Фото: Река Велики Рзав; Википедија

Река бисерна, чиста.

а на дну сунце блиста.

Румен ме у зеницу гледа,

ни трепнути ми не да.

.

Сјајем зачарано око

у бисерје тоне дубоко.

Зажмурим, начас сневам.

Ох, како бих о Теби да певам.

.

Бол и жудња у души ми сину,

но ћутим и тонем у тишину.

Фото: Фототека СЖ

Носи, српска реко, крв наших синова,
јер крваве реке свуд су наше међе;
Мачеви убица сви су истог кова –
Сад носи унуке куд носаше пређе.
.
Прими крв нејачи у светле ти пене,
Сто пута је за те и пре умирала:
Да је не полочу погане хијене,
Да не метну у њу отрова и кала.
.
Наше су победе и заставе наше
Твој велики завет гордости и беса –
Једине у теби што се огледаше,
И једине овде дигле до небеса.
.
Беше тада славна а сад си и света,
Певај сва крвава кроз њиве и луге.
Наша звезда славе сад и даље цвета:
Пре свачији сужњи нег ичије слуге.
.
Носи мора крви да их не покраду,
Носи реко српска, крв невиних жртви:
Радосне победе хероји нам даду,
Али страшну правду извојују мртви.

У освит јутра пре раноранилка Сунца – Жарка

Окупан росом са здравилица-трава Тијаније

Облачим лагано дугу памук хаљину белу

Са посвећеним аријским шар-везом на прсима

На главу постављам тринаестцветни плет –

Мирисни венац са многобојним бисерима

.

Учвршћен у седу тросветог расветалог лотоса

Трооку жеравицу са два кремен камена палим

Дишем зору јутрење и тих овог по-себног дана

Низ спуст Елементе јездим ка жив-језгру Гаје

Уз свест-осет коже носа оба ока оба уха и језика

Стижем и пуним се снагом и битом Једног

.

Удесетостручен ходам путем заветних бодисатви

Грлим снажно Минерал Биљку Зверку и Људа

Четири разбрзно окрећуће елисе хладе мој дух

Док се пењем уз мердевине узлазног пута

Ка свету иза седам планина и три широка поља

Свету прародног и неизрецивог и неописивог

.

Пролазим чудесне планине ведрих боја небеских

Са врха трећег поља кроз ућут улазим у Тијанију

Душа плови по великим небеским таласима

Ка извору живе воде где царује Ти-шина

Спајам дух са Првотном искром која је истинско ја

И која је истинско ти он она ми ви они оне – свеједно

Фото 1,2: Фототека СЖ

Фото: Фототека СЖ

Посвећено Александру М.

Разумем твоје одласке,
тумачим твоју мисао по твом лицу.
Када у очима других твоја светлост нестане,
у мојима тада сија још јаче.
У очима мојим ти си свитац.
Јер само ја знам шта у себи носиш.
Мој прекор и сувишна питања
одраз су моје љубави.
Због тебе сам се међу људе спустила,
пустила да ме време гази.
Твоја љубав ме је у исто време крунисала и разапела.
Једино теби сам допустила да видиш моје ране
док исцељујем твоје.
Наше ране су дубоке, тешке и истините.
Али, гледамо се право у очи.
Без очију твојих слепа би постала.
Моја душа држи твоје сидро да брод не потоне
и на дну се нађе.
Ти си моја нада, али и моје безнађе.
Кошмарна зима пред нама стоји,
децембар своје пахуље шаље,
али мајске топлине вуку нас даље.
Ако успемо да помиримо зиму и пролеће,
ја ћу знати да у теби још трајем.
Ништа није за веке векова сем љубави
то знаш, једино смрт може доћи по нас.
Зато се сакриј у мене, ја ћу се у тебе скрити
и никакве патње за нас неће бити.
Ти само буди уз мене.

Фото: Фототека СЖ

5. певање

НА САМО СВОМЕ КРСТУ

Ко то беше Милојевић Марко,
Ко то беше – ниоткуда беше!
Из Нигдине – завичаја свога,
Кренуо је нигде – ни са ким!
И док се лутајући губио,
Ни сам с собом није се здружио,
На дугоме путу к ништавилу,
Пркосећи свакоме правилу.
Ишао је увек узводно,
С намером да нађе место родно,
Кад се попе на један облак сиви,
Дочекаше га Богови његови:
Не можемо спасити,
Декласирану твоју врсту,
Мораш Марко остати,
На само своме крсту!

Фото: Символика регресије; Википедија

Будим те са блаженством
Где је нестала Васељена?
Али кога то занима? Тебе не!
Занима те армонија
Занима те регресија
Хеј! Занима те регресија!
.
Чини се да си једнако свесна
И т а м о и овде
Када се добро опустиш
Виђење је боље и јасније
.
Данас си видела оне
Које си повела са собом
Далек је то пут далек
Дејство те вуче на горе
.
Права регресија је
Када те сопствено дејство
Вуче на горе вуче
А ти си посматра само
.
Тада си као радознало дете
Тада си ушла у горњи свет
Мозак тражи да мисли
А све је тако лепо тако лепо
.
Хаос око тебе пусти пусти
И не слушај га не слушај
Нека тече као река нека тече
Дајем ти руку осети лепоту

Фото: Вила; Википедија

Тијанија – округло гумно Лакаче Шајкаче
Поноћ – утихнули људи и ветрови и керови
Нечуј – на мртвој стражи совице мудрице
Тих – шум лаких возила метлица летилица
.
Витка седа оштроока и строга Мајка-Најка
Првослетиља одмах избудила Пајка – Рајка
Окопоноћног чувара капије бочне – источне
У први круг уређала све цветише – плетише
.
А у дуг други круг – играчице Игре – игрише
Коловођа Марица – ватроока – моја миљеница
Лежим на половини – сламе – да ме не омаме
Ја дугоцрвеноушни – вилан – ратник поглавар
.
Лаконого скокну Мара – за Богоигру има дара
Плетиље лепе девише – игле конце заплетоше
Играју плету певају – јаку магију Мари спремају
Сад је ора тренутак!!! – за мој пантерски скок!!!
.
Затечена цикну Мара – небо Тијаније распара
Цветише игрише плетише – на возила скочише
Стиснух Мару око струка – у десници оба лука
Прескочисмо преко жице – намигују звездице …
.
Тијанија рајски цветна – цврчци и попићи певају
Ојутрује роса и зора – Марино око и срце сневају
Жарко Сјајко поранио – Мари милуцка чарне очи
Пробуди је – насмеши се – загрли ме – па поскочи!

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Фото: Ватра; Википедија

У бурету ватра запаљена
да сажеже дворишно стрвиште.
Кроз трептаје језика пламена
мисао ми одговоре иште.
.
Све што ништиш са земљом се стапа
као продукт свог преображаја.
Ватра диже пут небеског стропа
слободећи земног домашаја.
.
Арјанима лифт до Бога била.
У том су их следили Римљани.
Предњачила царска им властела.
Апотеозом богопорађани.
.
Прегрејана кад се јонизује
све гасове у плазму претвори.
Злочинитељ кад је распирује
свемоћна је и свет да разори
.
Чудно ватра теже развезује
оне твари које не сагори.
Је ли у њој моћ левитације
која силу земљину покори?

Од семена до семена,
од када је времена,
од семена до семена,
кажеш – немам времена.
Ја ти опет кажем
ти раменима слежеш.
Од семена до семена,
од када је времена,
истина је једна,
и злата је вредна.
Затвори очи,
у тишину крочи.
У јединство свега,
урони у Њега.
Уклони тугу,
боли и патњу.
Од семена до семена,
од када је времена,
потпуно смо слободни,
у безконачном без времена.

Фото 1,2:Фототека СЖ

Фото: Лептири на цвету; Википедија

Умиру лептири на цвијету

Умиру лептири у стомаку

Умиру лептири у казаној ријечи –

Умире љубав на уснама.

.

Кад умру лептири у оку

И кад се прећути Суза

Запјева из груди туга

Умире Космос у очима…

.

Умиру лептири у празној постељи

Постељи без смијеха –

И умире љубав на уснама…