Фото: Цвет различак; Википедија

Када се појаве у видокругу
заталасана румена класја
и у први сутон одагнају тугу,
над њима, тек слућен, поглед ми засја.
.
… И онда, све то румено класје
у мојој зебњи тихо се њише
и чини се, да утихн’о глас је,
– све немо ћути, као да не дише.
.
… И дише биље. И земља дише
и мирно тоне у сутон меки.
Сутра ће жетва, и никад више
неће бити оних дугих сенки.
.
Стабла различка пашће са класјем.
У рано јутро, семена расути зрнце.
Венуће тихо, с уздисајем,
у дну њиве, док буде залазило Сунце.
.
Па онда сутра кад клија босиље ,
сви ће се ројеви срести на цвету
и равницом замирисати биље
најдраже земље на свету.