Фото: Мисли; Википедија

Кад размрсим мисли
У танке нити разумевања
Затражим шта се иза крије
Чини ми се к’о обрана трешња
Као песма без риме
.
Налазим их, са птицама
Што плове над замућеним изворима
У небу, поцепаном у ситне комаде
У модром сумраку над градом
Сапутник им јесен.
Што корача погнуте главе
И сутон тушира.
.
Ако некад их нађем
Лепше од најлажнијег сна
Са погледом што гори
Роменилом запада
У небу, звездама попрсаном
Лебде са месечином
Над чешљевима далеких планина
Са шкољкама, у потоку пуном облака
У лишћу маслина што пркосе жези
Као латице расветалог крина.