Велико, одрасло, дете, постаје човек када постане налик

Небеском Оцу, сазданом од Знања у Знању.

Свезнање га чини налик Оцу

Свеприсутном и Свемогућем.

.

Мало дете долази у свет својих великих земаљских

родитеља, сазданих од Знања у материји.

И овде лагано расте.

Велико, одрасло, дете одлази у свет својих малих Небеских

Родитеља

И тамо се тренутно смањи.

Смањи се на величину Љубави која је најмања на овом

свету.

„Ваља вам се родити по други пут.“

.

На овом свету беба је мала и его овде воли да расте. На

оном свету беба је велика и тамо его воли да се смањује.

Обратите пажњу на кружни ток, на савршену хармонију,

на перпетуум мобиле.

Обрашчићи, медни рујни
окице им звезде сјајне
без лажи и без тајне.
Поседаше око стола деца
кикоћу се, задиркују једно друго.

Али, авај тугооо!
Стаде испред мрки Тата
у руци му веза од канапа.
Одмери их оком оштрим
и најмлађем `вако каза:
– Дај де руке, испружи их
да видимо кол`ко вреде?

Све их редом тако веза
од прстића до троношца.
(Шта смо сада погрешили
у цркви смо добри били?1)
Чудно деци — сва збуњена.
Шта се ово овде спрема
веза, колач и смоквица
каква ли је то игрица?!

– Срећан Празник, децо мила!
Овако се откупила
удвојте се, утројте се
нек се шири коло веће
до године на Косову
Бог — дао среће!
Рече мајка и обасја децу
пламеном свеће.

– Ехеееј! Владанееее! Владанееее од праискони! Звао је

Расковник са врха стене подно облака, високо понад

облака, у праскозорје једно праисконо, док се Владан

пео присојем ка врху планине од праискони, ка самој

круни Прамајке планине. И сурваше се стене, и сорише

врхови брда уоколо; и бљескаху муње, и прашташе

громови, и заљуља се, и затресе се, земља праискона,

понад вртача и кланаца у тами праисконој.. И виде

Владан огањ живи, ватру живу од искона и паде на

колена, и пузаше на коленима према огњу, и

заблагодари Васељени и Праискони, и сусрете се, и

збратими, са Расковником праискони.

– Више не постојим! Р а с к о в н и к је ослобађајуће

стање свести, дивота над дивотама, – прошапта Владан.

Утонуо је у Васељену, а очи су му сијале као звезде

разјаснице.

 

Дух Свети

је Универзални Принцип

ОтацМајка,

јесте Свети Однос Љубави.

.

Постоји веза између

звука, облика, боје,

значења, космоса,

кретања небеских тела,

гена, осећања, мисли,

откуцаја срца, догађања…

.

Плес је Песма

Божјег Стварања у материји,

јесте поезија

која је Свети Однос

прожимања и обухватања,

давања и примања,

Дисања Божјег

које Бог Живи – Љубав,

Апсолутна Лепота.

.

Свест ДОЖИВЉАВА Себе,

јесте Свесна Свест

у Апсолутној Лепоти

Која је Сунце Љубави,

јесте Реч Која је

Љубав Која Љуби,

Живућа Љубав.

.

Љубав је Живот,

давање и примање

је дисање Божје,

јесте откуцај Његовог срца,

Централног Сунца Свемира,

који је Стварање,

Плес Духа у материји.

Пробуди се

Светли зрак,

Смисли наум

Несташан, лак.

Да рашири

знање, ум

Да распростре

златни друм,

Да подари сваком

Елементу,

Квантић светла,

светлу ленту.

Да све повеже

златним нитима,

Којима се од њега

знање прима.

Онако разигран,

Радостан, оран,

Светлост рашири,

Креацију доврши.

И пусти је

У вечни развој,

И постојање,

Да задатак свој

И небеско послушање.

Да се ново ствара,

Лоше раствара,

Да се тка матрица живота,

Да царује доброта,

Лепота,

Да се свако црнило

Претвори у сребрно-бело

Или да нестане,

Да дејство престане.

Радосни зрак

Несташан, јак,

И даље ствара,

Живот поклања,

И почетна мисао

Вечно се развија,

Све врца од смисла,

Буја и клија.

Која је твоје Душе

У овом телу мисија?

И прозебло сунце у сумрачја дана

Носило је мирис жбуње јоргована

А погледи дечји што су с неба пали

У сновима нашим игру разиграли.
.

То је била тајна деце млађарије

Уткана у песму још много храбрије

Када су се ђачки играли погледи

Ловили се крадом прстима додири.
.

Остала је тајна, а сва деца знају

Како живот сјајно све приводи крају,

Детињство што пева све хорске арије

Загонетних снова ведре млађарије.
.

Да л’ и мене неко тако данас памти,

Не тражим да срце било ком запламти,

Само блесак сине из неке даљине

Да освежи нежно дечје измаглине.

Сећање

у мени, око мене.

Од свих Прамајки

призивам знања

која беху тајна.

Сабирам их

у једну тачку светлости,

у себе уводим,

преко душе преводим,

ширим на све,

свукуд и свагда.

Задобијам

срећу истинског давања.

 

Стари словенски Божић некада је био у време када се рађало младо Сунце, први дан после зимске краткодневнице.  Дан постаје дужи, рађа се и јача мали сунчани бог (Божић) – Сварожић. Божић, Коледо или Нова година је почетак новог годишњег циклуса – круга, новог кола.

Према неким веровањима, смрћу Коледа на Бадње вече завршава се његов период владавине од 6 месеци, а почиње Купалов који ће трајати исто толико (Купало умире када је летња дугодневница).

О смрти Коледа сведочи народна песма из 19 века:
„…Да прославиш старога Коледа
Коледо Коледо.
Да сахраниш погребеш Коледа.
Коледо Коледо.
И дочекаш младог Сварожића.
Коледо Коледо.
Сварожића тог младог Божића,
Коледо Коледо…“
Због тога често срећемо назив „Коледо“ уместо „Божића“. То је уједно био и почетак нове календарске године.

Коледарски обичаји и данас су присутни у Србији и у другим словенским земљама. „Бадњак – стара година, ставља се на дрвник и пресече, а потом иде на огњиште, како би се кроз огањ родило Ново Сунце, Нова година.“
Један од јутарњих обичаја је и умивање „јаковом водом“. То је вода која је, на Бадње вече (тј. краткодневницу), узета са извора и верује се да има магијске моћи. Воду поздрављају са „добро јутро водице и срећан ти Божић“. По правилу је захватају девојке а њоме се умивају сви чланови домаћинства по старешинству и свако дарује девојку која их полива.
Овом водом се прави погача и над њом се домаћин обраћа за здравље породице, а девојка која носи воду може у њој да види лик момка за кога ће се удати.
Срећна нова. година!

.

-извор-Старославци-

Годишња трка је спремна и у недељној је фази

Громовни Перун већ седи у троколици од ватре

Недељко држи дизгине а његова Синђелија пази

Дат је предзнак трци подижу се застори и шатре
.

Пегази белокрили су утренирани и потпуно мирни

Амови дизгине и седла – све је доообро налеђено

Повољан ветар дизач чека наредбу – хајде пирни!

И дат је знак! Пегази су полетели како је наређено
.

Повео сам вас- говори Перун Недељку и Синђелији

Показаће вам људе и многа неба наш Родитељ Творац

Погледајте добро свакога у његовом дому и авлији

И истражите у световима сваку рупу пећину и дворац
.

Муњевито лете пегази а поред њих маршира време

Творац је отворио надчула и Недељку и Синђелији

Тако летећи в и д е л и с у и спознали битне теме

Спознајом сврхе свет и живот постајао им је милији
.

Видели су да пакао нигде не постоји – то је љута лажа

Творац – Љубав никога не кажњава и није га створио

Но пакао се врло лако може видети – да га људи имају

У љутњи злоби чемеру похлепи свуда где је незнање…
.

И видеше да ми нисмо оно што омотава аура или кожа

И да се човек са човеком збаг зађевица свађао и борио

Ми ј е с м о оно што потпуно прожимају и омотавају

Љубав Живот Светлост Вечност Безкрај – ништа мање!!!

,

21. 12. 2019.

Поред плоче са натписом појављује се старац

са длетом и чекићем и почиње да клеше знаке

који недостају, да оживљава кооод прошлих

векова. Нека од слова која исписује су позната,

а нека врло чудна…

.

Видим клесара

Како чудним словима

Клеше поруку