Не спомињи помоћ,
не лажи ме истином,
док по магли уздишеш.
Завараваш љубав и љубавнике,
украдеш оку поглед,
а да не трепнеш.
Замишљаш чежњу у црном огртачу,
која зјапи од болова.
Поново си ме љубави одљубила,
док си ми тело расула по ноћи.
Миришем на грех и јадо што се риче,
не познајем твоје стазе,
и није ме опекла радост.
Лутам и заплићем речи,
док бројим године што се пале.
Не спомињи мирисе моје,
док ти крваве руке красе и
оплакују сваки прах прашине.
Не подносим лажи,
не познајем љубав
и нисам одавде.
Умрећу и нећу те угледати,
мртваке сам под своје узео,
не спомињи љубав и иди од мене,
и заблуда се пред стрепњом клања.

Фото: Фототека Србског Журнала

Опсена има огромну главурду
И зубало са шестошездесетшест зуба
Који застрашеном окраћују памћење
И леде Судбину у крви записану
.
Опсена има разјапљену чељуст
И језик палацав ужарен и многокрак
Који застрашеном врти мозгало
И душу у круголет по световима баца
.
Опсена има узано грло и џак стомак
И црвен дрхтави јед-њак чеж-њак
Који застрашеном сисају страхе
И красницу живота у заборав крију
.
Опсена сени са гомилом лажа паралажа
Ал је нејака за Истину Љуб и Правду
И распада је силница Песма – лечилица-
О Богодаре Милодаре Љубавдаре!

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Кад су Милоша питали зашто своју главу улудо даје за своју ријеч он каже
ИСЦРТАВАМ ГРАНИЦУ ИЗМЕЂУ МЕНЕ И ВАС

Еј Србине
Ко што си у боју храбар и јак
И у миру мораш престат бит наиван
Наивност јест можда особина чисте душе
Ал Бог сад од нас свету мудрост иште
И Бог каже
Јес за вас јуначка смрт светост
Ал сад од вас живот тражим
Кад ти живиш
душманина уништиш
Зато пјевај живи
А кад дође вријеме и јуначки умри

Ко то оће Косово да да
Србски завјет с Богом да прода
Еј јуначе умишљени
Своју ђедовину поклањај
А у Божије не дирај
Ту је Бог намјерио
Свој земаљски рај
Да кад Васионом шета
Умори се и сврати код србског дјетета
Да му пјева о сунашцу пјесме
И испија медовине сласне
Да одмори Душу Васељене
Док на пут даље не крене
Ко то оће Косово да да
Србски завјет с Богом да прода
Каква сила војска утјерује страх
Чисти Србин знаде
Да у њему живи Божији дах
Да је живот од Бога дар
И да неће носит ничији самар
Да ће живот ако треба олако и дат
Пред олтаром своје гријехе окајат
Ал душу чувар ће ко сан
Праотачки свети исањан
Ко то оће Косово да да
Србски завјет с Богом да прода
Док је и једне душе
Под земаљском капом
Што у себи Божији завјет носи
Косово ће бити Србско
Авети ће нестати са зором
Кад их Сунце заувијек покоси
А тај откос дариват Ватри Прочишћења
И Видовданског сјећања
Ко то оће Косово да да
Србски завјет с Богом да прода

Фото: Призрен – Косово; Википедија

Окупај ме љубављу,
у косу ми уплети Звезде.
Гледај у очи моје,
у њима се чежњиви погледи гнезде.
Мисли слатке око нас у ваздуху језде.
.
Чежњом се не живи ,чежњом се изгара,
кад све сагори остаје грумен жара.
Душом се воли ,а она не вара.
Ту нема краја…
.
Искрицом погледа ,
она се изнова распламсава.
Пољуби ми мисли,
загрли ми страховања.
Одагнај од мене помисли и туговања.
Нека чистота љубави на површину израња
и поново у дубину наших постојања зарања.
Изнова и изнова љубав оживљава…
.
Не плаши се онога што видиш тамо.
Само храбри могу витешки да воле.
Лако је грлити лепоту и нежност,
а шта се крије испод површине, доле?
Можда су ожиљци- не лепи за око.
Ране које остају нису на површини,
доле су дубоко.
.
Колико заправо можеш волети у другом
његове боли и промашаје?
Колико можеш покрити незнање?
По томе знаћеш колико љубави у твоје срце стаје.
.
Колико без осуде волиш људе?
Колико без обазривости пушташ
да ти уђу под кожу ,стигну до кости?
Колико биће твоје може да опрости?
Колико можеш поднети, туђу бол волети?
И као своју прихватити?
.
Није све увек како ти се чини ,
лебди лепота на површини ,
а права слика душе је у бити.
Ако ме и такву можеш волети ,
лепи мој-
крај мене ћеш заувек остати
и уз мене бити.

Од искона за Гралом се трага
ил’ записом који тајну скрива.
Вест чекали од археолога.
Ископ више скрива но открива.
.
Обзнанише вест дуго чекану
да коначно нашли тајни запис.
Ситним словом светлом изаткану
бележио моћно бож’ји лапис.
.
Ситна књига шематика гена
коју чита наук биолога
допустила низ добрих измена.
Научник се заиграо Бога.
.
Светлопис је алат творитељства.
Биоласер креатор обнове.
Звучни запис врши чинодејства.
Ћелије се обнављају нове.
.
Метузалем биће опет створен
јер син божији то је пожелео.
Творцу нашем свако трајање је трен.
Испунио сину што је жарко хтео.
.
Бож’ја творба вртешка Космоса
Чији ритам време одмерава.
Затреба л’ му плоднога приноса
Творац ритам лако убрзава.

Фото: Дрво Метузалем; Википедија

Идеш путем тако, кроз векове, обрисе сећања, замагљене прозоре некадашњих искустава које више нико сем Бога и не зна. Ни ти. Некада неке искре које су нас грејале тада, одвећ лако сада греју нешто друго.

.

Можда су то оне и са нама тако некада радиле. Као послате пчеле из Рајске баште да дају мед путнику намернику из вечности у вечност. Из пролазности у пролазност. Дале и отишле…неком другом у потреби према Божјој промисли.

.

Тако би и сећања можда била донета да као хладна вода жедноме донесу утехе, наде и смираја. Заборав не лечи. Само одложи суочавање са истином а тада те она попут пламена испитује и ништа јој не измиче.

.

Помири се са њом и једно буди пре него на суд дођеш у дворе ван времена. Она је бела пчела Свевишњег и носач пламена.

Ко је родом од Духа Светога са њом пева песме вечне и дође до тајни свих звезданих чертога.

.

То нисам био ја који мислим да јесам гледајући у сећање. Туђе неко време, доба и…ја. Ја нисам Ја а и јесам. Час јесам, час нисам, као удах између невидљивих светова.

.

Кроз бол која не умире кроз све векове и појаве, осећам душом све што било је.

Нема онога што нисам јер то је све моје сећање. Туђа – је мисао да ме одведе на пут без повратка где омаја царује световима безнађа.

.

Туђа су њена сећања које попут јајета кукавице свима подмеће. Да приче буду њене а не врлих дјева и див јунака кроз све светове и пуно њихових огранака.

.

Јер искра која жишти сред мене, она која је део Творца без сене, која живи сред плама што не гасне – она је која ми говори чујно нечујно њене ведре гласе. Због ње сам жив кроз стотине светова и небројено живота, увек Ја.

.

Видим те. Осећам. Знам.

Извор-Звезда Род Zvezda Rod

Сећаш се…

Кренуо си сам ,

пољубио ме и отишао…

Мислио си да спавам!

Неееее,

вриштала је душа у мени,

нећу овде у спокоју бити

и неееее

нећу те оставити!

Пратих те по мислима које си оставио

дођох у шуму пуну тешке таме

светлим једино ја,

сенке се склањају саме!

Знам где си се запутио директно

и кроз какве пролазе идеш

под стрмом стеном дубоко у језгро

испевах песму да те срећно прати

и послах светло да ми те врати

кад завршиш оно што си обећао!

Кад наједном сене прекрише мене

окренух дланове горе

да муње их из руке изгоре

Не знам колико је прошло времена…

Кад угледах те како ка мени трчиш

Нећу никада заборавити израз лица

све те звуке

када пала сам у твоје руке!

Пред нечим бежали смо!

Само до реке да стигнемо, сене приступ немају ван круга!

Не воле воду !

Да, кишаааа, шапутах,

па све јаче и јаче гласом који ми је враћао снагу,

кад проломи се звук,

толико снажан из небеса да је све цичало што људско било није,

померала се утроба земље која неће зло да сакрије!

Донео си из језгра знамење

благословено свето камење!

(КОЈЕ НЕМА)
…

Како је дошло до заблуде која се зове „Подсвијест“?

Проблем је настао у преводу.

У психологији се појавила класификација функција нивоа разума, те у односу на ту класификацију (Свјесни, ПОД-Свјесни, Не-Свјесни и Над-Свјесни разум) је настала и адекватна ријеч-појам= ПОДСВЈЕСНО.

Под-Свјесно се дакле одвијају процеси који се не могу вид‌јети на Свјесном нивоу разума.

Под-Свјесно у енглеском језику значи „Суб-цонсциоус“.

Суб-цонсциоус се никако не може превести као Под-Свијест.

Свијест на енглеском језику се каже CONSCIOUSNESS.

Свјесно или Свјестан се каже ЦОНСЦИОУС.

База ријечи „под-Свјесно“ је дакле ријеч СВЈЕСНО а не СВИЈЕСТ.

Дакле, адекватно функцијама нивоа разума могли бисмо рећи да неке функције припадају Свјесном, а друге пак Под-Свјесном нивоу разума.

Стога, логично Свјесно је у корелацији са Подсвјесним, Несвјесним и Надсвјесним.

Ни један од тих појмова није и не може бити у корелацији са Свијешћу. Зашто?

Зато што Свијест НЕ ПОСТОЈИ нити у једном од нивоа разума. Оно што је Свијест постала у дуалности јесте ИНФОРМАЦИЈА. Информација и Свијест нису у истим функцијама.

Свијест је у Једноти Бога (нигђе другд‌је), те је то садржај духа=знање-о-свему-што-јест, о Једноти=Једном, дакле о себи-Апсолуту.

Исти дух у дуалности има сасвим други садржај. У њему се огледа тренутно стање Творевине. То је такође знање=знање-о-постајућем-себи, знање-о-тренутном-стању-пројекције (стварности).

Стога, човјек, нити пак и једно створење, па ни Творац не могу имати Свијест. Свијест је постојећа функција духа искључиво у Богу (свезнање). Свјесност је функција духа у Творцу-Творевини (знање-о-тренутном -стању).

Дакле, тврдити да постоји под-свијест било би исто што и тврдити да постоји ПОД-БОГ. Сулудо. Та тврдња може потећи само из неосвијешћености истине.

Проблем је дакле у преводу базираном на незнању о Свијести. Онај који је начинио превод појма „подсвјесно“ са изворног језика онога који је у психологији начинио под‌јелу, није имао непосредно искуство Свијести, те тај појам пришива човјеку, и наравно цијели концепт доживљава искривљење, одступање од изворног конципирања онога који је први описао своје непосредно сазнање.

Вратимо ли се знању о Свијести и Свјесности, о разуму и његовим нивоима, тек тада можемо схватити бесмисленост појма „подсвијест“.

Свијест нема никакве „под“ и „над“ нивое.
Свијест = Знање-о-свему-што-јест.
Апсолут + Свијест = БОГ.

Фото: Фототека Србског Журнала

Дозволите правом водичу да уђе у ваш живот у тишини,
Јер његова порука се истински чује само у тишини срца.
Узми гутљај његовог драгоценог вина,
И растопи се у дубинi тишине.
Не умањуј величанство његове љубави,
Јер он грли све оне који трпе у тишини.
.
Исполирајте огледало које одражава ваш дах,
И путуј са њим ван граница речи.
Он схвата сваки твој поступак,
Он је тај који уређује точак
Неба у дубокој тишини.
.
Свака мисао угнежђена у твом срцу,
Откриваће се, једна по једна, у тишини.
.
Преобрази сваку мисао у птицу,
И пусти их да се вину у друго царство.
Једна може бити сова, друга соко, врана,
Свака јединствена у својој суштини,
Ипак све уједињене у тишини.
.
Да посматрам невидљиви месец,
Окрени поглед ка унутра и откриј
Себе у загрљају тишине.
У овом и следећем свету,
Избегавајте беспослено брбљање о овоме и ономе;
Нека вам открије сјајност
Која сија као једно, у тишини.

Фото: Фототека Србског Журнала

Живот има смисла само онда када је човек слободан.
Слободан од пакости, слободан од зависти,
слободан од мржње, слободан од свих мисли
и осећања што га вуку надоле – у мрак, у таму, у ништавило.

Не можеш бити слободан, ако у своме срцу ниси слободан.

Ако у својој души ниси слободан.

Ако не сневаш о слободи.

Слобода мора да се снева, да би се живело у њој.

Оно што сневаш, то и живиш.

Какви су ти сни, такве су ти и мисли.

Од твојих мисли и снова зависи и живот твој.

Фото: Фототека Србског Журнала