Јутро је ускомешало тисућу јесени у мени
Намах нестаде та далеко отровна неактивност
Изрезао сам вешто три праве и дугачке црте
Назване Поднебесна Небесна и Наднебесна
Богојављенским вечним водокршћем залих
Посејану траву у разореном замку предака

Док се на крову чују отисци корака мог оца
Који се вековима никоме није подсмејао
Улазим у танано и истисно поткино коло
И отварам сто векова стару аријску адресу
Која се у рукама душмана откинула контроли
И хоћу брзо да уберем небригу биљку кантиру

Одгурнух једну једину и неизвесну будућност
Коју нуди ошамућена пијана и несвесна доњица
Поправићу и водоопасати замак чукун претка
Посвећеним синовима поверићу путеве и вртове
И сећања и занате и Златну књигу прамудрицу
И усмено заветно предање које размножава путеве

На данашњи дан, Видовдан, сунце је у Лепенском Виру излазило тачно изнад Светог Брда (Трескавац) на другој обали Дунава. Тако је Свето Свевидеће Око, Бог Бели Вид у Духу био са људима. Дух Свети, Световид, и данас је у срцу наше душе.

Бог Световид, Триглав, Врховни Српски Бог, Јесте Дух Свети, Универзални Принцип ОтацМајкаДете, јесте ТроЈедно ЈА ЈЕСАМ у свему.
ЈА ЈЕСАМ
ЧЕТИРИ јесте ТРОЈЕДНО, Дијамантска структура свести ЈА (3 – основна и једина структура постојања) ЈЕСАМ (4), јесте СВЕТЛОСНИ КРСТ ВАЗНЕСЕЊА, ЗНАЊЕ БОЖЈЕ СЕБЕ Које је ТЕТРАХЕДОНСКО СУНЦЕ ЉУБАВИ (У својој Пунини Израза, како на Небу тако и на Земљи, реч је о двa контраротирајућa тетраедра, петодимензионалној Меркаби, језгру наше душе и језгру свемира… јесте ПЕТ које је Ф, Fi, Златна Једност Свега, Апсолутна Лепота, Стање Љубави…).
Та матрица се препознаје у свим објављеним религијама: СВЕТОВИД, ВРХОВНИ СРПСКИ БОГ СА ЧЕТИРИ ЛИЦА ( Зван још и Триглав, као што су Германи звали Водана, Скандинавци Тора, у Галији Ремса…); АУМ-ОМ; ВИШНУ, ШИВА, БРАМА – ТРИМУРТИ; ТОТ ТРИСМЕГИСТОС; ЈХВХ; АЛАХ; ОТАЦ И СИН И СВЕТИ ДУХ – ЈЕДНО; ПИТАГОРИНА ТЕТРАКТИСА; БУДИНЕ ЧЕТРИ СВЕТЕ ИСТИНЕ; ЧЕТИРИ ЖИВА БИЋА ИЗ ОТКРИВЕЊА (са главом лава, бика и човека, и орла у лету…); КВЕЛЦАКОАТЛ (Четири бога Тецатлипоке, четири стране света, од којих се један, Квелцакоатл, Змија-птица, уздигао изнад остала три); …ЛАО ЦЕ ( У ТАО ТЕ) КАЖЕ: ЈЕДАН ДАЈЕ ДВА, ДВА ДАЈЕ ТРИ, ТРИ ДАЈЕ ЦЕЛИ СТВОРЕНИ СВЕМИР; ЖИВИМО У 3 ДИМЕНЗИЈЕ И ЧЕТВРТА ЈЕ ВРЕМЕ; АНТРОПОЛОШКИ ГЛЕДАНО: ИМАМО МУШКАРЦА, ЖЕНУ И ДЕТЕ – ЈЕСУ ЈЕЗГРО ЧОВЕКОВОГ ИНДИВИДУАЛНОГ И ДРУШТВЕНОГ ЖИВОТА; СФИНГА – ЧОВЕК;… ТРИ ОСНОВНЕ БОЈЕ од којих настају све остале – И СВЕПРОЗИРНА БЕЛА СВЕТЛОСТ; КВИНТАКОРД до-ми-сол, и Доминантни тон – настају сви остали акорди и лествице; езотеристи кажу: СВЕ СТВАРИ ПОСТОЈЕ КАО ТРИ АЛИ СУ СРЕТНЕ КАО ЧЕТИРИ… ИТД.
По тој матрици, Обрасцу људске ДУШЕ чије је језгро ДУХ СВЕТИ, саграђена је кућа Лепенског Вира као савршена МАНДАЛА. На Лепенском Виру, пре 9000 година ( Броју Светог Духа) посађено је Семе Космичког Знања из Којег је изникло Дрво Вечног Живота – Човек Светлости, Божанско Биће Љубави које је Храм Божји, Небо у свим пропорцијама. Чертири на квадрат јесте 16, јесте уздизање у горњу октаву Постојања. Ми Срби кажемо СВЕ У ШЕСНАЕСТ, када се ради нешто озбиљно – четврта, срчана, Христова чакра је оперативни инструмент за Вазнесење у пету димензију. Зове се Озбиљност, Збиља Стварности…
Човек се вазноси у Духу у Небо, и Небо се у Човеку спустило на Земљу.

ЈА ЈЕСАМ.
СЛАВА ГОСПОДУ БОГУ, ТВОРЦУ, ВЕЧНОМ СВЕДРЖИТЕЉУ!

(28. 06. 2020)

Драга господо градска,

Овде, на овом чаробном брегу, све ми се отворило.

Истина тече са свих страна

Те речи мог Божанског Учитеља оживеше

И то више него икада у целом мом бићу, дан и ноћ.

Свака травка и сваки сваки зелени листић

Певају у славу Вечног, Непролазног, Оностраног.

Свуда, свуда, где поглед Душе наше допире, је Царство Твоје

Миром и Љубављу Твојом саткано.

А ја сам, ето, поново оно што сам на почетку био, Дело Твоје

Отпале су илузије журбе, морања, немања, страховања

Живот је поново повратио своју магичну лепоту.

.

Ето, ту на овој Светој Гори Тијањској

Тихо, да нико не види, извире божанска благост Васионе.

Они који отворише очи, поје се благодетима Духа Светога

Иако нечовек потајно шири страх, несрећу, бол

Овде се све растапа у тишину Божију.

Као у сну, моћ Истине овде никада не престаје.

.

Знате, господо градска,

Овде су сви одговори, сви снови непроживљени.

Овде је воће слатко за којим чезнете,

Овде су све врлине давно заборављене,

Овде се чује глас ливада и шумарака.

Вратите се, децо моја, овде вас чека оно што тражите!

.

Да, овде је проста одећа и рад на сунчаном пољу

Али и мајчина храна, извори хладне чисте Воде, Љубави и Радости

То се ничим не може купити,

А овде на овој Тијањској Светој Гори

Све је безплатно за оне који отворише своје срце

Тишини истинског живота са Богом.

Фото: Део сликовне композиције Миле Раам, уч. I р. осн. школе

 

 

 

Веда речи Вила Горска

свака јој је видовита.

У слав светлу окупана

у прав свету одгајена.

.

Реч је жива као чедо

Сунца сјаја она носи

убогоме ноге хитре

а слепоме очи роси.

.

Веда она приповеда,

где се вазда коло игра

где са неба светло лије

Светим Видом душе мије.

.

Тад устаде Виде Свети

Подигао беле руке

Огња живог лако узе

и полива Србски Род.

.

Да с’ окупа Србче свако

живом водом огњевитом

да с’ ожеже мраковито

све што беса има семе.

.

Веда Вила заповеда

песми светој где ће дом

која миле вести носи

роду светом звезданом.

Песниче, љубимче Бога Световида

Ноћас пишеш песме, види се из сјаја

На прозорском окну твојих одаја,

Види се кроз дрво, камен зида.

Зидови су око песника биљурни,

У часу кад се рађа песма,

Светли се ореол његовога несна,

Људи сањају светлост кад песник бди.

Старост немају ни песник ни Бог

Рекао је срца ојађеног

И под старост млад наш славни Тин.

Световида и њега ватре Бог

Обдари вечним жаром срца свог,

Они су под истом звездом рођени.

Ако ти воља довикује: истрај,

Онда ћеш моћи дивовски знати

Колико ветрометина живот прати

Да би твој краљевски кредо

.

Био румени пурпур у краљевству смога

Да би могао да разумеш и хајдука,

И разбојника и охолог ветропира

Па и да будеш и краљевима потпора.

.

Намах те цене, али са мером

Треба да разумеш обичне људе

И храбро одбраниш своје заблуде.

Тако ћеш схватити свога Расковљникова,

Обележити живот у ритму водоскока

Јер ћеш ићи погрбљен у погибељ нова

.

Д.П: Збирка – “Суза старог кестена“

Гране осушене

Изврнутих прстију

Оживеше стабло

*

Детлић у послу

Моћним откуцајима

Разведри јутро

*

Кораком дива

Ужурбани цврчак

Прескочи мрава

*

Тигрова снага

у осами сазрева.

Почетак приче

Ноћу са Истера дувају
Сетни ветри прамалећа
Широким пољем месечине
У прстену Вечерњаче
Вилењак Сете

Ветар чешљем од крљушти;
Понад бреза, сетних ива;
Уз свирале и уз гајде;
Чешља поље месечине.

„Успавајте се где сте затечени

По свету добри, горки, занесени,

Ви руке по трави, ви уста у сени,

Ви закрвављени и ви заљубљени,

.

Зарастите у плав сан камени

Ви живи, ви сутра убијени,

Ви црне воде у беличастој пени

И мостови над празно извијени,

.

Заустави се биљко и не вени:

Успавајте се, ко камен, невени,

Успавајте се тужни, уморени.

.

Последња птицо: мом лику се окрени

Изговори тихо ово име

И онда се у ваздуху скамени.“