Фото: Моћ и новогодишња ноћ; Википедија

Желим нам свима
да откријемо у себи
зрно доброте,
пажње,
зрно љубави,
нежности,
зрно разумевања,
толеранције
зрно светлости душе.
.
И да из тих зрна
никне шума
густа,
зелена шума воље и енергије
шума која ће променити свет
И која ће подстаћи
да настане свет
у коме ће људи бити радосни.

Новогодишња ноћ, 31. дец. 04.

 

Све полако у годовима слажем

Ево ме на врху

Ту где је бреза најтања

Име ти пишем

Да сунцу будеш најмилији.

Из књиге „Спој ми наличје лика, Анђеле мој бели“

У сну варљивом замро си, Роде,

не уздижеш се небу и светлости,

ни јарки сјај сунчев не буди ти наду

у радосно свитање будућег јутра.

.

Пробуди се, Роде, из сна мртвог,

унутарњим видом читај повест своју.

Види и ослушни,

храбри преци твоји усправно иду,

после тешког боја слободи кличу.

Види и ослушни,

витезови горди у одорама сјајним

на виловитим коњима у свануће језде,

јека се чује и гласови су јасни,

из далеких времена дозивају те.

И знај,

живе сени предака твојих довикују

да светом земљом глас слободе пустиш,

да гласом силовитим ућуткаш лажљивце,

да језике свежеш великашима својим

што ти ватру жарку у души утулише,

што те без милости у сужањство бацише.

.

Пробуди се, Роде, из сна мртвог.

Витезови сјајни, срчани и поносни

твојом повешћу часно и истрајно језде,

и дозивају те из блиских и далеких времена

са светом земљом глас слободе пустиш.

Фото: Велики (морски) талас; Википедија

Смрт је само талас
Који руши наш пешчани замак,
Гледа нас из прикрајка
И сравни га одједном, намах.
.
Пешчана плажа и даље постоји
Долазе нови креатори,
Свако се труди и напиње
Да га гиздавог створи.
.
И тако из дана у дан
Мешамо песак са водом,
Правимо чудне замкове,
Под овим небеским сводом,
.
А талас се смешка, љуљушка,
И најбољи правац мерка.
Уствари смо само трун и трен,
А мислимо да смо појава ретка.

Фото: Астронаут; Википедија

Ја сам више од возача
ја сам више од сплавара
ја сам више од јахача
и више од кормилара
.
Изнад облака и птица
ко небески неки скаут
истурена извидница
– ја сам децо астронаут!
.
Као дрен сам здрав
Храбар као лав

.
Пет пара не дам за то што сам сам
у свемиру целом близу Сунцу врелом
.
Лешкарим у своме васионском броду
крстарим по плавом и бескрајном своду
и осећам … осећам слободу!

Фото: Фб страница – Мy Purple Lovers

Зашто хоћеш да опевам тугу,

зар да јој дамо и речи?

Погледај страну, ону другу,

лепота се свуда пречи.

.

Ако ти се негде бар ко нада,

једва чека да се јавиш,

нестало је бар пола тог јада,

половину занемариш.

.

Мирис ваздуха после кише,

среће зрно вуче да клија,

не жали оне којих нема више,

њима већа милост сија

..

Огледало бића има две стране,

бирај куда ћеш да гледаш,

свему можеш увек наћи мане,

када решиш да се предаш.

Фото: Дритан Абазовић,премијер Црне Горе

( Најпрече је да будемо људи )

Сједећ’ јутрос на сунчаној плажи

Хтјех одушка дати своме перу

Срце ми се пјесничко одважи

.

Па стах писат’ писмо премијеру !

Јуче негдје видјех те у штампи

Како с тугом великом на лицу

Праћен свитом државних главара

.

Обилазиш варош Сребреницу

Ту си стао испред споменика

У од’јелу црном и кравати

На стратишту крвавом и клетом

.

Гдје је многа закукала мати

Гдје кроз горе и планине клете

Још рафала одлијеже одјек

Из земана злокобних и мрачних

.

Кад је тешко било бити човјек

Кад од ратних хукова и бура

Тешко бјеше наћ’ икакав заклон

И нека си , немам ништа против

.

Свака жртва заслужује наклон

Поштовање људски одат’ треба

Свим сузама што из ока лију

Јер бол не зна за расу и вјеру

.

Туга нема народ ни нацију

Сви си људи драгог Бога бића

Сви смо дјеца једног истог Сунца

Ал’ због чега вео Сребренице

.

Скрива страшни покољ код Братунца

Ти си јуче на стратишту клетом

С емоцијом у дрхтавом гласу

Од’о почаст Ахмету и Мују

.

Мухамеду, Фериду и Хасу

Ја вјерујем да си био искрен

Да си срце пружио на длану

Ал због чега на тај исти начин

Не одаде почаст Слободану

.

Због чега ти и за тим дјететом

Горка суза из ока не кану

Због чега ти душа не зацвиље

При помисли на малу Мирјану

.

Због чег’ тамо с дружином не пође

Због чег’ тамо „Не скинусте капе „

Над ракама српских мученика

Што за правдом из гробова вапе

.

Због чег’ на гроб њихов не положи

Букет ружа или орхидеја

Ти којем је грађанска држава

Свето слово и света идеја

.

Моје перо због те је неправде

Себи дало право да ти суди

Да ти каже с прекором очинским

“ Најпрече је да будемо људи „

.

Па пут други, и у тај крај пођи

Душу своју од гријеха спаси

Буди човјек , немој дијелити

Људске жртве по вјери и раси

Љубавник долази, љубавник долази
Расчистите му пут!
.
Он тражи срце
Покажимо Му га.
.
Вичем:
“Ја сам тај кога си дошао да ловиш!“
.
Он одговара кроз осмех:
“Нисам ја дошао да те ловим, него да те спасем.“

Фото: Фб страница – Beautiful Our World

Раскошно плаветнило зенита
даровно је росило зенице мојих очију
док се чула музика која ме
на крилима носила и љушкала
да не искрварим у ветровитом судару
са чудом небеског обзорја,
глисандом су треперила сазвучја
која су се невидовно рађала.
.
Постадох ветар у грчу многих нерава,
гушење, грч крвних судова,
притисак и лелујање у глави,
ватра у грлу,
неравномерна утрнулост,
чудновато таласање у срцу,
као да ми је пулс прекинут
и све повезано нитима нераскидивим.
.
Носио ме је дах вечности
и испуњавао маестрално
просторе моје душе.
.
Вукла је снага безнађа
у који сам хтео да упаднем.
Све је обавио величанствени облак,
топло треперио, раскошно,
снено, час јецаво, час болно,
час ускликом у небо пловило.
Ваздушасто сам на паучинасти
облак засео и поглед бранио
од понора који ме мамио.
.
Треперила су звездана огледала
која су се рађала и мамила
зенице мојих очију
у ветровитом судару са чудом
небеског шара, док је оснутак мога срца
носио уздарје усклику искона
који се никада не замара.

Галопом их

Tуњаво

Лапило

.

Oбљуби их

Буљаво

Бунило

.

Разљуди их

Угњило

Здравило

.

Oбујми их

Kлеветно

Kривило

.

Устукну их

Бридаво

Сечиво

.

На плодном им

Kилаво

Родило

.

Зборит ће им

Пра-старо

Бистрило

.

Некад.