Category: Вести
Опсадно стање у Београду, Дачић забранио "Параду"
ИЗВОР: ПРАВДА, ФБР, ТАНЈУГ
ПРАВДА:
„Из извора блиских Влади Србије сазнајемо да је Премијер Србије и министар полиције Ивица Дачић званично забранио одржавање Параде поноса.
СКУПШТИНА
Наиме, у последњих неколико дана у српским медијима се о томе доста говорило, о чему је Правда 27. септембра писала у чланку „ПРАВДА САЗНАЈЕ: Дачић забрањује Параду, поједини учесници Прајда одустају од шетње!“, а данас је та одлука и званично потврђена. Парада поноса била је заказана за суботу, 6. октобар.
Дачић је рекао да је таква одлука донета јер постоје најава озбиљнијег угрожавања реда и мира и безбедности грађана грађана.
„У овом тренутку сматрамо да је Србији најмање потребно да дође до сукоба и жртава и да су се зато стекли услови да се забране сви скупови заказани за 6. октобар, укључујући и шетњу у оквиру ‘Параде поноса’“, истакао је Дачић у изјави достављеној Танјугу.
„Ова одлука није усмерена против права било кога. Ова одлука је решење да заштити безбедност грађана Београда и да спречи све евентуалне сукобе и конфликте и избијање разних немира који могу да угрозе и дипломатско-конзуларна представништва страних држава и наравно да заштити, пре свега, животе грађана и припадника МУП“, поручио је Дачић.
Он је навео да ће сходно томе бити обезбеђена и вечерашња изложба „Ecce Homo“, која је, како је оценио, изазвала „велико узнемирење јавности, јер је реч о провокативном контексту у којем се спомиње Исус Христ“.
Зато ће, додао је, изложбу обезбеђивати 2.000 полицајаца.
Око Павиљона Вељковић („Центар за културну деконтаминацију“ у који је могуће ући искључиво уз дозволу директорке центра Борке Павићевић) у Бирчаниновој и улици Краља Милутина распоређене су јаке снаге специјалаца, припадника јединице Кобре, а није тешко приметити велики број полицајаца у цивилу. У Немањиној улици већ су припремљене металне ограде где се очекује долазак великог броја противника изложбе.Редакцији Правде јавила се читатељка из центра града која живи у непосредној близини америчке амбасаде према чијим је речима, испред овог објекта стациониран велики број припадника Жандармерије.
– Око 15 часова изашла сам са унуком у парк који је на почетку Бирчанинове улице у коме су стационирани припадници полиције где ми је један од њих рекао да је боље да са дететом одем кући и да се до краја дана не крећем градом јер с очекују нереди – рекла је наша читатељка.
У тренутку док ово пишемо, велики број полицијских аутобуса се распоредјује испред Народне скупштине и Скупштине града.
70 одсто грађана Србије апсолутно против одржавања Параде поноса
Директор агенције за истраживање јавног мнења Фактор плус Владимир Пејић изјавио је данас да се 70 одсто грађана Србије апсолутно против одржавања Параде поноса, 17 одсто сматра да би је требало одржати ако постоје безбедносни услови, док осам одсто грађана сматра да би ту манифестацију требало одржати по сваку цену.
Истраживање је спроведено крајем септембра на узорку од 1.200 испитаника старијих од 18 година, на територији Србије без Косова.
У току дана ћемо вас редовно извештавати о дешавањима на београдским улицама…
16.00 Полицијска возила под ротационим светлима напустила је плато испред Скупштине град и упутиле се према Центру за културну деконтаминацију у Бирчаниновој улици…
Због могуђих нереда и данашњег отварања контроверзене изложбе „Ecce Homo“ у Београду је већ од дванаест часова примећено изузетно велико присуство припадника полиције и службених полицијских возила, да би се из часа у час тај број повећавао.
+++++++++++++++
17:45 ФБР
извор: ФБ
ТАНЈУГ:
Изложбу „Ече Хомо“ чува 2.000 полицајаца
БЕОГРАД – Полиција је око 16.30 часова затворила за саобраћај неколико улица у близини Центра за културну деконтаминацију у центру Београда, у којем ће вечерас бити отворена изложба ФотограФија чију су забрану због садржаја којима се вређају верска осећања затражили патријарх Иринеј и десничарски покрет „Двери“.
ФОТО: ТАНЈУГ
Неколико улица је из безбедносних разлога запречено челичним решеткама, а кварт обезбеђује више стотина полицајаца опремљених за разбијање демонстрација.
Изложба ФотограФија шведске уметнице Елизабет Олсон Валин, названа „Ече хомо“ организована је у оквиру „Недеље поноса“, маниФестације којом припадници ЛГБT популације настоје да скрену пажњу на угроженост њихових права.
Осим покрета „Двери“, који је најавио да ће у близини простора где се изложба одржава поставити штандове како би указао на увредљивост и провокативност изложених ФотограФија, противљње том догађају данас је изразила и Српска православна црква, а патријарх Иринеј је рекао да је то „дубоковређајућа изложба“ коју пропагирају хомосексуалци, организатори геј-параде.
*************************
03.10.2012 18:40 ТАНЈУГ
Двери: Пријаве против организатора Прајда и Дачића
БЕОГРАД – Члан руководства „Двери“ Владан Глишић изјавио је вечерас да ће та организација поднети кривичне пријаве против чланова Организационог одбора Параде поноса и да разматра и подношење пријаве против премијера и министра полиције Ивице Дачића због одржавања изложбе ФотограФија шведске уметнице Елизабет Олсон Валин „Ecce homo“ коју је тај покрет оценио скарадном и антихришћанском.
„Против организационог одобра односно Горана Милетића и осталих из организационог одбора покренућемо кривичне пријаве, као и против директорке Центра за културуну деконтаминацију Борке Павићевић, где се одржава изложба“, рекао је Глишић новинарима у у близини тог центра који је окружен кордонима полиције.
Он је нагласио да ће сви бити процесуирани када Двери дођу на власт. Двери, како је додао, разматрају и подизање кривичних пријава и против оних који су као службена лица омогућили, користећи службени положај, да се „овако нешто учини“.
„Процењујемо да ли ће против министра (Ивице) Дачића поднети кривичну пријаву и њега процесуирати кад дођемо на власт“, казао је Гашић.
Представник „Двери“ Бошко Обрадовић је поздравио одлуку државе да забрани Параду поноса и рекао да је држава тиме показала свест против идеологије хомосекуализма.
„Недопустиво је да се цео државни апарат ангажује да се одржи скарадна и антихришћанска изложба“, казао је он.
Дверима је, како су пренели новинарима лидери те организације, полиција забранила да поставе штандове и деле материјал. Полиција је, како су рекли, пустила само делегацију тог покрета да се окупи на углу Светоизара Марковића и Бирчанинове, али не и остале чланове који је требало да „спроведу своју акцију“.
***********************
ФБ ПРОФИЛ Ljuba Simic
Нека нам ово буде опомена – читавом народу!
Оваква изложба под окваквим околностима и оволиким обезбеђењем се никад није одржала. Неки од наших су чак могли да уђу у затворени део улице где се налази тај Центар за деконтаминацију, али нису могли да уђу на саму изложбу.
Момак из Телеграфа који је био унутра ми је рекао да су „избацили неке слике али да нису биле ексциплитне. Али да је овако несто јако јадно и срамотно“. Видно намргођен, јер му је мука што је морао да иде послом тамо.
Људи су се углавном ишчуђавали шта је држава у стању да дозволи ко зна чега ради!
ФОТО: ФБ профил Ljuba Simic
Био сам у групи где су били Глишић и Бошко Обрадовић, и Мила Алечковић који су давали интервју различитим медијским кућама.
Многим који су исли по групама нису дозволили да се приближе чак ни где смо ми били на 100-200 м од самог културног центра где се изложба одржавала.
Тако су и горе поменути дверјани успели једино појединачно да се провуку од њих стотину који су кренули -групно.
Међу познатима је био брат Дејан Томашевић (кошаркаш),који је дошао као човек и верник не заступајући било коју организацију.
Ово је слика где смо ми били. Таквих групација је било са свих страна, којима није омогућен приступ. Да дверјанима је било онемогућено да ставе штанд да деле летке. Изложба је на крају била одржана затвореног типа..где нису пуштали оне који нису чланови педерске организације. Наташа Кандић је наравно била, а Борка Павићевић је отворила ту сатанистичку изложбу.
Надам се да ће се овде завршити ти њихови јавни наступи, како је власт и обећала!
Нека нам ово буде опомена – читавом народу!
**************
Обезбеђење изложбе „Ecce Homo“ повредило Срђу Трифковића
ИЗВОР: ПРАВДА
БЕОГРАД – Новинар америчког листа „Chronicles“ Срђа Трифковић, грубо је нападнут вечерас око 19. 30 часова током изложбе „Ecce Homo“ кад је покушао да фотографише новинарку која се представила као репортер „East Europe Monitoring“, медијске куће из Берлина.
Новинарка, која није хтела да се представи, питала је Трифковића о његовим утисцима о изложби коју је обезбеђивало 2.000 полицајаца, након чега је он узвратио контрапитањем: „Шта она мисли, какав би био исход ситуације да је у Новом Пазару, Тирани или Сарајеву Мухамед приказан попут Христа у штиклама и са хомосексуалним симболима“.
Како новинарка није желела да се бави том темом и да одговори да ли је ту послата да направи једностран извештај из кога се не би видело да је изложба претрпела пораз и била игнорисана, Трифковић је рекао да сумња у њене добре намере и да се боји да ће његове речи бити погрешно пренесене. Због тога је рекао да мора да је фотографише како би се заштитио од могућих злоупотреба. У том тренутку, групи у којој су се осим Трифковића налазили претставници српске дијаспоре, Станислав Гашпаровски из Лондона, канадски новинар Џон Боснић – повратник у Србију и новинар Драган Башовић, пришла је млађа женска особа и упозорила да фотографисање није дозвољено. Трифковић је на то узвратио да је скоро петоминутни разговор већ снимљен и с обзиром на то да основано сумња у могућност злоупотребе интервјуа, има право да прибави материјални доказ о томе ко га интервјуише.
Сасвим изненада Трифковићу и Башовићу приватно обезбеђење, ангажовано специјално за ову прилику, прилази и заврнутих руку их одводи до излаза из дворишта Павиљона Вељковић, при чему је у једном моменту Трифковић оборен на калдрму дворишта уз покушај одузимања фотоапарата вредног 2.000 долара. Том приликом фотапарат је уништен, а Трифковић је задобио лакшу повреду леве руке.
На Трифковићев захтев да се изврши увиђај и направи записник о инциденту представник полиције му је рекао да може да поднесе кривичну пријаву против организатора.
Испред капије Павиљона Вељковић, потом се појавило неколико особа из организације изложбе „Ecce Homo“ добацујући Трифковићу и Башовићу да су они свесно изазвали инцидент.
Срђа Трифковић је у изјави за Правду најавио подношење кривичне пријаве против Н.Н. особе из обезбеђења.
Трифковић је у току ноћи извадио лекарско уверење, а у току сутрашњег дана ће прибавити доказ о оштећењу своје приватне имовине.
Станислав Гашпаровски је у изјави Правди нагласио да се током разговора, који је са организаторима Изложбе водио након удаљавања Трифковића и Башовића, уверио да је Трифковићев идентитет врло добро познат младој женској особи која се умешала у разговор између Трифковића и новинарке која га је интервјуисала.
Редакција Правде није успела да пронађе више података о медијској кући из Берлина, коју је навела новинарка са почетка текста.
СНП НАШИ: Представљен Предлог закона о забрани геј прајд пропаганде на територији Републике Србије
Српски народни покрет НАШИ обавештава јавност да је на конференцији за медије под називом „Стоп духовном и моралном терору“ у Београду представљен Предлог закона о забрани геј прајд пропаганде на територији Републике Србије.
03.10.2012. ФБР Ивановић Иван
Овај закон дефинише општу забрану било ког вида или облика геј прајд пропаганде на територији Републике Србије, забрану свих геј прајд обележја укључујући и заставу дугиних боја, посебно штити малолетнике, односно, децу од геј прајд пропаганде и забрањује називање јавног изражавања моралних и верских начела хомофобијом.
Закон штити уставно право на јавни морал и сексуалност као приватну ствар, установљава Повереника за заштиту друштва од геј прајд пропаганде, установљава 16 нових кривичних дела и 2 кривична прекршаја, уређује право слободе медија у заштити друштва од геј прајд пропаганде штитећи њихов интегритет и слободу, штити право српског говора и језика у односу на пропагандни еуфемизам „геј“, спречава манипулацију људским правима и статусом оних који се исповедају као сексуално специфични у сврху геј прајд пропаганде и забрањује увреду било кога речју „хомофоб“, као и узнемиравање других испољавањем хомосексуалних склоности као неморалног и друштвено неприхватљивог акта.
„Закон о забрани геј прајд пропаганде има недвосмислено и чврсто утемељење у Уставу и суштински је потребан за очување нормалног друштва, а уверен сам да ће држава схватити да мора да поштује Устав, али и да никоме ко има и воли своју децу и породицу на првом месту, неће пасти на памет да се противи доношењу овог закона нити да ће успети у томе. Овај закон је неопходан за развој слободног и моралног друштва, не угрожава било кога, а пружа ефикасну заштиту од монструозне и противуставне геј прајд пропаганде и константног политичког насиља које се спроводи над грађанима и српским народом.“ – рекао је Иван Ивановић, председник СНП НАШИ, у обраћању новинарима на конференцији у Прес центру УНС-а.
Ивановић је најавио велику акцију „Тражи се нормалан посланик!“ којом ће се СНП НАШИ обратити политичким странкама и народним посланицима са отвореним јавним позивом да искористе своје право и овај Предлог закона подхитно предложе за усвајање у Народној скупштини Републике Србије.
На конференцији за медије „Стоп духовном и моралном терору“, која је одржана данас у Београду, говорили су Иван Ивановић, Младен Обрадовић, Стефан Стаменковски, Станислав Гашпаровски и Срђа Трифковић.
Информативна служба СНП НАШИ
Кратка веза: http://nasisrbija.org/?p=9175
Новинар.де: Крушевачки инквизитор за два месеца протерао два игумана
Како новинар.де сазанаје у манастиру Лепенац (Крушевачка епархија) је поново истеран настојатељ манастира, отац Дојчило. У јулу ове године је у ситне сате из истог манaстира протеран тадашњи настојатељ отац Василије и на његово место постављен отац Дојчило.
извор текст и фото – новинар.де, 02.10.2012
***
По Православљу… ударам! Ја, Давид екумeнистички…!
(foto-novinar.de)
03.август 2012
Епархија Крушевачка, манастир Лепенац, детаљнија информација: пре пар дана у 22 часа су откључали и ушли манастир Лепенац епископ Давид, један ђакон, неколико свештеника и два полицајца, укупно њих око 15 са решењем за оца Василија да напусти манастир и епархију. Отац Василије у тренутку њиховог упада у манастир није био ту већ у оближњем селу. Када је дошао морао је да се одмах спакује и напусти манастир. Епископ са екипом је сво то време био у манастиру и чекао да се отац Василије спакује и оде, што је он и учинио око један сат после поноћи. Отац Василије се тренутно налази у Лозници код Чачка. (Извор: Срби на Окуп)
***
ЛЕПЕНИЧКА НОЋ ОЦА ВАСИЛИЈА
14.08.2012. ФБР аутор Биљана Диковић
“А ништа није скривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати. Зато оно што у мраку рекосте чуће се на виделу: и што на ухо шаптасте у одајама, проповедаће се на крововима.” (од Луке 63 гл. 2 ст.)
На дан 30/17. увече у 22 часа уочи празника Деспота Стефана ктитора ман. Лепенца у манастир упадају јуришници Давидови. Пошто у манастиру не затичу никога они сами отварају конак специјалним кључевима, узимају кључ од цркве и отварају је. После тога долази настојатељ манастира јеромонах Василије и затиче их у манастиру. На питање ко је отворио конак и цркву не добија одговор. Разлог таквог упада у манастир епископа крушевачког је разрешење настојатеља манастира Лепенца о.Василија који “њему није послушан, његовој екуменској и папској подобности”.
И замена настојатеља се врши ноћу: прочитавши њихове срамне одлуке о замени настојатељу о.Василију, који је 14 година водио овај манастир, и верно служио Богу и народу – “За наследника манастира изабирају Николаја, монаха стрмачког, који се лажно представља мирским именом Небојша, а то потврђује о.Давид. Постављањем ожењеног монаха који живи са женом и с њом има дете у безаконој вези представља сраман чин незапамћен у историји цркве Христове. Ово је дело, које има за циљ увођење безакоња прикривено епископским благословом. Овим чином руши се црква Христова, уводе се саблазни и безакоње, а тиме разоткривају своје екуменске бриге о свим црквама Божијим, рушећи праву веру.”
Живећи помрачени грехом они својим деловањем ноћним сакривају праве намере – рушење цркве… постају грабеж, вуци у овчијим кожама и лажни пастири. Њихово главно оружје је лаж. Зато је међу њима јеретицима (види се по сталним деловањима) такмичење ко ће оригиналније и веће безакоње извршити, а истину погазити. Њихово је напредовање као у паклу. Тиме доказују коме служе и коме верују.
Тренутна брига им је довођење папе у Србију, па у том смислу: “Ми смо решили да све режемо” – рече еп. Давид… Рокови се приближили, па пожурили да изврше издају ревнујући у том смеру.
А на том екуменском путу – сметају они монаси који храбро сведоче проповедајући веру своју Свету. Па су чврсто решили да их уклоне из манастира, да их попљују и тако оклеветане гоне. Заборавише речи Господње: “Блажени изгнани правде ради, јер је њихово царство небеско.”
Преумили су ти екуменисти, жао ми их је, да су они мали богови или неке мале папе, па утонули у свејерес – називају себе црквом!
Настојатеља манастира Лепенца, часног јеромонаха о.Василија заменили су јер са њима не саслужује, “не иде на њихове прославе”, не трчкара за њима. Упали у свејерес и друге увлаче у њу… терајући их на слепу послушност притисцима и уценама.
Они – који су непослушни Саборима СПЦ и уносе немир, поделе, раздор – траже послушност дрско прогонећи непослушне њима: оне који храбро исповедају веру Свету, оне који се не боје никаквих екуменских незаконитих одлука, оне који стоје на темељима вере Светих отаца не померајући границе које они утврдише…
Због овога је храброст и узвишено дело данас непослушан непослушнима бити, а Богу бити покоран и Светој цркви.
Нека благи Бог данас сачува сваку благочестиву душу од лажних пастира, да би свако добио праведну плату од Спаситеља нашег, коме нека је част и слава у све векове векова. АМИН
14.08.2012. ФБР аутор Биљана Диковић
извор: ФБ Репортер
***
02.октобар. 2012
У крушевачкој епархији се протерује други по реду игуман за непуна два месеца…овог пута Дојчило…народ се окупио код манастира и брани свога игумана…прво је отеран Василије а доведен Дојчило, а сад им и он смета…све лепо од лепшег… (извор Фејсбук)
***
Писмо о догађајима у крушевачкој епархији
КАКО ВЛАДИКА ДАВИД СИСТЕМАТСКИ КВАРИ ВЕРУ И РУШИ ПОРЕДАК У ЕПАРХИЈИ КРУШЕВАЧКОЈ
Борба за веру; 30, септембар 2012
***
Хвала моме суграђанину на писму које је послао, јер да није било његовог можда не би било ни овог мог писма, али ме је управо његова незлобива наивност натерала да седнем и ја, да нажврљам коју. Можда оваква писма успеју да пробуде народну свест, да смо у преднестајајућој фази, као народ.
Кроз целу нашу крштену историју смо се од свих спољашњих налета бранили крепећи се Црквом нашом Православном, Србском, како рече свети Јустин Ћелијски, нашом ”Богочовечанском радионицом”. Изнедрила нам је та радионица Духа Светог Који од Оца исходи, многе наше Свете Србе, који не беше ни близу савршених, али никоме од њих не сметаше ни народ, ни манастири, ни монаштво, ни Свети Сава, нити било ко од Светих пре њих. Изнедрила су нам времена и неке друге Србе, који можда беху наши по крви али по духу, врло страни. Неко је о томе направио озбиљну историјску анализу и бацио шаку отрова у извор на ком смо се до тад крепили.
Ја нећу сада да почињем истрагу о убацивању младих несрба и несоја од стране комуниста на Богословски факултет ради подривања СПЦ, свако може да се преобрати и дела су та, по чему нам је човекољубиво саветовано да их препознајемо. И управо та дела ми говоре да су на тим местима у СПЦ, неки нама страни и врло супротстављени типови.
Прошло је година од како нам је у госте стигао владика Давид, више је него очигледно да је свако даље снебивање да се владика прозове – прећуткивање еутаназије србског православног монаштва у епархији крушевачкој а тиме и народа, јер монаштво је ПРВА БОРБЕНА ЛИНИЈА са грехом, смрћу и ђаволом.
Овако: Љубостиња, Лепенац, Плеш и Наупаре су једини манастири у Епархији Крушевачкој где се служи Православна Литургија. Свуда остало су хокус – покус ритуали, кардинала и бискупа у Православним одеждама. То и само то, је разлог притиска владике и његових ‘скојеваца’ на монаштво тих манастира. Наравно да не треба занемарити ни ”ратни плен” на који кидишу, а у виду имовине поменутих манастира.
1) Љубостиња је по светињи и по економским капацитетима прва на тапету. На све начине покушававају да убрзају упокојење старог монаштва, пре свега игуманије Христине, како је зову ”те старе бабетине” и у манастир убутају кћер Драгија Вешковца старешине цркве Лазарице у Крушевцу. Он је иначе будући намесник града Крушевца, јер је досадашњи намесник после 30 година и пред пензију затражио канонски отпуст. Владика се по епархији прсио како ”неће да му се у Љубостињи скупља Артемијевштина и Дионисијевштина” (срцу му је ближа Хочеварштина, Иринијевштине и Атанасијевштина) и након немилих догађаја у Љубостињи, затражио од трстеничког намесника да му се ДОСТАВЕ АДРЕСЕ И БР. ТЕЛЕФОНА ОД ЉУДИ КОЈИ СУ УЧЕСТВОВАЛИ У ИНЦИДЕНТУ НА ЛИТУРГИЈИ! Свака сличност са комунистичким методама је случајна.
Пада ли му на памет да и међу том полицијом има верујућих душа? Пада ли му на памет какве тиме методе саветује народу? Владика и његова свита од тада нису престајали са притисцима разних врста на Љубостињско сестринство. Тамо нема монахиње а да се није савила ко срп до земље од старости и болести, а владика им пре пар дана шаље трочлану (и тројке су случајност!) финансијску инспекцију да им преврће папире. Шта ће њима паре кад су једном ногом у гробу? Шта да утаје? Паре за лекове? Је л’ они, Владико, живе у станчини у центру Крушевца или ти? Је л’ ти не стиже довољно пара за кирију? Је л’ ти мањка пара за крканлуке кад ти дође визита из централе? Лоше ти вино и ракија?
2) Лепенац и отац Василије су били једно од упоришта право верујућег народа из околине Крушевца, где се могло чути комунизмом не затровано Православље, а посебно села Дворане, чији су становници одбили да примају КШ свештенике и написали једно писмо и владики и патријарху о својим разлозима. Разлог плус је већа количина новца коју је за изградњу цркве у Дворанама од њих узео њихов свештеник и направио се луд. Наравно, Владика га је узео у заштиту, а од новца и цркве ни трага. Занимљиви „апостолски методи“.
3) Плеш је најзабаченији и њему ће бити још лакше ”братски” упасти преко ограде у сред ноћи као у Лепенцу и у скојевско – комесарском духу полупати иконе. Чуди ме да и зидове нису прекречили. Коре ли ти савест, Владико, ти Светитељи са тих икона? Или је и савест ”превазиђена” ствар затуцаног народа?
4) Наупаре је манастир који је Давида првобитно угостио када је дошао на место владике. То је такође женски манастир са старим монаштвом које се изломило живо не би ли га угостили како најбоље знају. Но, изгледа нису успеле да достигну београдски, француски, амерички, хрватски ниво на који је Давид навикао. Владика је отишао из тог манастира још прошле зиме, без најаве, демонстративно, без поздрава, без довиђења. Тако се не одлази из куће која те хлебом хранила!
Наравно, отишао је У ИЗНАЈМЉЕНИ СТАН У ЦЕНТРУ – ЦЕНТРА КРУШЕВЦА; погађате – плаћан новцем од разреза. ”Сајбер духовништво”… ‘добро јутро комшија, добро јутро Преосвећени, да немате литар уља, жена ми нешто спрема, па јој зафалило?… Извините ако смо синоћ били мало бучни.
Наравно да својим одласком није заборавио и преко 1.800 хектара шуме која припада манастиру Наупере. Игуман Дамаскин, који је чува скоро 40 година, је на све начине заобилажен у покушајима да се та шума уновчи. Давнашњи један игуман манастира Наупаре је УБИЈЕН У ПОТОКУ ОД СТРАНЕ КОМУНИСТА ДА БИ СЕ ТА ШУМА ОДУЗЕЛА, ЈЕР НИСУ МОГЛИ ЗАКОНСКИ НИКАКО ДА ЈЕ УЗМУ!!! И након враћања шуме манастиру, од неких других комуниста, сада се истим закулисаним методама шума ”уступа на кол’ко се договоримо”. Владика шуму БЕЗ ИКАКВИХ КОНСУЛТАЦИЈА (има он уосталом Буловића и Јефтића за залеђину, што би па он некога консултовао) И МИМО ЗАКОНА И ТЕНДЕРА ШУМУ НУДИО КОМЕ ЈЕ СТИГАО И ТА ШУМА СЕ САДА АРЧИ И СЕЧЕ БЕЗ ДА ИКО (а да није друг члан) КОНТРОЛИШЕ. Има гласова који кажу да му је Патријарх наложио да првобитно одседне у Наупарама, баш ради уступања те шуме – њима подобним људима, посебно ако се има у виду да је Владика у дебелом финасијском проблему око зидања ЕП двора, о чему мало – мало, па запомаже преко страначких телевизија.
У наш град је сваких пар дана долазе неки нови и нови београдски скојевски, кадрови владике Давида, доказани саслужитељи на мисама, који морају да живе од нечега, морају да им се плаћају станови, то је један велики мамутски апарат који неко мора да финансира. Крушевљани нису довољно ”еманциповани и продорни” за работе које ”централа” захтева од Владике. Замислите слику да у своме месту где се сви знате, дођете у цркву и видите групу сумњивих типова маскираних у свештеничке одежде како вас постројавају и уче неком ”реду и поретку” који се ту никад није спроводио? Шта бисте радили? Ћутали? Е па ми у Крушевцу ћутимо, још увек. Притом се простачки бахате где год седну да једу и пију, а седају често. Смеју ли крушевачки и свештеници из околних сиромашних општина да помену где иде новац од разреза? Да их питамо ми кад дођу да нам свете водицу, шта то ми у ствари плаћамо? Зар ни један манастир у КШ ЕП није достојан да угости Владику и дружину, где би им боравак био бесплатан (код нас православаца се то још увек не наплаћује). Где то има да владика не живи у манастиру? Шта то крије Владика? Неки наши суграђани су имали ту част да буду у сведоци, како Владика, непосредно по хиротонији, стоји пред постројеним свештеницима и живчани: ”Ви не знате како се служи Литургија, ја ћу да вас научим!”. Је л’ то цена коју плаћате да би вам се попадије шепуриле? Је л’ то цена ”части”, масти, сласти, власти?! Је л’ ви, оци наши, само на корбач реагујете? Је л’ вам то стечена или урођена навика? Говорите ли нам да и ми треба да узмемо у руке батину, па да вас испостројавамо кад нам дођете у кућу? Ништа лакше, верујте – а ви после код Давида, па нека вас он плаћа – од онога што му донесу његове трочлане финансијске инспекције, а претекне од кирије.
Искрено, баш ме брига који су разлози због којих он до смрти патријарха Павла није могао да буде свештенослужитељ, иако о њима бруји пола Крушевца. То су његове личне ствари и греси, а нико није без греха. Али кад почне да новотарише и екуменише, да хочеварише и мења Литургију, приближавајући је римокатоличкој миси, да постројава, упада, ломи иконе – онда то МОРА да се тиче свих нас! Је л’ то Свети Сава ”није знао шта прича и није имао слуха за дијалог љубави” кад није дао да латини стве шапу на нас? Је л’ то Свети Јустин Ћелијски није имао ”љубави” кад је рекао да ЉУБАВ ЖИВИ ИСТИНУЈУЋИ?! Несумњиво је било пожељно да Владика има што више путера на глави, по могућству и канонских забрана, јер како би се другачије уклопио у ”друштво сличних”, кардинала маскираних у владике. Како би другачије понизно и бескичмено извршавао налоге централе из Београда? Све то је уједно и критеријум да неко напредује и у његовом систему хијерархије, да буде ”инициран у виши ред његових послушника”. Има он и једну група ”верника” који су одприлике као и гласачко тело ЛДП-а, могу сви да стану у један аутобус и они једини и иду за њиме од цркве до цркве, зависно где се одржава изведба; наравно, причешћивање је обавезно и то се сматра ”гестом лојалности владики”(?!). Посебну ”смотру лојалног” свештенства и монаштва представљају ”бдења”, ту се недолазак евидентира као тежак прекршај а одазив награђује. Занимљива интерпретација хришћанске ”слободе”.
Владика перфидно навикава народ на служење на отвореном, ван цркве, одвикавајући га од иконостаса и двери. Он глуми да служи Литургије из периода пре шизме, на којима ће се, питање је дана, појавити римокатолици, ”јер тад смо били једно… е па кад сте већ ту, ајде да будемо опет за-једно”.
Исмева и разводњава народну навику да се 6 дана пости, исповеди и причешћује се. Обавезује да се за духовника узме свој парохијали свештеник (???) ”а не неки тамо у манастиру”. Па ко може да ми одреди пред ким ће се моја душа искрено отворити?!?! Је л’ то Владику занима ко шта исповеда, па нас шаље само код оних који ће му реферисати?!… ‘Ајде, сетите се ко је још у историји показивао толико комесарског одређивања свега, толико самовоље, осим комуниста и папе? Својим ”хипи” приступом, причешћу и посту и исповести, он удара на иоле сачувану народну дисциплину – он раЗ-православљује народ. Ту и тамо одглуми строгоћу, реда ради, али невешто. Фразерски и позерски. Француски искрено, неко би рек’о: ”Што те мање разумеју, мислиће да си паметнији”. Рачуна како је народ неук, па неће схватити шта му ради. Неће имати ко да им се супротстави. Свештенство ћемо да купимо а старо монаштво да сахранимо по убрзаном поступку.”Ко је за мене – унапређуј, ко је против – свилен гајтан”. Неће бити ни први ни последњи који ће се оклизнути на тај народ. Зна ли се гроб Вука Бранковића?
Све ово је тешко поверовати и сварити ако је неко нов у вери, или има ”романтичан приступ” дешавањима. Он се таквом ”хипи побожношћу” одушевљава јер је она таква да кокетира са његовом палом природом, ”иде му низ длаку”, повлађује му, не тера га да се мења, храбри га да такав и остане, ”ма можеш како хоћеш, шта те брига..” поставиће ти и таквог свештеника који ће кроз повлађивање теби – да умирује савест себи. Они смишљено и циљано ометају народ у здраво православном духовном узрастању. У прогледавању и сагледавању да је последњи и најјачи бастион комунизма управо у СПЦ! Они су му омогућили да преживи и еволуира. Како? Тако што су га лажно прогласили покајаним! Замислите парадокс да епископ, постављен од стране комуниста као ”подобан” (владика ће знати како се то испитује) проглашава комунисту ”покајаним”. Шта је последица? Да нам се Јово Капичић шета Србијом као бели медвед, премијер комуниста, патријарх екумениста и пацифиста, сви из исте кумровачке школе. Ако још и има некога ко не зна за мотиве свега тога, ево му, што рече један мудар човек ономад: ”…Задатак екуменизма је да се Православни огреше о догмате своје вере, да почну онда погрешно да мисле, да изгубе ум Христов, да онда тиме изгубе и благодат Духа Светог, Који их руководи и Који их учи Истини, да тиме изгубе Крајеугаони Камен и чврсти темељ своје вере и исправно расуђивање, а кад остану онда осакаћени духовно, само са људском памећу, без просветљења Духом Светим, онда ће почети да мисле без Бога, по људски, и да не осећају исправно шта се догађа, и биће предмети велике обмане…”
Они су са нама у рату до истребљења или преумљења, нашег наравно. Они су своје душе дали под кирију и свако ко пружа отпор ће им бити живи укор савести – и треба да им буде! АКО НА ОВО ОДЋУТИМО САДА – НЕК УЋУТИМО ДОВЕКА!
С ‘Богом остајте драго уредништво и Христос посреди нас!
Ж. Животић
Има ли већег лицемерја?? Европски парламет (још '98.) забранио геј изложбу Ecce homo (a у Србији "мора" да се одржи)
СРБИН-инфо
среда – 3. октобар 2012
Европски парламент забранио геј изложбу Ecce homo!
Када је изложба “Ecce Homo” шведске уметнице Елизабет Олсон први пут приказана (1998), Европски парламент је донео одлуку којом турнеја ове изложбе по Европи отказује, јер сама изложба вређа осећања чак и неких чланова парламента.
Изложбу је том приликом осудио и тадашњи папа Јован Павле II.
Актуелни шведски министар иностраних послова и врло утицајан европски дипломата, Карл Билт, 1999. је, као тадашњи премијер ове државе, забранио приказивање изложбе Ecce homo шведском парламенту!
Надамо се да ће ово, уз недавно писмо патријарха СПЦ, бити довољна препорука за српске институције да забране ову изложбу која је и у самој Шведској изазвала насилне реакције.
(ДВЕРИ)
Драган Симовић – Писмо Србским Родољубима
Освешћен Дух јесте највећа моћ
у свим световима!
Писмо Србским Родољубима
Драган Симовић
Срби, имајте достојанства онолико колико су га
Индуси имали када су протерали Енглезе из Индије!
Духовни вођа, којега је народ прозвао Махатма
(Маха Атма), а што у преводу на србски значи Велика
Душа, ходајући од покрајине до покрајине, од града до
града, од села до села, диљем и широм Индије, где год
је стигао поручивао је народу: Престаните да радите за
Енглезе, не купујте робу од Енглеза, не разговарајте са
Енглезима, не излазите из села, не излазите из домова,
не примећујте Енглезе, будите непослушни, будите
своји!
И стала је, изненада, једнога дана, свеколика, бескрајна
и многољудна, Индија.
Заиста, све је стало!
Престале су да раде школе и установе, предузећа
и творнице, никога није било на улицама, никога у
градовима, никога у селима.
Као да се цела Индија, у једноме дану, у једноме трену,
преселила у неки тајинствени упоредни свет.
Недуго после тога, Енглези су (освајачи и
поробљивачи!) били принуђени да напусте Индију.
Индија је, својим Аријевским Духом, победила
варварски дух Енглеза!
Кажем Аријевским Духом, зато што у Индији живи
сто милиона Аријеваца, који су у сродству са свим
Аријевцима, диљем и широм света расејаним, од
Индије, преко Персије и Русије, па све до Србије.
Срби, угледајте се на своју браћу по светлосном
запису!
Не гледајте србомрзаче телевизије, не читајте
србомрзачке новине, не оглашавајте своје производе у
србомрзачким медијима, не купујте робу од Западњака,
не штедите свој новац у банкама Западњака,
не разговарајте са Западњацима, не примећујте
Западњаке!
Срби, будите сложни у непослушности Западњацима,
будите самосвојни и самобитни, будите своји на
својему!
Исписујте графите, свуда и на сваком месту, штампајте
летке и делите их од врата до врата, од угла до угла, од
сандучета до сандучета!
Будите ви сами себи једина меродавна власт, изнад
сваке привидне и лажне власти туђина и освајача!
И, ако будете били сложни, победићете, за кратко, све
западне и прозападне душмане.
И, не заборавите!
Србија је ваша, и само ваша, отаџбина и родина!
Шта нова власт не схвата, или неће да схвати
Шта нова власт не схвата, или неће да схвати
Александар Павић
У неким круговима у Србији тренутно владају недоумице о томе да ли је председник Томислав Николић најавио “нови курс” према ЕУ на изборној скупштини своје странке током протеклог викенда, када је изјавио да Србија “нема разлога да трчи за датумом и папиром”, тј. добијањем датума за почетак преговора о приступању Унији, поготово “после десет година трчања (које је) Србију довело до просјачког штапа”.(1)
Недоумице су основане јер, ако је то тако како председник каже, зашто је онда исти председник пожурио да подржи својеврсну легитимизацију парафираних “договора” које је, под бриселским туторством и притисцима, склопио претходни главни преговарач са Приштином, Борко Стефановић – најављујући пред глобалним аудиторијумом, тј. Генералном скупштином УН, да ће Србија “поштовати” оно што је тек парафирано, што није прошло ни филтер Народне скупштине, ни Уставног суда, што на крају није ни потписано? Штавише, зашто је онда исти председник у истом говору најавио “директне преговоре на највишем нивоу” са Приштином, када се зна да је управо то оно што Брисел жели да чује и што му треба? Или, зашто је, у разговору са новинаром Вол стрит журнала током заседања Генералне скупштине УН, рекао да “Србија нема другог избора осим чланства у ЕУ”? (2)
За оне који су опхрвани овим недоумицама, додатну конфузију уносе и изјаве новоизабраног председника Николићеве сада већ формално бивше Српске напредне странке, Александра Вучића, који је политику претходне власти “Европа нема алтернативу” надоградио у “Deutschland über alles” (пошто “читава Европа зависи од Немачке”), па нам тако, након што је, у истинском европском духу, једногласно изабран за новог председника СНС, поручује да су “наше могућности ограничене” у “датим оквирима” (3) – тј. оквирима безрезервног наставка безобалних ЕУ-интеграција.
Да не говоримо о томе да нам, паралелно са горе-наведеним, шеф Канцеларије за Косово и Метохију, Александар Вулин, поручује да ће најављени преговори ипак бити “технички, а не политички и да би у њима требало да буде речи о електроенергетској ситуацији и телекомуникацијама”, (4) што се ни мало не уклапа у сценарио о разговорима на “највишем нивоу” о којима говори председник државе, јер би ти разговори нужно морали да буду политички, а не чисто технички. Мора се приметити – много контрадикторности на релативно малом простору.
Наравно, може бити да нико од нас није довољно напредан (са или без наводница) да докучи дубине ове политике, да рашчлани финесе овог “милошевског” приступа, где се привидно једном руком даје а другом узима “за општу ствар”. Али то није проблем посматрача, већ проблем власти. Јер, као последња у низу владајућих гарнитура које су се наређале у Србији у последњих 20-ак година, нова власт очигледно не схвата – или је једноставно није брига – да је на њој да докаже да се најцрње могуће слутње и најцрњи сценарији неће остварити, а не на бирачком телу или јавности, од којих се више не може очекивати, после свих катастрофа које су снашле Србију, да и даље “читају између редова”, вођени чврстом вером у “добронамерност” властодржаца. Не, та времена су одавно прошла, и свака власт која не схвата да ће на делу морати да покаже оно што истински смера – неће дуго трајати, па макар новоизабрани председник СНС и тврдио да ће његова странка бити “водећа снага у српском друштву” у наредних “шест до седам година”. (5)
Јер, засад се на делу не види ништа од те “чврстоће” коју је председник Србије најавио, већ само релативизација његових речи од стране његовог дојучерашњег заменика, Вучића (или Wolfling-а на језику главне европске нације), код којег је манир релативизовања већ пустио корен, и то не само када је реч о Косову и Метохији. Говорећи, на пример, о својој “беспоштедној” борби против корупције, Вучић је ипак најавио да “иако је познато ко је био умешан у случај ‘Агробанке’, они неће моћи да буду гоњени уколико не буде доказа против њих”. (6) А ти “они” су “истакнути бизнисмен и неколико људи из политике, који су били у банци и директна веза са Владом”.
Када се ту дода и чињеница да су кључни кадрови из претходне власти остали нетакнути, (7) онда је сасвим оправдано сумњати да ће, уз жртвовање неколико релативно ситних фигура, цео политичко-мафијашки апарат који Србију гуши више од било које прикривене или огољене окупације, суштински остати на месту. Опет, терет доказивања да то није тако остаје на власти. С тим што више неће моћи да рачуна на превише пасивно ишчекивање “промена”, “реформи” или сличног у социо-економском контексту у којем се Србија налази. Јер, како је лепо поручио један колумниста, “казна за убијање наде не може се избећи, чак ни у оваквој Србији”. (8)
_________________________
Напомене:
(2) http://online.wsj.com/article/SB10000872396390443916104578022841259661014.html
(3) http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/02/da-li-nemachka-gura-srbiiu-preko-rubikona.html
(4) http://www.nspm.rs/hronika/aleksandar-vulin-srbija-spremna-za-razgovore-o-kosovu-i-metohiji.html
(6) http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vucic:-srbija-nije-hajducka-drzava_344895.html
(7) http://www.standard.rs/branko-pavlovic-najgore-smo-izbegli-za-dobro-tek-treba-da-se-borimo.html
******************************************************
Александар Павић
Дипломирао Политичке науке на Универзитету Калифорније у Берклију. Политички саветник Председника Републике Српске, август 1996 – јули 1997. Сарадник часописа „Печат“ и руског геополитичког сајта „Фонд стратешке културе“. Аутор књиге „Забрањена истина о Сребреници: приручник заснован искључиво на страним изворима“ (Легенда, Чачак), три издања.
КОМЕНТАР УРЕДНИКА НА "(НЕ)ПАТРИОТСКУ ПРИЧУ" И РЕАКЦИЈУ Г. МАТИЋА ПОВОДОМ ЧЛАНКА У ПРАВДИ… м новаковић
СТАВ
3 октобар 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић (уредник)
…И објављивањем истине може да се манипулише јавно мнење, нарочито методом негативне селекције вести са одређеног подручја, и према одређеној етничкој групи. Овде конкретно према нашој косметској Српској браћи. Господин Матић као искусан „(про)западни медијски оперативац“ то веома добро зна.
Б92 једноставно не „баца акценат“ на негативне ствари које се дешавају Србима на Космету од стране албанских сепаратиста, НАТО окупатора и обичних албанаца- о њима; или дозирано, или никако извештава. Истовремено оваквим високопрофилним емисијама где се Српски криминал на северу КиМ „глорификује“, док се дивљачки тероризам и тешки злочини Албанаца и КФОР окупатора над Србима објављују дозирано (или никако)- свесно се креира негативно јавно мнење у „ужој Србији“ према косметским Србима, нарочито онима северно од Ибра.
Истовремено, ако то сагледамо у контексту „медијског легализовања“ илегалне албанске државе „Косово“ на територији легалне државе Србије- где Б92 и слични „сорошки“, тајкунски, и (про)режимски медији свакодневно легализују сепаратисте, „частећи“ их легалним функцијама и титулама илегалне државе- док то рецимо не раде чак ни многи водећи светски медији- онда је сасвим јасно да је деловање Б92 и сродних медија у контексту „специјалног“ психолошко-пропагандног рата који евроатлантска западна елита и даље води против наше нације.
Сада је само питање, када ће у Србији коначно да заживи правна држава, и таквима се коначно забрани рад- Они: за које се документује кривична одговорност за подривање Уставног поретка и ширење етничке и религијске мржње према већинској нацији у Србији- изведу пред суд- А свима који су финансирани из страних и сумњивих извора, и којима се наводно „независна“ редакцијска политика одређује споља, или кроз делегиране НВО- једноставно легално додели статус „страних агената“, као што је то већ урађено у нама пријатељској Русији…
——————————-
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Веран Матић за „Правду“: У Србији нема цензуре, нећемо скинути серијал „Патриотска прича“
Хашим Тачи финансира Б92?
Коментар уредника на "(не)патриотску причу" и реакцију г. Матића поводом чланка у Правди – М. Новаковић
СТАВ
3 октобар 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић (уредник)
…И објављивањем истине може да се манипулише јавно мнење, нарочито методом негативне селекције вести са одређеног подручја, и према одређеној етничкој групи. Овде конкретно према нашој косметској Српској браћи. Господин Матић као искусан „(про)западни медијски оперативац“ то веома добро зна.
Б92 једноставно не „баца акценат“ на негативне ствари које се дешавају Србима на Космету од стране албанских сепаратиста, НАТО окупатора и обичних албанаца- о њима; или дозирано, или никако извештава. Истовремено оваквим високопрофилним емисијама где се Српски криминал на северу КиМ „глорификује“, док се дивљачки тероризам и тешки злочини Албанаца и КФОР окупатора над Србима објављују дозирано (или никако)- свесно се креира негативно јавно мнење у „ужој Србији“ према косметским Србима, нарочито онима северно од Ибра.
Истовремено, ако то сагледамо у контексту „медијског легализовања“ илегалне албанске државе „Косово“ на територији легалне државе Србије- где Б92 и слични „сорошки“, тајкунски, и (про)режимски медији свакодневно легализују сепаратисте, „частећи“ их легалним функцијама и титулама илегалне државе- док то рецимо не раде чак ни многи водећи светски медији- онда је сасвим јасно да је деловање Б92 и сродних медија у контексту „специјалног“ психолошко-пропагандног рата који евроатлантска западна елита и даље води против наше нације.
Сада је само питање, када ће у Србији коначно да заживи правна држава, и таквима се коначно забрани рад- Они: за које се документује кривична одговорност за подривање Уставног поретка и ширење етничке и религијске мржње према већинској нацији у Србији- изведу пред суд- А свима који су финансирани из страних и сумњивих извора, и којима се наводно „независна“ редакцијска политика одређује споља, или кроз делегиране НВО- једноставно легално додели статус „страних агената“, као што је то већ урађено у нама пријатељској Русији…
——————————-
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Веран Матић за „Правду“: У Србији нема цензуре, нећемо скинути серијал „Патриотска прича“
Хашим Тачи финансира Б92?
ЗАКОНОПРАВИЛО СВЕТОГ САВЕ ИЗ 1262. НАЛАЗИ СЕ У ЗАГРЕБУ
ЗАКОНОПРАВИЛО СВЕТОГ САВЕ ИЗ 1262. НАЛАЗИ СЕ У ЗАГРЕБУ
септембар 15, 2012.
Најстарији сачувани препис Законоправила Светог Саве, такозвани Иловички препис – настао је 1262. године и сада се налази у Хрватској Академији знаности и умјетности, некадашњој Југословенској Академији знаности и умјетности, тзв. ЈАЗУ.
Ово је прича о томе…
Свети Сава је наш први законодавац
Почетком 13. века, Сава се постарао да се за потребе Србске цркве и Србске феудалне државе приреди и преведе Номоканон с тумачењима, под називом Законоправило. То је био први србски Устав и правни акт писан на разумљивом НАРОДНОМ ЈЕЗИКУ.
Сачувано је више преписа Савиног Законоправила, а Иловички препис је најстарији, настао 1262. године у манастиру Светог Арханђела Михаила на Михољској Превлаци. Писан је на прегаменту и има 398 листова…
Закон – то је – Држава
1- Из Србске феудалне државе још у 13. веку Савин Номоканон је пренет у Бугарску, а одатле у Русију. Други по старини Рашки препис је настао 1305. године у Петровој цркви у Расу. Писан је на пергаменту и има 427 листова а чува се данас у Историјском музеју у Москви, где је Номоканон и штампан 1650. и 1653. год., а затим прештампаван у 18. и 19. веку. Последње издање је из 1914. год. па је допрло и до Срба.
Штампана „Крмчија“ обухватила је и ранофеудално и феудално србско законодавство. То се није знало кад се стварала нова Србска држава, па се Крмчији пришло само као Црквеној законској књизи. Из ње се исписало „до 15—20 пунктова“. На тај начин је постао први Законик обновљене Србије, и то почетком маја 1804 год., тек што је подигнут Први устанак…
Како смо остали без Иловичког преписа (Гарашанин и претпоставка)
2 – „1861. до 1866. формирала се у Загребу Југословенска Академија знаности и умјетности. У то време наше крајеве је захватио тзв., Илирски покрет за уједињење Јужних Словена. У Београду су били још Турци, али су то биле задње године њиховог владања.
Постоји запис да је тадашњи министар иностраних послова, Илија Гарашанин, примио у посету два свештена лица различите вероисповести, дон Миховила Павлиновића, фратра из Далмације, и Православног свештеника Јована Сундачића, који је био свештеник у Задру, професор Задарске богословије, уредник Православних часописа, а затим свештеник у Котору, једно време и секретар краља Николе на Цетињу, који су заједно путовали и проповедали Југословенство.
Претпоставља се да им је тад Илија Гарашанин уручио „Иловичку Крмчију“ да је однесу у Загреб, где се тих година, на предлог бискупа Штросмајера, а под руководством Рачког оформила ЈАЗУ.
Претпостављам да је то било условљено помишљу да ће тамо бити на безбедном месту, због Турака, а друго, вероватно се Гарашанин, одушевљен идејом Југословенства, решио на тај корак. Срећом, она је пре овог последњег рата снимљена , и изашло је фототипско издање доступно свим црквама и манастирима, као и верницима СПЦ.“
_________________________
1- извор википедија
2- извор: http://radiosvetigora.wordpress.com/
Америчка прича после које се постаје државни непријатељ
… данас желим да испричам једну америчку причу.
Желим да вам испричам причу о младом америчком војнику у Ираку.
Тај војник је рођен у граду Цресцент, Оклахома, мајка му је била из Велса, а отац Американац, члан морнарице. Његови родитељи су се заљубили након што је његов отац био стациониран у америчкој војној бази у Велсу.
Овај војник већ као дете показивао је да ће бити нешто од њега, добијао је водеће награде на научним такмичењима 3 године у низу.
Веровао је у истину и баш као и сви ми, мрзео је лицемјерје.
Веровао је у слободу и право свих нас да тражимо своју срећу. Веровао је у вредности на којима је основана САД. Веровао је у Мадисона, Џеферсона и Томаса Паину. Као и многи тинејџери, није знао шта ће радити у животу, али је знао да жели да брани своју земљу и да жели да научи што више о свету. Прикључио се војсци, као и његов отац, те постао обавештајни аналитичар.
Касне 2009, када је имао 21 годину, послат је у Ирак.
Тада, како се наводи, видео је како америчка војска често не поступа према правилима, штавише, баве се убиствима и подупиру политичку корупцију.
Како се наводи, тамо, у Багдаду, 2010 дао је ВикиЛеаксу, и свету, детаље који су разоткрили тортуру над Ирачанима, убиства новинара и детаљан опис преко 120.000 цивилних убистава у Ираку и Авганистану. Наводно је ВикиЛеаксу дао и 251.000 америчких дипломатских депеша, које су затим подстакле и Арапско Пролеће. Име овог младог војника је
Бредли Менинг.
Наводно га је издао доушник, након чега је затворен у Багдаду, затим је пребачен у затвор у Кувајту, онда у Вирџинији, где су га држали 9 месеци у изолацији и где је претрпео жестоко злостављање. УН специјални известилац за мучење, Јуан Мендез, истражио је случај на основу којег је и формално оптужио САД.
Бредли Менинг, добитник научних награда, војник и патриота, понижен је, злостављан и психички мучен од стране сопствене владе. Оптужен је за преступ због којег му прети и смртна казна. Ово му се догађало у време када га је америчка влада хтела сломити, силом га натерати да сведочи против ВикиЛеакса.
До данас, Брадлеи Маннинг је затворен 856 дана без суђења. Правни максимум у америчкој војсци је 120 дана.
Америчка администрација настоји да створи национални режим тајновитости; национални режим скривања. Режим у којем ће сваки владин запосленик који поверљиву информацију достави медијским организацијама моћи да буде осуђен на смрт или доживотни затвор због шпијунаже, заједно са представницима медијске организације са којима је сарађивао.
Не смемо потцењивати магнитуду истраге о Викиликсу. Волео бих када бих могао да кажем да је Бредли Менинг једина жртва ове ситуације. Но, напад на ВикиЛеакс је произвео истрагу за коју поједине аустралијске дипломате истичу да је без преседана по питању магнитуде и нарави. САД су покренуле „потпуну владину истрагу“. Под истрагом је велик број владиних агенција, укључујући: Министарство одбране, Агенција за одбрану обавештајних информација, Дивизија за кривичне истраге при америчкој војсци, Америчке војне снаге у Ираку, Прва војна дивизија, Војна јединица за истраживање компјутерског криминала, ЦЦИУ, Војни сајбер стожер. Уз то и 3 посебне истраге: Министарство правосуђа, Суд у граду Александрија, Вирџинија, и Федерални завод за истраге.
Према речима судског исказа раније ове године, до сада је истрага склопила 42,135 страница по питању Викиликса, од тога се мање од 8,000 односи на Бредлија Менинга. Надаље, истражује нас Канцеларија генералног директора за национално обавјештавање, агенција ОДНИ, Директор националног контраобавјештајног канцеларије, ЦИА, Надзорни одбор, Одбор за унутрашње интерагенцијско обавјештавање и ПИАБ – Председников обавјештајни саветодавни одбор.
Портпарол министарства правосуђа, Деан Боид, потврдио је у јулу 2012 како истрага министарства о Викиликсу и даље траје.
Тако да је о свим лепим речима које је у говору на скупштини УН истакао Барак Обама, а било је много лепих речи, потребно рећи како се његова администрација на веб страницама кампање хвали како су криминализирали више слободе говора него сви досадашњи амерички председници заједно.
Подсетимо се фразе: „Смелост наде“ (оп.а. позната књига Барака Обаме издата за време кампање 2008).
Ко може рећи да амерички председник није одважан?
Зар није било одважно да америчка влада себи припише лавину прогреса који се десио задње две године?
Зар није било одважно када је Обама у УН рекао како је „САД подупирао снаге промене“ у склопу Арапског Пролећа?
Историја Туниса није почела у децембру 2010 и Мохаммед Боуазизи се није запалио зато да би Обама могао бити поново изабран. Његова смрт је окарактерисала живот под режимом Бена Алија.
Свет је сазнао, након што је ВикиЛеакс објавио, како је режим Бена Алија дуги низ година био толерисан, ако не и подупрт, од стране САД-а – чак и када су знали за све злочине.
Стога су становници Туниса вероватно били изненађени када САД говори да су подупирали промене у њиховој земљи.
Овај Обамин говор је велико изненађење и за тинејџере у Египту који су прали очи од америчког сузавца, када су јуче чули да је САД наводно подржавао промену у Египту.
А засигурно је и велико изненађење за све они који су добро чули како Хиллари Цлинтон инсистира да је Мубараков режим „стабилан“ чак и онда када је већ свима постало јасно да није, те касније како тражи да омражени шеф тајних служби, Суеилман, за кога су САД знали да је мучитељ, преузме власт.
Мора да је јучерашњи Обамин говор велико изненађење и за све Египћане који памте када је потпредсједник Јосепх Биден истакао да је „Хосни Мубарак демократ“, а Јулиан Ассанге „технолошки терориста“.
Ово је увреда за мртве и рањене у Бахраину, када САД тврде да су „подржали снаге промена“.
Ово је, заиста одважно.
Зар није одважно да овај председник, у настојању да изгледа као вођа, гледа натраг на све ове промене – народне промене – и сада их својата?
Но, ово очигледно значи да је и Бијела Кућа до сада схватила како је прогрес незаустављив. У овој „сезони прогреса“, председник је видио у којем смеру ветар дува те се сада мора претварати да је његова администрација тај исти ветар произвела.
Добро, и то је боље од алтернативе – да отплове у безначајност, док свет иде напред.
Морамо бити јасни овде. САД није непријатељ. Влада није хомогена. У неким случајевима добри људи у САД-у подупирали су позитивне промене, можда је и сам Барацк Обама лично један од њих.
Но други, масовно, су се опирали. То је сада већ ствар историје.
Стога није фер и није примерено да председник Обама настоји провести историјску ревизију која би користила његовим политичким амбицијама.
Заслуге би се требале давати онда када се заслуже, али када нису заслужене, требају бити одузете.
А што се тиче лепих речи.
То су само лепе речи.
Можемо их похвалити и сложити се с њима.
Слажемо се с изреченим да људи могу своје проблеме реше на миран начин. Слажемо се да дипломатија може деловати уместо рата. И слажемо се да је ово независан свет у којем смо сви битни.
Слажемо се да слобода и самоопредељење нису нужно само америчке или западне вредности, већ универзалне вредности. И слажемо се с председником када каже да морамо говорити искрено ако смо озбиљни по питању тих идеала.
Али лепе речи брзо се губе уколико се не предузимају и складне акције.
Председник Обама снажно је нагласио слободу говора. „Они који имају моћ“, рекао је, „морају се одупрети искушењу да угуше дисиденте“.
Но, постоји време за речи и постоји време за дела, време за речи је истекло.
Сада је време за дјела и време је да САД престане с прогоном ВикиЛеакса, да престане с прогоном наших људи и да престане с прогоном наших наводних извора.
Време је да председник Обама направи праву ствар, да се придружи снагама промене, не лепим речима, већ лепим делима. “
(део говора Јулиана Асанжа пред делегатима УН-а)
СРБСКИ ЖУРНАЛ 