Пусти ме, Господе, да са сребрним
гривнама о појасу,
прошетам кроз Твоје небо!
Носећи на пребелм длану,
Грумен земље сјајолике-
моравске…
.
Приносим ти Господе, поглед
у кресу анђеоске лепоте
те краљице у чијем срцу
зру зелене горе!
.
Kо нектар плави,
у најезди лептира
после јулске кише.
.
Погледај, Господе,
те ишчешљане, густовласе шуме,
витороге вињаге
голуба што златно зрње сунца
зоба-
све Теби приличи.
.
И плавом линијом дише
кроз јечменике, ђурђевак снени,
крв зрелог малињака ужарено жито
и бели руб девјачког сна…
Реци, мој Боже,
док лице измивам бисер – водом
у овом извору
који ми из самог срца истиче,
да ли сам овој води сестрица,
да л брат мој је јаблан сребрни,
да л мајку можда овде не стекох
на обалама житним
и пустог оца што златне
јабуке из њених дубина бере?
.
Пусти ме, Господе,
да залепршам лептировим крилом
над Србијом земљом моравскм,
да у мене, ко у жедну земљу Ибар,
и Топлица, Млава и Тамнава, Kолубара,
и Лим белосвили утекну!
Допусти ми, Оче, да Мораву мајку
својим уснама на обе обале одменим,
да лице мајци Србији
у прегачу цветну загњурим…

Фото: Велика Морава; Википедија

Ако те у животу уједе велика отровница –
то може бити и то јесте – велика срећа;
за минут – два можеш бити жив живцијат.
Тада хитро замени унутарњи путни налог.
.
Донеси Одлуку свих својих живота,
и онда сместа крени за Тијанију унутарњу,
исправљених леђа и троотворених очију,
из којих исијавају радост, срећа и Спремност.
.
Али не улази у Тијанију тесна срца и стисне главе;
И не улази у Тијанију са смрзнутим антенама;
И не улази у Тијанију ако кажњаваш шутњом;
И не улази ако си раполовљен на моје – твоје.
.
Средумуј десет ватри* у ембриону тачку у срцу
кроз коју тече златносребрна светлосна река-
веза са Једним – са Свезнањем и Свелепотом.
Замени – стави Људско у Божанско – то је Пут.
.
Без страха од новог рођења и нових видика,
без страха од изгубљеног терета са грбаче,
у Тијанију уђи са песмом и свирком на лири
и лаким, али високим, врло високим, скокооком
.
*Ватра – вид, основни положаји очију
Фото: Фб страница – Mina elegant

Зидови собе
јесу ли моја граница?
Низови речи
јесу ли моји пријатељи?
Ужарено дрво
је ли топлота моја?

Или су видици и небеса без краја
путеви моји,
душе блиске и одувек знане
дружба моја,
а топлота
Љубав у срцу што Живот ми даје.

Фото: Фототека Србског Журнала

Ритну се коњушар
И уби вранца пунокрвног
.
Теле рикну
У чуду
Краве мукнуше
.
А остсле трице и кучине
Не макоше
Ни репом

Фото: Коњ вранац, википедија

Тешко је бити Србин, али касно.
Кривац је истеран из раја. Невин никада није протеран из пакла.
И кад је џелат уметник жртви је тешко да му аплаудира.
Свака је смрт смрт за другога, никоме још није пошло за руком да умре за себе.
Нисам толико глуб да бих могао да схватим себе.
Сви смо ми деца дезертера из 1389. године.
За сваког убијеног родољуба тражимо сто немачких туриста.
Носталгија може да мучи и за родним иностранством.
Поштен човек још увек вара себе,касније ће прећи на вас.
Доста ми је раја. Купујем казан и отварам пакао.

Фото: Фб страница – Beautiful Roses

Ниси се учврстила
И увек мислиш на друге
Врати се смеху
За почетак бар осмеху
.
Они те вуку са свих страна
Ја ти постајем напоран
Немој се крити немаш мана
Не дам ти да посрнеш
.
Опет мислиш на друге
Хеј лудице!
Где ти је лепо васпитање
Или је опет опсена можда
.
Послао сам ти златну наруквицу
Требала ми је као Сунце
Сакупила сам храброст за да и не
Због тога Те час видим час не видим

Фото: Златна наруквица; Википедија

Зором долазим кући
умивам се росом
који не разумеју они ће пући
ти се освежавају носом
знам куда их то води
знам није пут ка слободи
и ко болесном уму може да угоди
затим се црних мисли на трен ослободим
слушам како певају птице
њихова песма ми увесељава лице
у ДВОРишту седим посматрам пролазнике улице
васпитане ДУШЕЗДРАВЕ убице
у њиховом мозгу кучине и трице
од ПриРодЊака праве негативце
кривце иду ми на живце
зато отварам пивце
и гледам у Сунце које се полако буди
још један материја листа ми се чуди
у очима му видим како ми суди

Фото: Пијаница; Википедија

Онемела сам од гнева вољеног.
О, колико сам хтела да га смирим.
.
Живот му дадох кад га затражио, без страха,
И име сам његово опевала пред свима.
.
У страсти, као увек, нисам знала границе.
Како му онда нисам знала угодити?

Фото: Фб страница – 𝐍𝐐𝐄李

У далеком неком мору,
Насред пучине плаве,
Између Сумате и Јаве,
На лађи ради дечак Хо Ру.
.
О спретно вуче паламаре,
Пребира пиринач у кухињи,
Много воли старе морнаре,
Кришом пуши томпус-цигаре,
Не дозвољава ником да га кињи,
-Хо Ру не трпи ничије шамаре!
.
(Вечерас из моје улице одлази година стара,
Снег свечано пада на раме ниском бору.
-Случајно се сетих малога морнара,
Вредног помоћника бродскога кувара
На далекој лађи у пустоме мору.)
.
На палуби тишина као цвет пупи,
Ноћ је непокретна и опрезна.
Морнар Хо седи на старој клупи
Свеједно што кадкад захлади ноћу,
По собама се пећи не ложе,
Земља понавља: хоћу, хоћу …
.
Пупољак цвета, пупољак листа
Кроз трепавице вире смрешкане.
Ваздух тутњи и сунце блиста
Баш као лане и преклане.

Фото: Суматра; Википедија

(Из књиге “Проискон Једнослова“)

Две – три цмиздрице склизнуле су јој низ лице. Уморна је била, и безвољна, бледуњава и безциљна. И застрашена је била. Први пут је у свету, овосвету, први пут мора да пази шта ће рећи, шта неће рећи, шта сме осећати, шта не сме осећати, и, по први пут, мора бити оно што н е к о жели да она мора, или треба, бити. Дошла је из бајке, света сна. Она је у прошлом сну била вила бајковница, вила сноваткачница, вила срећница, вила радосница. У прошлом сну била је вила предводница, вила врховница.

-Ићи ћеш у свет опсене, друкчији од света вила, – сећала се шта јој је наредио разнаности водич, Дух свих вила. – Ја ћу увек бити с тобом, као што сам увек са другим вилама, твојим из-

видницама. Чућеш ме у свим својим приликама и неприликама, кад год будеш у тихом стању свести. Непрекидно ћу бити с тобом и буди-ти ти сећање праисконо. Непрекидно ћу ти дошаптавати поуке – сећнице, како да нађеш пут за Тијанију, док Ти-ја-ни-ју не нађеш. Онда ћеш ме в и д е т и!

И још те упућујем на душе које ће ти помоћи, које ћеш пре -познати, и које ће тебе пре-познавати, када се нађете, а наћи ћете се сигурно. То су: Вила Мала Језера из Манитог вира и других језера, Танија Поток Планинлица са Стеновитих Врхова, Славица – анђелица из Високог Неба, Анак Шива Анак Шива – јунак, Витез Праисконог Реда, Лара Доброчинка од Египта Пирамидалног, Сабина Сијено Истанчана – од Мача искована, Љубиша Сабон -Ловац на аждахе црвене, Буљубша Златна Нит, вилан суптилни са Хомоља – Витез Невидљиви, Лула Доброчинка – у љубицу скривена, Ананда Вавилонка у Кулодворце узидана, Сурђон Невидљиви Велики Играч – учитељ Витеза Праисконог Реда, Дијана Језикзналка од Ватрене земље, Херцег Вера Белогорац -Знања чуварица, Седмотујна Милица Скиталица Неоткривеница,м-лекарица…

Иди храбро, Санија, и никада се немој плашити! Праисконци су разапети између умља и безумља. Ући ћеш у Праисконију кроз оранжило Трећег жив-вира. Носиш радост, носиш дарежљивост. Немој никада подлећи опсени љубоморе и похлепе, и немој крити осећања. Твоја вилинска природа треба много да научи у том свету опсене, јер је он Пут – врата за Тијанију. И богови разноликих Трепет светова морају да се отелотворе у том свету, пре него што се упуте у Тијанију. И још ти дајем Румен Облак, облак друкчији од других облака. Он је твој водич и увек ће, као путоказ, бити окренут ка твоме циљу. Кад твој ум буде миром о-владан, облак ће бити в а т р а праискона. Сви смо ми ј е д н о, Сан-и-ја, мила.

Фото:Шумска вила; Википедија