ФФото: Самурајски кишобран; Википедија

Кад би мени дали један дан,
ја га не бих потрошио сам.
Пола дана ја бих дао неком
ко је добар, а случајно сам.
.
Играли би, причали би нешто.
Трчали би, скакали би вешто
ја и добар, а случајно сам.

Кад би мени дали кишобран,
ја га не бих потрошио сам.
Пола места ја бих дао неком
ко је добар, а случајно сам.
.
Кишило би, док ми корачамо,
пола тамо, а пола овамо.
Ставили би дан под кишобран
ја и добар, а случајно сам.
.
Кад би мени дали један дан,
ја га не бих потрошио сам.

Фото: Фототека Србског Журнала

Ооооо, Господе,
Руку ми дај,
Снагом да нарастем,
Водом из камен јајета да се оквасим,
Кореном жар да дирнем,
Светлом живим
И њим обасјам.
.
Руку ми дај,
Стамено да станем,
Сузом радосном да се полијем,
Живот водом око отворим.
.
Ево Господе,
Не корачам но трчим
Сводом небеским
Звазданим Родом обележеним!

Фото: Бела лађа; Википедија

Моја те реч дотакла
у трену кад си одлучила
да не верујеш никоме ко је
одрастао и ко покушава
да те укроти.
Као птица невидљива,
као жути лист који те у шетњи
пресретне нагло и упозори те
на пад.
Јер јесен је. Јер све је пролазно
и све се смењује.
Као да гледаш велику реку
у превечерје која односи беле
лађе, а иза сваког маленог
осветљеног прозора
можда одлази неко кога би
могла заволети
заувек.

Фото: Цвет различак; Википедија

Када се појаве у видокругу
заталасана румена класја
и у први сутон одагнају тугу,
над њима, тек слућен, поглед ми засја.
.
… И онда, све то румено класје
у мојој зебњи тихо се њише
и чини се, да утихн’о глас је,
– све немо ћути, као да не дише.
.
… И дише биље. И земља дише
и мирно тоне у сутон меки.
Сутра ће жетва, и никад више
неће бити оних дугих сенки.
.
Стабла различка пашће са класјем.
У рано јутро, семена расути зрнце.
Венуће тихо, с уздисајем,
у дну њиве, док буде залазило Сунце.
.
Па онда сутра кад клија босиље ,
сви ће се ројеви срести на цвету
и равницом замирисати биље
најдраже земље на свету.

Фото: Касачки коњ; Википедија

Аватар Гриша је рођен четрнаестог новембра
Тај дан поштују сви Витези Праисконог Реда
И обележавају га различитим дејствима
За добробит свих – КосмоЗаједнице и Неба
Изабрах дружење и деловање са коњима
.
У Африци топлој ћу трчкарати са лавовима
У Азији са оштрозубим шар – тигровима
У Северној Америци са највећим гризлијима
На Андима хоћу свесну игру с кондорима
У лед Сибиру са нежним белим веверицама
.
У Аустралији са мангупастим кенгурима
На Атлантику пливаћу ронићу са делфинима
Амазонија нек припреми лукаве анаконде
У прерији ћу ући у округле куће термита
На страни иза Северног пола бићу са прецима
.
На Лири – мојој пра – пра – пра – постојбини
Са кентптилима маестрима – виртуозима свирке
На бубњу харфи виолинки свирали и окарини
И певаћу и плесати са прелепом богињом Карном
Срећа песма и игра на Лири прочишћавају карму
.
Моји данашњи помоћници су силни Витези –
Дарија Дарија, Павле Мудри и Миодраг Снени
Радо су помогли да се обавим жељено дејство
Држали су одступницу и чували леђа мени
Када сам кренуо пун знања великог Аватара
.
Касачка стаза пет кругова пет и по километара
Са силним увежбаним коњем Амар Баратом
Енергијом и именом великог индијског свеца,
И зналачком енергијом мудраца са Истока
Погодио сам неколико циљева луком и стрелом
.
Затим сам на коњу Панчо на галопској стази
(А Панчо се растрчао као да је нахрањен ветром)
Којом трче и такмиче се најбољи тркачи света
У четири круга – више од седам километара
Прецизно погађао центар циљева са самострелом
.
На крају са двогодишњим ждрепцем Драгишом
Коме предстоје велике победе на тркачкој стази
Јашући великом брзином кроз шуме Кошутњака
Циљао сам са многим новим духовним оружјима
Више великих циљева … и наравно… усред мрака
.
Захвалан сам витезима мојим верним помоћницима
Захвалан сам минералима биљкама и зверкама света
Благодар смерам свима и свему и благодар коњима!
Живот је оно нај најлепше што замислимо и бивамо
Аватар Гриша нас научио да Животом управљамо!

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

.

Фото: Пут крста, Пут суза; Википедија

(Via Dolorosa)

Заробљен у празним ријечима
И бесмислима празне приче
У пролећно јутро кад пјевају птице –
Будим се.
.
Заробљен у празним ријечима
И лажљивим погледима
Оних који лају на звијезде
И вјечите истине
У Земљи
Без стида
Без Крста
Постајем свјестан
Оне бесмртне Истине –
Будим се.
.
Заробљен у празним ријечима
И бесмислима празне приче
Јуда данашњице
Што цјеловом
Буде Гетсимански врт у нама
И невине жртве.
.
Хране се туђом љепотом
И безгрешним мислима
Плашећи се Пута суза
Привучени звуком тридесет сребрењака
Што зову и маме иза сваког угла
Не плашећи се што
Лончарска њива упорно чека и зове..
Заробљен у празним ријечима
И лажљивим погледима
Оних који лају на звијезде
И вјечите истине
У Земљи
Без стида
Без Крста
Постајем свјестан
Оне бесмртне Истине и
.
Будим се.
.
Будим се.
.
Знам зашто!

Фото: Песник Румених Облака – Фраган Симовић

БЕЛИ СРБИ, РОЂЕНИ СТЕ
ДА ПОБЕЂУЈЕТЕ!
Срби морају да буду жестоки –
можда, чак и дрски! – у одбрани
Србства, у одбрани свих својих
расних и националних вредности.
Данас се води свети рат за Србство
на свим пољима.
Није пробуђен и освешћен Србин
онај који не види да се данас води
најпрљавији, најпотуљенији,
најподмуклији рат против Србства,
а превасходно против ВедСрбства.
Срби, ВедСрби имају доста
непријатеља, лукавих
душмана и врага.
Ко су душмани и врази ВедСрбства?
То су све ниже предаторске и
паразитске расе, као и све
ватиканске, јудео-кршћанске
вештачке и хибридне, измишљене
и умишљене нације.
ВедСрби су Виша Звездана Раса, и
будући Вишом Расом они морају да
сметају свим нижим, предаторским
и паразитским расама.
То је одавно познато у свим,
древним и савременим, духовно-
душевним наукама: све што је
ниско и неосвешћено, све што је
лажно и бедно, све што је вештачко
и хибридно, то у себи храни мржњу
према ономе што је изворно и
праисконо, што је племенито и
узвишено, што је господствено и
божанствено.
Србска надмоћ мора да се
испољава свагда и свугда, на
сваком месту, у сваком трену, где
год има и једног пробуђеног и
освешћеног Србина, ВедСрбина,
Белог Србина.
Срби, ВедСрби не смеју више бити
млаки и снисходљиви, болећиви и
попустљиви, већ – напротив! –
веома жестоки и дрски у одбрани
ВедСрбства, у одбрани свих
србских духовних, културних,
расних и националних вредности.
Јер, ово је тренутак свих тренутака
и време свих времена: или ћемо
победити ми, или, пак, они; а они –
то су сви наши вековни
душмани и врази!
Но, ја једно знам, верујем и знам:
победићемо ми!

Фото: Дуга; Википедија

Повежи се са Човеком – Јединим Богом
Повежи се са Знањем и бићем ВедАватара
И повежи се у Тиху са својом суштином –
Са свим својим дејственим центрима
Нижим средњим вишим и највишим
И повежи се са Телом Свешћу Духом Душом

Удахни вечни дах Творца који држи свет
Изреци потврди прихвати силницу – разјасницу:

Све религије и све духовне групе
Сви верски поглавари и духовни учитељи
Гуруи шамански прваци и сви други
Који не подучавају Божјим знањима
Чије су одредице – научно-духовна знања
За складно управљање свим догађајима
Управљање развојем Човека и Света
Технике свести о васпостављању
Оштрим ножем одстарњених органа
Враћању отишлих и вечном животу

И даље армирано цементирају Потку
Са застарелим нетачним магијским знањима –
Која следбеника врте кружно неделатно
И представљају кочницу-успоривачицу
За брзо и брже остварење Божјег Плана

Њих и нас- који не стварамо врло моћно
У пуном складу са многодарованом снагом
Коју од искона носимо дубоко дубоко у себи
Лепота Стварања ће упорно упорно и без осуде
Свакотрено призивати прозивати призивати

Фото: Фототека Србског Журнала

Ослушни, срце моје, и послушај шта говорим:
Душа ми беше моћно стабло
Чије корење сеже у дубине земље,
А гране му се извијају према бескрају.
Душа ми процвета у пролеће, плодове даде у лето,
А када јесен дође сакупих плодове у сребрне посуде
И ставих их на раскрсницу.
Пролазници су их узимали,
Јели и својим путем настављали.
.
Када јесен мину, када се њени кликтаји
У плач и јадиковку претворише,
У посудама видех само један плод
Који људи мени оставише.
Ја га узех и видех да је несношљиво горак,
Кисео као зелено грожђе, те рекох својој души:
Тешко мени.
Људима сам у уста ставио проклетство
И у утробе непријатељство.
Шта си, душо, учинила са слашћу коју си
Корењем сисала из дубине земље,
Шта си учинила са мирисом
Који су твоје гране упијале из сунчеве светлости?
Потом ишчупах моћно стабло своје душе.
.
Ишчупах га заједно са кореном из земље
Из које је расло и из које се хранило.
Ишчупах га из прошлости и одузех му
Сећање на хиљаду пролећа и хиљаду јесени.
Затим посадих стабло своје душе на друго место.
Засадих га у поље далеко од стаза времена.
И бдио сам над њим говорећи:
Бдење нас приближава звездама.
Заливао сам га крвљу и сузама говорећи:
У крви има мириса и у сузама сласти.
.
А када дође пролеће,
Моја душа поново процвета и у лето плодове даде.
У јесен сакупих зреле плодове у златне
Посуде и ставих их на раскрсницу.
Људи су пролазили, сами или у групама,
Али нико не пружи руку да узме из мојих посуда.
Узех и поједох један плод те осетих
Да је сладак попут меда, укусан као рајско врело,
Пријатан као вавилонско вино, мирисан као дах јасмина.
Тада ускликнух:
Људи не желе да кушају благослов, нити истину,
Јер благослов је плод суза, а истина је плод крви!
Затим седох у сенку стабла своје осамљене душе,
У пољу далеко од стаза времена.
Ћути, срце моје, до јутра.
Ћути, јер ваздух засићен одвратним мирисима
Које дах неће да куша.

Фото: Фототека Србског Журнала

Из дана у дан бомбастичне и забрињавајуће вијести;

страх и пријетње хаоса лебде изнад људских глава, неизвијесност и „брижност“ за човјека и његове ближње… и гле чуда, све то до човјека из истог извора и кроз иста врата долази кроз његове очи, уши… кроз његов разум жељан одговора.

Неда се човјеку мира. Толиког је маха то ухватило да би човјек на трен помислио да је сув лист на грани чвршће везан за грану него ли човјек за животни дах.

А човјек… изгубљен, заглупљен, избезумљен., изблесављен… не одваја очи од екрана паметног телефона, прати сваки трептај одатле, као да му од њег зависи следећи дах. Он ЈАДАН тражи спасење а одатле му се јаднику, гле чуда, јавља његов СПАСИТЕЉ.

О „човјече, гд‌је ти нестаде „здрав разум“? Гд‌је ти је Савјест?

Отргни очи са екрана на трен, отвори их широм, окрени се око себе, погледај природу, дрвеће, траву … вид‌јет’ ћеш да они не маре за испразан садржај екрана. Научи од њих да разазнајеш истину од лажи, фикцију од чињеница. Врати свој фокус у сада и овд‌је.

Тада „контролори перцепције“ (а уистину твоја несвјесна потреба да будеш контролисан) неће моћи управљати твојим разумом. Тад најјаче и до сад најопасније оружје=медији, више неће имати моћ да управљају твојом пажњом, јер им је нећеш дати.

Вид‌јет’ ћеш тад да ти дрво зеленилом своје крошње показује на свој спокој а на твоју заблуђеност и глупост узроковану твојим сопственим избором. Ти, да Ти (Творац неосвијешћен Себе у човјеку) Ти бираш у што гледаш. ТВОЈ фокус одређује какву стварност видиш. А Ти си се заробио у екран… заборављајући да је тај екран само један мали дио Тебе и Твоје стварности коју за Себе пројектујеш на Свом божанском екрану; у свом Уму.

Па није чудо да се осјећаш као лутка на концима јер Ти си Онај који си се поистовијетио с лутком и који своју моћ предајеш у руке „луткара“.

Ко је онда „луткар“?

Ко други???

Опет ТИ. Другог НЕМА.

Ти си се поцијепао у поларизацији и сваки пол у Теби тражи да буде потврђен другим полом. Црно није црно без бијелог. Свјетлост се тад не може испољити без Таме.

Ах… Илузија …

…

И док писах ове ријечи, прије него ли схватих да корачам… нађох се у башти иза куће.

Склоних поглед са екрана.

Обли ме призор плаветнила Неба.

Поведе ме воља зрацима и вид‌јех Сунце како милује крошње дрвећа.

Потврдише ми и Небо и Земља оно што управо исписах:

„Истина је свугд‌је око тебе. Отвори очи-виђет’ ћеш је, отвори уши-чут’ ћеш је. Надасве отвори свој разум ка Богу- Бог ће ти се јавити у Срцу!“

Љубав ће тад обгрлити твој уплашени его и дозвати га Једноти душе у којој је спокој и јасноћа твог битисања.

Схватит’ ћеш тад све истине, а лажи ће к’о балони од сапунице нестати у даху. Никаква помрачења те више неће страшити јер ћеш свој свијет освјетљавати изнутра. Твоје унутрашње Сунце не може бити помрачено, јер између Њега и Тебе нема препреке; Једно сте. Небо је у Теби и оно не зна за помрачење.

Сви страхови и неизвијесност твог ега бит’ ће просвијетљени и претворит’ ће се у Љубав и извијесност. То је Твоја истинска природа. Тад ћеш (човјече) и медије вид‌јети за оно што медији јесу; оружје у рукама неосвијешћених. Но у Свјетлости твог унутрашњег Сунца оружја се заједно с егом топе и постају свијећњаци за душе чији пламенови горе захваћени Твојим вјечним пламом.

…

Овај дан је, човјече, као и сваки дан; дат ти да у њему освијетлиш таму своје ноћи. Сунце је у теби. Оно вјечно сја.

Како унутра-тако споља.

Како горе-тако доле.