Благо оном народу који ропство трпи,
а свест им је свима сасвим пробуђена.
Он има снагу одакле да црпи.
За њега долазе сретнија времена!

Тешко је народу што је у слободи,
а људи му немају развијене свести.
Њих све ка ропству и пропасти води.
Сами ће себе у ропство довести!

Благо болесноме који се пробуди,
па почне тражит’ за ту болест лека.
Тај иде ка друштву најздравијих људи,
у сусрет судбини срећнога човека,

а јадан је онај што је препун здравља,
а не зна здравље своје да негује,
већ сваке ноћи чашицом наздравља
и сваким даном све се више трује.

Нема ничег’ да се потрошит’ не може
и ничег да се не може зарадит’,
богат може остат’ го, до голе коже,
а сиромах воћем нјслађим се сладит’.

Свакога ће од нас Господ искушати:
платити толико, кол’ко зарадимо.
Свакоме ће право по заслузи дати,
а свако је избор за одлуке им’о.

.

-збирка- Путевима славе-

‘‘Погледајте, ова наша планета стоји на- ваздуху као на темељу! А ваздух стоји на – безваздушном простору! А безваздушни простор на неким невидљивим честицама које наука назива атомима. А атоми на – електронима. А електрони опет на праелектронима. А праелектрони на – фотонима. А фотони на – нематеријалном етру! А нематеријални етар на – још нечем нематеријалнијем и невидљивијем! И тако у безкрај. Јер људска логика, и кроз науку, и кроз философију, и кроз уметност жудно хита из мање загонетке у већу, тоне из једне невидљивости у другу, док не утоне у – ко зна какве невидљивости! Немојте због тога осуђивати људску логику. Та она по самој природи својој није у стању да замисли крај ономе што је невидљиво, а то значи ономе што је бескрајно. И наша логика, и наша планета, и наш Космос, све је то опкољено неким безбројним невидљивостима и неким безмерним безкрајностима. Сва наша знања о свету и човеку, сва наша пророковања о њима, сабирају се у једно знање и једно пророштво. То знање, то пророштво гласи: овај видљиви свет стоји и постоји на – невидљивостима, невидљивостима којима нема ни броја ни краја…“

-извод из текста-

-Захваљујемо песнику Новици Стокићу, Србином унуку,

који нас је подсетио на свога  великог деду –

Иза смеја рђа јад и чемер
Иза смеја освиљеног
Мука гола
.
А неће бити ува тог
Које ће издржати
Реч најјаснију
.
Силама песме
Јавно и јасно
Тући се
.
Умно
Умно

Да ли знаш за златне кише

што спирају сузе, тугу

тихо,тише

Дотакну ти очи, длан

и у срцу већ је вилин сан

исцјељена свијетла душа

расцветала бијела ружа

.

Да ли знаш за златно сунце

љубичасте има зраке

када слете ти на увце

и дарују милин звуке

хармонију сфера носе

миришу на цвјетне росе

.

да ли знаш….

 

Због великог интересовања читалаца, текст Др Александре Бајић „Једно истраживање балканске топографије-Озрен“ поново на Србском Журналу

ШТА СЕ ВИДИ СА ВИДУШЕ?

Одмах смо запазили врх ОЗДРЕНАЦ висок 606 м, као и Дабарско поље. Оздренац на Видуши показује везу Вида и Озрена, Дабарско поље нас подсећа на Дабога (Дабора, Давора, Дабу). У близини је Буковица, брдо и поток, као и Буков до. Ту се налазе и село Витоње, Кобиловац, (Змијанац, Рудишевина, Рујев до, показују да се ту славио и Рујан, бог ватре, змај, змија, кога у овом раду нисмо помињали нити тражили, па о њему нећемо даље говорити), Вилогорци и Радовиња, све ово налази се западно од ТРЕБИЊА.
Источно од Требиња налази се село Видне, Илијино брдо се наставља на ПАРЕШ (Перун, Периш), испод њих је Парешки до. Мало даље је село Вилуси, село Жива. Ту су и Вилина пећина, Рујнова глава,(опет Рујан), Кобиљи до, Чумојевица, Џиновске капе (капиште).

ШТА СЕ ВИДИ СА ВИДОВОГ ВРХА?

Када се попнете на Видов врх, пуца ВИДИК. Види се брдо Виталине, на самој обали мора, види се и Рт Кобила, на истоку су брда Требишин и Радоштак (Радгостово брдо), још источније Морињ и Морињски залив. Када погледате према југу, видећете село и поток Буковину. Да ли град Пераст носи име по Перуну? Да ли је можда ту негде некада давно био Перунов храст? Око пет километара источно од Пераста налази се село Видовићи.
У Хрватској, на левој обали Купе, постоји брдо ВИДИШЋЕ. Испод Видишћа, на источној падини, извире поток Грачаница, на западној падини извире Буковица, која се улива у реку Велику Трепчу (ТРЕБчу), која заједно са Малом Трепчом чини реку Трепчу, на којој се налази и истоимени градић. Десетак километара западно налази се налазе брдо и река ТРЕБИЊА, а петнаестак километара северозападно град ЈасТРЕБарско. Ово ме је подстакло да погледам шта има у близини ЈасТРЕБца, и гле чуда, јужно од ове планине, код Прокупља, налази се планина ВИДОЈЕВИЦА.
На самом крају, још један ороним нам се намеће као „контролни“, Реч је о СВЕТОЈ ПЛАНИНИ у Словенији, са највишим врхом Света гора (849м), поред кога се налази и врх Кобиљек. Десетак километара према југу налазе се варошице СЕНТ ВИД, Моравче и Смартно, село ВИДЕМ, поток и село Буковица, а још мало јужније, само пар километара, налази се место ТРЕБЊЕ (близу Новог Места) и брдо Требетна. Десет километара источно од Свете планине налази се град ТРБОВЉЕ, које се, веома вероватно првобитно звало ТРЕБОВЉЕ. Ето нама и Свете планине и Светог Вида и требишта. Када све ово упоредите са претходно реченим добијате јасну једначину:

ОЗРЕН = СВЕТА ПЛАНИНА = ВИДОВА ПЛАНИНА –        – ШТА СВЕ ОВО ЗНАЧИ?

Постоје легенде које кажу да су око паганских словенских светилишта обавезно стражариле девојке9. Зато није никакво чудо што смо код свих Озрена, Озринића, Оздренца као и Видуше и Видовог врха, Видишча и Видојевице нашли по неку Стражевицу, Стрежевицу, Стријежевицу, Стражевац, Стрежевац, Стражу и сл. То су по правилу брда, има једно слично и код Београда.
Ако сада изведемо статистику, израчунамо колико се често на истом локалитету јављају Озрен и Вид, добићемо висок проценат. Видели смо да су и остали чланови словенске божанске породице често у близини.Уз сваки од Озрена а и код Озринића и Оздријена, нашли смо ТРЕБИШТЕ, место жртвовања, а нашли смо га и код Видуше, Видовог врха и Видишча. Изузетака нема. (Могуће је да су топоними Трбушани, Трбуовица, Трбушнице и сл. некада били Требушани, Требовице, Требушнице, ову претпоставку нам дозвољава близина словеначког Трбовља и Свете планине).

Изгледа сасвим вероватно да су географски појмови са именом ТРЕПЧА, некада били ТРЕБЧА, нашли смо Горњу Трепчу у Шумадији, Трепчу на Косову и реку и градић Трепчу у Хрватској. Могуће је да и ЈасТРЕБац и ЈасТРЕБарско крију места паганских жртвеника, ТРЕБИШТА (Према легенди, Свети Сава је давао географским појмовима имена птица.). Нашли смо и неколико капишта, Капеш, Џиновске капе, Влашке капе, Капић и два села са именом Бован поред различитих Озрена, претпостављам да су се ту налазили кипови паганских идола.  Чињенице говоре да постоје топоними, ороними и хидроними са веома старим, древним именина. Пример за то је Дунав, чије је име прастаро. Са друге стране, постоје и они чија су имена, услед промене историјских околности, промењена. Те промене су некада радикалне, ново и старо име немају никакве везе (на пр. старо име града Ћуприје је било Тројан, Никшић је био Оногошт, Владичин Хан се звао Иногошт). Понекад, ново име сачува неки траг значења старог имена (Озрен код Сокобање, који се раније звао Видин, је баш добар пример за овакву промену, јер зрети значи видети), па се старо име може некако тражити по смислу. У неким случајевима, старо име се деформише, понеко слово се дода или изостави (на пример Калина постане Кална, Каљина, Каона или Халина, често Кал), те тако губи првобитно значење и добија ново. Истим „механизмом“ Перуњ је могао постати Прењ10, Перуница-Поружница, Витор постати Виситор.

-текст у целини- : http://www.svevlad.org.rs/baj…/konferencija/bajic_ozren.html

Напомене

1 Вук Ст. Караџић: Даница за лето 1826; 1827; 1828; 1829; 1834; Просвета, Београд 1969.
2 Географске појмове са именом у коме се налази ТРЕБ налазимо широм словенских земаља. Према Freytag’s Welt Atlas-u (Freitag und Berndt A.G, Wien-Leipzig 1936), постоје Trebbin, Trebel, Trebendorf, Trebetnitz, Trebič češki, Trebišov, Trebitsch, Treblin, Trebnitz, Trebon, Trebova, Trebsen, Treblinka. У Македонији постоји Требениште, у близини Велеса. Број оваквих географских појмова који фигурирају у овом истраживању је огроман, што нам лепо показује колико је Луј Леже био у праву.
3 Вук Ст. Караџић, Даница (1826,l827,1828,1829,1834) Просвета, Београд 1969. стр. 179,180.
4 Реса помиње Хомер у Илијади, као трачког војсковођу, краља, дуге плаве косе, кога је на спавању убио Одисеј, заједно са дванаест његових уснулих ратника, да би украо његово крдо предивних белих коња. (Рес је дошао у Троју да би се борио против Грка, на страни Тројанаца). Плава коса означава сунчеве зраке, дванаест ратника су дванаест месеци соларне године, бели коњи су такође атрибут соларног божанства.
5 У народним песмама реч БОР често замењује реч БОГ.
6 О географским појмовима са именом БАБЕ опширно је писао проф. Сретен Петровић у својој књизи “Српска митологија“, Алфа – Невен – Народна књига, Београд 2004.
7 Сретен Петровић: Српска митологија.
8 Вук Ст. Караџић: Српске народне пјесме (ако је сокобањски Озрен могао да буде Видин, неки други Озрен је можда могао да буде Видор или Витор).
9 “Чудна стража, тридес’ дјевојака“ – из народне песме.
10 Prenj, planina istočno od reke Neretve, severno od planine Velež. Na Prenju postoji vrh Mala Vidova (1265m) koji se nalazi na brdu Vidovski Gvozd. Oko 7km zapadno nalazi se varošica Perušac, a još zapadnije (oko 17km od Vidovskog Gvozda) nalaze se brdo i selo TREBIŠEVO. Sve ovo može ukazivati da je ovo bila Perunova planina.

 

 

Певају из поља девојке –
Сетна им песма вечерња!
Под пуним Месецом, на ветру,
Уз песму плешу девојке.
Виосна Орана

На белом ветру ждралови –
Од снега бељи, у сутон,
Лете ка земљи предака.

Лете ка земљи предака!

 

Стара изрека казује: “Equo ne credite, Teucri.quidquid id est, timeo Danaos et dona ferentis.“ – „Коњу не верујте, Тројанци! Шта год да је, плашим се Данајаца и кад дарове носе.“ , а коју, као опомену Тројанцима изговара Лаокоон у Вергилијевој Енеиди.

На основу митолошке интерпретације историјског догађаја створени су изрази  „Тројански коњ“ и “Данајски дарови” који значе да неочекивани дар или изненадна предност, у ствари, могу значити и проклетство или потајну превару. Израз такође значи и „подмукли напад“.

Тројанац данас је и појам који означава софтвер намењен наношењу штете рачунару и рачунарским мрежама.

Историјска је чињеница да су ТРОЈАНСКИ РАТОВИ били дуготрајни сукоби многобројних србских групација око контроле територија и доминације над рудним благом и технологијом обраде метала.

Збуњује величина територија на којима су се у дужем период ти сукоби одигравали – од морске обале Јадрана ( где је вишевековна србска престоница Скадар) и дела залеђа, преко Авале, долинама до делте Дунава и даље до Црног мора…

Више старих историјских дела потврђују постојање посебних ратних вештина и уређаја међу којима се истичу и тешка ОКЛОПНА возила коришћена код опсада утврђених насеобина.

Једна од посебно ефикасних ратних опсадних СПРАВА било је и возило ОКЛОПЉЕНИ КОЊ које је посебно успешно искоришћено и приликом опсаде Троје.

Прича о даривању овог коња браниоцима града и таквом ратном лукавству нападача јесте интересантна митологизирана представа, касније настала међу потомцима бранилаца у циљу похвале храбрости и издржљивости нападнутих, као и потребе вишестране опрезности..

Важно је напоменути да се у временима Тројанских ратова ГРЦИ као посебна етничка скупина НИГДЕ не спомињу. Етноним Грци скован је крајем средњег века у католичким кухињама са намером кривотворења историје.

Тешка оклопна коњица, овог пута са реалним животињама, била је дуже времена ударна песница војске у многобројним ратовима. Треба истаћи постојање таквих елитних јединица и у средњевековној Србији.Једну такву предводио је ВУК БРАНКОВИЋ и та је муњевитим продором по десном крилу одлучила судбину битке на Косову 1389.г.у корист Срба.

 

 

Кроз занос биља

опет свирачи свирају.

На слављу ливада

опила се ноћ

из небеске чаше

месечине.

 

(Из збирке Пејсажи у огледалима)

Знам шта је убиство и знам шта је геноцид

Убиство је када откинеш прекрасни цвет

Геноцид је и када не збориш са ближњим

Ако дубоко промислимо – то је и суицид

Јер ударац на Живот приземљује духа лет

.

Тијанија – проповедамо ненасиље и чистоту

Клањање и три пољубца прекрасном цвету

Загрљај чврсти времешном мудрацу Храсту

Зналачки гајено воће и поврће нудимо свету

За умље – здравоумље снагу сјај ока и лепоту

.

Тијанија је земља и унутарња и светлосна

Земља Витеза Праисконог Реда – најмоћна

Сви вртови њиве баште поља су плодоносни

Шуме и лугови препуни фазана зекана и срна

Прелепа је Тијанија од јутра а лепа је и ноћна

.

Враћају се расути Витези Праисконог Реда

И наши познати уметници и јогини и учитељи

Подучавају и обрађују земљу знањем Веда

Причају са птицама и биљкама и зверкама

Прерушени уТијанију свраћају и Светитељи

.

На сточетрдесетчетири корака од дома – Поглед

Ту тихују Аранђел и Мансанман долети и Дајбог

Около клеке церови бјелови грабови букве глог

И лековито биље – столисник катарион турица

Девет је планининских ланаца видно кроз доглед