Category: Вести

Димитријевић: МИЛАН НЕДИЋ, ИВИЦА ДАЧИЋ И СЕВЕР КОСОВА


„Данашња власт у Србији, међутим, нема храбрости да каже да оно што чини није ништа друго него испуњавање воље Империје, чији је НАТО пакт крајем 20. века два пута бомбардовао Србе осиромашеним ураном – 1995. у Републици Србској и 1999. у Србији и Црној Гори. А онда се, како рече проф. др Ратко Марковић, десило следеће : “Косово је Србији одузето у освајачком рату НАТО-а против Србије. Статус Косова је решен исходом тог рата. Декларација независности Косова косовских Албанаца је политичко-правно санкционисање тековина агресије НАТО-а на Србију.“(10)“

17.11.2012. Фонд стратешке културе, пише: Владимир Димитријевић

ДАЧИЋ ПРОТИВ НЕДИЋА

 Када је ушао у Владу са Демократском странком 2008. године (у којој ће, као министар полиције, остати све до средине 2012, да би, после свега, постао премијер нове Владе формиране са бившим партнерима из Тадићевог доба и са Српском напредном странком), Ивица Дачић је оштро критиковао држање, у згради Владе Србије, међу сликама председника негдашњих Влада, фотографије ђенерала Милана Недића. Недић је био на челу тзв. „Владе народног спаса“ под немачком окупацијом, а углавном га називају „српским Петеном“ и колаборантом.(1) Према писању Момира Турудића („Ко качи, а ко скида слику Милана Недића“, “Време“ 958/14.мај 2009), на лични захтев Дачићев, Недићева слика је, у мају 2009, уклоњена са зида на коме висе слике свих председника влада Србије од почетка 19. века до данас. Рекао би човек: похвална ствар – један левичар и антифашиста као што је Дачић мора бити доследно против контроверзног Недића, својевремено смештеног међу неспорне личности какве су, између осталих, Никола Пашић, Владан Ђорђевић, Стојан Новаковић, итд. То би значило да је Дачић политичар који не пристаје ни на какав облик сарадње са окупаторима, не само у прошлости, када су Немци у Србији стрељали сто србских талаца за једног погинулог војника Вермахта, него и данас, када је света србска земља, Косово и Метохија, под окупацијом НАТО пакта. Зато није згорег да се подсетимо Другог светског рата, када се Недић нашао на челу, од немачког окупатора постављене, Владе националног спаса и да ову епоху упоредимо са данашњом, бар кад је у питању једна област Србије – Север Косова и Метохије.

ДАЧИЋЕВА СРБИЈА И КОСОВО

Сви знамо данашње стање ствари: вашингтонско-бриселска Империја земљи, на челу чије Владе се налази Дачић, поручује – Косово је независна држава, чије су границе неприкосновене, и ту неће бити никакве поделе, о којој Дачић повремено машта, док непрестано понавља ЕУфоричну мантру о неопходности дијалога с Приштином и поштовања онога што је, у време Тадићево, потписао Борко Стефановић. Наравно да србски родољуби не пристају ни на Боркове тајне потписе издаје, нити желе поделу Космета – јер, како би се делило оно што је, не само по србском самосазнању, него и у складу са међународним правним поретком и Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, саставни део Републике Србије? Што се, пак, многожељеног „дијалога“ тиче, он је, у ствари, монолог, то јест, пуки диктат силе западне Империје у коју се уздају Тачијеви сецесионисти. Услови које је Скупштина самозване НАТО творевине Косово поставила Београду, а које су подржале Хилари Клинтон и Кетрин Ештон, више су него јасни: “Дијалог и његови резултати требало би да буду у складу са суверенитетом Косова, међународним субјективитетом, територијалним интегритетом и унутрашњим – јединственим уставним поретком Косова“ ( 2 ). Угледни србски правник, професор др Ратко Марковић, поводом наставка тадићевске мантре „И Косово и ЕУ“, коју мантрају ЕУтописти из ново-старе Владе Србије, открива праву природу онога што се збива: “Ако Косово има територијални интегритет, тада оно није више у Србији, јер не може једна држава, Србија, имати два територијална интегритета“(3). Да поновимо, да не би било заблуде око питања ко стоји иза „тврдог става“ Тачија, једног од вођа терористичке ОВК и лица под сенком сумње за трговину људским органима, извађеним убијеним Србима са Космета. Наиме, у петак, 26.октобра 2012, а поводом посете Хилари Клинтон и Кетрин Ештон нашем тлу, неименовани амерички званичник одржао је брифинг за новинаре о заједничком послу САД и ЕУ на Балкану. Он је поздравио потпис нове Владе Србије на споразуму Београд – Приштина о интегрисаним граничним прелазима  између Србије и Србије, не заборавимо!), али је и додао: “Север државе (мисли се на квазидржавну НАТО творевину Косово, нап. В. Д.) остаје важан изазов/…/и препрека мирољубивим односима између две земље, и препрека на путу Србије ка Европској унији/…/Ми признајемо читаво Косово и његов интегритет/…/Али се противимо присуству ових паралалених институција којима управља Београд, које финансира Београд./…/Већином болница и школа, па чак и судова у једном делу, управља се и финансира из Београда. И то је очигледно несагласно са суверенитетом и територијалним интегритетом Косова“ (4).

НЕДИЋЕВА СРБИЈА И КОСОВО

Када су силе Осовине 1941. године окупирале и раскомадале Краљевину Југославију, највећи део Косова и цела Метохија припали су Италијанима, који су имали намеру да их прикључе Великој Албанији. Делови Косова око Гњилана, Качаника, Витине и Урошевца допали су фашистичкој Бугарској. Северни део Косова, укључујући целу Косовску Митровицу, Вучитрн и Подујево, са рудником Трепча, Немачка је припојила својој окупационој зони, а 29. августа 1941, када је у тој зони формирана „петеновска“ Влада ђенерала Недића (са ограниченим ингеренцијама у области унутрашњих послова, пољопривреде, поште и телеграфа, просвете и вера), припао јој је и Север Косова. У Службеним новинама Недићеве Владе 26. децембра 1941. године објављено је да, у оквиру нове административне поделе, део Косова под ингеренцијом Србије, заједно са Рашком облашћу, припада Округу митровичком, са седиштем у Косовској Митровици. Године 1942, почетком јула, српска Влада под немачким надзором донела је Уредбу о уређењу области Косова, па су три косовска среза која су припадала тзв. „Недићевој Србији“ добила посебан положај у оквиру Округа митровичког. Влада је те исте, 1942. године, формирала, у оквиру Окружног суда, Шеријатски суд у Косовској Митровици и дала му надлежност над свим муслиманима на својој територији, укидајући тиме шеријатске судове у Београду и Нишу. За окружног начелника Недићев Министарски савет поставио је Арбанаса Ибрахима Љутвија, који је пре рата био подбан Дринске бановине. До краја 1941. године са Косова и Метохије Шиптари су, уз благонаклоност окупатора, протерали преко 40 хиљада Срба. Ипак, Север Косова, који је спадао у Недићеву надлежност, био је релативно миран, а Милан Аћимовић, министар унутрашњих послова у „петеновској“ Влади, посетио је Косовску Митровицу 24. априла 1942 што је био „симболичан знак да је бар један део свете српске земље остао у Србији“ (5). Већ сутрадан, у биоскопу „Јадран“, састао се са представницима Срба и Арбанаса, изражавајући задовољство што види “ред и мир“, као и што осећа да и једни и други имају „патриотску свест“ (6). У мају 1942. држана је конференција учитеља Срба Округа митровичког, на којој је заменик окружног начелника, Хасим Салихамиџић, истицао потребу сарадње између србских, муслиманских и арбанашких учитеља, “да међусобним упознавањем и заједничким радом придонесемо општем подизању нашег народа“(7). Почетком 1943, у Подујево и срез вучитрнски дошао је изасланик МУПа, Јован Бркић, који је изразио задовољство што у тим областима нема сукоба између Срба и Албанаца. Недићева Влада је 1942. у област Вучитрна и Подујева успела да врати преко пет стотина избеглих србских породица. Наредне године скупљена је велика помоћ становништву Севера Космета, а нарочита брига се водила о сирочићима и незбринутој деци. Чак су и поједини немачки званичници истицали да је Србима учињена неправда тако што им је одузето „историјско место Косовске битке“, о чему је Хитлеров специјални изасланик за Балкан, Херман Нојбахер, говорио Рибентропу (8). Немци су дозвољавали помен косовским јунацима на Видовдан 1942. и у Косовској Митровици, као и прославу Савиндана, која је 27. јануара 1943. свечано одржана у овом граду. Све је трајало до краја 1943, кад, после капитулације Италије, немачки окупатор управљање Косметом преузима сасвим у своје руке.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Иако закључке препушта читаоцу, потписник ових редова, ипак, не може а да нешто не примети: мада је Србија од 1941. до 1944. године била под правом окупацијом нациста и фашиста, Немци су „петеновској“ Влади ђенерала Недића дали више власти на Северу Космета него што их НАТО Империја данас даје Влади Ивице Дачића. Чак је и територија која је, макар формално, припадала „Недићевој Србији“ била већа него она на којој данас постоје тзв. „паралелне институције Београда“ (у ствари, једине легитимне институције државе Србије на Косову и Метохији). Да и не говоримо о оновременом повратку пет стотина избеглих србских породица у вучитрнски срез, о чему Дачић и његови министри данас могу само да сањају. Не сме се превидети ни следеће: ђенерал Недић је, у својим обраћањима Србима, био јасан – Србија је окупирана, и мора да слуша окупатора: “Образовао сам, ПО ОДОБРЕЊУ ОКУПАТОРА (подвукао В.Д.), српску Владу, Владу народнога спаса“(9). Наравно да то није значило слагање једног слободарског народа са Недићевим ставом. Србски герилци, како легитимисти-ројалисти, тако и револуционарни партизани, делатно су показивали своје неслагање, борећи се против нациста и фашиста. Али, подвлачимо: Недић је био јасан – оно што ради, ради по одобрењу окупатора, спасавајући, како је тврдио, Србе од биолошког уништења (како већ рекосмо: Немци су 1941. године стрељали сто србских талаца за једног свог погинулог војника).

Данашња власт у Србији, међутим, нема храбрости да каже да оно што чини није ништа друго него испуњавање воље Империје, чији је НАТО пакт крајем 20. века два пута бомбардовао Србе осиромашеним ураном – 1995. у Републици Србској и 1999. у Србији и Црној Гори. А онда се, како рече проф. др Ратко Марковић, десило следеће : “Косово је Србији одузето у освајачком рату НАТО-а против Србије. Статус Косова је решен исходом тог рата. Декларација независности Косова косовских Албанаца је политичко-правно санкционисање тековина агресије НАТО-а на Србију.“(10) Уместо да се о томе свагда говори и да се то стално има на уму, председник садашње Владе Србије, Ивица Дачић, у заносу прича о томе како ће његова Влада, у свом мандату, трајно решити питање Косова, остајући пријатељ и са Русијом, и са Западом, и још путујући ка ЕУ (11). Недић је бар био отворен: “Данас се врши обрачун највећих сила света. Немој да се мешамо у туђе ствари, јер ко се меша у туђе ствари обично извуче дебљи крај“(12). Дачић нема храбрости ни то да каже. Да се разумемо: ово није текст о ђенералу Недићу, него о Ивици Дачићу. Ако је Империја која нам је данас отела Косово бездушнија према Србима и Србији него што је то био Хитлер, и ако Дачић има мање надлежности на Косову (чак и на Северу!) него што их је имао Недић, и ако тај исти Дачић иде путем повиновања НАТО окупатору, а (за разлику од „србског Петена“, који је о томе јавно говорио) не сме да призна своје повиновање, онда се заиста поставља питање – зашто је уклањао Недићеву слику из Владе Србије маја 2009. године?

 

1. Без икаквог неутемељеног равизионизма, остаје чињеница да је, како о томе сведочи познати србски левичар, вођа Земљорадничке странке, Драгољуб Јовановић, у својој књизи политичких портрета,”Медаљони“ (књига трећа,Службени гласник, стр. Београд, 2ОО8 ,стр.379-382), ђенерал Недић још 194О. године обавестио Плотњикова, совјетског амбасадора у Београду, о својим сазнањима да Хитлер спрема вероломни напад на СССР .Пошто је Плотњиков у Београду био изолован, јер нико од југословенских министара није смео да га посети, плашећи се италијанског и немачког посланика,замолио је Јовановића да му нешто провери код министра у кога има поверења. Јовановић се обратио Недићу који је,како сведочи аутор „Медаљона“, био за то да се „одупремо Немцима“. Недић га је, избегавајући хитлеровске уходе, примио у седам увече. Ево шта, између осталог, Јовановић каже о том сусрету: “Говорио је овеликој дисциплини у совјетској војсци, према којој је наша дисциплина сасвим блага. Онда је, сасвим изненада, почео да излаже шта све Немци раде на руским границама. Имају већ маскирано 12О дивизија; праве у Карпатима подземне аеродроме, расклопљене подморнице упућују Дунавом.“Зна ли све то г. Плотњиков?“ Само што ми није рекао да треба да му кажем. Наставио је још енергичније: “Немци хоће на Исток. Они знају да је комбинација Словена и Германа дала одличне резултате, многе велике људе. Хоће нас Словене да употребе као подлогу за свој калем. Можда и као гнојиво за своје њиве, као јефтину радну снагу за своје фабрике. Ми то не можемо допустити.“ Завршио је драматично и потпуно неочекивано: “Ја ћу, господине, радије бити редов под Стаљином него генерал под Хитлером!“ Јовановић је касније разговарао с Плотњиковим, коме се допао тон Недићевог саопштења поводом италијанског (тобож „случајног“) бомбардовања Битоља :“Тим се више уносио у оно што ми је тај исти Недић саопштио о немачким припремама на Истоку. Учинило ми се да је све то било ново за њега .Поменуо сам да је те податке наш министар добио од својих аташеа у разним престоницама. Ти подаци су га импресионирали,мада је пркосно одвратио да „ако они имају на нашој граници 12О дивизија, ми имамо бар 121, ако не и више“. Стоји и чињеница да је Недић, већ као „српски Петен“,одбио да макар једну једину трупу, од оних које су му биле подређене, пошаље на Источни фронт, против Русије. Иако су га Немци приволевали на овакав симболички гест, као знак припадности „европском антибољшевичком фронту“, Недић се није поколебао. За то време, усташка војска Павелићеве НДХ гинула је под Стаљинградом, примајући фирерова и поглавникова одличја за борбу против Совјета.

2. Никола Врзић:Србија на љубичастом каучу, Печат, 24О/2О12, стр.8

3.Проф. др Ратко Марковић: Србија као Јован Без Земље, Печат 242/2О12, стр.1О 4.Никола Врзић: Десант на Београд, Печат 241/2О12, стр.8

5.Бојан Ђорђевић :Косово под управом Владе националног спаса (1941-1944), календар „Даница“ 2ОО9, Београд, стр.165

6.Исто, стр.166.

7. Исто.

8. Исто, стр. 167.

9.Генерал Милан Недић: Десна Србија/Моја реч Србима 1941-1944 ,Слободна књига, Издања Владимира Максимовића, Београд, 1996 ,стр. 25

1О. Проф. др Ратко Марковић, исто ,стр.11

11.Председник српске Владе Ивица Дачић: Решење за Косово до краја мандата, Јединство, број.46-47, Приштина – Косовска Митровица, 29. октобар 2О12 ,стр.2

12.Генерал Милан Недић, исто, стр.12

//

ЛАЗАНСКИ: Пресудом је правно озакоњена пропаганда о Србима као агресорима


Аналитичар Мирослав Лазански оценио је да је Хашки трибунал ослобађајућом пресудом хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу правно озаконио западну пропагандну и медијску слику о недавним ратовима на Балкану, према којој су сви други били жртве, док су само Срби били агресори.

17.11.2012. Политика, Срна, Вести, приредила ФБР уредник Биљана Диковић

Озакоњена западна пропагандна и медијска слика о недавним ратовима на Балкану, према којој су сви други били жртве, док су само Срби били агресори: Мирослав Лазански

„Шта смо ми као држава Србија на том плану учинили после 5. октобра 2000. године? Осим самобичевања, практично ништа“, рекао је Лазански и подсетио да је Србија изручила у Хаг „све што је и мало мирисало на злочин“, а да су „домаћи политичари у јавним наступима изручене и оптужене Србе називали ратним злочинцима, иако још нису били правоснажно осуђени“.

„Наши су тужиоци отварали флаше вискија са хашком трибуналском екипом, лепе су се платице делиле и још ће боље бити пензијице по том основу“, истакао је Лазански за београдску „Политику“.

Он сматра да Хрватској треба честитати како се борила за све своје оптужене генералне и политичаре свим средствима – од медија, до државне помоћи у новцу, плаћеним адвокатима, достављеним документима одбрани оптужених, до лобирања и директних политичких интервенција у корист својих хашких притвореника.

Петицију у знак подршке генералу Готовини, како истиче Лазански, још 2003. године потписало је чак 500 угледних јавних личности Хрватске. С друге стране, подсећа, у исто време су челни људи Народног позоришта у Београду скинули са репертоара једну драму аустријског књижевника Петера Хандкеа, који је у интервјуу француском „Либерасиону“ рекао да „Срби нису једини кривци за све и да је време да се одбаци унилатерална визија рата у Југославији“. Хандкеова драма је скинута са репертоара у Београду, како наводи Лазански, зато што је писац изјавио „да је почетак Хашког трибунала лажан, да је разлог његовог формирања лажан, да му је порекло лажно и да ће све остати лаж“.

„У Београду они исти људи који су читали Дантеа и били васпитани на грађанским врлинама укинуше једног писца 2006. године. Да су то знали Срби из Крајине можда би 1991. године радије гледали казалиште него касније позориште…“, закључио је Лазански.

//

РАДИКАЛИ ИСПРЕД СКУПШТИНЕ: ОСУДИЛИ ПРЕСУДУ ИЗ ХАГА И ЗАХТЕВАЈУ ЗАШТИТУ СРБА И ПУШТАЊЕ ШЕШЕЉА ИЗ КАЗАМАТА


Чланови Српске радикалне странке одржали су протест испред Председништва Србије, а поводом ослобађујуће пресуде Жалбеног већа Хашког трибунала хрватским генералима, на протесту су затражили да се држава више заложи за права Срба протераних из Хрватске и ослобађање Војислава Шешеља.

17.11.2012. ФБР уредник Биљана Диковић

У наставку је извештај РТС-а (!):

Испред Председништва Србије радикали су затражили да се држава више заложи за права Срба протераних из Хрватске, и ослобађање Војислава Шешеља. На скупу је запаљена и хрватска застава.

Заменик председника СРС-а Немања Шаровић рекао је на скупу да Србија од 2000. године није учинила ништа да помогне својим грађанима у Хашком трибуналу, а да је Хрватска потрошила на десетине милионе евра и унајмила најбоље лобисте и адвокате да заштити своје грађане.

„Хрватска је остварила свој циљ. Србија од 2000. није урадила ништа да помогне заточенима у Хагу. Ово су последице тога што су на власти у Србији они који су се одрекли најбољних Срба попут Војислава Шешеља и Слободана Милошевића“, рекао је Шаровић новинарима.

Он је истакао да СРС захтева од највиших државних органа да почну да брину о Србима којима се суди у Хагу.

„Хашки трибунал је јуче ослободио усташке зликовце, пре тога Насера Орића, ускоро ће Рамуша Харадинаја, а никад није суђено зликовцима попут Алије Изетбеговића и Фрање Туђмана. Овакве пресуде не изненађују више никог“, навео је Шаровић.

Упитан о одлуци Владе Србије да сарадњу с Хашким трибуналом након јучерашње пресуде сведе на технички ниво, Шаровић је рекао да је то „бацање прашине грађанима у очи“.

Ђурађ Јакшић из СРС-а рекао је новинарима да председник и премијер Србије Томислав Николић и Ивица Дачић могу о председнику СРС-а Војиславу Шешељу, којем се суди у Хагу, да мисле шта хоће, али да је њихова дужност да га заштите.

Он је истакао да СРС тражи да Шешељ буде пуштен из Хашког трибунала.

Функционер СРС-а Дејан Мировић је рекао да тај скуп представља борбу за људска права и да нема политички карактер.

„Основно грађанско право је слобода окупљања. Николић је слагао да ће бити председник свих грађана, јер видимо да радо прима српске непријатеље, а видите како се односи према српском народу“, рекао је Шаровић одговарајући на питање да ли је одобрен скуп СРС-а испред Председништва.

********************

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:
Српска радикална странка организује протестни скуп због ослобађајуће пресуде Жалбеног већа Хашког трибунала Анти Готовини и Младену Маркачу у суботу, 17. новембра у 12 часова испред зграде Председништва Србије
Протестни скуп поводом ослобађања Готовине и Маркача

// < ![CDATA[
// < ![CDATA[
//

СНП НАШИ: Одговор Хагу подизање тужбе против ЕУ и НАТО


Српски народни покрет „Наши“ најоштрије осуђује Владу Србије због изостанка прекида дипломатских односа са Хрватском после глорификације акције етничког чишћења „Олуја“ од стране њихових високих представника и апелује на српске власти да се подхитно направи акциони план подизања тужби против ЕУ и НАТО Алијансе, јер је то једини прави одговор на Хаг који је створен да сакрије злочине НАТО и ЕУ.

17.11.2012. Вести

Предлажу тужбе против ЕУ и НАТО

„Хашки трибунал је створен да би се сакрила злочиначка улога ЕУ и НАТО савезника у ратовима током протекле две деценије, те се зато за све окривљују Срби, а само тужбама за геноцид над Србима и криминалне радње у ратовима на територији бивше Југославије против НАТО и ЕУ ће се срушити паралелно и цела платформа лажи и превара које се спроводе у Хагу“, стоји у саопштењу СНП „Наши“.

„Подсећамо јавност да сем што су противправно бомбардовали све српске територије, НАТО и ЕУ су то чиниле на монструозан начин бацањем забрањених супстанци, као и да постоји низ сведочанстава и документованих записа о томе да је УНПРОФОР чак коришћен и за транспорт муџахединских јединица које су се бориле против Срба, као и да је америчка војска директно учествовала у акцијама попут Олује и много других необоривих чињеница“.

„Званичници ЕУ и НАТО морају бити изведени пред лице правде и чланице се морају суочити са истином да су спровели незапамћена злочинства над српским народом, а подвлачимо и факт да подизање тужби против НАТО и ЕУ морају подржати сви они којима је стало до расветљавања потпуне истине о сукобима на Балкану“, закључује СНП „Наши“.

//

СНП НАШИ упутили допис Александру Вучићу са захтевом за смену Иване Ћирковић


„Српски народни покрет НАШИ је упутио допис вицепремијеру Владе Србије, Александру Вучићу, са захтевом за хитно смењивање директорке Канцеларије Владе Србије за сарадњу са цивилним друштвом, Иване Ћирковић, због отворене злоупотребе положаја и слања јучерашњег саопштења о „црном списку невладиних организација СНП НАШИ“ чији садржај не може никако другачије бити схваћен сем као очигледна нервоза госпође Ћирковић и њених „сарадника“ због указивања СНП НАШИ на легло корупције и криминалну спрегу државних структура и невладиног сектора…“, наводи се у саопштењу.

17.11.2012. ФБР Иван Ивановић

ivanacirkovic-crnispisaknvo-snpnasi.jpg

„Обзиром да је госпођа Ћирковић на место директора ове канцеларије постављена у време док је на власти био Борис Тадић у јануару 2011. године и да је активни учесник или у најмању руку пасивни неодговорни посматрач готово свих противуставних и криминалних радњи у НВО сектору на које указујемо, оваква нервоза госпође Ћирковић је потпуно разумљива, баш као и у случају Наташе Кандић и телевизије Б92 који већ данима разним лажима припремају јавност на оно за шта су свесни да ће бити „хапшење деценије“.

Невероватно је и скандалозно да се госпођа Ћирковић као државни функционер у јеку борбе државе против корупције оглашава и наше указивање на конкретна кривична дела и корупцију у НВО сектору назива „застрашивањем“ невладиног сектора, те још саопштава како би невладиним организацијама са црног списка, попут Квирије која је фото монтажама вређала чак и блаженопочившег патријарха Павла или попут Фонда за хуманитарно право који проглашавају независно Косово са шиптарским терористима, она доделила признање за демократизацију друштва, док уместо Наташе Кандић, Наше оптужује за „рушење угледа Србије“.

Јавно питамо госпођу Ћирковић да ли је прочитала Закон о забрани дискриминације, да ли зна шта је то „говор мржње“, да ли је прочитала Устав Републике Србије и Члан 306. Кривичног законика Републике Србије, јер видимо да и о законима као што је забрана финансирања и ограничавања НВО сектора који се примењују у Сједињеним Америчким Државама и Руској Федерацији нема појма и даје крајње аматерске оцене о нашој иницијативи забране финансирања невладиног сектора из иностраних фондова, чиме најбоље показује недостатак сопственог стручног, али и моралног кредибилитета.

Подсећамо јавност да смо у протеклих две године представили низ доказа о кривичним делима различитих невладиних организација, као и да имамо необориве доказе о томе да је највиши државни врх кроз спрегу са тужилаштвом, а под притиском западних амбасада, више пута заташкавао целе архиве доказа о кривичним делима и противуставном деловању ових невладиних организација које смо им достављали, као и да ћемо ускоро објавити „Белу књигу кривичних дела невладиних организација“ која ће на више него јасан начин приказати ово легло корупције и криминала, те да ће НВО сектор бити један од највећих залогаја за Александра Вучића и тим Владе Србије у сузбијању корупције и стварању уређеног друштва и правне државе.“

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СНП НАШИ

Кратка веза: http://nasisrbija.org/?p=9529

ИСТОРИЈСКИ ГОВОР ДР ШЕШЕЉА: ЗАВРШНА РЕЧ У ХАГУ (ВИДЕО- 10 сати)


Завршна реч одбране пред Хашким трибуналом 14. мартa 2012.

Секретар: Добар дан, добар дан свима. Часни суде, ово је предмет ИТ-03-67, Тужилац против Војислава Шешеља.

Председавајући судија Жан–Клод Антонети: Захваљујем се секретару. Данас је среда 14. март, поздрављам све присутне овде, пре свега заступнике тужилаштва и господина Шешеља. Прво ћу вам рећи нешто о томе шта је урадила преводилачка служба, везано за превод доказног предмета П-58. То је доказни предмет који је преводилачка служба поново прегледала, и изгледа да војници који певају у том видео снимку кажу следеће: “Биће меса, биће меса, клаћемо Хрвате.” То је све што може да се чује на том видео снимку. Ја сам установио да је та песма знатно дужа, али у том видео снимку се чује само ово што сам сада навео. И после те песме има коментатор који каже следеће: “Нередовне снаге су славиле по улицама у којима су се борили и певали антихрватске песме”. Дакле, то је све што стоји у том видео снимку. Пошто се нисмо састали овде претходних дана, онда ћемо заседати данас и сутра ујутру и онда поново следеће у уторак 20. марта у 2 и 15, и уколико буде потребно, уколико тада не завршимо, наставићемо и наредног дана. У среду 21. у 9 ујутру. То је све што сам ја имао да кажем, а сада ви имате реч, господине Шешељ, ваша завршна реч, изволите.

Др Шешељ: Господо судије, овде смо три дана слушали гомилу… Да почнем?

Председавајући судија Жан–Клод Антонети: Да, изволите.

Др Шешељ: Господо судије пуна три дана овде смо слушали гомилу несувислих речи и реченица, и глупости које је изнело тужилаштво, покушавајући да реализује у завршници свој прљави задатак. Задатак који није проистекао из нормалног виђења интереса, правде и служења правди, него задатак који је проистекао из налога западних обавештајних служби које командују овим трибуналом. Овај суд није легалан, није ни регуларан, овај суд је упоставио ненадлежни орган Уједињених нација, Савет безбедности, овај суд није ни формиран да би постигао правду, да би чувао правду, овај суд је формиран да би био средство у рукама Савета безбедности којим тај орган Уједињених нација успоставља и чува мир, дакле, у старту већ знамо да овде о правди не може бити говора. Ово је политички инструмент, чак и војни инструмент, овај суд замењује америчку коњицу, замењује америчку Шесту флоту. Уместо да пошаље Америка Шесту флоту, да нас по Србији тамо похвата, и одведе у Гвантанамо и суди пред својим војним комисијама, она је претходно помогла да се у Београду постави један квислиншки прозападни режим након 5. октобра 2000. године, а онда да тај режим почне редом хапсити српске политичке, војне и полицијске прваке због њиховог учешћа у рату и супротстављања политици америчке хегемоније и доминације. Мене није требало на тај начин гонити, ја сам више пута изразио жељу да се овде појавим. Десет година сам ја настојао да се дочепам Хашког трибунала. То ми је била животна жеља, и ја сам веома задовољан оним што сам овде постигао, јер оно што ће остати овде, то су трансткрипти суђења, то неће бити ваша лична виђења самог процеса, нити ваша пресуда. Вашој пресуди једног дана ће се људи вероватно смејати, још ће се више смејати овој оптужници и завршној речи тужиоца, али остаје транскрипт процеса, остаје то чудо невиђено које се дешавало у судници. И због тога је вредело живети.

Наравно, иако сам ја желео да се овде појавим, ипак није моја жеља превагнула, него је превагнула воља политичких фактора. Карла дел Понте у својој књизи отворено признаје да јој је Зоран Ђинђић рекао приликом последњег сусрета: “Води Шешеља и више га не враћај”. Имао је Зоран Ђинђић и ранијих сусрета са Карлом дел Понте, и други политичари тог издајничког прозападног режима у Београду. Није само Ђинђић тражио да ме елиминишу из српског политичког живота, то су тражили многи други, али Ђинђићев захтев је био најупечатљивији и зато га је Карла дел Понте обрадила на један веома упечатљив начин. Флоренс Артман, бивши портпарол Карле дел Понте, у својој књизи објашњава колико су западне обавештајне службе умешане у рад овог трибунала и она ту посебно потенцира америчку и британску обавештајну службу, и заиста су умешани. То смо знали раније и пре изласка њене књиге, а кад се књига појавила, онда је то поготову било очигледно. Подизање оптужнице против мене више од девет година било је мотивисано настојањима да будем елиминисан из српског политичког живота за сва времена, да се у међувремену уништи Српска радикална странка, или преотме. Дакле, да се преотме на тај начин, што то више неће бити она иста странка, него ће се преусмерити на колосек прозападних политичких партија, које насупрот интересима српског народа служе Америци, Енглеској, Француској, Немачкој и целој Европској унији, Ватикану, и тако даље. И показало се да све иде у том правцу, пуне четири године овде се водила борба хоћу ли уопште имати право да се браним или не, јер све је било замишљено да ми наметну неког адвоката, да ли из Енглеске, да ли из Холандије, из било које земље, који ће глумити да ме брани, а уз чију ће помоћ тужилаштво да нафилује судски спис огромном количином такозваних доказних материјала, и суђење не би дуго ни трајало, јер би тужилац и бранилац били на истој страни. Тако је тужилаштво замишљало да уведе све те своје папире на исти онај начин на који је успело 2010. године да уведе. Јер и ви, господо судије, када сте видели да против мене нема никаквих доказа, онда сте масовно уводили у судски спис документе које сте раније одбијали као доказе, на пример, разне изјаве Милана Бабића, документа уз његову изјаву, па Мирослава Дероњића, па ко зна кога све још, има ту још неких заштићених имена па да не направим грешку, да ми не сркнавите ову завршну реч преласком на затворену седницу, или накнадним интервенцијама у снимак. То је суштина. Морао сам да ризикујем живот да бих се изборио за елементарно право. Херман Геринг није имао таквих проблема, Рудолф Хес није имао таквих проблема, ниједан Хитлеров доглавник није имао таквих проблема, они су могли и сами да се бране и да ангажују било ког адвоката под капом небеском. Нико није постављао услове да то буде адвокат са листе трибунала, да зна енглески или француски језик, да зна ово, да зна оно.

Овај трибунал је још гори од Нирнбершког трибунала, јер Нирнбершки трибунал, иако није био међународни суд у правом смислу речи, него заједнички преки војни суд победничких сила, коме ни Југославија није могла да приступи, иако је спадала у победничке силе антихитлеровске коалиције, судио је пораженима. Да је то био прави међународни суд, он би судио обема странама, он би судио хитлеровским главешинама за геноцид над Јеврејима, за изазивање агресивног рата, за злочине против човечности, за кршење ратног права, и тако даље. Али би судио и Американцима и Енглезима за бомбардовање Дрездена, Келна, читавог низа дугих цивилних насеља по Немачкој, где није било никакве војне потребе, цивили су убијани из обести. Судио би сличан међународни суд Американцима за бацање атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки. Е сад, исправљајући ту грешку Нирнбершког трибунала, Хашки трибунал оптужује 80 одсто Срба и процесуира, а двадесетак одсто свих осталих. И Хрвата, и муслимана, и Албанаца, и Македонаца и тако даље. Дакле, он би сад да се покаже као непристрасан правосудни фактор, али унапред одређује ко су главни кривци у овоме рату, и кад је реч о Србима, суде се највише личности политичке, војне и полицијске хијерархије, а кад је реч о овим осталим, углавном другорангиране или трећеразредне личности. А да не говорим када је реч о казнама, Срби зачас добију доживотну робију, вишедеценијске казне, а око муслимана, на пример, ви међусобно водите врло оштре расправе хоће ли неки муслимански генерал добити две и по или три године затвора. А у првом степену добије три, па му жалбено веће смањи на две и по. То је природа овога суда.

Након што сам изборио право да се сам браним, почела је битка да ми се испуне све остале процесне претпоставке, јер тужилаштво ништа није радило на предмету, оно је очекивали да ће глат да све заврши без моје одбране и кад је требало да ми достави сав материјал, и оптужујући и ослобађајући, на српском језику и на папиру, то ништа није урађено до почетка процеса, односно делимично је урађено. Процес је почео а да тужилаштво није испунило све своје обавезе, чак ни обавезе обелодањивања имена заштићених сведока која су морала бити обелодањена месец дана пре почетка процеса, па сте ви, господо судије, донели одлуку да се почетак процеса не рачуна од 7. новембра, од дана подношења уводне речи тужилаштва, него од неког датума у децембру када се појавио први сведок. Из суда, у званичним актима трибунала каже се да је мој процес почео 7. новембра, а за љубав врло мале процедуралне користи ви сте донели одлуку да то не почиње уводном речју тужилаштва него појавом првог сведока, односно, како су га они назвали, експерта Обершала.

И видели смо у документу који је објавио Викиликс, да западне обавештајне службе и те како воде рачуна о мом процесу, па на састанку из децембра 2006. године на коме су учествовали амерички подсекретар Министарства одбране Ерик Еделман, врхунски обавештајац у пратњи ДКП-а, изасланика одбране, заменика помоћника секретара за одбрану Министарства одбране Данијела Фатом, и политичким службеником, нашли су се 1. децембра у Јелисејској палати са МГМ, еквивалентним француским националним саветником безбедности. МГМ је био у пратњи Доминика Бочеа, саветника председника Ширака за блиски исток, адмирала Едварда Галијада, председниковог војног саветника, и саветника за стратешке послове Лоренца Вилија. Да ли сам презиме баш добро прочитао, нисам сигуран. Ко је тај фамозни МГМ? То је Морис Гордо-Монтањ, кључни човек у француској служби безбедности, саветник ратног злочинца Жака Ширака. Ви знате да је Жак Ширак због ратних злочина у Београду осуђен на 20 година затвора. То је максимална казна коју је српски суд могао да му изрекне за његове злочине. Морис Гордо-Монтањ, према записнику са тог састанка и извештају који је достављен у Вашингтон, каже да треба да учине све што је у њиховој моћи да се спречи моја победа на српским изборима. То је 1. децембар 2006. године, ја још штрајкујем глађу, мој штрајк је трајао до 8. децембра, и чак сам био убеђен да ће ме пустити да умрем, а онда се појавило саопштење руског министарства иностраних послова, врло оштро саопштење, и после тога су се одмах ствари промениле. Сви моји захтеви су експресно прихваћени, чак ја сам нисам ни писао поднесак у вези с тим, него је дошао управник затвора да ми његова служба на енглеском језику састави поднесак и сви захтеви да се промени комплетно судско веће, да се одбаце наметнути адвокати, да нема ни стенд-бај адвоката, да ми се региструју правни саветници, да ми нормализује посете моје супруге Јадранке, да ми се сви материјали доставе на српском језику на папиру, и шта сам још тражио, не могу се баш свега ни сетити. То је децембар 2006. године.

Почиње процес и мој је утисак да се судско веће и тужилаштво надало да ће са аспекта интереса главних инспиратора тог процеса све тећи успешно. Међутим први вештак оптужбе Обершал доживљава нокаут у судници, други вештак оптужбе Туненс, радник тужилаштва, запослен у тужилаштву, доживљава нокаут у судници, трећи експерт тужилаштва Ив Томић доживљава нокаут у судници, неколико кључних сведока оптужбе врло неславно се проводе у судници. И шта се онда дешава? Онда долази до организованог одуговлачења процеса. Тужилаштво је до краја 2007. године сигурно могло да изведе све сведоке. Међутим, синхронизованим напорима тужилаштва и судског већа то је унедоглед пролонгирано, чак чега се сетило тужилаштво, да захтева изузеће судије Хархофа, јер је тамо у Данској као члан неке невладине организације саслушавао извесног сведока оптужбе, па ето, као он је сад ту, чисте се. Само да се добије на времену. Ја сам то одмах прозрео и отворено рекао, па је онда господин Мандис тражио да се направи пауза у суђењу како би тужилаштво са мном обавило разговоре, ја сам сазнао шта су они хтели. Нудили су да се нагодимо око 10 година затвора и да убрзо одмах будем пуштен после те нагодбе и да се тако процес прекрати. Ја сам овде у судници рекао – са тужилаштвом немам о чему да разговарам. И не морам да вас подсећам како је то све ишло килаво до 2008. године. Када су видели да не могу да ме тако лако победе у судници, када су видели да популарност Српске радикалне странке у Србији нагло расте, онда су западне обавештајне службе кренуле да изнутра разбијају странку, и ту је опет један истакнути француски обавештајац играо кључну улогу. Било је ту и америчких и британских и немачких обавештајаца па смо видели из депеша Викиликса шта они мисле интимно о Томиславу Николићу. Кажу – авет прошлости, купио универзитетску диплому, и тако даље, а овамо када се сретну са њим, онда га тапшу по рамену – ти си добар, ти си паметан, треба да се отарасиш Шешеља и да кренеш новим путем. На Александра Вучића они можда још рачунају за одређене послове, а Томислава Николића су потпуно отписали. Тај француски обавештајац зове се Арно Данжан, сада је члан Европског парламента на листи странке ратног злочинца Николе Саркозија. Зашто ратног злочинца? Због бомбардовања Либије. Арно Данжан је један од главних заштитника највећег мафијашког боса на Балкану, Станка Суботића званог Цане Жабац. Он му пружа заштиту и рачуна да ће уз његову помоћ да постигне неке политичке ефекте у Београду, јер садашњи режим, без обзира што је изразито прозападни, без обзира што често прихвата захтеве западних сила на уштрб интереса српског народа, није спреман баш до краја да изда, и зато они праве алтернативу која ће прихватити све. Нећете ви да прихватити независност Косова, хоће Томислав Николић и Александар Вучић, нећете ви то да урадите, хоће њих двојица, нећете ово, хоће њих двојица.

То је та игра која се игра, и Арно Данжан је иначе познат по прљавим пословима на Балкану, деловао је као шпијун на подручју Босне и Херцеговине, Хрватске, Косова и Метохије и Црне Горе. Па се онда 2002. године придружио француском министарству спољних послова, па су га послали да буде једно време саветник Хавијера Солане, па је опет 2005. године постао, као обавештајац, саветник за југоисточну Европу француског министра спољних послова, да би 2011. године био изабран за посланика у Европском парламенту. Многе новине су о томе писале, па на пример лист “Време” 6. августа 2009. године, да је Арно Данжан омиљени пријатељ Мила Ђукановића и Станка Суботића, ви знате ко је Мило Ђукановић, такође велики мафијашки бос који је на власти у Црној Гори више од 20 године, талијански судови воде против њега низ истрага због шверца цигарета, и не могу још ништа јер га штити председничка, односно премијерска функција. Арно Данжан је омогућио Суботићу да се, упркос потерници Интерпола, несметано креће Француском, организовао сусрет Ђукановића и председника Француске Николе Саркозија и Арно Данжан је свесрдно помогао да Томислав Николић, како пише “Време”, растури Српску радикалну странку, а све време је одржавао присне контакте и са Чедомиром Јовановићем и Бебом Поповићем, као и са Хашимом Тачијем. Арно Данжан је 1994. године био шеф француске обавештајне агенције у Сарајеву и директно је умешан у организацију злочина у Сребреници, и главни извршиоци злочина Доминик Петрушић, и Милорад Пеле(…), командант 10. диверзантског одреда уопште се не процесуирају, а процесуирају се људи који су или делимично умешани или никакве везе са тим нису имали, а велики злочин је припремљен, како то видимо из књига неких муслиманских актера ратне драме, велики злочин је припреман у (?) организацији Американаца, да дође до убијања сребреничких муслимана, бар 5.000, како је Клинтон рекао Изетбеговићу, па да то буде повод за бомбардовање Срба.

Наравно, ја не оправдавам никога ко је учестововао у злочину са српске стране, али злочин је Србима у целини подметнут. Један од оних који су подметнули тај злочин Србима је Арно Данжан. Он је био и у преговорима у Рамбујеу, па је онда био један од главних саветника Бернара Кушнера, сећамо се тог злочинца Бернара Кушнера још из оне шпијунске организације Лекари без граница. Па је био гувернер Косова и Метохије, па је био и француски министар иностраних послова. Дакле, још један истакнути француски обавештајац који по свим расположивим подацима ради против мене и против Српске радикалне странке, а као посланик у Европском парламенту оштро је напао Дика Мартија поводом његовог извештаја о организованом криминалу на Косову и Метохији и пресађивању органа са заточених Срба купцима широм света. О томе је истрагу започела Карла дел Понте, па, како се сама жали, била онемогућена, па је Дик Марти поднео један упечатљив извештај, и Арно Данжан га је најоштрије напао у Европском парламенту. Тај Арно Данжан је један од главних креатора покушаја пуча у Српској радикалној странци, али без обзира што сам ја толике године овде у притвору, био сам способнији од Арно Данжана и од Морис Гордо-Мотања па сам успео да та њихова настојања сузбијем, путем савеза телефонских снага. То што је процес по тужилаштво кренуо траљаво и пошто су западне силе виделе да не могу да очекују од процеса неке повољне резултате, крећу атаци на моје здравље. Ја сам био релативно здрав човек, имао сам астму и крвни притисак сам држао успешно под контролом, не са неким тешким лековима. Са леком Привазил плус који спада у те блаже и врло је често у употреби у Србији.

Почиње прво напад на јетру и чим сам то видео, ја сам подигао велику галаму. Ја сам знао, у судару са мрачним силама само велика галама у јавности може да ме спасе, ништа више. И пошто сам подигао ту галаму, одустало се од даљег напада на јетру. Јетра се сама опоравила, а онда су кренули на срце. И већ три године атакују на моје срце. Оно још издржава, ко зна колико ће. Неће још дуго, али издржава. Издржаће ваљда довољно да ја завршим ову завршну реч. Како се то постиже, ја то не знам. Али су крајње смешна и бљутава настојања и неких лекара и судског већа да се то прикаже као ефекат моје наводне гојазности. Ја имам изванредне крве судове, као младић. Два пута су ми вршили, како се то зове, артериографију или коронографију. Никада нисам имао повишен шећер, никад нисам имао повишен један холестерол, никада нисам имао повишене триглицериде. Шта је разлог? Електрика. Како се производи та електрика која ми угрожава срце? Електронским путем. Мени је то изгледало фантастично, иако сам одмах на то помислио, све до ноћи између четвртка 8. и петка 9. марта, прошле недеље заправо. Уградили су ми још у јануару месецу такозвани Ај-Си-Ди, унутрашњи поткожни дефрибилатор и он није функционисао како треба, то се видело одмах. Међутим, у ноћи између 8. и 9. марта тај дефрибилатор је просто полудео. Ја сам се претходно осећао добро, пробудио сам се у току ноћи, гледао сам и неки филм, и у 4 сата и 15 минута осетио први електрошок, устао сам одмах, својим апаратом измерио пулс. Пулс је био скоро нормалан, 75, дебфрибилатор је програмиран да изазива електрошокове тек ако пулс пређе преко 200, дакле, кад долазим у животну опасност, онда он треба тим електрошоковима да спречи напрасну смрт. Међутим, није било разлога за његово дејство. У 5 и 30, нови електрошок, јачи од претходног, и сваки следећи је био све јачи и јачи, ја сам тада притиснуо дугме на аларму који су ми дали да стоји поред мог кревета, поред узглавља, аларм није радио, устао сам притиснуо аларм поред врата који има сваки робијаш, тај аларм такође није радио. Сва срећа па сам, заслугом и господина Антонетија, изборио се за двоструку ћелију, две ћелије су повезане. Отишао сам у ту другу ћелију притиснуо аларм, и он је реаговао. Онај ко ми је искључио прва два аларма није се сетио овог трећег и дошла је стража. У 15 минута, између 5 и 30 и 5 и 45 имао сам четири електрошока, који су ме бацали по ћелији. Знате како изгледа тај електрошок? Као кад прелазите улицу на непрописном месту па вас удари трамвај у пуној брзини, и ви се само мало придигнете и удари вас други трамвај, и тако шест пута. Тако изгледају ти електрошокови. Последњи је био у 6 сати и 30 минута. Стража је позвала лекара који је дошао за 40 минута. Лекар, када је видео о чему се ради, звао је одмах хитну помоћ и одвезли су ме у Лајден. Ја сам помислио хоће ли ми неко веровати да сам те шокове имао из чиста мира. Долазим тамо, први кардиолог одмах то налази у меморији мог Ај-Си-Ди уређаја и изброји тачно шест. Долази после виша медицинска сестра која ујутру у 8 сати прегледа извештаје ваљда свих носилаца Ај-Си-Ди-ја, и каже – Ја сам то одмах видела и да вас нису довезли, ја бих одмах звала да вас довезу. Али сви се чуде како је то могуће. Како је могуће да је тај Ај-Си-Ди био неисправан, и морала је нова операција тога дана и нису у почетку имали места, па су планирали за понедељак и уторак, па да се не би поновили електрошокови, ипак су ме некако уденули у распоред и то обавили у петак. Много сам лекара питао да ли знају за још неки случај да је Ај-Си-Ди уређај полудео из чиста мира почео да производи електрошокове. Сви су ми одговорили да никад нису чули за то. Ово је неко произвео споља.

И ово је био покушај убиства. Никако другачије то не може да се објасни. То је толико о политичкој позадини овог процеса и намерама главних креатора. Главни креатори су замислили да ме убију заправо негде између завршне речи и саопштавања пресуде. Кад ће то бити и на који начин, видећемо. Овај покушај је био неуспешан, али не одустају они тако лако, поготову сада у време предизборне кампање када сви показатељи стављају до знања да рејтинг Српске радикалне странке нагло расте и да ће Српска радикална странка имати врло добре резултате на тим изборима 6. маја.

Да сад кренемо на оно што је тужилаштво изнело у својој завршној речи. Ја сам имао намеру да вама овде презентујем нека документа и неке књиге, чак и видео снимке, међутим од свега сам одустао, јер немам могућности да радим, немам никаквог помоћника, тако да ћу се у својој завршној речи концентрисати само на ономе што је рекло тужилаштво. Остало можда и није нарочито интересантно. Тужилац Маркузен почиње тезом да сам се тачно пре 20 година, 5. марта 1992. године, зарекао да је Српска радикална странка спремна да се свим средствима супротстави независности Босне и Херцеговине и да сам запретио, у случају проглашења независности, да ће потећи реке крви. И ово је сад за њега кључна теза, кључни аргумент, кључни доказ да сам ја просто желео ратне злочине, да сам их призивао и касније потпомагао, подстицао, или сам извршио. Па, како је било могуће отцепљење Босне и Херцеговине проглашњем независности без сагласности српског народа? И Босна и Херцеговина и Хрватска, и све федералне јединице бивше Југославије нису конституисане на демократски начин. Првобитна Југославија је била унитарна држава, јесте једним противуставним актом тадашња власт негде 1939. године, ваљда, договорила са Хрватима издвајање једног дела територије у такозвану хрватску аутономију која ће се звати Бановина Хрватска. То су урадили принц регент Павле Карађорђевић и председник његове владе Драгиша Цветковић у споразуму са хрватским предводником Влатком Мачеком. То је било потпуно противуставно и није никад прошло кроз парламент.

Дакле, та унитарна Југославија, вољом комуниста у току и након Другог светског рата, претвара се у Федерацију, и комунисти сасвим произвољно одређују федералне јединице, шест, измишљају нове нације, македонску, хајде, можемо рећи Македонци су веома слични нама Србима, веома блиски, али можда баш нису потпуно исто што и Срби, али измишљају црногорску нацију, па 20 година после рата, муслиманску нацију. Замислите, ви сада у Француској имате и поприличан број и Француза муслимана, када би они у једном тренутку рекли, е нисмо ми више Французи, сада смо ми посебна муслиманска нација, или у Италији то да се деси, или у Данској. То би вама било смешно, Југославији је било трагично. Хрватска федерална јединица је конституисана вољом комуниста, без икакве демократске процедуре, али су и комунисти дали гаранције да је та федерална јединица, како су они рекли, и држава хрватског народа и српског народа који живи у Хрватској. Јер када је такозвана војна граница под Аустро-Угарском 1881. године припојена Хрватској и Славонији, Срби су добили гаранцију да су конститутивни народ равноправан са Хрватима. Шта је то значило? Да Хрвати својом бројношћу никада не могу, по кључним статусним питањима, да надгласају Србе. Хрватска није могла да прогласи независност без сагласности политичких представника српског народа који у њој живи.

У Босни и Херцеговини је то још било јасније, у Босни и Херцеговини ниједан од тих конститутивних фактора није имао апсолутну већину, имали су Срби пре Другог светског рата док над њима није извршен геноцид, после Другог светског рата више нису имали. Босна и Херцеговина је конституисана као федерална јединица Срба, Хрвата и муслимана. И само њиховом сагласношћу могао је да се мења статус Босне и Херцеговине, што значи да нису могли Хрвати и муслимани да се договоре да прегласају Србе, а то се десило. И какав бисмо ми Срби били народ да се томе нисмо супротставили? А били смо довољно поштени да унапред кажемо: “Немате право да укинете Србима статус конститутивног народа. Ако то једнострано укинете, изазваћете рат. Изазваћете реке крви”. И десиле су се реке крви и то није зато што сам ја много видовит човек, то је свако нормалан свако озбиљан могао да предвиди. Ми Срби нећемо, ви хоћете да се отцепите, ми нећемо. И шта сад? Сад ћете ви нас да прегласате. Па, немате право да нас прегласате. Е, онда када је конституисана Босна и Херцеговина као федерална јединица добили смо гаранцију да нико никада не може да нас прегласа. Када је конституисана Хрватска као федерална јединица, добили смо гаранцију да нас Србе не може нико никад да прегласа у погледу државног статуса Хрватске. Сад то одједном не важи. Јер ће европска заједница, касније Европска унија рећи другачије, јер ће Американци рећи другачије. Јер ће онај међународни хохшаплер Бадинтер рећи другачије, и његова комисија. Е, па не може. Срби су морали томе да се супротставе, и када је било стани-пани, да се оружјем супротставе. И супротстављање је било успешно.

Супротстављајући се, Срби су створили Републику Српску Крајину и Републику Српску. Јер су рекли – ако ви хоћете да се отцепљујете, идите слободно, али без нас, без наших територија. Е сада, када избије рат, природна је појава да свако жели да заузме што већу површину територија. То се у сваком рату дешава. Ту се више не прави рачуница – е овде нас има 50 одсто, е овде нас има испод 50 одсто, него се ствар решава оружјем па оставља преговорима после рата хоће ли се нека корекција вршити. А онда су Американци одлучили да униште Републику Српску Крајину, да протерају српски народ из њених западних делова, то су све Американци урадили. Хрвати су ту били само извршиоци америчке воље. Америчка позната агенција Ај-Ем-Ар-Ај, јел’ сам добро рекао, која окупља пензионисане адмирале, генерале, више официре и која директно сарађује са америчким министарством одбране. Они су уништили прво српски систем веза, онеспособили српску авијацију, изазвали пометњу и није било тешко окупирати Републику Српску Крајину. А то не може бити трајна дуговечна окупација. Једног дана Република Српска Крајина ће поново бити слободна, а моја је улога да оставим аманет да она мора једног дана опет бити слободна.

У Босни и Херцеговини муслимани су свакако били главне жртве, и на време смо их упозоравали: Запад држи страну Хрватима, а вас ће само искористити као топовско месо против Срба. Међутим, муслимани су кренули у тај рат и тај рат је довео до многих жртава на све три стране, а вероватно највише међу муслиманима. То што је Босна и Херцеговина, како каже господин Маркузен, прогласила независност, то је било потпуно нелегално, и зато је моја претња била заправо упозорење. Нажалост, упозорење се обистинило, и у хрватској федералној јединици се упозорење обистинило.

Е сад, за кога је све то била језива стварност? Била је за многе обичне мале људе који су се затекли на тешким местима и страдали. Али, нисам ја крив што су они страдали зато што сам упозоравао – тећи ће реке крви, него онај ко је знао да ће да потеку реке крви, а ипак је кренуо у проглашење независности. А кад је угрожен један део српског народа, било који, сви ми остали Срби смо дужни да му помогнемо. Замислите, господине Антонети, да неко изненада угрози Французе у Квебеку – цела би се Француска дигла на ноге и не би то дозволила. Како ми Срби онда да дозволимо да неко угрози нашу браћу на подручју Хрватске или босанско-херцеговачке федералне јединице. Скрштених руку нисмо могли да останемо, морали смо да се боримо и да им помогнемо. Колико смо били успешни у тој борби, то је друго питање.

Е сад, још један проблем, који је овде веома важан. Ко је у том процесу распада Југославије први почео да убија и прогони? Чим је Туђман дошао на власт, његов режим је почео да прогони Србе, да их отпушта са посла, да их присиљава да потписују изјаве лојалности, да ваде такозвану домовницу (то је сасвим нови документ, који раније није постојао) и да их на друге начине понижава. Срби су већ 1990. године почели да беже са подручја хрватске федералне јединице, из већих хрватских градова попут Загреба и Вараждина и осталих, и из Сплита наравно. Прва убиства која су се десила била су извршена над Србима, и то над градским Србима који нису учествовали ни у каквом отпору, ни у каквој борби.

Друго, Туђман је одмах почео да враћа старе усташке симболе. О Туђману смо све знали: да је био Титов генерал, а да се после повезао са усташком емиграцијом, чак је за министра одбране Хрватске довео водећег усташког емигранта Гојка Шушка. Чули сте ваљда за Гојка Шушка – годинама је био водећи лидер усташке емиграције. Туђман се више пута експонирао лично и директно као обожавалац и следбеник Павелићевог наследника Макса Лубурића. Макс Лубурић је био главни усташки лидер након убиства Анте Павелића, а Анту Павелића је убио један српски четник у Аргентини, ранио га, па је после неколико месеци умро на лечењу у Шпанији. И сад тај Туђман, који се експонирао својим везама са усташком емиграцијом, својим везама са римокатоличком црквом, посебно са херцеговачким фратрима фрањевцима, чији је центар Широки Бријег у Босни и Херцеговини, главни центар усташког покрета кроз стотину година. У Хрватском сабору се појавио посланик који излази за говорницу, диже руку у знак фашистичког поздрава и узвикује “Про патрија”. Да ли је то онда повампирена усташка звер? Јесте. Ја сам био потпуно у праву када сам на то упозоравао, повампирила се усташка звер.

Онда ми тужилаштво замера што сам већину Хрвата поистоветио са усташама, са Туђмановим режимом и тако даље. Истина је, на првим изборима Туђман није добио подршку већине Хрвата, мислим свега 48 посто, али захваљујући изборном систему освојио је власт. Међутим, касније је уживао огромну подршку и помоћ скоро целог народа, док није обавио прљаве послове. Кад је обавио прљаве послове и кад су Американци и Европска унија гарантовали Хрватској да ће остати та жељена територијална целокупност, е онда се ствари окрећу против Туђмана. Туђман више није погодан. Компромитован је, треба га скинути, треба га најурити. Његова смрт је то све претекла. Долази до промена чак и у његовој партији, на чело долази Санадер који почиње детуђманизацију, али заглави после у корупционашким аферама.

Овај протеже француског шпијуна, Томислав Николић, дао је интервју почетком 2008. године сарајевском листу “Дан”, муслиманском листу, у коме је изјавио да хоће да буде српски Санадер. Мислио је да ја никада нећу видети те новине. А ја овде био на истом спрату са муслиманским генералом Расимом Делићем, били смо у коректним односима. Он је волео да чита књиге као и ја, па смо књиге размењивали, размењивали новине, и он ми је дао тај сарајевски муслимански лист у коме сам прочитао интервју Томислава Николића и тако дефинитивно разјаснио каква је његова политичка улога и за чије он интересе обавља прљаве послове.

____________
Извор: електронско издање „Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

Сабор "Косово и Метохија у Србији", субота 17.11.2012. у 11:55, Дом Синдиката у Београду


На основу ставова Покрета за Косово и Метохију у Србији, бројних невладиних организација и угледних појединаца, указала се потреба за одржавањем једног значајнијег скупа, који би представљао сабор свих завичајних клубова, удружења, покрета, невладиних организација и појединаца.
За ЦИЉ ОРГАНИЗАЦИЈЕ скупа, организатори наводе давање подршке Влади Републике Србије и ТЕМА МАНИФЕСТАЦИЈЕ је Космет у Србији, следствено Уставу. ВРЕМЕ ОДРЖАВАЊА је пет минута до подне, симболично 11:55, у суботу 17.11.2012., а МЕСТО: Дом синдиката Београд.

06.11.2012. ФБР уредник Биљана Диковић

Организатори Сабора „Косово и Метохија у Србији“ су:
Покрет за Косово и Метохију у Србији
Удружење жена са Косова и Метохије
Удружење киднапованих, протераних и несталих
Удружење грађана Косовска Митровица
Удружење грађана општине Обилић
Удружење грађана Урошевачког региона
Удружење „Гораждевац“ Београд (УГБ)
Завичајно удружење „Средачка Жупа“
Удружење грађана Стари Трг
Удружење грађана општине Исток
Београдски форум за свет равноправних
Завичајни клуб Пећанаца у Београду
Коло српских сестара Призрен
Коло српских сестара Приштина
Коло српских сестара Пећ
Књижевно друштво „Поета“
Покрет „Српска народна одбрана“ (СНО) у Отаџбини
Светска српска заједница Слободна Србија
Удружење Српских домаћина
Друштво Српско-Руског пријатељства
Центар за заштиту породица жртава рата на КиМ

ПРОГЛАС

Оцењујући да изражени притисци Брисела и Вашингтона, да се Србија одрекне свог Косова и Метохије, прелази границу издржљивости, која неосновано, неправедно, сурово и супротно међународном праву, крши права Србије, принуђени смо да и на овај начин подигнемо глас и упозоримо на последице.

Србија, више не прихвата политику притисака, уцена, кажњавања и спречавања да живи свој живот у својим границама, са својим народима.

Привржени идеалу слободе, надахнути косовским заветом, водећи рачуна о будућности потомства, али не заборављајући обавезу поштовања воље свих њених грађана, али и свих жртава тероризма и агресије, који су, жртвујући се, нама оставили аманет да чувамо Србију, а Косово и Метохију пре свега, као извориште и исходиште Српске свести, културе, постојања и вере.

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР САБОРА, у сагласности са свим патриотским снагама, удружењима грађана, политичким странкама, завичајним клубовима и родољубима

С А З И В А    С А Б О Р

„КОСОВО И МЕТОХИЈА У СРБИЈИ“

17.11.2012.  11,55 Дом синдиката Београд

ДОЂИТЕ ДА БУДЕМО ЈЕДНО СРЦЕ, ЈЕДНА ДУША, СА ЈЕДИНСТВЕНИМ ЖЕЉАМА И ПОРУКАМА ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДА НЕ ДОЗВОЛИ ОДВАЈАЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ВАН УСТАВНИХ ОКВИРА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, АЛИ И ВАН ВЕЋ УТВРЂЕНИХ ОКВИРА НАЈВИШЕ МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, КОЈА ЈЕ ПОТВРДИЛА ГРАНИЦЕ РЕЗОЛУЦИЈОМ 1244УН.

ДОЂИТЕ ДА СВОЈИМ ГЛАСОМ И СВОЈОМ ДЕКЛАРАЦИЈОМ ПОШАЉЕМО ПОРУКУ ДА СЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ НЕ МОЖЕ НИШТА ПРОМЕНИТИ БЕЗ САГЛАСНОСТИ НАРОДА СРБИЈЕ.

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР  С А Б О Р А  2012

// < ![CDATA[
//

Милиони генетски модификованих комараца пуштени у свет без процене ризика и без одговарајућег надзора!?!


У случају да нисте знали, генетски модификовани комарци су ослобођени небројено пута на планети Земљи, за сада на различитим локацијама: Кајманска острва, Малезија, Бразил. Ово значи да произвођач Oxitec може без контроле да пусти милионе инсеката у културе маслина, цитруса, купуса, парадајза и памука.

„Ако вам следећи извештај Testbiotech-а не изазове језу у кичми, не знам шта ће. Спреми се свете. Јер ништа неће бити исто као некада. Никада више. Јер не постоје доступне технике санација генетски направљених мутација а потом ослобођених у природу и пренетих хоризонталним трансфером гена.“

17.11.2012. за ФБР приредила уредник Биљана Диковић, преводилац: Љиљана Јовановић

Текст под насловом „Millions Of Genetically Modified Mosquitoes Released
Without Risk Assessment Or Oversight“ – „Милиони генетски модификованих комараца пуштено је у свет без процене ризика и надзора“ објавила је на сајту countercurrents.org Barbara H. Peterson 13. новембра 2012. године.

Већ је постало забрињавајуће понашање светски моћних компанија које у трци за још већим профитом више уопште не обраћају пажњу на живот природе и живот човека, једнако угрожавају оба, као да они живе на некој другој планети. То се већ може назвати и генетски модификованим биотехнолошким тероризмом, чије су последице и за онога ко тако терорише цели свет несагледиве и непредвидиве…
Питање је да ли овакве експерименте над природом и самим човеком може неко, или не може нико да заустави?
Добро је да постоје и светски познати научници који нису продали своје знање у овакве сврхе па су спремни да о томе говоре јавно и тако затраже и објашњења и бар прозову именом монструме који праве овакве експерименте… Прича која следи је резултат такве једне јавне конференције која је одржана по овом питању – генетски модификованих комараца…

Aedes aegypti mosquito

Пазите се људи на Земљи – генетски модификоване бубе су овде!
Уколико нисте до сада схватили наша технократија ради на генетском модификовању сваког живог бића на Земљи, без изузетка. Шта то значи за живот овде на Земљи? Да ли сте чули за израз „сендвич-супа“?

Дакле када ови „научни“ паметњаковићи заврше са нама, то је управо оно на шта ће живот да личи – на генетски супа-сендвич, направљен у лабораторији и оверен логотипом компаније који је уграђен у нашу ДНК.

„Ако вам следећи извештај Testbiotech-а не изазове језу у кичми, не знам шта ће. Спреми се свете. Јер ништа неће бити исто као некада. Никада више. Јер не постоје доступне технике санација генетски направљених мутација а потом ослобођених у природу и пренетих хоризонталним трансфером гена.

 

Регулацију ослобађања генетски модификованих инсеката у природу без контроле, а у зависности од интереса корпорација, коментарише др Хелен Волас, директор GeneWatch UK:

„Јавност ће бити шокирана сазнањем да ће ГМ инсекти моћи да буду пуштени у околину без одговарајућег надзора. Због тога се мора искључити сукоб интереса из процеса одлучивања о овоме, да би и јавност имала своју реч о тим плановима“. 

(London/ Munich Thursday 8th November 2012.)

Информација коју су објавиле групе које заступају јавни интерес, истичу да су одлуке о ГМ инсектима у Европи и у свету, базиране на интерсима  корпорација. У овој информацји је објашњено како се Енглеска биокомпанија Oxitec инфилтрирала у доношење одлука широм света.

То је успела тако што се повезала са мултинационалном компанијом Syngenta, произвођачем семена и пестицида. Oxitec је  већ навелико ослободио ГМ комарце,   на Кајманским острвима, у Малезији и Бразилу и планира даљу производњу  генетски модификованих инеската за пољопривредну производњу, и комерцијализацију у сарадњи са Syngenta-ом. Тако би дошло до ослобађања милиона ГМ инсеката у природу, у поља под пољопривредним културама, као што су маслине, парадајз, агруми, купус и памук. У будућности се практично сваки инсект може генетски модификовати.

The European Food Safety Authority (EFSA) је истакнута као пример како индустрија може да покаже свој  утицај. У EFSA-радној групи, која је основана да развије смернице за процену ризика од ГМ инсеката, постоји неколико случајева сукоба интереса, јер ту раде и стручњаци који су повезани са Oxitec-ом, и који су само делимично изјаснили о својим интересима у тој компанији.

Нацрт Упутства о проценама ризика од ГМ инсеката због тога има неколико мана:

* Не узима у обзир утицај ГМ инсеката на ланац исхране у природи.

* Oxitec је генетски модификовао инсекте да умиру у стадијуму ларве, али те ларве ће доспети у ланац исхране, у нпр. маслинама, купусу, парадаизу.

* Живи ГМ нсекти се могу транспотовати преко плодова на усеве у другим фармама и у другим земљама. EFSA је потпуно искључила разматрање ових веома важних питања из свог Нацрта смерница за контролу ГМ инсеката. Ни многа друга питања нису правилно разматрана.

На briefing конференцији се истиче проблем и са пројектима које финансира Светска Здравствена организација (World Health Organisation – WHO) – који омогућавају компанијама да заобиђу захтеве за праћење и информисање о стању  ГМ инсеката.
СЗО финансира пројекат под називом Mosqguide project који је требало да развије најбољу праксу у погледу инсеката, али је то помогло компанији да од Бразилских власти добије одобрење за пуштање 16 милиона ГМ инсеката пре него што је Нацрт прописа о ослобађању ГМ инсеката окончан и усвојен, без процене ризика.

 

Dr Helen Wallace, Director of GeneWatch UK каже:

„Јавност ће бити шокирана сазнањем да ће ГМ инсекти моћи да буду пуштени у околину без одговарајућег надзора. Због тога се мора спречити сукоб интереса из процеса одлучивања о  овоме, да би и јавност имала своју реч о тим плановима“.

Christoph Then, Executive Director, Testbiotech рекао је:

Процена ризика од ГМ животиња је у вези са многим областима о којима недостаје знања. Забринути смо да ће EFSA применити пристрасан и селективан Протокол за безбедност без класификовања потенцијалних опасности.

François Meienberg, Berne Declaration рекао је:

Компаније попут Syngenta и Oxitec морају да науче да негативни утицаји на животну средину и здравље произилазе као последица њихових лобистичких активности. Ове фирме морају да науче да се понашају одговорно, а то захтева хитну промену у њиховог начина  лобирања.

Nina Holland, Corporate Europe Observatory (CEO), рекла је:

Експертима из EFSA-радних група не би требало дозволити да имају било какав сукоб интереса са индустријом, а камоли везе са компанијама чије производе треба да процењују, у овом случају ГМ инсекте. Ово јасно показује да EFSA Правилник у делу о борби са конфликтом интереса има велике празнине. 

Tina Goethe, SwissAid, рекла је:

Развитак ГМ инсеката за пољопривреду подразумева несагледиве ризике по људско здравље и животну средину. Да би се помогло и разрешили проблеми пољопривреде у неразвијеним земљама не треба нам висока технологија која носи и технолошки ризик већ агро-еколошка решења. 

Извештај истиче и покушаје Oxitec да утиче на регулисање прописа широм света, а у које су укључени покушаји:

>> Покушај да се дефинише „биолошки заштита“инсеката (који су програмирани да угину у стадијуму ларве) као средство за заштиту, је покушај да се заобиђе захтев за процену ризика и консултације о одлукама да се ГМ инсекти ослободе у животну средину.

>> Покушај да се избегне било какво регулисање генетички модификованих пољопривредних штеточина на усевима који би завршили у ланцу исхране.

>> Избегавање било какве дискусије о томе како се ГМ инсекти могу понашати на месту, и да производи добијени уз  помоћ ГМ инсеката морају бити обележени.

>> Искључивање из дискусије много важних питања као што је процена ризика,  укључујући и могућност преживљавања ГМ инсеката и њихов утицај на животну средину и здравље, као и утицај промене популација ГМ комараца на људски имунитет и ширење болести.

>> Пропусти у праћењу прекограничних докумената и упозоравања  током извоза ГМ инсеката.

 >> Избегавање услова за добијање сагласности за експерименте који укључују врсте инсеката који могу да преносе болести.

>> Покушај да се избегне било каква одговорност ако нешто крене наопако.

>> Покушаји да се велике количине ГМ комараца пусте у природу пре него буду усвојени и готови – сви прописи и потребне смернице за то.

За даље информације користите контакте:

Helen Wallace, GeneWatch UK, Tel +44 (0)1298-24300 (office); +44 (0)7903-311584 (mobile),helen.wallace@genewatch.org

Christoph Then, Testbiotech, Tel + 49151 54638040, info@testbiotech.org

François Meienberg, Berne Declaration, Ph: +41 44 277 70 04, Email: food@evb.ch

Nina Holland, Corporate Europe Observatory (CEO), Tel: +32 2 8930930, Mobile: +31 (0) 6 302 85 042,nina@corporateeurope.org

Tina Goethe, SwissAid, Tel.: +41-(0)31-350 53 75, t.goethe@swissaid.ch

Nina Holland, Corporate Europe Observatory (CEO), Tel: +32 2 8930930, Mobile: +31 (0) 6 302 85 042,nina@corporateeurope.org

Tina Goethe, SwissAid, Tel.: +41-(0)31-350 53 75, t.goethe@swissaid.ch

Read the full report here:

Genetically modified insects: under whose control? GeneWatch UK, Testbiotech, SwissAid, Berne Declaration, Corporate Europe Observatory briefing. October 2012.http://www.testbiotech.de/node/729

Also Read

Can GM mosquitoes rid the world of a major killer? By Conl Urquhart, The Guardian

Source: http://www.countercurrents.org/peterson131112.htm

Алексић: Београд прихвата принципе хуманитарних интервенција НАТО пакта?


Процес приближавања Србије НАТО пакту одвија се на сличан начин као и фактичко признање Косова и Метохије које спроводи актуелна власт. Иза декларативног залагања за војну неутралност, повлаче се потези који Србију полако али сигурно увлаче у систем НАТО пакта. Тај процес је отишао толико далеко да је нова власт у Београду прихватила принципе на којима се заснивају „хуманитарне интервенције“ Северноатлантског савеза, од којих је прва и најпознатија агресија на СРЈ 1999. године!

17.11.2012. Фонд стратешке културе, пише: Борис Алексић

Билатерални споразуми са САД, изгласани 2009. године на предлог владајуће коалиције окупљене око ДС-а, који Пентагону дају право да слободно користи територију Србије, и даље су на снази. Нова влада их није отказала иако има ту могућност. Реч је о Споразуму између Владе Србије и Црне Горе и Владе САД о сарадњи у области спречавања ширења оружја за масовно уништавање и унапређивању одбрамбених и војних односа, Споразуму о снабдевању и узајамним услугама (USA – СРБ 01) и Споразуму између Владе Републике Србије и Владе САД о заштити статуса и приступу и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији тзв. Софа споразуму. Овим уговорима Србија је фактички постала логистичка база НАТО пакта, од које Вашингтон и Брисел очекују да пружи важан допринос у новом Походу на Исток.

Као да је историјско време враћено уназад, јер је некад Јосип Броз, који је поставио темеље за разбијање српских земаља унутар СФРЈ, 1954. године у Бледу, прихватио Балкански савез, којим је Југославију укључио у систем НАТО пакта, а Војсци САД дао могућност да користи њену територију. Тада је између Турске, Грчке и СФРЈ потписан „Уговор о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи“ којим је НАТО пакту дато овлашћење да војно интервенише на територијама ових земаља против СССР-а. Увод за овај договор била је иницијатива Лондона за координацију војних команди три балканске земље. Тито је све време, док је примењивао стратегију разбијања српског народа био веома заинтересован за НАТО планове о стварању европских заједница, а међу њима и европске одбрамбене заједнице, која на крају ипак није заживела јер је одлучено да се Северноатлантски савез као средство САД стара о њеној безбедности (и контроли).

И 2012. године, симболично, НАТО и ЕУ преко Бледског форума имају заједничке активности, где организују конференције са темом „Европа и преобликовани глобални поредак“.i На овим састанцима, које брижно бележи званични сајт НАТО, и на којима се налазе најразличитија оправдања за амерички планетарни хегемонизам, присуствују представници Европске банке за обнову и развој али и „високи представник ЕУ са Косова“ где је смештена база Бондстил, која по Дику Мартију далеко превазилази регионални значај.ii

Функционери НАТО пакта не крију намеру њихове организације да се задржи на територији Србије, јер она има стратешки значај за њих. Шеф Канцеларије НАТО у Србији, која и под напредњацима несметано делује, бригадни генерал Орнело Барон каже да је Србија важна за Балкан и Европу и да ће играти значајну улогу у Европи у блиској будућности.iii Барон напомиње да је положај Србије у средини између источне и западне цивилизације, као и да је Београд град бурне историје, који је био уништаван и грађен више од 40 пута, што показује да се налази на изузетно значајном геостратешком положају. Не знамо да ли је Барон овде рачунао и тзв. савезничка бомбардовања Београда у Другом светском рату која су за циљ имала цивилне мете, и НАТО агресију из 1999. године. „Ако повучете круг око Београда од 300 километара, видећете да сви главни путеви са Балкана стижу до Београда. На Балкану сви путеви воде кроз Београд“ објашњава НАТО генерал. На два сата вожње од Београда налази се већина балканских престоница док главни град Србије, истиче шеф НАТО канцеларије, повезује и две кључне поморске зоне на Балкану и налази се у центру три главна пловна тока на Полуострву. iv Барон се међутим прибојава „покушаја“ руских и кинеских инвестиција у Србији. Он истиче да је трговина из ЕУ ка Азији већа него ка САД и да је важно напоменути и да ти трговачки путеви пролазе кроз Београд. „Зато Русија и Кина покушавају да инвестирају у српске саобраћајне и комуникационе системе“.v Ови „покушаји“ очигледно брину НАТО пакт и јасно је због чега их он све ове године отежава, својим утицајем на власт у Београду. Генерал Барон објашњава и на који начин НАТО спроводи реформу српског сектора безбедности. „Реформе сектора одбране и безбедности главни су елементи сарадње Србије и НАТО. Заједничка Група за реформу одбране Србије и НАТО обезбеђује подршку српским властима за реформе и модернизацију оружаних снага, развој веза с НАТО путем Патрнерства за мир и саветовање о војним аспектима реформе сектора безбедности. Реформе у Србији подржане су серијом тренинга и вежби, чији је циљ изградња модерне, економски одрживе и демократски контролисане структуре одбране“ истиче Барон.vi НАТО генерал објашњава и коју ће улогу имати Србија у новој стретегији Северноатлантског пакта. „На самиту НАТО у Чикагу, маја 2012. године, лидери НАТО сложили су се да прихвате тзв. паметну одбрану како би развили неопходне способности за достизање циљева НАТО снаге 2020. … Када је реч о Србији, мислим да наше земље, партнери НАТО-а на Балкану, имају шансу да постану најуспешнији пример примене принципа паметне одбране.“vii

Али то није све. Пројекат „НАТО за будућност“ се примењује већ неко време у Србији на територији три града у јужној и источној Србији: Пироту, Врању и Лесковцу. Како се наводи у „Е-билтену НАТО“ овај пројекат се бави „проблемом недовољног разумевања и познавања тематике евроатлантских интеграција, од стране грађана, као и недовољним ангажовањем кључних актера заједнице у питањима која се доводе у везу са уласком Србије у НАТО, укључујући и оне аспекте који би настали као последица потенцијалног чланства Србије у НАТО Алијанси, као што су свеукупно побољшање демократских принципа заједнице и повећање економских перспектива Србије.“viii

НАТО све ове пројекте и стратегије реализује у држави у којој и поред свих манипулација прозападних медија, мање од 5 одсто грађана има позитвно мишљење о њему.ix

Нова власт у Београду не само да је прихватила све што је стара влада противуставно урадила по питању Косова и Метохије, већ је отишла и корак даље. Слично томе нове власти су прихватиле све што су чинили представници ДОС-а и ДС-а у процесу увлачења Србије у канџе НАТО пакта, али су и ту отишле даље. Недавно je Александaр Вучић показао вољу да прихвати НАТО принципе у оквиру “хуманитарних интервенција“. Министарство одбране је тако званичним актом подржало одржавања курса с циљем ширења знања у области примене хуманитарног права за период од 2012. до 2014. године, „који ће допринети изградњи капацитета Министарства одбране и Војске Србије“, а на којем ће предавачи бити представници НАТО пакта.x

Како НАТО пакт тумачи хуманитарно право, осетили смо на својој кожи 1999. године. Као последица такве интерпретације извршена је НАТО агресија. О њој данас сведочи и споменик побијеној деци који данас стоји оштећен у београдском Ташмајданском парку, без воље актуелне власти да га поправи.

Северноатлантски савез сматра да међународно хуманитарно право пружа могућности за вођење агресивног рата тј. тзв. хуманитарних интервенција. НАТО пакт је усвојио закључке на основу којих је одобрио „хуманитарне интервенције“ широм света, док су лидер НАТО тела „Групе мудрих људи“ Мадлен Олбрајт и бивши министар одбране САД Вилијам Коен коаутори дела у којем се образлаже и оправдава ова стратегија.xi Обоје су били ватрени заговорници и извршиоци кривичног дела агресије на СРЈ.

Док пријатељи Србије у Чешкој, подносе кривичну пријаву против Мадлен Олбрајт јер је изговоривши речи: „одвратни Срби“ ширила националну и верску мржњуxii, министарство одбране усваја њена тумачења хуманитарног права.

Највиши представници републичке владе јавно говоре како имају најбоље односе са онима који Србији отимају Косово и Метохију и потчињавају је НАТО пакту. Вучићеве изјаве да поштује Вашингтон и Берлин, и да је са њима у сталној вези,xiii суштински су сигнал претварања Београда у сателит Северноатлантског савеза. Међутим историја нас учи да српски народ један такав процес неће мирно посматрати.

i http://www.nato.hr/bled-forum-o-preoblikovanom-globalnom-poretku

ii Исто.

iii http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=08&dd=27&nav_category=11&nav_id=638057

iv Исто.

v Исто.

vi Тромесечник Центра за евроатлантске студије – Нови век, 1. август 2012. године.

vii Исто.

viii http://www.pirgos.rs/Download/E-BILTEN%20NATO%20srb.pdf

ix http://www.b92.net/info/izbori2012/vesti.php?yyyy=2012&mm=04&dd=19&nav_id=602064x

Click to access NATO_CPE__Newsletter_October12.pdf

xi http://www.usip.org/programs/initiatives/genocide-prevention-task-force

xii rts.rs

xiii http://www.dnevnik.rs/politika/pokazacu-da-se-ne-isplati-krasti

//

Руски медији: Хашки суд легализовао убијање Срба!


„Србе је дозвољено убијати“, „Хашки суд је опростио геноцид“, „Најмрачнији дан у историји правосуђа“ – само су неки од наслова на сајтовима руских медија.

16.11.2012. НСПМ

На сајту „Правда.ру“ оцењује се да се из одлуке Жалбеног већа Хашког трибунала да ослободи хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача може закључити да је дозвољено убијати Србе, ако је то целисходно и наводи да ће данашњи дан остати један од најмрачнијих дана у историји свјетског правосуђа.

„Србе је дозвољено убијати. Ову једноставну формулу, извучену из арсенала нацистичке Немачке и њених савезника у лику хрватских усташа, сада је усвојио Хашки трибунал. Испада да је ово Нирнбершки процес, али изврнут“, оцјењује се у тексту.

У тексту се подсјећа да је вијеће ослободило двојицу хрватских генерала, који су раније били осуђени на дуготрајне казне затвора за масовна убиства и депортације Срба.

Интересантно је, наводи се у тексту на сајту „Правда.ру“, да сада испада да је „Хрватску требало примити у ЕУ много раније, јер Готовина није злочинац, него херој“.

У тексту се оцјењује да је ослобађање хрватских генерала постало „логична ствар“ у деловању Хашког трибунала, који је склон демонизацији Срба и ослобађању њихових убица.

Подсећа се да је 2008. године овај суд ослободило сребреничког команданта Насера Орића, који је спалио неколико десетина српских села око Сребренице, као и да ниједан од лидера босанских муслимана није сео на осуђеничку клупу, као ни хрватске вође 90-их, међу којима и Фрањо Туђман.

„А шта је са Србима? Њима се суди у пуном капацитету“, закључује се у тексту на сајту „Правда.ру“.

На сајту „Газета.ру“ под насловом „Хашки суд опростио геноцид“ оцењује се да се уочи уласка Хрватске у ЕУ оваква одлука Хашког суда може оцијенити као позив Запада балканским државама да почну да граде међусобне односе „од нуле“, али је као жртва тог политичког геста испала Србија.

Сарадник руског Института за словенске студије Петар Искендеров је оцијенио да је сада отпала потреба било каквог притиска на Хрватску уочи њеног уласка у ЕУ.

„Ослобађање Готовине је својевстан политички гест према Хрватској и другим балканским државама, искључујући Србију. Запад и ЕУ намјеравају да опросте све гријехе из прошлости и предлажу изградњу односа са Балакном и другим земљама источне Европе `од нуле`“, оцијенио је Искендеров.

Би-Би-Си на руском језику истиче да су у Хагу ослобођени хрватски генерали и да је ово након готово 20 година постојања овог суда најоштрија ревизија првостепене пресуде.

Подсјећа се да је првостепеном пресудом за убиства, репресије и уништавање српске имовине, Готовина осуђен на 24, а Маркач на 18 година затвора, али да је данас суд оцијенио да то генерали нису радили смишљено.

Напомиње се да су генерали били оптужени за злочине почињене за вријеме једног од највећих етничких чишћења у балканским ратовима, када је 1995. године у току хрватске акције „Олуја“ убијено најмање 1500 Срба, а протјерано више од 200.000.

Новинска агенција ИТАР ТАСС оцјењује да Жалбено вијеће није нашло доказе да су хрватски генерали били чланови удруженог злочиначког подухвата против цивила Српске Крајине, као што је закључено у првостепеној пресуди.

(РТРС)

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:
РЕАГОВАЊА: У ХАГУ СИ НЕВИН ДОК СЕ НЕ УТВРДИ ДА СИ СРБИН! (видео-пресуда)

СКАНДАЛ! ХАШКИ ТРИБУНАЛ ОСЛОБОДИО РАТНЕ ЗЛОЧИНЦЕ ГОТОВИНУ И МАРКАЧА!

//