Фото: Фототека Србског Журнала

Због тврдих очију
Које само заћуташе,
Туга се изненада
У живот мој увукла
.
Зазвонила као хиљаду
Црквених звона
Победнички ми се
Унела у лице
.
Украла осмех
Донела прегршт
Непроспаваних ноћи
Отворила путеве бола
.
Почела одвлачити
У тамне дубине
Себе сам видела
Како тонем у ништавило
.
Умрле речи
Просута слова
Празна песма оста
.
«Разбиј неверу,
Живи у надањима
И стварањима»
.
Рече глас са неба
И диже ме из мртвих