Фото: Фототека Србског Журнала

Говори Господе, слуга Твој Те слуша,
Тебе, само Тебе, жељна му је душа,
немоћан је слуга да види и чује
док у њему Твоје не заструје струје.
Помози мом виду, помози мом слуху,
Слава Оцу, Сину и Светоме Духу!
.
Говори Господе, пре свршетка пута,
да ми с правог пута душа не залута,
говори ми тихо, ал нек буде јасно,
говори Преблаги, док не буде касно.
Помози мом виду, помози мом слуху,
Слава Оцу, Сину и Светоме Духу!
.
Знам: говорио си, ал опет говори,
док од Твојих речи срце се разгори,
док се вид отвори и слух се оснажи,
о говори Оче, слугу Твог ублажи.
Помози мом виду, помози мом слуху,
Слава Оцу, Сину и Светоме Духу!
.
Знам: говорио си кроз Пророке давне
и кроз Сина свога и кроз свеце славне,
ал, смилуј се црву, говори поново
на језику Твоме, старо бива ново.
Помози мом виду, помози мом слуху,
слава Оцу, Сину и Светоме Духу!
.
Нека речи Твоје у мени забрује
да Твој слуга чује и браћи казује-
говори Господе, слуга Твој Те слуша,
Твога слатког гласа жељна му је душа.
Помози мом виду, помози мом слуху,
слава Оцу, Сину и Светоме Духу!

Фото:Харфа; Википедија

Охо! Духовитост која инспирише!
Узех перо и претворих се у… рибу!
Како објаснити дубинској риби
Звук харфе!?

Ослушкујем шапат далеког ветра
Цврчак ми још увек спава
Под левим крилом

А када се пробуди саставићемо
Све почетке и крајеве
Обићи земљу Безкрај звану
И вратити се назад у себе

Исток је у нама!

Фото: Flowers and nature

Опет теби што ми живот браниш,
ликом ми по глави витлаш као мачем,
наду у друго у трену сахраниш,
охол што за тобом неутешна плачем.
.
Поново теби без ког туга лије,
и не тичу ме се једнолични дани,
тебе свуда јесте мене нигде није,
сем уназад где били смо сами.
.
Увек све теби, речи, жеље и мисли,
жалост што ме за живот обогаљи,
да смо одолели кад су нас притисли,
и везали нас чвршће наши загрљаји.?
.
Све теби дајем мада ничег немам,
сем сумануте, неостварене жеље,
да ти на грудима на трен задремам,
и жмурим да не видим непријатеље.

Фото: Фототека Србског Журнала

Моје парче раја ,
Кућица на крај села …
Мирише покошена трава ,
На сточићу кафа врела…
Трчао сам некад босоног,
Овце на пашу,
Ја дечачић домаћи пишем,
Успомене навиру…
Ево је и моја мајка,
Лице остарело, сунцем обасјано,
На капији увек чека,
Каже свега има,
Само ја да јој дођем,
Нема других брига.
И реших…
Вратио се из града,
Засукао рукаве,
Посла што би рекли преко главе ..
Али срећа ме покреће ..
Мајка се смеје,
У дворишту има свега,
Живим тако и спавам мирно,
У кућици иза најлепшег брега.

Фото: Фб страница – Flauwers and Nature

Ти знаш да ја нисам онаква како они говоре,
око моје.
Непријатељи непрестано тајну клопку творе,
једино моје.
Знаш да ја нисам ни делић
онога како ме они виде
нити сам онаква какву ме пљују приде.
Мило моје, то нема нигде.
Гледају и истину виде, а лажу.
Шта год о мени да ти кажу
себе сами исповедају,
а мени да дишем не дају.
Непрестано вребају и надгледају.
Ударају право у моје срце.
Невидљива бол је тим јача.
Не виде се на површини модрице.
Онај што је дубљи од дубине
о мени се непрестано брине
и баш због тога,
тако ми Бога
не бојим се никога.
Због тебе гине, рађа се и поново умире-
Па оживи
Све у мени,
све у жени,
све у љубави
у славу вере ка истини.

Фото: Матрикс; Википедија

„Matrix“ илити „Концептуална Матрица“, је филтер виђења стварности базиран на секундарној перцепији.

Шта је то секундарна перцепија?

То је опажање спољашње стварности. Спољашња стварност указује на унутрашњу стварност, а унутрашња стварност је стварност ПРИМАРНЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ.

Па да то појасним:

Примара перцепцја нам служи да свако понаособ ствара-генерише свој свијет из „Етра“, пројектујући га чулима у његову материјалну вриједност.

Дакле, примарна перцепција је база материјалне стварности, што ће рећи: свако оф нас ствара материјални свијет на том нивоу и пројектује га у стварност на екрану.

То даље каже да нико, НИКО и НИШТА у цјеловитом универзуму није изнад наше воље којом стварамо примарну перцепцију и стога овај материјални полигон наших размјена.

То такође подразумијева да свака акција, сваки однос који перципирамо оставља енергетски траг, а енерегију тад доживљавамо као неуништиву, нествориву, иако је уистину стварамо својим присуством у било којем перципираном односу.

Оно што је важно напоменути јесте да се енергија заиста не може створити ниизчега. Па из чега се ствара енергија?

Ствара се из душе. Душа је истински енергетски извор, а њене манифестације су различите енегетске форме.

Зашто сам испричао све ово?

Због „Matrixa“.

Ево овако:

„Matrix“ је базиран на секундарној перцепцији. Сад кад смо се укратко упознали са примарном перцепцијом и њеном улогом у нашем искуству, то сазнање можемо користити као базу откривања секундарне перцепције.

Секундарна перцепција се остварује у тренутку остварења примарне перцепције. Оно што смо створили и чулима материјализовали мора бити освједочено нашим духом, иначе не може имати вриједност „стварног“.

Наш дух је огледало у којему се остварена примарна перцепција огледа, и у духу (у нашој свјесности) постаје стварност. На основу тог одраза у огледалу=потврде остварења ми тад имамо способност сагледавања тог одраза, коментарисања, интелецтуалног-логичког закључивања о ономе што тад видимо. То сагледавање=виђење стварности (остварене примарне перцепције) јесте СЕКУНДАРНА ПЕРЦЕПЦИЈА.

У школи смо учени да је то једина перцепција. Нико нам никада није поменуо да постоји Примарна Перцепција, а камоли да нам укаже на импликације које оно ускраћено знање собом доноси.

Очито је да је „некоме“ било у циљу, и још увијек јесте, да се та чињеница покопа, да се никада не помене. Зашто?

Зато што је незнање основ МАНИПУЛАЦИЈЕ.

Аха. А зашто би неко манипулисао било кога када смо сви ми Творци своје Примарне Перцепције?

Зашто би то чинио, кад је у свима нама она живот-творна искра, Душа?

Ех, управо зато: Немају сви Душу, иако (парадоксално) нико и ништа у универзуму не може постојати без душе.

Ко прати шта пишем на својој фб странци могао је прочитати моје објашњење ентитета Свјетлости и Таме.

Укратко:

1. Свјетлосни ентитети су директна манифестација Душе (божанске искре)

2. Тамни ентитети су манифестација Ума (без душе), који своје постојање базирају на коришћењу Свјетлосних ентитета као батерија из којих сишу виталну-божанску искру.

Ови-Тамни, су под‌једнако Творчева Створења каи Свијетли, али пошто у њима Творац није у директној вези с Богом (кроз душу) они (Творац у њима) нема/ју Савјест нити могу постојати као аутонома створења.

Пошто имају интелигенцију, од Ума им је, они се фокусирају на техно-стварност интелекта и проналазе све могуће начине да обезбиједе непресушив извор искре. С тим циљем у свом разуму сва средства су им оправдана.

„Matrix“ је управо производ те потребе: рударења човјековим разумом.

Медиуми и оружја (образовни систем, религија, ратови и деструкција) су им главна средства манипулације.

Како то функционише?

Све се базира на секундарној перцепцији и на манипулацији секундарном перцепцијом.

Образовање је ништа друго до интелектуализација концепције. А управо интелект и јесте централни механизам опстанка Тамних ентитета. Дакле, интелектуализацијом (образовним системом) заробљавају човјеков истраживачки дух (који је бесконачан) и наводе човјека да својом вољом уђе у кавез Разума и да за собом закључа врата.

Наука, како видимо, се поставља на мјесто које је некад окупирака религија. Наука данас мора потврдити СВЕ иначе се то не сматра истинитим. Све више се наука мијеша у религију, гд‌је научници тобож’ потврђују постојање Бога, а уистину наука постаје посредник и ауторитет преко којег, поново, човјек једино може до Бога.

Наука опет, није ништа друго до „гребање по прашини“, тј. бави се само доменом секундарне перцепције, убјеђујући нас да је то „извор“ наше истине. Човјек који вјерује науци је и даље остао ВЈЕРНИК.

Да би човјек с правом могао имати повјерење у своје очи он би морао знати да очи виде оно што нам примарна перцепција представља.

Наше унутрашње око пак има способност да види и оно што се физичким чулом не може вид‌јети: КОНЦЕПТЕ.

Зато кажем: Не гледајте шта вам било ко тврди о свијету (па ни ја); окрените се око себе, без коментара у уму, вид‌јет’ ћете ИСТИНУ О СВОМ СВИЈЕТУ.

Тада вам секундарна перцепција неће бити инфилтрирана манипулативним садржајима-Концептима, јер ћете бити присутни у садашњем тренутку, у тренутку у којем стварате али и својим духом овјеравате ваше божанско остварење; стварност.

Коментари који се појаве у вашој „глави“ нису истина. Они су корумпирани садржаји који су у ваш Раз-Ум, да разум, убачени као Концепти кроз технолошку манипулацију секундарном перцепцијом.

Matrix вас држи омађијаним управо на рачун ваше потребе да коментаришете стварност на рачун концепције, не знајући ни одакле вам стварност нити одакле коментари. Све то се дешава јер сте заспали у „концептуализацији стварности“.

У тренутку буђења концептуализација нестаје на трен из вашег фокуса, а ваша Свјесност се уздиже у домен Духа, одакле и ви као што то и Дух чини, видите стварност онакву каква јесте-рефлектујући сваки њен дио без искривљења призмом интелекта, без концепата и коментара.

Једино тад ће вас стварност у њеној величанствености буквално ОСТАВИТИ БЕЗ ДАХА. Зашто?

Зато што сте тад скинули вео „Матрикса“ са својих очију. То значи да се не ослањате на секундарну перцепцију и концетуализацију, већ будно свједочите властиту Творевину Свијета Свјетла, схватајући да ви и Творевина нисте одвојени концептима, коментарима и институцијама које из њих потичу. Ви сте и Творац и Творевина у Једном.

Када то схватите уздижете се у Једноту Бога.

СВЕ ЈЕ ЈЕДНО, ЈЕДНО ЈЕ СВЕ. ЈА ЈЕСАМ.

Фото: Тијанија; Фото -В. Пантелић

Блага зараван Поглед изнад родног дома
Удаљена тачно сточетрдесетчетири корака
Одкорачао лично Мерач васцеле Васељене
Велики витез Аранђел Румених Облака
.
Поглед скрива тајни отвор за оносвет
Куда смо ми ишли тамо-амо као деца
Са њега се види девет ланаца планина
И Храст Мудрац плаветан подно месеца
.
Прекрасни преливи боја на све стране света
На истоку се пружа дуга планина Јелица.
Одакле јутром стиже златни Жарко Сјајко
На југу деветоланцне планине и река Бјелица
.
На западу планина Лорет и градић Лучани
На северу пуно тајинства Брдо Ор-лова
Иза Орлове веће планине – Овчар и Каблар
Унутар Тијања – Тијанија – Сушта обнова
.
О Тијанијо! О светла пресветла Тијанијо!
Види те песник који иде корњачиним трагом
Постојбино великих Витеза Праисконог Реда
Лепото! Дивото! Обдарена духовним.благом!
Благоухана истинозовко – обнављачицо Веда!

***

Владан Пантелић: Излазак сунца
Басма

Ој, сунашце мило
Рано си уранило
Таму растерало
Земљу осветлило
Биљке оживело
Зверке пробудило
Минерале загрејало
Духове раздрмало
Богове подигло
Свему живот дало
Мене (име) излечило
И вечан живот ми дало

Фото: Фототека Србског Журнала

Фото: Фототека Србског Журнала

Свједоку није мјесто на оптуженичкој клупи
Већ да исказом за одбрану истине иступи
Један по један свој суд ће дати
Да би прошлост могла да се схвати.
Са новим добом свијет се буди
Престајемо бити нијеме слуге постајемо људи
Искушење нам спрема туробно време
Крајњи је час човјек из сна да се прене.
Расклопи учмалу љуштуру свога ока
Колико тајни крије свака зеница дубока
Да ли ћеш трепнути када суд потражи смисао
О бесмислу лажи што је други написао.
У златном пехару деценијама отровне лажи пију
Пред вишњим судом мисле да истину могу да крију
Време не може да затре злочине
Без правде недужна жртва не може да почине.
Из очињих јама крв још пресахла није
Костију пепео вјетар смрти по гудурама вије
У логору су ноћи злослутно дуге
И свјетлост се посрами устукне пред уздахом страха и туге.
Позивам свједоке из масе да се огласе
Да се за жртве логора смрти повјесница испише
Ако затремо истину ни нас неће бити више
Џелата зло сијеме клија у новом руху
Са мрачним силама су у дослуху.
Не дам да више ниједна дјечија суза потече
Не дам да малено срце трпи боли
Не дам да се рукице боре за живот голи
Не дам да нам сутра логор будућности постане
Нe дам да ме болесни умови посраме.
Свједок сам истине што правду љуби
Који вјеру у људе никад не губи
Иступам јер је правда наша
Урезана дубоко у душе палих логораша.

Фото:Фототека Србског Журнала

У дан ,
што на летњи личи,
пружим руке,
ветар дозовем,
крај свој
кренем да видим.
.
Мрачнина Свемира
расцвета се у хиљаде
стварно нестварних боја
16 атома угљеника.
.
Преда мном,
распростире се
стаза од берила,
хромом упрљана
И гле,
дом у даљини,
злати се,
и све је ближи.
.
Ено кола
вилин девојака!
Песма се ори
а понад облака,
осмех зри!

Фото: Фототека Србског Журнала

Мој ниси…
А и ово црно вино у чаши туђе је
и све изгледа к΄о лош ненаписани стих,
а поезија је живот овом лутајућем срцу
код кога заједно туга и срећа живе.
Имам само још дјелић себе,
десет прстију и један сан.
Из камена цвијет ниче,
баш као и ријечи са ове пјесникове усне.
Знаш кад очи највише злате се?
Кад љубави у срцу има.

Дишем за дан кад поново бићеш
моје плаво поподне без капи кише,
радост коју ни олујно небо не обрише.
Пусти нека тајне једном на уво зашуме,
нека отпусте своју горчину и сласт.
Јер тако, баш тако полако љубав ће
улогу своју да схвати лако,
јер наше тајне попут потока теку
и у себи носе галебова топлину меку.

Желим да смисао сваке патње моје
буде у боји зрелог сунцокрета.
Постоје валови душе
који све осим љубави силама својим
и снагама вјетра могу да сруше.
Бјежиш од мене, бјежим од тебе,
а увијек завршимо заједно у мом сну