Category: All
Милана Јањичић: Њему

Фото: Фототека СЖ
Посвећено Александру М.
Разумем твоје одласке,
тумачим твоју мисао по твом лицу.
Када у очима других твоја светлост нестане,
у мојима тада сија још јаче.
У очима мојим ти си свитац.
Јер само ја знам шта у себи носиш.
Мој прекор и сувишна питања
одраз су моје љубави.
Због тебе сам се међу људе спустила,
пустила да ме време гази.
Твоја љубав ме је у исто време крунисала и разапела.
Једино теби сам допустила да видиш моје ране
док исцељујем твоје.
Наше ране су дубоке, тешке и истините.
Али, гледамо се право у очи.
Без очију твојих слепа би постала.
Моја душа држи твоје сидро да брод не потоне
и на дну се нађе.
Ти си моја нада, али и моје безнађе.
Кошмарна зима пред нама стоји,
децембар своје пахуље шаље,
али мајске топлине вуку нас даље.
Ако успемо да помиримо зиму и пролеће,
ја ћу знати да у теби још трајем.
Ништа није за веке векова сем љубави
то знаш, једино смрт може доћи по нас.
Зато се сакриј у мене, ја ћу се у тебе скрити
и никакве патње за нас неће бити.
Ти само буди уз мене.
Марко Милојевић: Ја, Нико, Нигде

Фото: Фототека СЖ
5. певање
НА САМО СВОМЕ КРСТУ
Ко то беше Милојевић Марко,
Ко то беше – ниоткуда беше!
Из Нигдине – завичаја свога,
Кренуо је нигде – ни са ким!
И док се лутајући губио,
Ни сам с собом није се здружио,
На дугоме путу к ништавилу,
Пркосећи свакоме правилу.
Ишао је увек узводно,
С намером да нађе место родно,
Кад се попе на један облак сиви,
Дочекаше га Богови његови:
Не можемо спасити,
Декласирану твоју врсту,
Мораш Марко остати,
На само своме крсту!
Милена Циндрић: Регресија

Фото: Символика регресије; Википедија
Будим те са блаженством
Где је нестала Васељена?
Али кога то занима? Тебе не!
Занима те армонија
Занима те регресија
Хеј! Занима те регресија!
.
Чини се да си једнако свесна
И т а м о и овде
Када се добро опустиш
Виђење је боље и јасније
.
Данас си видела оне
Које си повела са собом
Далек је то пут далек
Дејство те вуче на горе
.
Права регресија је
Када те сопствено дејство
Вуче на горе вуче
А ти си посматра само
.
Тада си као радознало дете
Тада си ушла у горњи свет
Мозак тражи да мисли
А све је тако лепо тако лепо
.
Хаос око тебе пусти пусти
И не слушај га не слушај
Нека тече као река нека тече
Дајем ти руку осети лепоту
Владан Пантелић: Цветише – игрише – плетише

Фото: Вила; Википедија
Тијанија – округло гумно Лакаче Шајкаче
Поноћ – утихнули људи и ветрови и керови
Нечуј – на мртвој стражи совице мудрице
Тих – шум лаких возила метлица летилица
.
Витка седа оштроока и строга Мајка-Најка
Првослетиља одмах избудила Пајка – Рајка
Окопоноћног чувара капије бочне – источне
У први круг уређала све цветише – плетише
.
А у дуг други круг – играчице Игре – игрише
Коловођа Марица – ватроока – моја миљеница
Лежим на половини – сламе – да ме не омаме
Ја дугоцрвеноушни – вилан – ратник поглавар
.
Лаконого скокну Мара – за Богоигру има дара
Плетиље лепе девише – игле конце заплетоше
Играју плету певају – јаку магију Мари спремају
Сад је ора тренутак!!! – за мој пантерски скок!!!
.
Затечена цикну Мара – небо Тијаније распара
Цветише игрише плетише – на возила скочише
Стиснух Мару око струка – у десници оба лука
Прескочисмо преко жице – намигују звездице …
.
Тијанија рајски цветна – цврчци и попићи певају
Ојутрује роса и зора – Марино око и срце сневају
Жарко Сјајко поранио – Мари милуцка чарне очи
Пробуди је – насмеши се – загрли ме – па поскочи!

Фото: Фб страница – Flowers and Nature
Милорад Куљић: Ватра

Фото: Ватра; Википедија
У бурету ватра запаљена
да сажеже дворишно стрвиште.
Кроз трептаје језика пламена
мисао ми одговоре иште.
.
Све што ништиш са земљом се стапа
као продукт свог преображаја.
Ватра диже пут небеског стропа
слободећи земног домашаја.
.
Арјанима лифт до Бога била.
У том су их следили Римљани.
Предњачила царска им властела.
Апотеозом богопорађани.
.
Прегрејана кад се јонизује
све гасове у плазму претвори.
Злочинитељ кад је распирује
свемоћна је и свет да разори
.
Чудно ватра теже развезује
оне твари које не сагори.
Је ли у њој моћ левитације
која силу земљину покори?
Јелена Рам: Тиховање

Од семена до семена,
од када је времена,
од семена до семена,
кажеш – немам времена.
Ја ти опет кажем
ти раменима слежеш.
Од семена до семена,
од када је времена,
истина је једна,
и злата је вредна.
Затвори очи,
у тишину крочи.
У јединство свега,
урони у Њега.
Уклони тугу,
боли и патњу.
Од семена до семена,
од када је времена,
потпуно смо слободни,
у безконачном без времена.

Фото 1,2:Фототека СЖ
Лабуд Н. Лончар: Умиру лептири

Фото: Лептири на цвету; Википедија
Умиру лептири на цвијету
Умиру лептири у стомаку
Умиру лептири у казаној ријечи –
Умире љубав на уснама.
.
Кад умру лептири у оку
И кад се прећути Суза
Запјева из груди туга
Умире Космос у очима…
.
Умиру лептири у празној постељи
Постељи без смијеха –
И умире љубав на уснама…
Велика Томић: Сеча

Фото: Храст Исцелитељ, Тијање; Википедија
Срео се човек с Богом
Сусрете се народ са ђаволом
Сусретоше потом под Заветником човека
Сретењем видеше Исуса у Храсту.

Фото: Фототека СЖ
Рефик Мартиновић: Зов љубави

Фото: Фототека СЖ
Слушај
драга моја
како јецају даљине
као плач детета
као кад свирају виолине
тужне сонате
…уби ме ова ноћ
то љубав зове…
.
Чујеш ли мила
како шкрипе сенке
грана наслоњених
на мој прозор
а ја мислим
твој је шапат
и да теку воде градског шадрвана
…немој се будити
то љубав зове…
.
Не волим драга
кад си сама
као војник
кога чека
неверна жена
као уснули боем
који се радује
првој чаши вина
као дремљива звезда
која се крије
у кишној ноћи
…не волим кад си сама
љубави моја…
.
Ако те не буде
драга
у мојој души
у којој има места
за двоје
отераћу све птице
нека свет занеми
нека утихну јецаји
и настане мук
…живот се наставља
љубави моја…
Ана Милић: Вода спаја

Фото: Фототека СЖ
Не хватај ме у жижу
Суштина је код тебе
А ја ћу те наћи
.
Као што сам те већ нашла…
Твој је задатак велики
Бодриш и бориш се
За све нас
.
Пусти мене!
.
Пусти ме низ воду
Вода ће ме вратити
Сваки пут када
Киша падне
Да те умије…
