе која се зове Хашки трибунал. На тај начин они покушавају да створе лажни утисак да су обе стране и тужилаштво и одбрана равноправни. Међутим, то је само једна илузија пошто тужилаштво има 50 пута више ресурса од одбране. Они имају више материјалих средстава, они имају неколко десетина пута више особља које ради на предмету, они имају све што им је потребно да монтирају процес, а одбрана има минималну. При једном правичном суђењу, не би требало да буде никаквог ограничења.

 

 

Дејан Клемент Марковић – Савремени умјетник са печатом времена у којем живи!


Дејан Клемент Марковић – Савремени умјетник са печатом времена у којем живи!

 26.09.2012. | 13:49

Да Универзитет у Источном Сарајеву има изузетне младе студенте у свим сферама образовања, па и у умјетности доказује перспективни умјетник Дејан Клемент Марковић, најбољи студент Академије ликовних умјетности из Требиња са просјеком оцјена 9,02.

Дејан је рођен у Београду, средњу вајарску школу завршио је у Ужицу, осам година се бавио глумом и од њега нико није очекивао да ће своје академско образовање завршити у БиХ. У интервјуу нам открива разлоге због којих се одлучио за Академију ликовних умјетности у Требињу, зашто је одабрао сликарство и шта планира у будућности.

Када је почело Ваше интересовање за сликарство?

Одрастао сам у умјетничкој породици, па се и интересовање за креативно изражавање појавило још у раном дјетињству. Једино, што се тада није знало којим ћу се тачно умјетничким позивом бавити. Па сам се школовао осам година за глумца, четири за вајара, а на факултету сам одабрао сликарство.

Зашто сте одлучили да студирате на Ликовној академији у Требињу и да ли је АЛУ Требиње у рангу са осталим академијама у окружењу?

Одлуку да упишем АЛУ Требиње нисам ни имао. План је био да полагањем пријемног испита у Требињу провјерим знање и охрабрим себе да након тога конкуришем на Академију у Београду. Током боравка у Требињу, а послије положеног пријемног испита, шокирао сам и себе и породицу одлуком да останем на АЛУ и студирам баш у БиХ. Увијек сам знао да прихватим изазов, а ово је био још један у низу. Професори умјетности из средње школе још увијек нису запамтили гдје студирам, и често умјесто Требиња мисле да сам у Сплиту, јер у Србији мали дио стручне јавности зна да ова Академија постоји.

Успјешност једне академије се огледа у успјешности умјетника које она пласира. Једино тако Академија гради реноме. У Београду и Новом Саду је лакше доћи до тих квалитетних и перспективних будућих умјетника јер се приличан број људи пријављује на пријемни испит, селекције су оштре, и поред веза или среће, нађе се већ пар људи у генерацији, који послије школовања раде неке фантастичне ствари.

Академија у Требињу са друге стране пружа свима шансу, највише због финансија, живимо у материјалистичком добу гдје се велики новац улаже у мала знања, а штета је огромна.

Ја сам имао јасан циљ. Мој циљ је био студирање. У потпуности сам се посветио томе. За четири године у Требињу радио сам са изузетним професорима попут Јелене Марковић, Жарка Вучковића и Наде Арнаут. Овим изванредним умјетницима и умјетничким педагозима могу да захвалим што мој умјетнички израз има ову тежину, а ја освјешћеност и дубину ликовног промишљања.

Сваки појединац заинтересован за умјетничко образовање, ако је довољно даровит и посвећен, ако има жељу за напретком и усавршавањем, не може погријешити ако упише АЛУ Требиње.

Којим сликарским техникама највише волите да радите?

Најчешће се одлучујем за савремене видове умјетничког изражавања. Сматрам да није логично, примјера ради да сте умјетник импресионизма, а да не живите у том времену и под тим умјетничким и друштвеним околностима, присиљавати себе да се тако умјетнички изражавате – то би био апсурд и не би имало оправдања. Умјетник треба да ствара у духу времена у коме живи, што не значи да се не може користити и класичним техникама, али значи да његово дјеловање мора имати печат времена у коме живи.

Да ли имате узор међу сликарима?

Свакако да имам узоре у сликарству, у умјетности генерално. Трудим се да из сваке епохе издвојим умјетнике чији ме рад фасцинира, то не значи да постоји повезаност између наших израза. Можда бих могао да издвојим Janny Holzer као највећи узор.

Којем умјетничком дјелу се највише дивите?

Дивим се сваком озбиљно промишљеном дјелу које се базира на проблемима савременог човјека.

Које предмете преферирате на сликама, да ли је то жива или мртва природа или нешто треће?

Моја интересовања и проблематика умјетничког стваралаштва се најчешће своде на проблематику личног и интимног. Садрже елементе психологије, друштвене освјешћености, феминизма, qуеер-а… у суштини, умјетничког мишљења.

Опрема коју сликари користе је изузетно скупа, да ли на Академији имате све што Вам је потребно или морате сами да набавите?

Ако изузмемо простор и штафелај, све што је потребно за рад на Академији студент мора сам да обезбједи. То јесте отежавајуће, али гледајући са дистанце, ако посједујете то нешто умјетничко у себи, ви са врло мало можете направити квалитетно умјетничко дело. То нам доказују савремени историјски токови умјетности. Материјални фактор није пресудан за оцјену квалитета умјетничког дела. Најбоље боје не значе да ће сликар насликати најбољу слику, јер не сликају боје већ сликар.

Да ли сте до сада излагали самостално и ако нисте имате ли намеру?

Имао сам до сада двије самосталне изложбе и планирам да се посветим мало чешћем појављивању пред публиком у блиској будућности. Сматрам да је визуелна комуникација посматрача са дјелом од изузетне важности, а и да би било себично свој дар не дијелити са другим.

Имају ли млади умјетници попут Вас перспективу у РС, БиХ?

Млади умјетници ће увијек имати перспективу и широк спектар могућности. Моћи ће да дјелују и биће им пружена шанса да њихов рад буде препознат. То не зависи од њиховог образовања, мјеста боравка, било које друге припадности или избора, већ искључиво од тога шта они имају да понуде свијету. Свијет ће увијек препознати истинску вриједност. Некада имате среће па се то догоди раније, чешће касније, али свакако, ако сте искрени према себи, свом раду, и амбициозни – можете успјети било гдје.

Који је Ваш животни мото и какви су Ваши планови за будућност?

Немам животни мото, немам жеље, нисам сањар те природе. Сматрам својом обавезом да радим оно за чиме имам истинску потребу и будем оно што јесам. Да ли је и колико све то вриједно и валидно показаће вријеме.

WEB Редакција УИС

_________________

Поводом свечаности обележавања Дана Универзитета у Источном Сарајеву, ректор Универзитета доделио је ПЛАКЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА Дејану Марковићу ЗА ИЗУЗЕТАН УСПЕХ У ТОКУ СТУДИЈА на Академији ликовних умјетности у Требињу 24.05.2012.године. Неколико дана касније 14.06.2012. Академија ликовних умјетности Требиње доделила је Дејану Марковићу ГОДИШЊУ НАГРАДУ ЗА СЛИКАРСТВО.

Дејан Клемент Марковић је име младог човека који је великим корацима кренуо у свет уметности, о њему ће се тек чути и читати.

    

 

http://duffymemorabillia.blogspot.com/2012/07/duffy-and-lana-del-rey-through-eyes-of.html
http://www.ues.rs.ba/cir/akademija-likovnih-umjetnosti/vijesti/dejan-klement-markovic

Најсиромашнијим грађанима на силу наплаћују дугове


Од средине ове године, званично су почели са радом приватни извршитељи, то јест агенције чији се посао састоји у наплаћивању проблематичних дугова од осиромашених грађана Србије. То се пре свега односи на дугове банкама, затим на дугове по основу неплаћених рачуна за комуналне услуге, што значи за електричну струју, воду, грејање, као и за друга слична дуговања према држави.

Њима ће на том задатку бити дозвољено, ако не успеју постићи циљ разговорима и опоменама, да прикупљају податке о имовинском стању, пописују и процењују, а напослетку и да плене покретну имовину дужника. Као циљ увођења приватних извршитеља наводи се убрзавање рада судова, тако што ће се растеретити судски извршитељи.

© Flickr.com/BlindPew/cc-by-nc-sa 3.0

Сасвим је јасно да се морају измирити сви дугови, а посебно они од којих зависи нормално и редовно функционисање комуналних служби, међутим поставља се оправдано питање – колико је такав начин наплате морално допустив у земљи у којој је стопа незапослености премашила 25%, у којој су плате међу најнижимa на Балкану, и у којој милион људи нема елементарних средстава за живот?

Осим тога, познато је на пример, да је на југу Србије наплативост рачуна за електричну енергију тек око 20%, што и није чудно ако се узме у обзир да је тамо просечна плата понижавајуће мала, и износи око 200 евра. Зато се стручњаци слажу у оцени да увођење приватних извршитеља никако није у складу са социјално-економском ситуацијом у држави, и додају да се наплаћивање дугова преко приватних извршитеља показало као врло лоше решење у скоро свим земљама у транзицији. Такође, стручњаци наглашавају да није могуће копирати европске законе, нити се њихови механизми могу користити у Србији, зато што се наш економски амбијент знатно разликује, исто као и свест грађана. То би, по многима, могло само да изазове огромно додатно незадовољство осиромашеног становништва.

И у околним земљама које су још пре Србије почеле са наплатом дугова путем професионалних извршитеља, јавност је такође негативно реаговала на њихово увођење.

Иначе, у Русији, у којој приватни извршитељи постоје од 2004. године, државно тужилаштво је приметило масовне неправилности у њиховом раду, па је зато Врховни суд Руске Федерације забранио банкама да дугове грађана предају агенцијама за утеривање дугова, ако то није унапред било написано у уговору. Сада банке смеју препуштати дужнике приватним извршитељима само у појединим крајњим случајевима, а и тада искључиво уз дозволу суда. Такође, ускоро се очекује да руски парламент донесе закон о банкроту физичких лица, који треба да помогне дужницима да се ослободе дугова, не прибегавајући таквим крајњим мерама. По новом руском закону, пленидби не подлежу ствари помоћу којих дужник зарађује за живот, као на пример аутомобил или компјутер, нити његове личне ствари, као ни стамбени простор у коме живи. Међутим, уколико дужник не буде имао баш ништа да прода, тада ће он прогласити банкрот – и биће му опроштени сви дугови, укључујући чак и дугове за комуналне услуге. Дужник тада одлаже отплату дуга, затим мирно тражи посао, и тек онда почиње да отплаћује свој дуг. Зато се банкротство сматра за дужнике много бољим начином отплате дугова од агенција за наплату.

Но, вратимо се поново на ситуацију у Србији. Овде су утеривачи дугова, како их сви популарно зову, недавно кренули у наплату преко два милиона дужничких предмета, од којих се око 1,5 милион односи на неизмирене рачуне у Београду, пре свега за разне комуналне услуге.

Дакле, шта остаје српским грађанима да ураде када им се на вратима појави нека од око 300 агенција за наплату дугова?

По свој прилици ништа. Међутим, када им напослетку заплене и покретну и непокретну имовину, вероватно ће моћи да на миру размисле ко их је довео у такву трагичну економску ситуацију.

аутор Ратко Паић, Глас Русије

******

ФБР ПОДСЕТНИК направила Биљана Диковић:

Извршитељи су почели са одласцима на терен пошто су положили заклетву пред Министарством правде, ступајући на дужност и пријављујући почетак обављања делатности Агенције за приватне регистре (АПР). Председник Коморе извршитеља Михаило Драговић подсећа да је комора формирана на оснивачкој скупштини, 14. маја ове године, када је усвојен и Статут коморе, Кодекс професионалне етике извршитеља и многи правилници.

Драгана Стојков и Михаило Драговић су такође извршитељи, тако да њихова прва искуства могу јасније да осветле Закон о извршењу и обезбеђењу, који је увео извршитеље као самосталну правничку професију, којима су поверена јавна овлашћења. Овај закон је код многих грађана изазвао зебњу, с обзиром на дугове којима су оптерећени и на економску кризу. Према слову закона, указује Драговић, средства извршења ради остварења новчаног потраживања су продаја покретних ствари, продаја непокретности, пренос новчаног потраживања, пренос потраживања за предају покретних ствари или непокретности, уновчење других имовинских права, пренос средстава који се воде на рачуну код банке, продаја акција и продаја удела у привредним субјектима. На питање у којим случајевима извршитељи поступају по судским пресудама, Драгана Стојков каже да за потраживања по основу комуналних услуга, извршитељ може директно спровести извршење.

Извршитељи раде на основу судске одлуке, односно решења којим им суд претходно дозвољава извршење, на пример вишегодишњих парница око дугова када грађанин који потражује, по пријему пресуде, може да се обрати адвокату и захтева да тражи од суда дозволу да се извршење по основу те пресуде и спроведе. – Када суд донесе одлуку – решење којим дозвољава извршење – предмет се доставља адвокату који потом прослеђује траженом извршитељу на даље поступање. Важно је да грађани знају да морају навести именом и презименом одређеног извршитеља и седиште његове канцеларије, јер суд по службеној дужности не одређује извршитеља – напомиње Драгана Стојков.
Према њеним речима, акција извршитеља на самом почетку није усмерена на сам попис, процену и продају покретних ствари дужника, која се нађу на његовој адреси. Превасходно јер је то један од скупљих видова наплате која у пракси и не резултира наплатом повериоца, због слабог интересовања купаца за пописане половне покретне ствари.
– Моје прве акције, као и реакција странке, јесу покушај да, реалним сагледавањем постојања дуга, странка добровољно измири дуг или да у договору са повериоцем постигне споразум отплате на рате, који ће резултирати обуставом поступка извршитеља – напомиње наша саговорница, истичући да од својих колега сазнаје да такође нису имали непријатности на терену.
Напротив, она тврди да дужници износе своје приватне проблеме извршитељима до танчина – прецизира она.
Одговарајући на питање, исплати ли се овај посао, она каже да је Министарство правде донело Правилник о тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад извршитеља, која је у великој мери слична адвокатској тарифи.

**********

Упитана за смисао принудне наплате дугова за комуналије од грађана по сваку цену – с обзиром на све дубљу економску кризу, обезвређивање плата, огромну незапосленост и лошу климу за пословање – професорка Правног факултета Унион Весна Ракић Водинелић је одговорила да је то „грешка правосудне политике“.

„Тај текст (Закон о извршењу и обезбеђењу) је безобзиран према дужнику. Знам да је у ранијем закону дужник био заштићен, али садашња решења су скок из једне крајности у другу. И овај нови закон носи идеолошка обележја, с тим што је некада лош момак био поверилац, а сада је то дужник“, рекла је Водинелић. Како је оценила, дужник по новом закону нема довољно правних средстава да се брани када је претензија повериоца неоснована.
Упитана да ли ће се извршиоци према грађанима понашати исто као према држави, великим државним предузећима и појединцима са „везама“ који комуналије годинама нису плаћали, Водинелић је одговорила да то „нико не гарантује“. „На основу досадашњег понашања државе, изгледа да ће грађани као дужници бити стављени у знатно лошији положај у односу на државу“, оценила је професорка грађанског права.

извор: mojepravo.net

****************

УКРАТКО – ПОСАО „УТЕРИВАЧА ДУГОВА“ ЈЕ:

Први корак у наплати дуга је закључак у којем професионални извршитељ обавештава дужника о дугу. Уколико се дуг не намири, извршитељ може да стави административну забрану на његову плату, заплени покретну имовину и непокретности. Наџор над радом извршитеља обавља Министарство правде и Комора извршитеља. Цена зависи од висине потраживања, посла који извршитељ треба да обави и од наплате потраживања.

Поред 400 судских извршитеља који већ постоје у Србији, предвиђено је да на територији државе буду ангажована 334 професионална извршитеља, и исти број њихових заменика. Услови за бављење том професијом су завршен Правни факултет, најмање две године радног искуства на пословима извршења, односно три године радног искуства на правним пословима и положен испит за извршитеља.

******************

ДАНИЛО ТВРДИШИЋ: ПРИВАТНИ УТЕРИВАЧИ ДУГОВА ИЛИ УЛАЗИМО У ДОБА ДИКТАТУРЕ ПРИВАТНИХ БАНДИ

Од данас (01.06.2012.) Србијом крстаре приватни утеривачи дугова под покровитељством државе чији је једини задатак да наплате дуг, а за тај посао одобрена су им сва средства. Ти утеривачи дугова могу да упадају у станове, плене и пописују шта стигну, отимају и распродају. Србија улази у нову фазу отворене диктатуре у којој ће приватне банде  уз подршку режима спроводити терор и  владавину страха.

Наиме, основане су 334 агенције за утеривање дугова. Тиме је отворена могућност да сви они грађани који нису  платили, на пример, ТВ претплату или рачун за струју, могу да очекују утериваче дугова пред кућним прагом. Режим је, дакле, одмах након избора кренуо са још једним ударом на народ и домаћинства.
Ствари се жестоко убрзавају и када је у питању целокупна економоска ситуација у земљи. Цео економски систем је пред колапсом. Буџет је скоро празан, буквално. Домаћи банкарски систем је пред пуцањем, док ММФ као услов нове наркоманске транше кредита тражи да се пензије смање на пола и да се повећа ПДВ на 23%! (чланови фискалног савета захтевају да ПДВ буде повећан на 22%).
То фактички значи убрзање ликвидације ионако девастиране домаће производње и целокупне привредне активности и дефинитиван прелазак државе и народа у дужничко ропство.

standard.rs

***********

СРБски ФБРепортер је овој теми писао и раније, текст можете прочитати на линку:
ПРОТИВ ПРИВАТНИХ ИЗВРШИТЕЉА – ПОТПИШИТЕ ПЕТИЦИЈУ!

 

СИНДИКАТ СРБСКЕ ПОЛИЦИЈЕ ЗАХТЕВА ОД ДАЧИЋА ДА СЕ ИСПИТАЈУ НАВОДИ О ПОСТОЈАЊУ КЕМТРЕЈЛСА У СРБИЈИ


Председник Синдиката српске полиције, Глишо Видовић затражио је данас од Председника Владе и Министра унутрашњих послова Ивице Дачића, да испита наводе грађана и медија о постојању кемтрејлса над Србијом. СРБски ФБрепортер се придружује захтеву у име свих грађана Србије. 

16.10.2012.

У допису Дачићу, синдикат наводи: „Велики медија у Србији о овом проблему отворено говоре и наводе да специјално адаптирани авиони, под маском комерцијалних летова над небом Србије, на млазницама на репу или крилима авиона испуштају отровне хемијске агенсе као што су: вируси и вирусни фрагменти, нервни отрови, тешки метали попут алуминијума и баријума, микроорганизми, пестициди и радиоактивне материје, дехидриране људске ћелије, фибризне филаменте и др.

Како медији наводе, крајем прошлог месеца шведске власти су признале да су кемтреилс стварни а не неке теорије завере.

Оваквим писањем медија, и позивањем да грађани Србије шаљу своја искуства и фотографије све више се уноси узнемирење и панику међу становништвом. Шире се гласине а путем јавног поговарања повезује овогодишња суша, алармантан број канцерогених обољења међу становништвом као и пораст других болести са појавом кемтрејлса над Србијом.

На интернет форумима и социјалним мрежама о овој теми се воде разне дискусије у коме учествују и запослени у МУП.

Сложићете се да оваква писања и јавно изнета искуства грађана све више доприносе јавној несигурности и повећању панике и небриге руководства државе за ове проблеме и здравље нације.

С тим у вези, сматрамо да је неопходно и што хитније, оформити државну комисију састављену од стручњака која ће испитати наводе о постојању кемтрејлса над Србијом а јавност обавестити о резултатима истраге и предузетим мерама у циљу отклањања опасности.

У противном, ћутање државе и њених институција допринеће масовној паници и хистерији становништва, медији ће о овоме писати у циљу повећања својих тиража а грађани ће испредати приче и стварати даље теорије завере.“
– Потписује Глишо Видовић – Председник синдиката.

Број: 127и/012
Београд, 15.10.2012. године

http://ssp.org.rs/2012/10/15/ispitati-navode-o-kemtrejlsu-nad-srbijom/

*****************************

„Наука је само перверзија уколико нема ултимативни циљ да допринесе добробити човечанства.“ – Никола Тесла 1919.

Земља је данас нестабилнија него пре и љуља се више него што је то уобичајено. Док се атмосфера убрзава, Земља успорава. Земљино језгро постаје све вруће, а магнетски север се мења. Сунце је све активније и старије него што смо то до сада мислили. Све је више непредвидивог, док људи желе да иду до крајњих граница.

ХААРП – НАПРЕДНА ТЕСЛИНА ТЕХНОЛОГИЈА

Страшно је то што ни аутори овог пројекта не знају какве ће последице произвести овај екперимент…

Познати астроном и астрофизичар Carl Sagan је рекао: Створили смо цивилизацију, чији најважнији темељи и основе у потпуности зависе од науке и технологије. Уређена је тако да готово нико не разуме науку или технологију. Можда неко време и можемо наставити овако, али пре или касније, ова есплозивна мешавина незнања и моћи обиће нам се о главу.
Јоносфера личи на широки мехурић од сапунице. То је опна – електрично набијен природан штит око Земље, који штити живот на Земљи од смртоносног зрачења.
Атмосфера нам је потребна за наш опстанак. Никако је не бисмо смели уништити. Без јоносфере сви ми би били испржени. Сва жива бића.

Године 1912., визионар и геније Никола Тесла је открио начин како потчинити небо, тако што је усијао атмосферу. Пронашао је наизменичну струју, радио технологију, високих фреквенција и слободну енергију. Експериментисао је са високим и ниским фреквенцијама, као и електромагнетним таласима. Замишљао је да промени време и да направи штит око Земље који би нас штитио од пројектила. Такође је тврдио да поседује знање како да расцепи Земљу на два дела.

Године 1985. Bernard Eastlund је поднео захтев за патенте, с којима би неке од ових идеја могао учинити стварним. Многи верују да су ти патенти постали темељ за ХААРП – Програм активног ауроралног истаживања високе фреквенције. Године 1994., компанији ARCO поверено је да пронађе начин како да искористе поља плина на северу Аљаске која нису могли да продају.

Да добијете представу о коликој се количини плина ради довољно је рећи да га је било толико да би се целе САД могле обезбедити на годину дана. Физичар Bernard Eastlund  је направио сам основе и идеје за војну и цивилну употребу, помоћу којих би се плин претварао у електричну енергију коришћењем великих антена.

ШТА ЈЕ ХААРП?

ХААРП је велика антена која одашиље радиофреквенцијску енергију у виши слој атмосфере, умањено опонашајући оно што Сунце иначе ради. То чинимо зато јер кад имате радио сметње у јоносфери, онда не можете комуницирати са сателитима.
ХААРП је одобрен одлуком Конгреса САД 1990. године. Па је тако Конгрес наредио Министарству одбране да истражи потенцијале зоне поларне светлости на северној хемисфери, како би побољшали комуникацију, навигацију и надзор. Последњих седам година ваздухопловство и морнарица САД почели су заједнички да управљају ХААРП-ом. Намена програма који садрже ти патенти је: уништавање пројектила, контрола и ометање комуникација, модификација времена, као и могућности помицања дела више атмосфере даље у свемир, како би се могла променити и скренути путања лета пројектила.

Када се одашиљу радио фреквенције према јоносфери оне погађају молекуле унутар атмосфере, чинећи да се субатомске честице брже крећу, приликом тога се температура повећа, може достигнути и 1600 степени, што је уначе и уобичајено деловање Сунца на те честице у вишој атмосфери.

Земљина јоносфера садржи огромну количину енергије. Тренутно се догађа 8.000 олуја у сваком тренутку на Земљи. Милиони ампера струје ударају Земљу у облику муња. ХААРП може подстаћи те ефекте.

На следећем видео снимку (који је један од многих – али најбоље објашњава ову високу технологију) можете чути мишљења и објашњења пројекта која износе физичар Bernard Eastlund, Rich Garcia – особа задужена за односе с јавношћу пројекта ХААРП,  John Hecksecher – вођа ХААРП пројекта, научник и истраживач Dr. Patrick Flanagan…

Многе информације добијамо данас путем разних средстава информисања. Неке су тачне, неке нису са одређеном намером. Интересантно је међутим, да је већина – јако важних за неке који су их пласирали, са пажљиво одабраним речима и у одређеном добро осмишљеном облику – представљена јавности да би се, онај ко разуме о чему се ради, извргао подсмеху као „теоретичар завере“.

А планови оних који „владају планетом“ су „себични“  и толико монструозни да се оном ко има мало мозга и зна да га употреби буквално леди крв у жилама. Овим текстом ризикујем да ме прогласе за присталицу оних малобројних који имају мозак…но, ако га не користим на било који начин (вежбам) онда ми и не треба, јел` тако – тако је!

Природно је да човек не воли тајну. Тајну у свом животу, а посебно о нечему од чега зависи његов нормалан, свакодневни живот. Посебно су нам, природно одбојне вести о тајним друштвима, ритуалима, разним заклетвама и плановима о уништавању народа у свету. То се једноставно не слаже са нашом културом, вером и традицијом. Знам да не морам да објасним али хоћу: у нашој, србској традицији, вери православној Светосавској и култури – није пристојно и морално радити другом о глави, правити оружје у сврху уништења човека, и што је најгоре употребити га, јер смо још током одрастања у породици стекли тотално супротне особине у култури, вери, стварном животу: љубав према ближњем, доброчинство, мирољубивост, моралност… па природни односи у породици према детету, мајци, оцу, сестри и брату, родбини, пријатељима… све оно што се не може купити новцем, уствари… садржаји које стичемо животним путем обликујући се у личности, уметност сваке врсте у сврху добра и лепоте, а не зла и свих ружних, већ (на жалост) познатих ствари.

Монструозност оних који спроводе разне планове уништења планете је тиме нама одмах при првој информацији одбојна и незамислива, односно – ми у то тешко можемо поверовати… Оно што је чињеница је да се живот у свету претворио у новац и да су праве вредности скрајнуте у страну са тенденцијом коначног брисања из свести људи, а у први план постављена илузија о слободи избора како ћемо живети… Те слободе су углавном уперене против здравља нације, односно традиције, вере, породице као основа опстанка нашег народа на пример, културе и на крају свега онога што производи осећања у човека: љубав, бригу за другим, доброта…

И та осећања постоје у земљи Србији, и поред тога што је систематски уништена привреда па су милиони људи остали на улици, без основних средстава за живот, а сада је преко пола милиона људи испод границе сиромаштва, незапослених преко 750.000, док према евиденцији НСЗ, око 25.000 младих између 15 и 30 година чека на посао, ту су и они са завршеним факултетом. Свако се о својој породици брине како уме и зна… има и оних који се предају, чак реше на самоубиство, има и оних којима се то одразило на здравље, све је више таквих… Пораз једног друштва је када се скоро 10 % малишана старости до 13 година и око 8% млађих од 18 година према неким анализама које су објављене још пре четири године води као сиромашно, сада је та цифра вероватно много већа, и  у сталном порасту, као и број од преко 800.000 корисника социјалних давања по разним основама…

Људи у свету су доведени у стање контроле ума, већ добровољно пристају на то нешто што их води како год да то назовемо: Билдеберг, Рокфелер, илуминати, Групе 8 или 20, Светска здравствена организација, НАТО, Ротшилд … то је изузетно опасно…

О томе да се већ деценијама ради на стварању Новог светског поретка читали сте и гледали много тога. Многи ће и умрети протестујући против њега.

Хлорисање воде, одређени штетни додаци у готовим производима (храна, пиће, средства за хигијену, козметика, неадекватни лекови, ИГРАЧКЕ ЗА ДЕЦУ !?) који се пласирају широм света, ХААРП програм, хемијски трагови – хемија у атмосфери је геноцид над народом у комбинацији са опет опасном и штетном генетски модификованом храном даје страшне резултате – од којих је један и болест моргелонса (буба)…  Па безобразно малтретирање и свакодневни притисак да се добровољно пријавимо за експеримент – вакцине H1N1 које медијски нису прошле, али ћемо ту  грешку министарства здравља сви папрено платити, из сопствених џепова наравно јер се тако пуни буџет из кога се врше плаћања те врсте, а платиће здрављем они који су те вакцине примили…

И уз све ово догађа се и кемтрејлс? Није питање догађа ли се и код нас, јер небо нема границу, а приметили смо да никако није као пре, ко је наравно желео да примети…

http://beforeitsnews.com/chemtrails/2012/08/documentary-why-in-the-world-are-they-spraying-2430096.html
(Клик на фотографију одвешће вас до сведочења пилота авиона који учествује у свакодневном „запрашивању“ на линку:
http://beforeitsnews.com/chemtrails/2012/08/chemtrails-air-force-pilot-admits-spraying-2430100.html)

СТРУЧЊАЦИ ШИРОМ СВЕТА ПОТВРДИЛИ СУ ДА ЈЕ КЕМТРЕЈЛС УСТВАРИ БИОИНЖЕЊЕРИНГ У ЦИЉУ ПРОМЕНЕ КЛИМЕ, КОЈИ ЈЕ ВЕЋ ДОВЕО ДО ДРАСТИЧНИХ, ВИДЉИВИХ ШТЕТА НА ДРУГИМ КОНТИНЕНТИМА -ПОРЕМЕТИО СЕ ЖИВОТ ЦЕЛОКУПНЕ ПРИРОДЕ, БИЉАКА, ВОДЕ, ЖИВОТА ЧОВЕКА УОПШТЕ… А КАКАВ ЈЕ УТИЦАЈ „ТОГА“ НА ЧОВЕКА, КАД СЕ ГЕНЕТСКИ ПРОМЕНИ ВОДА, АТМОСФЕРА, А ТИМЕ И ХРАНА…
СВЕ КОМПАНИЈЕ КОЈЕ СЕ БАВЕ ГМО НА БИЛО КОЈИ НАЧИН РАДЕ ЗАЈЕДНО, ТОКСИЧНЕ ХЕМИКАЛИЈЕ УЛАЗЕ У ВОДУ, АТМОСФЕРУ И НИШТА И НИКО И НИКАКО НЕ МОЖЕ ДА СЕ СКЛОНИ ОД ТОГА ШТО СЕ ВЕЋ ДОГАЂА. ОВО ЈЕ ВЕОМА ОПАСНО – ПРЕ СВЕГА ЗБОГ ТОГА ШТО НИ ОНИ КОЈИ СУ ОВО ПОКРЕНУЛИ НЕ ЗНАЈУ КАКВЕ ПОСЛЕДИЦЕ МОГУ ОЧЕКИВАТИ!
ОВО ЈЕ ЕКСПЕРИМЕНТ КОЈИ СЕ ВРШИ НАД ЉУДИМА И ПРИРОДИ ЦЕЛОКУПНЕ ПЛАНЕТЕ. СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ ДА СЕ СА ОВИМ „НЕПРИРОДНИМ ПРОМЕНАМА ПРИРОДЕ“ (БИОНЖЕЊЕРИНГ- ЗАПРАШИВАЊЕ – КЕМТРЕЈЛС  ДОНОСИ МНОГО НОВЦА) МОРА ПРЕСТАТИ, ЈЕР ЈЕ ТО ОПАСАН ПРОГРАМ КОЈИ „УНИШТАВА ЖИВОТ НА ПЛАНЕТИ“.

У последње време видљиви су знаци на небу које исписују неки авиони које раније нисмо могли видети, промена климе је видљива, сви је осећају: драстични пад и повећање дневне температуре, суше, поплаве, у неким градовима и „паучина“, „беле куглице као стиропор“ су падале са неба, хемијски састав тих падавина био је забрињавајући по људско здравље… Американци су, да се подсетимо ПРИЗНАЛИ још прошле године у новембру да је ПАУЧИНА С НЕБА – ТАЈНИ ПРОЈЕКАТ БЕЛЕ КУЋЕ…

ВАШИНГТОН – Тајни пројекат геоинжењеринга – Американци признали да постоји програм у оквиру којег се у атмосферу испуштају отровна једињења

ПАУЧИНА С НЕБА – ТАЈНИ ПРОЈЕКАТ БЕЛЕ КУЋЕ

15. Новембар, 2011.
EKOLOGIJA - ALEKSIC
Бела кућа, после 16 година негирања, признала је пре два дана да постоји светски тајни програм којим се манипулише атмосфером, и то помоћу авиона који остављају дуготрајан траг, а који се, кад падне на земљу, претвара у паучину. Тиме је потврђено писање Курира из јула ове године да нас необележени авиони запрашују отровима.
Постојање тајног пројекта јавности је открио Џон П. Холрен, кога називају царем научником Беле куће. Он је признао да је атмосфера третирана баријумовим солима, алуминијум-диоксидом и другим отровним једињењима. Иако је свету открио да постоји тајни пројекат, Холрен није навео чему он тачно служи.
НАСА је пре пет година објавила да земља добија 20 одсто мање сунца него десет година раније, што би можда могло да има везе са овим пројектом.
Без обзира на то, једињења којима се третира атмосфера опасна су за људе. Курир је о необележиним авионима чији траг остаје сатима на небу много дуже него што је уобичајено, а који, кад падне на земљу, прави паучину, писао још пре четири месеца. Та појава, названа „кемтрејл“, што је енглеска кованица за хемијски и кондезациони траг, забринула је и грађане Србије. Саговорници Курира навели су тада да се паучина на земљи састоји од неке врсте нановлакана, која се чврсто каче на живе организме, док на стакло не реагују. Ветеринарка Катица Спасић испричала је тада да научници у свету запрашивање нановлакнима повезују са све већим бројем оболелих (више од 60.000) од Моргелонсове болести. Влакна буквално продиру у организам, праве мрежу и вире из рана на кожи које не зарастају, што је ветеринарка поредила с неком врстом инвазије на организам.

Алексић: Победа истине
Председник Еколошког покрета Новог Сада Никола Алексић каже за Курир да је признање Беле куће најлепша вест коју је чуо последњих година, јер је његова борба за истину напокон добила смисао.

– Мене и моје колеге годинама сматрају лудацима који причају глупости, кад ето Американци потврдили да смо били у праву. Ипак, иако су признали да нас годинама запрашују отровима с неба, то вероватно није ни део онога што нам заправо раде – наводи Алексић.

*Могуће последице запрашивања по људе
* хронични умор, главобоље, губитак краткорочног памћења и концентрације, депресија, слабљење имунитета
* кашаљ, болови у грудима, крварење из носа, пецкање очију, подрхтавање очних капака
* неправилан рад срца, проблеми с крвним судовима и крвним притиском
* инфекције и иритације мокраћних и дисајних путева, алергије, астма, кожне болести, карцином

СЕРГЕЈУ ЕФРОНУ (мужу) – Марина Цветајева


СЕРГЕЈУ ЕФРОНУ (мужу) – Марина Цветајева
(18. јануара 1918. г.)

Устао си за Отаџбину – у бој!
На коленима написао: Марина.

У твом прекрасном животу,
Била сам ти прва и једина.
Памтим ноћ, лик светао
У паклу вагона – војничког света,
За ветром бих косу да ухватим,
Чувајући кутију пуну еполета.

Препев са руског: Слободанка М. Антић

Емир Кустурица: Буђење на рушевинама убијене земље


Емир Кустурица: Буђење на рушевинама убијене земље

УТОРАК, 16 ОКТОБАР 2012 10:49
  • Српске Новине

Емир Кустурица о новој књизи, новом филму, мисији Андрићграда, мултиетничности, мржњама и љубавима: Аутобиографију ће објавити „Новости“. У Мокрој Гори: Моника Белучи, Гароне, Балабанов

„’Клима нам је као она, што је Наполеона зауставила у походу на Москву’, очеве речи упућене мојој мајци у Сарајеву 1970. године, звучале су безазлено, као метеоролошка најава ледене зиме. Пишући нову књигу, пребирајући по магазину сећања, открио сам да су описивале далеко више: говорио је о суми друштвених околности које ће покренути крвави распад Југославије, али и о својој тајни – да је мајку варао.“

Овим речима Емир Кустурица објашњава да је рукопис за нову књигу при крају, објавиће је „Новости“, као што су објавиле и првенац „Смрт је непровјерена гласина“. На дневном реду је и мисија Андрићграда, сјај „Кустендорфа“ и један филм који се већ рађа…

Знамо тек толико да је нова књига аутобиографска, уједно је и „аутобиографија о другима“. Можете ли нам открити неки детаљ?

– Вратио сам се са мора, са девојком коју сам упознао током своје успешне „турнеје“. Отишли смо у њен стан, а унутра смо затекли – мог оца! Испоставило се да је ова моја девојка имала згодну сестру! Наполеон је свој пораз правдао пред народом тако што је највероватније измислио „генерала зиму“. Мој отац, свој лични пораз и чињеницу да је варао моју мајку, правдао је плачући у купатилу тог стана. То делимично објашњава и његову „временску прогнозу“ с почетка нашег разговора и још много тога. О написаном ће читаоци судити.

ЧИТАОЦИ ТРАЖЕ “ГЛАСИНУ“

Свих 115.000 примерака вашег првенца „Смрт је непровјерена гласина“ продато је. Пред Сајам књига штампа се нових 10.000 примерака. Како је књига „прошла“ у иностранству?

– До сада је књига изашла у 30 земаља, у Енглеској, Немачкој, Француској, Шведској, Грчкој… Као млад писац у позним годинама, могу једино рећи да сам задовољан.

Пишете да је почетак кризе државе означио улазак и у кризу морала.

– Постојала је једна девојка чији је отац био међу првим „приватницима“ у „ранковићевском периоду“. Доживео је фијаско, банкротирао је, а његова супруга и ћерка узимају кредит, тајно снимају порно филм и оца извлаче из дугова. Чинило се дуго да је све у реду. Онда је отац тај филм случајно видео у једном хотелу. После тога се убио. Следе и прича о туристи у олимпијском Сарајеву, који је град напустио у модрицама, а за све је крив сплет необичних околности…

Да ли се, као и у свом књижевном првенцу, појављујете као приповедач у првом лицу? Како жанровски одредити нову књигу?

– Као и „Смрт је непровјерена гласина“, нова књига је моје породично благо. Временом су ликови мог оца и моје мајке постали јаснији. Исто се током пребирања по сећањима догодило са ликовима свих људи који су нас окруживали: оживели су рођаци, пријатељи, актери тадашњих друштвених збивања. Породица је митолошка позорница књиге. Сећања, уз референце из литературе и живота, почела су да рађају нове слике којих није било у тренутку када су се конкретне ствари дешавале. Ја, млад писац у позним годинама, рад на књизи проживљавам као преиспитивање моје зрелости и способности да артикулишем искуства. Приповедач унутар корица није увек Емир Кустурица, он се повремено зове и Алекса Кален.

Ваш рукопис је већим делом временски позициониран у седамдесете, у доба које најчешће памтимо по благостању. То је такође време усвајања новог Устава Југославије и првих корака у озваничењу мржње међу „браћом“. Зашто седамдесете?

– Људи јесу живели у релативном благостању. Тито је производио огромне вишкове тргујући оружјем где је стигао, а друштвени живот се одвијао под паском јаке обавештајне службе која је бринула да етнички различите групе живе у миру. Када је иста та служба пустила људе да се слободно мрзе, могао се наслутити распад државе. А Југославија није била политичка измишљотина. Она је била наш усуд, прва и последња озбиљна европска мултиетничка држава. Седамдесетих је почео живот на два колосека, било је продубљивање љубави и мржње. То је време на хронолошкој средини између светских ратова и ових најновијих, грађанских, којима је убијена Југославија. Рад на том материјалу за књигу, за мене представља велико буђење на рушевинама убијене државе.

Кроз писање, глумачке улоге у филмовима или градњу Андрићграда, из имагинације у стварност преносите много тога што би други најрадије избегли. Многима није било право када сте главно шеталиште новог града назвали Улица Младе Босне. Зашто?

– Историјске чињенице попут оне да је Иво Андрић припадао „Младој Босни“ су директан разлог. Нећемо да глумимо мултиетничност, а такав је случај у данашњем етнички чистом Сарајеву са 97,5 одсто муслимана и нешто Кинеза. У „Младој Босни“ су били Срби, муслимани и Хрвати, противници аустроугарске окупације. Слободарске идеје ове организације боља су основа за исказивање мултиетничности. Они који се данас одричу „Младе Босне“, кидају од себе део световне, секуларне историје, која би им могла бити драгоцена. Точак историје нам намеће „укидање“ Гаврила Принципа, а прихватање оваквог стања значило би коначно пристајање на аустро-угарски пројекат тзв. Велике Албаније, на још веће удаљавање Србије и Црне Горе, коју је иста монархија пројектовала без Бара и Улциња. Кажу да ће неки на Видовдан 2014. године обележавати 100. годишњицу убиства Франца Фердинанда у Сарајеву и да ће жалити окупатора. Славиће рат који су изгубили!? Први светски рат водила је Србија, учешће муслиманског живља је истражено и зна се да је „мршаво“. Требало је да Србија изгуби тај рат, али је победила, због тога је добила Југославију и најзначајнији положај у њој.

ШТА ЈЕ ЧОВЕК У РАТУ?

Припремате нови филм. Један сегмент под насловом „Православље“ приказан је у Андрићграду. О чему говоре преостале две приче?

– Друга прича говори о војнику у Авганистану. Он свакодневно носи млеко од касарне до куће, појећи успут змије. Током прославе мира, он се у последњој шетњи налази у обручу змија, али ће оне поштедети храниоца. Код куће затиче стравичан призор, људи нису били милосрдни као змије. Трећа прича је о човеку и жени који се од зликоваца крију у бунару, о стаду оваца које их води кроз минско поље… Укратко, покушавам да одговорим на питање: шта је човек у рату?

Андрићев институт, најважнија научна институција Андрићграда, започиње своје активности. Како сте дефинисали његову улогу?

– Андрићев институт, на чијем је челу историчар др Чедомир Антић, бавиће се управо идентитетом народа чија ће војска у славу победе у најкрвавијем од свих ратова, проћи кроз Тријумфалну капију 2014. године, заједно са победницима. Први светски рат није почео преко ноћи, припреман је најмање осам година. Тешко би било пронаћи немачког или аустријског барона или конзула, који није свим силама радио на припреми највеће трагедије која је задесила човечанство. У данашњем времену, када други прекрајају историју у складу са дневнополитичким потребама, или због потребе да што више прикрију своје учешће у фашистичком истребљењу милиона људи током Другог светског рата, ми желимо да створимо богату архиву и библиотеку о овом преломним периодима. То је први посао института. Идуће године имаћемо и велики симпозијум посвећен „Младој Босни“. Уз Академију лепих уметности, биће Андрићград и универзитетски град, али и филмски и позоришни центар целе регије, на граници Републике Српске и Србије.

Изградња Андрићграда биће завршена на Видовдан 2014. године. Тада ће почети и позоришни живот Вишеграда. Шта планирате?

– Већ се зна да ће крај посла бити обележен премијером опере „На Дрини ћуприја“. Новина је да ће одмах затим Александар Берчек на сцену поставити адаптацију романа „Кад су цветале тикве“ Драгослава Михаиловића. Позориште ће „живети“ од маја до септембра, а зими ће бити на располагању студентима. Не заборавимо и књижевну награду вредну 100.000 евра коју ћемо додељивати сваке године. Пуно је посла испред нас. Треба криву Дрину исправљати.

АНДРИЋГРАД И “НОВОСТИ“

Изградња Андрићграда је мукотрпан посао, а оживљавање његових садржаја још тежи. Постоји ли сумња у исход?

– Увек ће бити оних који сметају, који би да заборавимо Андрића и његово дело. На срећу, има оних који су препознали значај јединог града у историји човечанства, посвећеног једном писцу и његовом делу. То су учиниле и „Новости“. Од самог почетка сте уз Андрићград као медијски покровитељ. Због тога сам им захвалан. Многи којима је култура посао, „заборавили“ су да је ово година великог Андрићевог јубилеја, ви сте их на то свакодневно подсећали.

Фестивал „Кустендорф“ биће одржан од 16. до 22. јануара 2013. Шта да очекујемо од шестог издања престижне филмске смотре?

– Као почасни гост, Моника Белучи долази у Мокру Гору. Биће ту и најзначајнији аутори данашњице: редитељ филмског чуда „Гомора“ Италијан Матео Гароне, руски редитељ Алексеј Балабанов, Елиа Сулејмани представиће се филмом у ком глумим и ја. Биће још изненађења, а видећемо и рестаурирану верзију филма „Време је стало“, великог мађарског редитеља Петера Готара.

Српска је регионална сила

Како гледате на тренд јачања националних странака на политичкој сцени БиХ?

– Посматрајући Републику Српску данас, јасно је да се она уздигла високо изнад просека БиХ. У остатку ове државе владају националне и националистичке странке, муслимански СДА и католички ХДЗ. Једино у РС имамо социјалдемократску опцију на власти. Верујем да се национални конзервативизам доминантан у БиХ неће пренети на РС. Република Српска је регионална сила на овим просторима.

Никола Јанковић (Новости); Фото: Драган Карадаревић

http://www.srpskenovinecg.com/kultura/35-kultura/16747-kusturica

Битољ славио убиство краља Александра


Битољ славио убиство краља Александра

УТОРАК, 16 ОКТОБАР 2012 10:31
  • Српске Новине

Плакат-посвета Черноземском и кукасти крст.
Истог дана по Битољу су осванули и натписи „крв и част“ и „чиста Македонија“

Главна улица Широк сокак у Битољу, крајем прошле недеље била је преплављена плакатима у знак обележавања годишњице атентата на краља Александра Карађорђевића у Марсељу и величања фашистичког егзекутора врховистичке пробугарске ВМРО Владе Черноземског.

На плакатима су и стихови посвећени херојству Владе Черноземског, „потврђеног“ атентатом у Марсељу 9. октобра 1934. године.

„Нажалост, уочи 11. октобра, дана устанка против фашистичких окупатора, појављују се леци са фашистичким идејама, величањем Черноземског и других убица. Најупорније треба да се супростављамо свим тим идејама против прокламовања фашизма и пробугарских идеја“, изјавио је председник борачке организације у Битољу Александар Трајковски.

Нико није јавно преузео одговорност за истицање плаката за величање дела атентатора на краља Александра Карађорђевића, а грађани у својим реакцијама, као и део стручне јавности, упозоравају на то да су то појаве враћања фашистичких идеја.

У писменом реаговању историчар др Александар Литовски је јавно запитао да ли се фашизам враћа на македонску друштвену сцену? Он подсећа на то да је Черноземски био Бугарин, а од 1922. био је укључен у аутономистичку ВМРО извршавајући специјалне егзекуторске задатке. Откако је тридесетих година „михајловистичка ВМРО“ у потпуности фашизирана, Черноземски је постао фашистички плаћеник и инструктор хрватских фашиста, подсећа Литовски, јавно постављајући питање „Да ли ћемо и докле – ћутати?“. (Новости)

 

http://www.srpskenovinecg.com/svijet/svijet/region/16746-bitolj-kralj-aleksandar

Филимонова- Немачка и Србија: седатив за власт, блицк-криг за север Косова и Метохије


Немачка и Србија: седатив за власт, блицк-криг за север Косова и Метохије

Ана ФИЛИМОНОВА | 16.10.2012 | 00:01
 Фонд Стратешке Културе
 

Венсан Дежер, амбасадор ЕУ у Србији, предао је 11. септембра текуће године премијеру Ивици Дачићу извештај Европске комисије о напретку Србије и Стратегију проширења, у којој су коначно јасно формулисани услови тзв. добросуседских односа Београда и Приштине – “поштовање територијалног интегритета Косова од стране Србије”. Захтев ЕУ је избацио тло испод ногу онима који су тврдили да ЕУ не тражи формално признавање независности Косова. Како примећује аналитичар Ђорђе Вукадиновић: “О томе је комично и говорити, пошто је овај захтев већ истакнут у формулацији о поштовању територијалне целовитости Косова”. Ђорђе Вукадиновић каже да све умирујуће изјаве европских чиновника о томе како ЕУ не тражи признавање Косова, не представљају ништа друго него: “Благе седативе, пре свега намењене да се повремено и у мањим дозама сервирају српској власти”.1

Уочи решавања судбоносног питања које ће неминовно променити вектор развоја земље, очигледна су размимоилажења међу руководством Србије. Са једне стране српски председник Томислав Николић инсистира на неопходности промене дела извештаја намењеног Савету ЕУ, у којој се говори о “територијалном интегритету Косова”, што скупа са његовим изјавама које осуђују признавање геноцида у Сребреници и његове оштре критике српске министарке енергетике З. Михајловић (због које умало није дошло до непотписивања српско-руског споразума о гасоводу), говоре о његовој намери да брани интересе српске државе. Премијер Ивица Дачић је спреман да одустане од преговора са Приштином, на које Србију снажно гура западни фактор. Са друге стране, први потпредседник и министар одбране А. Вучић (који је практично и први човек обавештајне службе, јер је на сва кључна места поставио своје кадрове), каже да је од комесара за проширење ЕУ Штефана Филеа добио уверавања да је формулација о поштовању територијалног интегритета Косова “погрешно протумачена”. Аналитичар Мирослав Лазански примећује да “у Бриселу очигледно сматрају да одлично познају српску политичку елиту и да могу да јој “продају” бајку о неопходности “очувања територијалног интегритета Косова”… Да ли сте ви приметили израз лица Штефана Филеа и Венсана Дежера када су уверавали Београд да су они погрешно схватили шта нам они заправо поручују? Па они нам се смеју директно у лице.”2 При том је Штефан Филе приликом своје посете Приштини цинично изјавио, да наставак преговарачког процеса уопште не представља услов за Приштину да отпочне дијалог о приступању Европској Унији. По његовим речима, Косово може да приступи преговорима о потписивању Споразума о стабилизацији и асоцијацији већ у првој половини 2013. године.3 А немачки амбасадор у Србији Хајнц Вилхелм је појаснио формулацију, по којој Немачка жели да види “јасну тежњу” Србије по питању нормализације односа са Косовом: “То значи да Србија неће спречавати Косово да постане члан ЕУ и ОУН”.4

Александар Вучић указује да: „Нико од грађана Србије неће бити срећан ни једним решењем и за Србију остаје само да се креће у оним оквирима у којима може да добије највише што може, а изгуби најмање што мора“.5 О каквим се то ради непознатим, али практично свеобухватним условима за Србију, којој је дозвољено да делује само у пределу неких дозвољених граница? Александар Вучић је током предизборног процеса био иницијатор низа састанака и преговора са САД и Немачком. Садржај тих разговора до данас је остао тајна. После доласка на власт нове коалиције, постало је очигледно неочекивано и муњевито гурање “немачког фактора” у први план српске спољне политике. Узимајући у обзир тежњу Немачке да обезбеди за себе што је могуће шири приступ српским енергетским ресурсима, можемо констатовати да ће Немачка заузети курс на јачању своје специфичне тежине и унутар земље. Те чињенице да напредак Немачке у правцу јачања својих позиција у Србији, прате за сваку суверену државу неприхватљиве директиве и тон непримерен за међународне односе, као и апсолутно мешање у унутрашње послове једне земље, указују на постојање некаквих приватно-поверљивих споразума који гарантују њихову реализацију. На размимоилажења у редовима врхушке власти такође указује и неочекивани и очигледно провокативни испад А. Вучића у медијима, који је одмах по одласку председника у посету Италији, упутио медијима отворено писмо (!) у коме говори о својој непоколебљивој жељи да настави борбу против корупције, а ако је он (Т. Николић – примедба А.Ф.) незадовољан мојим радом, увек то може саопштити јавности”.6 Обраћање указује на тежњу да се упали фитиљ некаквог нејасног политичког конфликта.

Србији не дозвољавају да се припреми за саме преговоре и непрекидно намећу решења. Тако Ивица Дачић указује, да пошто је Кетрин Ештон узела учешће (са више него сумњивом правном заснованошћу), онда са српске стране не може да их води помоћник министра или чиновник српске владе. То јест, ЕУ вештачки “диже цену” преговорима који су названи “техничким”. Саветник председника М. Ђурић указује на интересантну чињеницу: широкој јавности ће тек када преговори о Косову и Метохији почну, бити јасна коначна позиција Србије и питања о којима ће се расправљати, а сад су у току интензивна саветовања међу кабинетима Ештон, Николића, Дачића и Тачија, о усаглашавању тема за преговоре.7 За то време српски представници лобирају у Бриселу за што је могуће мекшу формулацију нормализације односа између Београда и Приштине.8 У међувремену је Београд већ донео две нове мере – одлучио је да учествује на међународним форумима заједно са Приштином, практично у рангу државе (уз постојање појашњавајуће фус-ноте) и приступио је реализацији споразума о интегрисаном упраљању КПП на административним прелазима са Косовом и Метохијом. Таксу за КПП на северу покрајине убирају службеници косовске царине и полиције, а Срби са севера покрајине били су принуђени да инсистирају да ЕУЛЕКС на себе преузме улогу наплаћивања такси. Међутим, “Министар унутрашњих послова Косова” Бајрам Реџепи указује да се “та варијанта уопште не разматра… протоколи морају да се спроводе онако како су потписани”. По питању преговора, он је истакао неопходност Приштине да размотри питања енрегетике и телекомуникација, која раније нису разматрана.9

Међутим, две наведене мере које саме по себи представљају изазов за Београд, надопуњују се са нова три захтева западног фактора. То су следеће тачке: Укидање судова у Косовској Митровици, распуштање српских безбедносних структура (које ионако немају никаквог овлашћења) и спровођење локалних избора по законима Приштине. Како наводе медији, Београд припрема компромисно решење за те три тачке, које укључује формулу “двојног кључа” (то јест, примене двојног законодавства – Београда и Приштине) приликом спровођења локалних избора.10 По речима аналитичара А. Фатића, позиција Брисела је јасна: Србија мора да призна Косово као практично независну државу као услов за напредак преговора у смеру европских интеграција. По мишљењу Фатића, за било шта друго, време је већ пропуштено и Србији једино преостаје да се бори против нових признавања, сама не признајући Косово, сматрајући га делом своје историјске територије (то јест, деловати по примеру Кине у односу на Тајван, која “тајванизује” проблем) и да већ почне да се бори за одбрану новог дела српске територије са већинским становништвом састављеним од етничких Албанаца – јужних општина Прешево, Бујановаац и Медвеђа.11

Истовремено, НАТО уз спољашњу лидерску позицију Немачке, највероватније припрема блиц-криг на северу Косова и Метохије. Тако је 10. октобра на НАТО самиту у Бриселу, Немачка позвала све чланице алијансе да се “више ангажују на Косову” и помогну прегруписавању снага КФОРА у пребацивању дела јединица са југа на северне делове Косова.12 Примећујемо да, уз доминантну улогу САД, наступа нова етапа развоја војно-стратешког усмерења европске политике. У Варшави је 12. септембра текуће године одржан састанак групе од 11 министара иностраних послова земаља ЕУ (10 министара еврозоне и министар спољних послова Пољске). Они су припремили пројекат реформе ЕУ под називом “Будућа Европа” у коме су осим задатака спољне политике ЕУ, одређени и нови правци заједничке одбрамбене политике. Између осталог, разматра се и могућност стварања “европске армије”. Оно што је у пракси већ одавно остварено, доживело је и своје остварење на папиру. Тако је министар одбране Немачке Томас де Мезјер13 иступио са иницијативом војних реформи.14 Њена суштина је у смањењу армије са 250 хиљада колико је било 2010. године на почетку реформи, на отприлике 185 хиљада у 2017. години и у спровођењу њене професионализације. При том, премда се њена бројност смањује, оружане силе ће убудуће бити више орјентисане на употребу у борбеним дејствима. Број војника предвиђених за иностране интервенције, повећан је за 10 хиљада људи. Томас де Мезјер примећује: “Данас Бундесвер мора да усвоји широк дијапазон навика ради њихове реализације у оквирима војних операција, усмерених на стабилизацију региона, на пример на Балкану…”. Он је уверен да је реалност XXI века таква, да се Бундесвер не може ограничити на заштиту територије Немачке и да армија мора бити спремна да учествује на иностраним територијама.15 Но, она не делује самостално. Војни контигент Немачке практично учествује у операцијама вишенационалних структура, као што су НАТО или ЕУ. “Ми ћемо у будућности – каже Томас де Мезјер у интервјуу од 11. јануара 2012. године – такође имати јединствен “блок оружаних снага”. Бундесвер не прави поделу на “оружане снаге за НАТО”, “оружане снаге за ЕУ”, “оружане снаге за ОУН”… Ми морамо да доживљавамо НАТО и ЕУ као структуре које надопуњују једна другу и да наша дејства планирамо на одговарајући начин. Уз помоћ таквих манифестација као што је “Гентска иницијатива” и “Вајмарски троугао”, ми и наши партнери у ЕУ ћемо оживети планове усмерене на још тешњу сарадњу. Заједничка организација штабова, стварање вишенационалних командних органа, сарадња у разради и стварању система а такође и заједнички рад и обука – ето пројеката који су или већ реализовани или се налазе у стадијуму разраде. У НАТО се то означава кључним речима smart defense (паметна одбрана). Али на међународно-политичком нивоу посебно је значајна нова немачка доктрина “фактичког потчињавања”: “Ако Немачка дели било какве ресурсе са другим државама, тада и политички процеси треба да буду организовани на тај начин да ти ресурси буду доступни другој држави у случају војних дејстава са њеним учешћем”. Кључном компонентом своје војне тактике он назива то што у енглеском језику означава реч counterinsurgency (енглески “мере за сузбијање побуне”)16 – што се на директан начин одсликава на северу Косова, где ће можда бити предузети кораци за његову насилну интеграцију са “Републиком
осово”.

На тај начин, у условима спољног дипломатског, политичког и војног притиска без преседана на Србију, једино консолидацијом друштвено-политичких кругова и српског друштва, спровођењем политике на принципима истинског патриотизма, овладаће се могућношћу за очувањем српских национално-државних интереса.

 

1 http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/11/dzhordzhe-vukadinovih-priznane-integriteta-kosova-ie-na-liniii-nemachkog-zahteva-umiruiuhe-iziave-samo-blagi-sedativ.html

2 http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/14/miroslav-lazanski-eu-igra-koia-niie-uspela.html

3 http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/12/file-od-kosova-zavisi-ssp.html

4 http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/nemacki-ambasador:-teritorijalni-integritet-kosova-predvidjen-rezolucijom-1244_347008.html

5 http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/12/aleksandar-vuchih-formulaciia-o-teritoriialnom-integritetu-kosova-pogreshno-protumachena.html

6 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/346731/Otvoreno-pismo-Vucica-Ako-su-Nikolic-i-Vlada-nezadovoljni-mojim-radom-to-uvek-mogu-da-saopste-javnosti

7 http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/13/ko-vodi-pregovore-sa-pristinom.html

8 http://www.nspm.rs/hronika/vecernje-novosti-nemacka-francuska-i-britanija-traze-potpisivanje-izjave-o-kosovu-kao-susedu.html

9 http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/13/bairam-redepi-carinici-kosova-ostaiu-na-administrativnim-prelazima-sa-srbiiom.html

10 http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/11/pritisak-eu-na-sever-kosova.html

11 http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/13/kineski-recept-za-odbranu-kosova.html

12 http://gidepark.ru/community/1387/content/1601680

13 Томас де Мезјер – политичар ХДС-а, искусан стратег и близак рођак последњег премијера ДРН Лотара де Мезјера. Отац Томаса де Мезјера, Улрих де Мезјер, за време Другог светског рата био је пуковник Вермахта, а после рата постао је један од главних градитеља Бундесвера.

14 После завршетка Другог светског рата у Уставу земље је учвршћена забрана на коришћење армије ван граница Немачке. Током првих 40 година своје историје, Бундесвер није учествовао у ратним операцијама. Тек 1994 г. Уставни суд Немачке је донео одлуку о укидању исправки из 1982 г., које забрањују учешће Бундесвера у војним операцима у иностранству.

15 http://www.germania-online.ru/politika/politika-detal/datum/2012/08/30/tomas-de-mezer-zadumal-voennyi-perevorot.html

16 http://www.germania-online.ru/publikacii/ip/ip-detail/datum/2012/01/11/armija-ehto-ne-voenizirovannaja-sluzhba-tekhnicheskoi-po.html

 

 

Фото с сайта bundeswehr.de

 

http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/16/nemachka-i-srbiia-sedativ-za-vlast-blick-krig-za-sever-kosova-i-metohiie.html