Рефик Мартиновић: Зов љубави
Фото: Фототека СЖ
Слушај
драга моја
како јецају даљине
као плач детета
као кад свирају виолине
тужне сонате
…уби ме ова ноћ
то љубав зове…
.
Чујеш ли мила
како шкрипе сенке
грана наслоњених
на мој прозор
а ја мислим
твој је шапат
и да теку воде градског шадрвана
…немој се будити
то љубав зове…
.
Не волим драга
кад си сама
као војник
кога чека
неверна жена
као уснули боем
који се радује
првој чаши вина
као дремљива звезда
која се крије
у кишној ноћи
…не волим кад си сама
љубави моја…
.
Ако те не буде
драга
у мојој души
у којој има места
за двоје
отераћу све птице
нека свет занеми
нека утихну јецаји
и настане мук
…живот се наставља
љубави моја…