Фото:Фототека Србског Журнала

Никада нисам снове сањала до краја,

никада нисам мислила

да ћу бити испред врата Раја.

Све до данас, нисам знала

шта је самоспознаја!

Нисам маштала,

ни ти сам издаје опраштала.

Нисам се двоумила,

ни ти сам бирала,

само сам по души својој

мелодију сопствене спознаје

и искуства свирала.

Можда сам често у пропаст срљала,

по незнању свести, шкрабала и шврљала.

Душу заблудама прљала

-али то сам ја.

Ни права ни погрешна.

Кад – кад сам се нервирала,

али никада нисам

мисли мраком депримирала.

Једноставно сам,

онако како умем

у сваком тренутку,

сопственом светлошћу сијала!

Фото: Драган Симовић, песник; Википедија

Шта је Песништво?

Песништво је Посвећење.

Песништво је Вера.

Песништво је Стварање.

Песништво је Љубав.

Шта је Песничко Певање?

Песничко Певање је Пут Навише, Пут ка Светлости;

Песничко Певање је Живот са Сврхом и Смислом.

Чему Певање у овом времену свих времена?

За кога ствараш Песме своје?

И ко још чита Певање Песника Румених Облака?

Тако ме питају људи од овога света, земаљски мудраци који су убеђени да све најбоље знају.

А ја им одговарам:

Певање у овом времену, уистини, једнако је Певању свих минулих и свих будућих времена. Сва минула и будућа времена, гле! стају у ово време, које ви називате временом свихвремена.

Песме стварам за сродне душе из свих векова и свих различних светова;

стварам за оне што су били и за оне што ће снова бити;

стварам још и за бића у далеким звезданим јатима, за она тајинствена бића с којима сам ја одувек и заувек једноједнијато у Једноме.

Песништво читају сва она  божанска бића којима је Певање, као и мени, Посвећење и Живот;

то су оне божанске душе којима је једнако певати и живети,  илити певати и умирати!

 Сада вам је ваљда јасно, и разјасно, да сам Све То – Ја Сам!

Фото: Фб страница – 𝐍𝐐𝐄李

Фото: Песник Ђура Јакшић; Википедија

Падајте, браћо! Плин’те у крви!
Остав’те села, нек гори плам!
Бацајте сами у огањ децу!
Стресите с себе ропство и срам!

Гините, браћо, јунаци, људи!
За пропаст вашу свет ће да зна…
Небо ће плакат дуго и горко,
Јер неће бити Србина…

Ми несмо браћа, ми Срби несмо!
Или ви несте Немањин сој?
Та да смо Срби, та да смо људи —
Та да смо браћа — ох, боже мој!…

Та зар би тако с Авале плаве
Гледали ледно у огњен час?
Та зар би тако — ох, браћо драга!
Та зар би тако презрели вас?

Презрите братства, покор и клетву!
Што небо даде, погаз’те ви!
Та није л’ грешно, није ли грозно —
Крв деце ваше гледамо ми!…

А где је помоћ, ил’ суза братска?
Ил’ „Јуриш, роде, за брата свог!”?…
У вељој беди, смрти и крви
Данас вас, саме, оставља бог!…

Ал’ опет, грешан, грешно сам пево —
Рањено срце народа мог!
Та Србин кипи — кипи и чека —
Ал’ не да ђаво… ил’ не да бог!

Фото:Фототека Србског Журнала

Приђите ближе,

да чујете шапат,

што вам кроз ветар, облак и кишу говорим..

.

Да чујете речи, поруке важне,

кроз воду, талас и море, мраморим..

Ту сам за све!

.

За сакате, слепе, болесне, јадне

Несрећне, тужне, у мислима гадне…

За радосне, добре, веселе, јаке..

За здраве и за свакојаке..

.

Утеху ширим,

можеш је наћи.

Руке пружам,

можеш их дотаћи.

.

Снове ти нудим,

љубав и веру.

Плодове неба!

Нека их беру!

.

Смирене душе успењи се у ме..

Ко вере има, тај и разуме..

Ја сам у сунцу, у небу, у ветру..

.

Ја сам у природи, у свакоме метру..

У кораку твоме, прашини крај пута.

Само немој да ти душа залута,

у ноћи тамној, упромисли самој

.

Само буди храбар, буди добар. Делуј и веруј..

Заиста, ја сам за тебе створен..

За све вас, ка мени пут је отворен.

Огњем врела

топи санте око замрзлих срца.

Ватре које палимо

нису дорасле Њеном огњу.

Фото: Богородица са седам мачева; Википедија

Фото: Фототека Србског Журнала

Молим Те
Боже!
И овај
пут,
прими нас
грешне
под свој
скут …
Не дај
да лоши
нам људи
суде …
Очински нас
воли
и даље;
нека небо,
Твој благослов
нам шаље …
Ми ћемо
достојни бити
милости Твоје;
и кајати се,
искрено,
за грешке
своје …
Опрости нам,
Боже,
и пут
покажи!
Доста је
било
фарси
и лажи …
Ми желимо
живот
истинит
и вредан!
И ако
имамо
овај један,
помози да
достојан буде
Тебе
и нас!
Да у Теби,
заувек
трађимо веру
и спас!
Спасење, Боже!
Свима нам
дај!
На земљи –
Срећу,
На небу –
рај!
Дај нам
прилику
да будемо
људи прави,
достојни Тебе
и ове
планете …
Који ће
поштовати
законе свете
и само
љубављу
зрачити чистом;
и волети
све
љубављу истом,
којом волиш
Ти нас ,,,
Дај нам
чврсту веру
да у
љубави је
спас!

Фото: Исус са мачем; Википедија

Помози Боже

да Србин види кости

и прошлост плаћа.

Дај му силу

Белог витеза

и његовог мача.

Доста је мука

смрти и бола

овога ми крста.

Да кренемо браћо

са кораком

Исуса Христа.

.

Србин Боже

само Тебе има

У тренутку тешком

Србин мора поново

Завет дати.

Зло велико заувек

мора стати.

Молим Господа

и анђела Белог

да рашири крила

и небеса затресе.

Нека почне

и земљина кора

да се тресе.

.

Докле да будемо

народ рата

због издајника

проклетога брата.

Не дам више

и нећу

да ми брат крвник

и даље пали свећу.

Господе то мора стати

и брат крвник

то мора знати

И његове ће ноћи

кроз Голготу проћи.

.

О Боже ни олтар

нашег рода

више није чист и бео.

Као у далекој прошлости

стојим пред Тобом

и молим Те

Отвори небеса

јер у мојој крви пише

само Ти ми Господе

можеш помоћи

и други нико више.

.

Не чекај.

Народ мој је крвав

ко рањена звер

и од Тебе иште

да издајничко

зло велико

Србин са своје земље

заувек избрише.

Ако то не урадимо

Боже нема нас више.

.

Господе мој ако смо ми

Витезови Твога рода

нек молитва наша

кроз Твој мач хода.

У освит зоре са мачем

ћу Ти доћи.

Буди спреман

са два сокола

да полетимо

До Косова

да извадимо из корица

оба мача

да издајнички злотвор

види и чује крв

свога плача.

.

Господе дај нам

Твоје силе

и биће нас триста.

Прбудимо јуначка срца

и завештање

да је Косово одувек

и заувек наше.

Ако треба уз Тебе ће

поново и Лазар да јаше.

Фото: Фототека Србског Журнала

Због тврдих очију
Које само заћуташе,
Туга се изненада
У живот мој увукла
.
Зазвонила као хиљаду
Црквених звона
Победнички ми се
Унела у лице
.
Украла осмех
Донела прегршт
Непроспаваних ноћи
Отворила путеве бола
.
Почела одвлачити
У тамне дубине
Себе сам видела
Како тонем у ништавило
.
Умрле речи
Просута слова
Празна песма оста
.
«Разбиј неверу,
Живи у надањима
И стварањима»
.
Рече глас са неба
И диже ме из мртвих

Фото:Фототека Србског Журнала
Шавовима је зашивена
уз моју кожу.
Полако је почела да ураста у мене.
Волим је одавно, али
одрекла бих је се.
Престала бих да је волим оног
тренутка када би у твојим очима
угледала себе.
Напуштам све што ме одваја од тебе.
Мислима и телом.
Желим да постанем твоја кост
иако нисам твоје ребро.
Желим да те препознам по додиру.
И зато престајем да волим самоћу.

Чујеш ли?
Тишина грми!
Ваљају се облаци тамни,
Саплићу их врхови плавих планина!
.
Чујеш ли?
Свако вече звони Луна!
Скрива се од сунчеве светлости,
Руке звездама пружа!
.
Чујеш ли?
Ветрови се ломе
У гвозденим оклопима,
На дну океана!
.
Чујеш ли
Кораке неживих ратника?
Спреми се љубљена душо!
Ово су наша
Времена!

Фото 1,2: Из архиве Србског Журнала