Из пепела крви црвене породи се

ноћ опалог лишћа на прозорима мојим.

Оковану душу што чами у кавезу немоћи

луде дадох песницима. Где сте несретници

светли? Све што је лепо умрло је у

нама људима, изопачило се и нестало.

Земља је огрезла у лажи.

О, Господе!

Зашто смрт не долази по мене? Па да

се пробудим у време неко друго.

Зар покајника нема, зар и Сунце

већ одавно сија мртво.

 

С.С.Л: “Изгубљено царство“

 

 

Имадох некад гнездо

испод бора Златибора.

Имадох све траве и пчеле,

све мирисе и ветрове,

имадох свирале и песме,

зрикавце и месечине,

имадох јагањце и игре,

све птице и липе.

.

Имадох све тугованке и клетве,

и колибе убоге,

и руке корњаве, топле,

имадох сва брда,

а опет луду жељу и сан

далетим иза њих,

у незнан.

.

И идох тако у сан,

у свет незнан.

И губих траве, влат по влат,

и песме, птицу по птицу.

.

Одох,

А крв планине ме прокле

да ми душа жедна

не оде никад

испод бора Златибора.

.

-збирка-Пејсажи у огледалима-

Нечувени послови  

Ај ђевојко, душо моја!
Што си тако једнолика
И у пасу танковита?
Кан’ да с’ сунцу косе плела,
А мјесецу дворе мела. —
Ни сам сунцу косе плела,
Нит’ мјесецу дворе мела,
Ван стајала, те гледала,
Ђе се муња с громом игра;
Муња грома надиграла
Двјема трима јабукама
И четирма наранчама.

 

.
-србске митолошке песме- Свевлад-

Свемилостиви Боже наш,
Ти што Срцем гледаш у срца наша,
Ти си Света Љубав.
Химнохвалим Те Господе.
Један си исти Бог Јакова и Аврама,
Мојсија и Христа, Кришне и Лао Цеа,
Заратустре и Буде,
Питагоре
и Конфучија,
Мухамеда и Кецакоатла,
и свих народа и свих времена
и целог света
и свих светова који ће икада бити.

Душине душе Душо,
Ти дозиваш Народ Свој, Децу Своју,
са истока и запада, са севера
и југа,
са свих страна света, са Неба и Земље,
дозиваш нас да дођемо овде и сада к Теби
Који си свуда, Љубав у свему.
Љубав Позива
Љубав,
Љубав Даје Љубав,
Љубав Љуби Љубав.
Ми смо Једно.

Саваскрсла са Христом,
Белодано преображена душа моја,
Кличе Многословећој Лепоти
и Величанствености Твојој.
Господе наш, Сунце Љубави,
свето је Име Твоје,
дивна су дела Твоја.
Душе наше цветови су мирисни у Теби,
Зренику душа,
Благовољеној Речи Усхићења и Ведрине.

Благодат тече из Тебе у Нас,
и из Нас у сва Твоја Стварања,
Која си Ти.
Светлошћу Твојом Видимо Светлост,
Јесмо Светлост.
Управитељу праведни свих ствари,
Сунце Љубави,
Дела Твоја јесу Живот,
Твој Живот,
и Ми живећи га то Знамо,
јесмо Једно, једна Љубав у Теби,
једна Свест Свесна Себе ЈА ЈЕСАМ

Ја знам ко сам
по звону
што са задужбина немањићких пева,
по јасности његова гласа,
по томе што ме од Студенице до Милешева
прадедови гледају са иконостаса
и што сваки у руци држи храм.

Ја имам
светитеља за оца и деда,
имам светитеља за кума,
и на небесима
све Сухој планини од громада
преко Ситнице до Раса и Хума
моја лоза влада.

Ја знам ко сам
и по мржњи бесомучној
којом ме злопакосни гоне одвајкада,
знам по томе колико сам Угру
пред очима црн
и по томе колики трн
у сан Византији моја моћ забада.

Ја знам ко сам
и по пријатеља својих господству,
и по благородности њихова лика
и слави им копља и штита.
Са свецима и краљима ја сам у сродству,
о мом пореклу из књига староставних
владар на далеком двору
и летописац у манастиру чита.

Увек има наде

Да неко не умре

Зовем за помоћ

Сунце и Месец

.

Лептиру треба помоћ

Може и мама да помогне

Стављам црни лук

На крила лептира

.

У новом дану

Родиће му се нова крила

Сунце и Месец ће их направити

Лептир ће полетети!

*

Владан Пантелић: Они су дошли!

Четворогодишњи Тесла, спонтано је изрецитовао песму здравилицу.

Видео је великог лептира који је имао потешкоће да излети јер му је

једно крило било оштећено.

Овакве деце је све више. Њихов мозак  ради врло брзо, а њихово срце

је саосећајно према свима и свему. Ова деца су природни исцелитељи

и лече са љубављу, а када одрасту лечиће  скор тренутном брзином.  

 

У давна, прадавна времена, у једном дивном, великом селу Србинову, живели су несташни и враголасти, Божидар и Сербика. Хладна и дуга зима се разбашкарила. Ледени дани су све краћи, а ноћи дуге и студене, снегом завејане. И оно мало светла тек додирне  природу.

Али, наши враголани, Божидар и Сербика су  истрчали на снег. Зими можеш да се ваљаш у снегу, па да паднеш на леђа и правиш свој обрис, да разчишћаваш пут од куће до капије и све тако. О санкању и разним зимским лудоријама, да не причам. Ипак, мраз стегао, па се брзо вратише у топлу собу.

„Да ли и ти Божидаре чујеш завијање вукова већ пар дана. Ишли су људи из села и носили им храну, јер тужно цвиле као да су гладни. Али они и даље завијају по цео дан. Баш се неки страх увукао у људе. Шта се то дешава?“-рече Сербика.

„Знаш и ја се бавим тим питањем. Шта их мучи или шта им треба, па тако тужно цвиле. Или предосећају неку несрећу. А можда је то само зов наше природе и они то раде по инстинкту. Ипак, није баш свеједно човеку, кад их слуша данима.“- надовеза се Божидар.

„Да ли се ти сећаш да смо ми са Чаробњаком вежбали, како се ослободити сваког страха? Па да можда покушамо са том вежбом. Него, да позовемо и децу из села, па да сви заједно то радимо, у друштву је увек забавније, а и свемир то боље чује. Можда се и природа умилостиви и пошаље вукове дубље у шуму, а можда се и они сами смире.“- каза Сербика. И тако и би.

Позваше они сву децу из села у гостинску собу и изнесоше им план. Сви се сложише осим Грубана, јер он би побио све вукове и тако разрешио ову ситуацију. „Грубане, ти би увек силом и агресијом решавао проблеме. Али то није прихватљиво ни за нас ни за природу. А знаш да се све враћа, и добро и лоше.“- рече Сербика.“Хајде децо да се организујемо. Сви ћете добити по један папир да на њему нацртате мехур од сапунице, лопту и њу упишете следеће знаке (бројчани низ и формулу страха). Није важно што не разумемо знаке, важно је да упорно, концентрисано гледамо на њих и наведемо који страх лечимо. И тако и би.

Сви нацрташе лопту, осветлише је из душе, срца, сребрно-белом светлошћу и гледаху у слику. И заиста, неки су се презнојавали, неки су осећали трнце по телу, неке је нешто засврбело, некима је хладан ветрић испред тела пролазио. Тек кад је свима постало пријатно и кад нису осећали никакав страх, обрати се Божидар. „Сада можемо да кажемо да смо све страхове елиминисали, победили и да се више ничега не плашимо ни ми, ни остали сељани, ни цео свет. Сад ћемо да утврдимо резултат , да то буде заувек. Тако јесте, тако јесте, тако јесте.“ И стварно, сва деца су се осећала некако слободно, моћно, пуна снаге. А изгледа да су то осетили и мудри вукови, па више нису завијали.

Уколико и се и ти нечега плашиш (мрака, висине, људи, шта год) и ти гледај у ову лопту и кажи „ослобађам се страха од…“. Видећеш да упорним гледањем, концентрацијом и твој страх ће да побегне, јер му ти никакву моћ више не дајеш. До следеће вежбе, да будете вечно здрави и срећни.

Фото: Свера против страха, са бр. низом и хем. формулом за страх

Када решиш да некуда кренеш,

за грешку криви тај први корак,

залуд себе вратиш ил скренеш,

остајеш тужан, опор и горак.

.

Свака стаза путељке нове отвара,

препреке које треба да прескочиш,

треба ту неко да се разговара,

кроз туђе очи да се собом суочиш.

.

Ко је решио да све своје крије,

њему не вреди никуда да креће,

не води закон само до робије,

сам се лишиш и невоља и среће.

.

Зато сам глува на мисли што вриште,

решена чврсто да никуда не крећем,

имам успомена довољно да ме тиште,

на минут ћу жељом на тебе да слећем.

.

Тек понекад и увек на кратко,

да не пожелим никаква пута,

помешаћу све и горко и слатко,

себе да кривим и да нисам љута.

Лепота наших душа
и доброта наших мисли
спасавају свет.

Колико је лепоте
у нашим душама
и колико је доброте
у нашим мислима,

толико је и светлости
у свету.

 

Застадох

да сакупим Непреболе

.

што Уместо кише

Из Корака полетеше.

Упитах

да сазнам Недолазе

што Уместо ветра

Из Земље прелисташе.

Видех

Мене порађа Љубав

Уместо васионе.

Иза плаве планине

Преливају

Уместо звезда

… Усне

… Очи

……Речи…

.

књига „Душа душе моје“ 2004.

-слика- Дима Дмитрев-