Category: All
Милена Циндрић: Регресија

Фото: Символика регресије; Википедија
Будим те са блаженством
Где је нестала Васељена?
Али кога то занима? Тебе не!
Занима те армонија
Занима те регресија
Хеј! Занима те регресија!
.
Чини се да си једнако свесна
И т а м о и овде
Када се добро опустиш
Виђење је боље и јасније
.
Данас си видела оне
Које си повела са собом
Далек је то пут далек
Дејство те вуче на горе
.
Права регресија је
Када те сопствено дејство
Вуче на горе вуче
А ти си посматра само
.
Тада си као радознало дете
Тада си ушла у горњи свет
Мозак тражи да мисли
А све је тако лепо тако лепо
.
Хаос око тебе пусти пусти
И не слушај га не слушај
Нека тече као река нека тече
Дајем ти руку осети лепоту
Владан Пантелић: Цветише – игрише – плетише

Фото: Вила; Википедија
Тијанија – округло гумно Лакаче Шајкаче
Поноћ – утихнули људи и ветрови и керови
Нечуј – на мртвој стражи совице мудрице
Тих – шум лаких возила метлица летилица
.
Витка седа оштроока и строга Мајка-Најка
Првослетиља одмах избудила Пајка – Рајка
Окопоноћног чувара капије бочне – источне
У први круг уређала све цветише – плетише
.
А у дуг други круг – играчице Игре – игрише
Коловођа Марица – ватроока – моја миљеница
Лежим на половини – сламе – да ме не омаме
Ја дугоцрвеноушни – вилан – ратник поглавар
.
Лаконого скокну Мара – за Богоигру има дара
Плетиље лепе девише – игле конце заплетоше
Играју плету певају – јаку магију Мари спремају
Сад је ора тренутак!!! – за мој пантерски скок!!!
.
Затечена цикну Мара – небо Тијаније распара
Цветише игрише плетише – на возила скочише
Стиснух Мару око струка – у десници оба лука
Прескочисмо преко жице – намигују звездице …
.
Тијанија рајски цветна – цврчци и попићи певају
Ојутрује роса и зора – Марино око и срце сневају
Жарко Сјајко поранио – Мари милуцка чарне очи
Пробуди је – насмеши се – загрли ме – па поскочи!

Фото: Фб страница – Flowers and Nature
Милорад Куљић: Ватра

Фото: Ватра; Википедија
У бурету ватра запаљена
да сажеже дворишно стрвиште.
Кроз трептаје језика пламена
мисао ми одговоре иште.
.
Све што ништиш са земљом се стапа
као продукт свог преображаја.
Ватра диже пут небеског стропа
слободећи земног домашаја.
.
Арјанима лифт до Бога била.
У том су их следили Римљани.
Предњачила царска им властела.
Апотеозом богопорађани.
.
Прегрејана кад се јонизује
све гасове у плазму претвори.
Злочинитељ кад је распирује
свемоћна је и свет да разори
.
Чудно ватра теже развезује
оне твари које не сагори.
Је ли у њој моћ левитације
која силу земљину покори?
Јелена Рам: Тиховање

Од семена до семена,
од када је времена,
од семена до семена,
кажеш – немам времена.
Ја ти опет кажем
ти раменима слежеш.
Од семена до семена,
од када је времена,
истина је једна,
и злата је вредна.
Затвори очи,
у тишину крочи.
У јединство свега,
урони у Њега.
Уклони тугу,
боли и патњу.
Од семена до семена,
од када је времена,
потпуно смо слободни,
у безконачном без времена.

Фото 1,2:Фототека СЖ
Лабуд Н. Лончар: Умиру лептири

Фото: Лептири на цвету; Википедија
Умиру лептири на цвијету
Умиру лептири у стомаку
Умиру лептири у казаној ријечи –
Умире љубав на уснама.
.
Кад умру лептири у оку
И кад се прећути Суза
Запјева из груди туга
Умире Космос у очима…
.
Умиру лептири у празној постељи
Постељи без смијеха –
И умире љубав на уснама…
Велика Томић: Сеча

Фото: Храст Исцелитељ, Тијање; Википедија
Срео се човек с Богом
Сусрете се народ са ђаволом
Сусретоше потом под Заветником човека
Сретењем видеше Исуса у Храсту.

Фото: Фототека СЖ
Рефик Мартиновић: Зов љубави

Фото: Фототека СЖ
Слушај
драга моја
како јецају даљине
као плач детета
као кад свирају виолине
тужне сонате
…уби ме ова ноћ
то љубав зове…
.
Чујеш ли мила
како шкрипе сенке
грана наслоњених
на мој прозор
а ја мислим
твој је шапат
и да теку воде градског шадрвана
…немој се будити
то љубав зове…
.
Не волим драга
кад си сама
као војник
кога чека
неверна жена
као уснули боем
који се радује
првој чаши вина
као дремљива звезда
која се крије
у кишној ноћи
…не волим кад си сама
љубави моја…
.
Ако те не буде
драга
у мојој души
у којој има места
за двоје
отераћу све птице
нека свет занеми
нека утихну јецаји
и настане мук
…живот се наставља
љубави моја…
Ана Милић: Вода спаја

Фото: Фототека СЖ
Не хватај ме у жижу
Суштина је код тебе
А ја ћу те наћи
.
Као што сам те већ нашла…
Твој је задатак велики
Бодриш и бориш се
За све нас
.
Пусти мене!
.
Пусти ме низ воду
Вода ће ме вратити
Сваки пут када
Киша падне
Да те умије…
Срба Којић: Мисли

Фото: Мисли; Википедија
Кад размрсим мисли
У танке нити разумевања
Затражим шта се иза крије
Чини ми се к’о обрана трешња
Као песма без риме
.
Налазим их, са птицама
Што плове над замућеним изворима
У небу, поцепаном у ситне комаде
У модром сумраку над градом
Сапутник им јесен.
Што корача погнуте главе
И сутон тушира.
.
Ако некад их нађем
Лепше од најлажнијег сна
Са погледом што гори
Роменилом запада
У небу, звездама попрсаном
Лебде са месечином
Над чешљевима далеких планина
Са шкољкама, у потоку пуном облака
У лишћу маслина што пркосе жези
Као латице расветалог крина.
Невена Милосављевић: Златни триптихон

АГАПЕ
Љубави,
гледај кроз мене
и не слушај ме.
Путеви и раскршћа, Гордијев су чвор…
Куда се сливају магистрале,
куда идемо везаних очију?
Где су нам циљ и исходиште?
.
Љубави, ти си Орион мог зимског неба,
ја више не ходим земљом
и нисам роб времена,
за мене су часовничари изумрле занатлије.
Не бојим се Зевсових паса,
мени и Грифон пред ноге долази.
.
Љубави,
нисам презрео ту реч,
иако ми је с њом већ похабана песма,
иако ми нагриза стихове као бесни пацов,
самоусудом отрован.
Слушао сам о лепоти гетсиманске руже,
али је нисам спознао.
Ваљда више волим да сањарим, него да гледам.
Тако сам и тебе одсањарио,
па си исувише стварна, недодирна.
.
Агапе,
знамо се већ дуго,
али ти ниси обавештена.
Негде су се сусрети измаштали,
а ти си спавала немирним сном.
И можда је време да се откријемо пред собом,
не бежећи од наготе и огледала.
Волим те такву, сву обојену,
стопљену с дугом на прозору мог сна,
гледаш негде у бездање
и не чујеш бунцање овог лудака.
.
Агапе,
већ звучиш пунотом мог презира.
Презирем што су векови умирали без нас!
Презирем сутоне и сумраке!
Све оно што тоне и мрачи,
не остављајући времена за дах!
Презирем немоћ језика
да именујем твоје постојање,
које се у мојој вечности осипа!
.
Агапе,
један ме пут теби водио,
на њему Светлоноша ‒ Бог,
који те приказа мени,
као Константину Часни крст,
па отад ходам к теби, уназад…
Још само у Бога и Голготу верујем!
Све су варке овог света као четири јахача,
све су страсти овог света зло семе,
а наша срца плодно тле за које се им клица хвата.
.
Љубави…
Уђи у песму,
нека ми већ потрошена реч похаба срце!
.
СЛОВО ЉУБАВИ
Између нас је Велики кањон
и олујна ноћ. Аqua alta…
Мемљиве зидине
Што удишу гат и ломе вал.
Хиљаде голубова слећу на трг Светог Марка,
Облаци страже над Маријином куполом.
А ти ме гледаш са оне стране молитве,
Где допиру само одрицања.
.
Између нас је Зид плача,
Гетсимански врт, Пут суза.
Хорови херувима у златној одежди,
Литургијски звон: Алилуја!
Синајска гора и пламени огањ
из купиновог жбуна,
што Мојсију Господа несагориво проказа.
А ти ме гледаш земаљским очима,
што бесправно суде и пресуђују.
.
Између нас је Плава гробница,
острво Керкира и сасуд кипарски.
Где Свети Спиридон с мачем у руци,
потапа лађе Агарјана,
и тело беструлежно његово мироточи.
Горе лимунова и ретки цветови,
што ничу из лобања солунских јунака.
А ти ме гледаш малодушно,
злопамтивши само сопствене заблуде.
.
Између нас су царски вртови,
јапанске трешње и висећи мостови,
језера из којих шуште локвањи;
Паравани, гејше и самоуки ратници,
пиринчана и поља шећерне трске.
И зов монаха с непроходних планина,
што живе од сунчеве светлости,
огрнути само мудрошћу живота.
А ти ме гледаш као грешку,
која се ни у наговештају десила није.
.
Између нас су реке, брда и пустиње,
степе и прашуме, слапови водопада,
што стене добровољно гоне у смрт.
Океански висови и морске панораме,
бакрени заласци, што по небеском платну
из пехара посипају сунчеву крв.
Између нас су чудеса земље и милостиви Бог.
А ти ме гледаш без слуха,
до тебе не допиру моје молитве.
.
Али њина те благодат целива.
МИСЛИ МОЈЕ ЈЕДИНИ ЗНАШ
Мисли су моје чудесни врт
испред Артемидиног храма,
висећи вавилонски балкони,
витражи венецијанских храмова
и римски колосеуми.
.
У њима буја хиљаде трава,
за срце, за ум, чаробно лековитих.
Сваки је бедем и стуб
опасан ружом пузавицом,
јарко акрилних боја.
.
Мисли су моје гоблен стихова,
од њих се лако извезе песма
и измашта ћилим разбојем од сна,
платно, на које пчеле мед доносе
и врцају га саме сред медишта.
.
Мисли су моје зле јаруге,
пред њима Минос стражари,
оне су големи ужарени гробови,
сви кругови пакла, што обе руке прстенују,
на чијим длановима чистилиште пребива.
.
Мисли су моје суша и песак,
рушевине после суровог циклона,
преко вољне ноћи и подбула јутра,
плес са духовима и привиђења,
све оно на шта нерадо жмуриш.
.
Мисли су моје ветрови ружа,
што се увлаче змијолико у твоје зденце,
кад под веђама репом ошину прекор,
па распусте благост у њене вртове,
јер једино ти ми мисли и знаш.
*
Невена Милосављевић

Невена Милосављевић, рођена 13. 04. 1990. године, одрасла у Лешку на Космету, живи у Звечану. Завршила је студије српске књижевности, радила је као новинар на ТВ Данкос плус у Косовској Митровици, где је имала своју ауторску емисију ,,Пергамент”, ради као наставник српскогјезика у средњој школи. Сарадник је издавачке куће,,А Согласˮ из Зворника и члан хуманитарне организације ,,Српска нитˮ из Подгорице и лектор сајта ,,Злочини над Србимаˮ. Пише поезију, прозу, есеје, критичке осврте. Добитникје 26. Међународних награда за поезију, као и два посебна признања ,,Орден кнеза Николе Васојевића” за очување епске традиције и њена збирка песама ,,Источник” награђена је признањем ,,Књига године” у издавачкој кући АСоглас. У припреми су још два рукописа, међу којима је рукопис збирке песама ,,Духовницеˮ коју је 2019. године у манастиру Бешка благословио за штампу блажено почивши митрополит Амфилохије. Сарађивала је као лектор, рецензент и уредник на 70 издања књига својих колега. Њена поезија и минијатуре превођене су на руски, мађарски, енглески, француски и немачки језик. Објављивала је поезију и приказе у многим часописима широм Србије и региона (Бдење, Сазнање, Суштина поетике, Књижевне новине, Нова Зора, Ток, Петрушка настамба, Сизиф, Др Филстуд, Сребрни вијенац, Неказано…) Невена је мајка троје деце.
