Category: All
Рефик Мартиновић: Зид

Фото: Зид; Википедија
Дошао је и јули
а ја
још увек
даљинама цртам
вреле додире
твојих руку
…много је година
отишло у једном дану
не тражи крила
на мојим раменима
она више не могу
летети
не подижи зидове
и гвоздене завесе
који нас раставише
иако смо пар корака
били једно поред другог
судбина је победила
право на љубав.
.
Никад ниси била
мој и божји поредак
већ позорница
себичних надања
и усахлих чежњи
које су олује љубави
претвориле у згаришта.
.
Скривали су нас
хладни камени зидови
…само нам је небо
било исто
и птице које су прелетале
на обе стране зидова
поред којих смо
много пута пролазили
и сунце
које нас грејало
сваког јула…
као и овог.
.
И данас
често наслоним сећања
на сиви камен
и дане
који се њишу као лампиони
као вратнице
које нико не отвара
…а живот шапуће
нове приче
самоћа ћути
и снива твоје кораке
којих више нема
…ти и не знаш
да је пола тебе
остало у мени
као мој вечни грех.
Вукица Морачча: У почетку беше Реч …

Фото: Ватрене искре; Википедија
У прапочетку искре заиграше,
По целом свемиру, телу Бога,
Оплетоше коло радосно
Човековим ликом оличено.
Ехо из свемира се чује
Толико далеко и високо,
Као слап неизмерне љубави
Уроњен у вечност, дубоко.
Будност се сама расплиће.
Елеменат света је свако биће.
Шапатом се проноси глас,
Ево нас, стиже божански спас.
Реци слово (по)тврдног учења,
Его разгради, душу просветли.
Честица божија у теби нек засветли.
Владан Пантелић: Око у Око са по-скоком

Фото: Поскок; Википедија
Место Поглед изнад дома –Тијанија
Седим на Обали уске кружне капије
Пролаза за танке оностране светове
Испред мене дигао главу и гледа ме
Поскок – поглавица Радичевог дола
Разумем немушт – језик палацавих
Гласно му преносим Закон промене:
Тијанија је центар света и оносвета
Овде је остварено ново Златно доба
Моћан рад Витеза Праисконог Реда
Долазе и долазиће бића иних светова
И духовна – ненавикла на чврсти свет
Ми – рођени овде – смо једносуштни
Самоникли обезбељени и у безречју
Отварамо срца за безусловну љубав
Отварамо се за тајинство акаша записа
Дочекујемо сва бића раширених руку
Срцима нашим градимо високи храм
Препун дејства Аватара свих аватара
И стога молим – да не чујем за бруку
Да је нека вијугавка неког грицнула
У неразум пуцамо до последњег дима
Пренеси поздрав роду и роду шарених
Једно смо! Немојте ви нас нећемо ми вас!

Фото: Фб страница – Flowers and Nature
Нада Матовић: Јесења соната

Не облачи ми кише
ни оне квасне улице.
Јесен предивну хаљину има,
из љетњих ципела искачем лако.
С јесени неке нове љубави
под јастуком ишчекујемо крадом.
Зато, кише ми више не облачи.
.
Волим мокру јесењу ноћ, тад ме мучи
жеља чудна да пребројим звијезде све,
од њих плетеницу свијем
и у стих је ставим.
.
Зато, не облачи ми кишну јесењу ноћ
ни оне квасне улице меке.
С јесени неке нове љубави
наћи ће нас крадом
под јастуком.
Милан Миљанић: У срцу буди

Фото: Слика срце; Википедија
У СРЦУ БУДИ
и ту са пар речи
незадовољство у себи спречи
не дозволи да душа ти јечи
у срцу у срцу се излечи
У СРЦУ БУДИ
ту време проводи
то је једини пут ка слободи
и само њиме треба да се ходи
у срцу ту ствари угоди
У СРЦУ БУДИ
тешко је време чудни су људи
свако о свакоме суди
и само у лошем се труди
зато се ти пробуди и пробуди
у срцу срце десна половина груди
Весна Зазић: Завичај

Фото: Поморавље; Википедија
Већ деценијама у граду ја живим
али ме срце у трену завичају врати,
Врбама крај Мораве тужним и кривим
па се године учине као да су сати.
.
Расла сам у селу крај широке реке
у коме је грумен земље био суво злато.
Оранице црне,дугачке до неба а меке
од засађених зрна изобиље буде дато.
.
Морава је нас,децу шапатом привлачила.
Скелеџија нас јурио да не скачемо у воду.
Најлуђи провод и дружење нам је значила
и страшне приче кад одрасли на спавање оду.
.
Ноћу смо морали да се искрадамо кришом
и отрчимо на обалу где друштво чека
Једино смо могли бити спречени кишом
јер је гром знао уз воду да убије човека.
.
Река као увек тече лагано својим током.
Не окупљају се уз њу нека друга деца.
Бедемом су је учинили мирном а дубоком .
Понеко тек од одраслих загази да пеца.
.
Село је празније увек кад одем.
Вест је и кад ко упеца повеликог смуђа .
Три пута ми се окрене трн у срцу забоден
од погледа на скелу која напуштена рђа.
Радица Игрутиновић Матушки: Упокојена нада

Фото: Песникиња Радица Игрутиновић Матушки
У језивом рату, где жеводан листа,
и где сваки цвет се претвори у свело.
Где те за бол срца нико и не пита,
јер све док дах дишеш, браник си и тело.
.
Ту се болна душа не лечи већ слама,
гледајући небо и чађаве кише.
Из распуклог тла се порађа и тама.
Песник о слободи сања, машта, пише…
.
А, где ћеш пронаћи искрицу од наде,
док из сваке травке дим оловни тиња.
Kад ту око тебе, мртвилом се каде…
И дан сав постане јад и чамотиња!
.
Гледаш борце храбре – чуваре доброте,
сваки од њих спреман да у боју страда…
Спашавајућ’ смело невине животе
од сатанских слуга изашлих из Хада.
.
И сутра ће неко ратницима рећи,
да је све то прошло, да је сада боље…
А, у њима самим река крви тећи,
рањене их груди сећањем заболе!
.
Не дирајте никад у те тешке ране,
ако нисте мелем, не будите ни со.
Таласи се болом од доброте хране…
Не стварајте бујицу, вришти Ахерон.
Марко Милојевић: Ја, Нико, Нигде

Фото: Били Кид; Википедија
2. певање
ОДМЕТНИК
Замутио сам им очи
и погасио луле,
опљачкао сам им замке,
и срушио куле,
све док не почеше да ме хуле.
А онда сам на њих испалио топовско ђуле,
и увезао их у ланце,
и, што је типично за нас особене самце,
ставио сам их у ранце
да труле.
Ето, то је била моја бесна песма,
која није свесна,
да је особа која је пише тешко болесна,
или можда само чудесна.
Нада Аничић Црљеница: Размишљања о славољубљу

Фото: Фототека СЖ
Ништавна ће ти, човече, сва слава овога света бити
ако по силаску са славољубиве сцене живота
вратиш се у дом свога срца и тамо ти буде хладно.
.
Јер кад расплине се дух, у мисли у осећања,
и у радост привремну, тад у туђини својих
бекрајности потопи себе душа.
.
Лебдећи над паклом, и над рајевима журним,
живот ко сенка промине.
Из двокњижја: „Псалми у свили душе“
Ђурђиц

Фото: Свети Ђорђе -Ђурђиц: Википедија
Да вам од Ђурђица крене на боље,
овим речима се помолите СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ
.
Данас славимо Ђурђиц, дан кад су
пренесене мошти Светог Георгија.

.Фото: Фб страница -Janice Rosinski
Ова слава важи за једну
од најраспрострањенијих у Србији.
.
Помолимо се Светом Георгију
за љубав, здравље, веру и снагу!
Муке страшне избегао није,
дивни Великомученик Свети Георгије.
Све земаљско он презре и одрече,
да Царство Небеско вечно стече.
Видело је у тами што нам свима сија,
слава дивног Великомученика Георгија.
.
Душа наша смерно благодари,
заступника таквог што нам Бог подари.
Сваком ко помоћ и спас од њега затражи,
име светога љубав и веру оснажи.
Зато се теби у муци молимо,
и твоје помоћи вапијући просимо.

Фото:Из фототеке СЖ
