Фото: Фототека СЖ

5. певање

НА САМО СВОМЕ КРСТУ

Ко то беше Милојевић Марко,
Ко то беше – ниоткуда беше!
Из Нигдине – завичаја свога,
Кренуо је нигде – ни са ким!
И док се лутајући губио,
Ни сам с собом није се здружио,
На дугоме путу к ништавилу,
Пркосећи свакоме правилу.
Ишао је увек узводно,
С намером да нађе место родно,
Кад се попе на један облак сиви,
Дочекаше га Богови његови:
Не можемо спасити,
Декласирану твоју врсту,
Мораш Марко остати,
На само своме крсту!