Фото: Фототека Србског Журнала

Моје парче раја ,
Кућица на крај села …
Мирише покошена трава ,
На сточићу кафа врела…
Трчао сам некад босоног,
Овце на пашу,
Ја дечачић домаћи пишем,
Успомене навиру…
Ево је и моја мајка,
Лице остарело, сунцем обасјано,
На капији увек чека,
Каже свега има,
Само ја да јој дођем,
Нема других брига.
И реших…
Вратио се из града,
Засукао рукаве,
Посла што би рекли преко главе ..
Али срећа ме покреће ..
Мајка се смеје,
У дворишту има свега,
Живим тако и спавам мирно,
У кућици иза најлепшег брега.