Category: All

Мирослав Цера Михаиловић: Кључна тачка – шеста


коначно сам овде душа која шета

понаша се исто с оне стране света

.

с тим што више нема ни маске ни страха

од небеског крстаод вечнога праха

.

овде се не тужи нити се весели

одавде се више никуда не сели

.

само кад кроз мене бившег звезда мине

померим се смерно више у висине

.

М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“

Фото: Никола Педовић, Г. Дубац – Гуча

Илија Зипевски: Шеснаестоделни систем Азбуке


У овој објави представљам допуњен графички приказ шеснаестоделног система словенске Азбуке. Ово није Инглизам, ово нису Перунове веде. Ово је Азбука уклопљена у шему који је дао Херман Вирт (који се сам словенском Азбуком никад није бавио) како је објашњено у прошлој објави.

Азбука постављена у круг от шеснаест поља – у коло такозване Свештене Године открива богат систем ритма Свемира чије законе Азбука заправо чува. Ово је тајна метрика Азбуке коју нико до сада на овај начин није обрађивао. Овај систем сведочи о древности традиције коју нам Азбука преноси у наслеђе.

Доњи азбучни полукруг плаве боје представља духовна поља. Горњи полукруг црвене боје представља телесна-световна поља. Полукруг леви представља лична поља док полукруг десни представља друштвена поља или поља спољног света.

Доња десно четвртина (Б, В, Г, Д) представља зиму, зору и духовна поља у човеку. Горња десно четвртина (Ж, Ѕ, З, И) представља пролеће, преподне и материјална поља у човеку. Горња лево четвртина (К, Л, М, Н) представља лето, поподне и материјална поља у спољашњем свету – у друштву. Доња лево четвртина (П, Р, С, Т) представља јесен, вече и духовна поља у друштву.

 

У будућим објавама ћу обрадити свако слово понаособ и видети шта нам она говоре.

(Илија Зипевски, АзБукВеда, четврти наставак)

Владан Пантелић: Јуда – Витез од Ја-буке


Човек који се не радује нечијем успеху
Који показује љубомору завист и друга
Отровна опака и мрзна осећања боје једа
И који као кукавац издаје свог Учитеља
Није још омирисао слатки укус Једноте
Још дуго ће га растрзавати тамни звуци
Слузне пакости из дубина његове пећине

Једног тихог дана или једне снене ноћи
Његово биће куцкаће и диркати мекани
И упорни милозвуци сопствене савести
Лагано ће гребкати данце његове пећине
Будити честице радости и лоптице среће
И слати их у среду његове душе – у срце
Срце ће лагано топити санте леда са себе

Једини Бог нема љутњу казну или освету
То су смислили туђинци гмизави из сени
И убацили у књиге преварне и религијске
Убацили програме у школе игре и обреде
То је Ја-бука која је застала у грлу човека
Ја-буку није дала Ева Адаму сигурно није
Та лаж вековима прави и раздор Јин – Јанг

Хееј Чојко! Буди се! Укључи ум у Свеум!
Пробуди надмоћи!!! Повежи се са Душом!
Изађи из прелести незнања и издаје брата
Издајна магла Јуда ума тражи омчу и грану
Одувај је! Осветли ум Љубвом и Радошћу!
У ти-шини спознај истину и избели грешку
И уздижи се по сварожници у небо високо!

Милан Николић Изано: Истина трајања


Писмо

Љубави,

пишем ти ово писмо,

тихо, скривен од свих.

Отворио сам прозоре на својој соби,

да влажан и хладан ваздух продре у њу.

Згрчен у тами зимске ноћи

не желим да бежим од хладноће.

Допуштам јој да се усели у моје кости

и да ми усне учини модрим.

Слушам крике своје коже која се бори

са ситним тачкицама да отера

са себе језу што се по њој лепи.

Не, нисам полудео, не брини.

Само покушавам да осетим која је разлика

између тога, како је бити сам у хладној ноћи,

и тога, како је бити сам у врелој ноћи,

а увек имати тебе у срцу.

Сада знам да разлике нема.

.

Хладноћа и врелина немају те моћи које имаш ти.

Оне су ограничене на то да ми додирну

само спољашње тело,

али не и биће у мени.

Ти можеш све,

не само код мене, већ код свих.

Видео сам то.

.

Зашто не разумеш своју моћ?

Зашто се кријеш иза младог, лепог лица,

нежне коже и година тела?

Мене не можеш преварити.

Играш се са нама.

Знам зашто си овде,

на овоме свету пуном чемера и јада.

Знаш и ти то у дубини својој,

али успешно избегаваш да објавиш

своје присуство код несавршених.

.

Тихим корацима освајаш простор,

а време се граби за тебе,

плаши се и оно да ћеш му побећи.

.

Док говориш о својој несигурности,

страховима, патњи,

ти вешто ствараш реалност око себе

и своје биће уплићеш у њу.

То је стварност на коју је време дуго чекало

да би са њом изградило

ново доба мира и љубави за човечанство.

.

Зато се и плаши да те не изгуби,

а све то због твоје неодлучности

да прихватиш саму себе онакву каква јеси.

.

Зар не примећујеш да све што додирнеш

претвориш или у ватру или у пепео.

А то може да уради само чиста божанска љубав,

јер оно што је жељно светлости гореће,

а оно што је сагорело молиће се

да се кроз пепео поново уздигне.

.

Не, нисам полудео, не брини.

.

Само покушавам да ти пренесем своје осећање

како је то имати те увек у срцу,

знати за твоје моћи

и горети за тебе у ватри

по хладној зимској ноћи.

.

Постојање је највећи космички дар који се даје човеку рађањем а љубав је почетни „капитал“ са којим се креће у живот. Успех је проћи кроз живот а задржати у себи барем оно што је „уложено“ у нас.

.

Ех, кћери моја! Не покушавај да разумеш мушкарце, већ прихвати истину у себе. Сви су они ловци, различито наоружани, мање или више успешни, слаткоречиви у својој лажи, а једино им је мета заједничка. Пуцају собом у твоју камену главу, да би ти ранили сунђерасто срце. А када се нешто у камен забије, не вади се из њега док се он не разбије. Зато, натопи срцем главу, а срце заштити чврстином. Не очекуј ни тада да ћеш избећи ране, већ ће те оне само мање болети,а ти ћеш ловце боље разумети, јер њима је срце тврдо, а глава пенаста. Знаш ти то, кљуцала си им ти по глави. Грабљивица си, зато те и лове.

.

Ех шта ти је живот! Прво те усрећи када те научи како је чаробан,

тако што ти пружи своје лепоте надохват руку, а онда те растужи када

схватиш како је кратак и да твоје руке нису довољно дуге да сву

лепоту обухвате. Е, живећу те животе и у срећи и у тузи, а растезаћу,

да знаш, и тебе и руке.

.

Најхрабрији и најправилнији став према животу имаћеш када прогуташ

оно што си погрешно учинио, свариш га, избациш из себе, започнеш све

изнова и затим никада не одустанеш од вере у самог себе.

.

Углавном су сви моји покушаји да учиним праву ствар били погрешни.

Ту где сам сада видим да су ме сви ти погрешни покушаји довели до

мене правог какав јесам. Живот не чини грешке.

.

Најпаметнија мушка будала је онај тип који „натера“ жену да га

окарактерише као будалу, док грицка усне и увија косу пред њим.

.

Колико год мушкарац имао жена око себе, једна реч му може

објаснити све недоумице у вези са њима.

Мало! Ипак, за њега је само једна од њих увек она једина.

.

Животна књига биће ти занимљива само ако јој не назиреш крај и

ако се никада не враћаш на већ прочитане странице.

.

Мушкарци би желели да их жене воле шаблонски: мало мање, мало

више, мало мање, мало више… Ако ово не разумете, моје даме,

објаснићу другим речима: пауза, обнављање, пауза, обнављање…

Ако ни ово не разумете, обнављања више неће бити, прелазите у други

круг или упорно настављате да у истом кругу трагате за правом линијом.

Јавите ми кад је пронађете, ако је икад пронађете.

.

Моћ загрљаја спознаш када научиш како да ти се у њему

дивљи припитоме, а питоми подивљају.

.

Кад погледам иза себе знам да је могло бити и боље. Кад

размислим о свему схватим да је било онако како је требало да

буде. Када погледам на оно што ми долази у сусрет, осмехнем се.

Ето, то је разлог због којег ме увек видите насмејаног. Научио

сам да се сваког тренутка радујем животу.

.

Најпривлачнија жена је она која мислима и погледом очекује нежност,

а речима и додиром је поклања.

Наше несавршенство је оно што нас раздвоји од савршеног

љубавног партнера. Зато је пожељно да покаткад одемо далеко, да

бисмо осетили снагу блискости са особом од које смо се раздвојили.

Само нам та удаљеност може показати да ли још увек видимо или не

светлост у сенци особе која је остала иза нас. Треба знати да несавршенство

није порицање савршенства, већ се то само бесконачност слободно открива у границама коначности, као светлост у тами. Како се на ноћном небу трага за сјајем звезда, тако се и у вољеној особи трага за врлинама. Када нема светлости, нема ни љубави и тада бесконачност постаје коначност.

.

Нестаћу, а ти ћеш остати у мојим песмама

да чуваш светлост коју сам сакрио у црном мастилу.

.

Порука мушкарцима: удварајте се женама мушким речима на женски

нелогичан начин. Порука женама: охрабрите мушкарце.

.

Слушај, мала, проклето ти добро иде. У свој тој гњаважи коју ми уваљујеш, и њом ми сламаш тело, ти никада ниси досадна моме срцу.

.

Ти би, сине, да сазнаш истину о постојању свега. Мислиш да је она непроменљива, јединствена. Ко ти каже да се њом не служе и варалице које једва чекају да ти лаж подметну као закон и право. Шта ће ти она, када је тако лако превртљива? Зашто трагаш за њом? Можда би хтео да је свима поделиш, продаш, сакријеш од лоших, или си убеђен да ће ти она помоћи да добијеш знање које ти је потребно да би поново закорачио на скривену стазу што води у рајски врт. Не жури, немаш ти моћи да сâм спознаш истину. Одустани од те глупе жеље. Не доносе ти знање анђели, већ демони, а они су лукави, па ти подмећу оно што је њима мило, да би се сладили твојом наивношћу и хранили твојом патњом. Делиш речи и дела на добро и зло, дани ти пролазе између сна и јаве, а онда те на раскрсници животних путева сачека судбина, па те онако разбојнички ишамара тако снажно да после тога не знаш, да ли је овима што си их делио, потребно да их растављаш или спајаш. Са свих Са свих страна прикупљеним и напакованим шареним мислима и очима које гледају лепршаву игру боја око тебе ствараш слике у глави и верујеш у њих. Грешиш, заборављаш да ти се зенице шире на таму и чуде се светлости,када су оне и у теби и изван тебе, а то је тајна спознаје и једини начин како да што више истине примиш у себе: упијањем и исијавањем кроз очи светлости која ти се даје. За дневну светлост сâм шири зенице, она ти храни и негује тело. Боја светлости је црна, зато се светлост душе из таме ствара. Она ће ти сама ширити зенице, толико да ти из себе њом можеш да храниш и милујеш све око себе. Не трагај за истином, јер ће ти је на том путу лажљивци поклањати распарчану на ситне комаде, варајући те да си добио све тајне неба, већ веруј у своје просветљење примајући и поклањајући светлост која је у теби и око тебе. Онога тренутка када склопљених очију видиш светлост у себи, знаћеш да се права истина у тебе усељава. Што је светлост јача, то ће ти истина бити јаснија и убрзо ћеш схватити да се за истином не трага. Она се, као и све остало, даје.

.

Мушкарац целог свог живота учи како да воли жене и никада то не

научи. Само га једна жена може научити како се жена воли за цео живот.

.

Волим да шетам са твојим мазним гласом који има тајне моћи,

и са маштом у сновима по мистичној светлосној ноћи.

.

Многе би ми се дале, али је мени драже да губим себе поред тебе,а да добијам нас. Волим тај осећај.

.

Утишам себе, појачам тебе и баш ме брига за поразе.

То је неправда! Ти ми обојиш мисли, а мене оптуже да сам сањар.

.

Емоције настају када се додирну ум и тело, а када ме ти додирнеш,

емоције ми протерају ум из тела.

.

Страст је чаробан напитак живота.

Без њега си неприметан,

са правим дозама си успешан,

а када са њим претераш, постајеш грешан.

.

Дозволите срцу да препозна своју ширину и дубину да бисте схватили своју суштину.

.

Не брини. Било шта да се догоди, ја сам ту.

Зажмурим и нађеш се тамо где не може бити никог више осим нас.

.

И колико год да кише падају, ја знам да у мају и руже цветају… Сачекаћу.

.

Усамљеност није стање, већ осећај који те вара да се светлост не налази у теби, него негде далеко изван тебе.

М.Н.Изано: “:Дневник :Душе“

Велика Томић: У Нажиљу


Нек ори у мени

прасак немуште милине.

Крај ће бити нови почетак

зачаурене риме.

.

Прснуће опне у јагодицама топлим,

рукосадно зрно пустиће нажиље.

Године ће од ницања проћи

за сејача раскошнога стиха.

.

Биљана Диковић: Позив


Сад тишином

Мисао ми Глува.

.

Ћути Надом

да ће Глас твој чути.

.

Немир цепа Простор

који Душа чува…

.

.. Тебе слути.

.

– књига  „Песме уснуле звезде“ 2005. (збирка песама награђена – Првом наградом за рукопис на међународном конкурсу 2004.)-

Само: Род


Устај сада вучији сине,

почуј повик из даљине.

Душа дрхти од тог зова,

кључа крв старог кова.

.

Њоме ти носиш, наслеђе свето,

сети га се, да не буде отето.

Сети га се, да не буде касно,

сети га се, и живи часно!

.

Устај сада вучији сине,

вини поглед у висине.

Види моћног претка твог,

оног силног, громовног!

.

Устај сада Сунчев сине,

вини поглед у висине.

Види како зора руди,

стари Отац, дух ти буди.

.

Осећаш ли претке своје,

видиш ли их како стоје?

Како сјакте, међ’ звездама,

почаствуј их у песмама.

.

Устај сада вучији сине,

устај, сазнај, шта ти чине!

Заборави сад лажи те,

Заборави те речи зле.

.

Запамти род свој,

запамти далек пој.

Запамти, он је прави,

певај роде, својој слави!

.

Устај сада вучији сине,

устај сада побратиме!

.

Слава теби и роду твом.

Слава нама и потомству свом!

 

Some content on this page was disabled on April 7, 2021 as a result of a DMCA takedown notice from Celine Boivin. You can learn more about the DMCA here:

https://wordpress.com/support/copyright-and-the-dmca/

Душица Милосављевић: Ах, шума…


 

Ах, шума

Планински венци под босом ногом

трагови стопала још увек пламте

енергијом утиснути у сваку травку

и стену камен,

памте…

памте знамен!

.

Сијајте светови јако још јаче

јер поново расте оно што неста

све што тама узе у недра

сада се рађа у јутра ведра

из таме израста светло живота

неуништива Творца лепота!

.

Сијајте светови ,

јако још јаче !!!

Деа и Крипта, Салион, Вест, Калин и Герда

Рупсуз и Крет и многи други савези светла

враћају се у зори рађања !

.

Завèт је дат у знамену!

О ,сијајте светови у пламену!

Илија Зипевски: Шеснаестоделна подела дана


У шеснаестоделну кружну шему се уклапају и доба дана и ноћи код Срба. Заправо назива за доба дана и ноћи код Срба има 18 и они су: зора, свануће, јутро, преподне, подне, поподне, сутон, сумрак, предвече, вече, мрак, неко доба ноћи, поноћ, глуво доба ноћи, први петли, други петли, трећи петли и праскозорје.

Ја сам доба првих, других и трећих петла ставио у једно поље и добио савршено уклопљен ритам дана и ноћи (24 часа) у шеснаест поља. Стога предпостављам да би други петли већ могли да се поклопе са праскозорјем а трећи петли са зором јер када бих поређао 18 поља у кружну шему, поља се не би уклопила са часовником. Дакле шеснаестоделна подела дана је тачнија.

Представљена шема би се савршено уклопила само два пута годишње: на пролећну и јесењу равнодневницу где дан и ноћ једнако трају. Током свих других дана године ова доба дана и ноћи се померају. Када би дан и ноћ мерили у 16 јединица, то би значило да један такав час траје један и по регуларни час.

Јога нас учи о смени рада два канала у човековом даху који су у вези са енергетским каналима који се зову ИДА и ПИНГАЛА. Смена рада ових канала испољава се као наизменично дисање током дана само на једну или само на другу ноздрву. Када дишемо на обе ноздрве истовремено то значи да смо уравнотежили ИДУ и ПИНГАЛУ и покренули средишњи канал СУШУМНУ. Наиме, ритам дисања само на леву или само на десну ноздрву се током дана смењује на сат и по времена. Да ли су древни Срби ово знали ?

(Илија Зипевски, АзБукВеда, трећи наставак)

Ана Ахматова: Сивооки краљ


Слава теби боле предубоки!

Краљ је јуче умро сивооки.

.

Јесенско и рујно беше вече –

Вративши се, мој муж мирно рече:

.

“Донеше из лова њега, знаш ли,

Тело су му уз стари дуб нашли.

.

Млад је био. Туге краљичине!

Оста седа иза ноћне тмине.“

.

Своју лулу са камина скиде

И на ноћни посао отиде.

.

Пробудиће ћерчицу крај мене

Да очице сиве гледам њене.

.

Иза окна топола се њише:

“Твог краља на земљи нема више…“