Фото: Flowers and nature

Опет теби што ми живот браниш,
ликом ми по глави витлаш као мачем,
наду у друго у трену сахраниш,
охол што за тобом неутешна плачем.
.
Поново теби без ког туга лије,
и не тичу ме се једнолични дани,
тебе свуда јесте мене нигде није,
сем уназад где били смо сами.
.
Увек све теби, речи, жеље и мисли,
жалост што ме за живот обогаљи,
да смо одолели кад су нас притисли,
и везали нас чвршће наши загрљаји.?
.
Све теби дајем мада ничег немам,
сем сумануте, неостварене жеље,
да ти на грудима на трен задремам,
и жмурим да не видим непријатеље.