Фото: Зид; Википедија

Дошао је и јули
а ја
још увек
даљинама цртам
вреле додире
твојих руку
…много је година
отишло у једном дану
не тражи крила
на мојим раменима
она више не могу
летети
не подижи зидове
и гвоздене завесе
који нас раставише
иако смо пар корака
били једно поред другог
судбина је победила
право на љубав.
.
Никад ниси била
мој и божји поредак
већ позорница
себичних надања
и усахлих чежњи
које су олује љубави
претвориле у згаришта.
.
Скривали су нас
хладни камени зидови
…само нам је небо
било исто
и птице које су прелетале
на обе стране зидова
поред којих смо
много пута пролазили
и сунце
које нас грејало
сваког јула…
као и овог.
.
И данас
често наслоним сећања
на сиви камен
и дане
који се њишу као лампиони
као вратнице
које нико не отвара
…а живот шапуће
нове приче
самоћа ћути
и снива твоје кораке
којих више нема
…ти и не знаш
да је пола тебе
остало у мени
као мој вечни грех.

Фото: Ватрене искре; Википедија

У прапочетку искре заиграше,

По целом свемиру, телу Бога,
Оплетоше коло радосно
Човековим ликом оличено.
Ехо из свемира се чује
Толико далеко и високо,
Као слап неизмерне љубави
Уроњен у вечност, дубоко.

Будност се сама расплиће.
Елеменат света је свако биће.
Шапатом се проноси глас,
Ево нас, стиже божански спас.

Реци слово (по)тврдног учења,
Его разгради, душу просветли.
Честица божија у теби нек засветли.

Фото: Поскок; Википедија

Место Поглед изнад дома –Тијанија
Седим на Обали уске кружне капије
Пролаза за танке оностране светове
Испред мене дигао главу и гледа ме
Поскок – поглавица Радичевог дола

Разумем немушт – језик палацавих
Гласно му преносим Закон промене:
Тијанија је центар света и оносвета
Овде је остварено ново Златно доба
Моћан рад Витеза Праисконог Реда
Долазе и долазиће бића иних светова
И духовна – ненавикла на чврсти свет

Ми – рођени овде – смо једносуштни
Самоникли обезбељени и у безречју
Отварамо срца за безусловну љубав
Отварамо се за тајинство акаша записа
Дочекујемо сва бића раширених руку

Срцима нашим градимо високи храм
Препун дејства Аватара свих аватара
И стога молим – да не чујем за бруку
Да је нека вијугавка неког грицнула
У неразум пуцамо до последњег дима
Пренеси поздрав роду и роду шарених
Једно смо! Немојте ви нас нећемо ми вас!

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Не облачи ми кише
ни оне квасне улице.
Јесен предивну хаљину има,
из љетњих ципела искачем лако.
С јесени неке нове љубави
под јастуком ишчекујемо крадом.
Зато, кише ми више не облачи.
.
Волим мокру јесењу ноћ, тад ме мучи
жеља чудна да пребројим звијезде све,
од њих плетеницу свијем
и у стих је ставим.
.
Зато, не облачи ми кишну јесењу ноћ
ни оне квасне улице меке.
С јесени неке нове љубави
наћи ће нас крадом
под јастуком.

Фото: Слика срце; Википедија

У СРЦУ БУДИ
и ту са пар речи
незадовољство у себи спречи
не дозволи да душа ти јечи
у срцу у срцу се излечи
У СРЦУ БУДИ
ту време проводи
то је једини пут ка слободи
и само њиме треба да се ходи
у срцу ту ствари угоди
У СРЦУ БУДИ
тешко је време чудни су људи
свако о свакоме суди
и само у лошем се труди
зато се ти пробуди и пробуди
у срцу срце десна половина груди

Фото: Поморавље; Википедија

Већ деценијама у граду ја живим

али ме срце у трену завичају врати,

Врбама крај Мораве тужним и кривим

па се године учине као да су сати.

.

Расла сам у селу крај широке реке

у коме је грумен земље био суво злато.

Оранице црне,дугачке до неба а меке

од засађених зрна изобиље буде дато.

.

Морава је нас,децу шапатом привлачила.

Скелеџија нас јурио да не скачемо у воду.

Најлуђи провод и дружење нам је значила

и страшне приче кад одрасли на спавање оду.

.

Ноћу смо морали да се искрадамо кришом

и отрчимо на обалу где друштво чека

Једино смо могли бити спречени кишом

јер је гром знао уз воду да убије човека.

.

Река као увек тече лагано својим током.

Не окупљају се уз њу нека друга деца.

Бедемом су је учинили мирном а дубоком .

Понеко тек од одраслих загази да пеца.

.

Село је празније увек кад одем.

Вест је и кад ко упеца повеликог смуђа .

Три пута ми се окрене трн у срцу забоден

од погледа на скелу која напуштена рђа.

Фото: Песникиња Радица Игрутиновић Матушки

У језивом рату, где жеводан листа,

и где сваки цвет се претвори у свело.

Где те за бол срца нико и не пита,

јер све док дах дишеш, браник си и тело.

.

Ту се болна душа не лечи већ слама,

гледајући небо и чађаве кише.

Из распуклог тла се порађа и тама.

Песник о слободи сања, машта, пише…

.

А, где ћеш пронаћи искрицу од наде,

док из сваке травке дим оловни тиња.

Kад ту око тебе, мртвилом се каде…

И дан сав постане јад и чамотиња!

.

Гледаш борце храбре – чуваре доброте,

сваки од њих спреман да у боју страда…

Спашавајућ’ смело невине животе

од сатанских слуга изашлих из Хада.

.

И сутра ће неко ратницима рећи,

да је све то прошло, да је сада боље…

А, у њима самим река крви тећи,

рањене их груди сећањем заболе!

.

Не дирајте никад у те тешке ране,

ако нисте мелем, не будите ни со.

Таласи се болом од доброте хране…

Не стварајте бујицу, вришти Ахерон.

 

Фото: Били Кид; Википедија

2. певање

ОДМЕТНИК

Замутио сам им очи
и погасио луле,
опљачкао сам им замке,
и срушио куле,
све док не почеше да ме хуле.
А онда сам на њих испалио топовско ђуле,
и увезао их у ланце,
и, што је типично за нас особене самце,
ставио сам их у ранце
да труле.
Ето, то је била моја бесна песма,
која није свесна,
да је особа која је пише тешко болесна,
или можда само чудесна.

Фото: Фототека СЖ

Ништавна ће ти, човече, сва слава овога света бити

ако по силаску са славољубиве сцене живота

вратиш се у дом свога срца и тамо ти буде хладно.

.

Јер кад расплине се дух, у мисли у осећања,

и у радост привремну, тад у туђини својих

бекрајности потопи себе душа.

.

Лебдећи над паклом, и над рајевима журним,

живот ко сенка промине.

Из двокњижја: „Псалми у свили душе“

Фото: Свети Ђорђе -Ђурђиц: Википедија

Да вам од Ђурђица крене на боље,
овим речима се помолите СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ

.
Данас славимо Ђурђиц, дан кад су
пренесене мошти Светог Георгија.

.Фото: Фб страница -Janice Rosinski

Ова слава важи за једну
од најраспрострањенијих у Србији.

.
Помолимо се Светом Георгију
за љубав, здравље, веру и снагу!

Муке страшне избегао није,
дивни Великомученик Свети Георгије.
Све земаљско он презре и одрече,
да Царство Небеско вечно стече.
Видело је у тами што нам свима сија,
слава дивног Великомученика Георгија.
.
Душа наша смерно благодари,
заступника таквог што нам Бог подари.
Сваком ко помоћ и спас од њега затражи,
име светога љубав и веру оснажи.
Зато се теби у муци молимо,
и твоје помоћи вапијући просимо.

Фото:Из фототеке СЖ