Војислав Илић: На Вардару


Суро, вечито стење гордо се у небо диже,
Над урвинама тамним орли се с облаком боре;
А доле са страшним шумом, Вардар се пени и стиже,
И пада кроз уске кланце, у сиње Јегејско море.
О вали, о реко српска! Столећа тако се губе
И као таласи тону у море вечности тавне…
Ал’ твоје бисерне капље камена подножја љубе,
Где споменици стоје народне прошлости славне.
Али ће, ко рајски феникс, синути слобода мила,
И ја ћу стојати ведар, где сада погружен стојим,
И наш ће оро бели широко развити крила
Над урвинама твојим.

Фото: Река Вардар; Википедија

Јован Јовановић Змај: Вила


Борило се, па се уморило:
Мртва лежи на Косову војска.
Слобода је мртве испратила,
Оставила живе сиромахе,
Нек робује, ко ропством дугује,
Који живот у ропству поштује.
У крви се круна утопила –
Црвен крвца од жалости црне,
Видов-дане видô је мегдане,
Видео је славу и јунаке,
По сто срца у грудима једним,
Једну снагу међу стотинама,
Како с´ свети пре нег´ што ће мрети;
Видео је оно српско сунце,
Како сину, па како се вину,
Како стаде, па како западе,
А тама је на мрвило пала,
Црн је барјак ноћца разавила,
Полу-месец крвав изаша је –
Победио ј´, ал´ га скупо стаје.
Ноћ је пала, невесела, тамна,
Гора ј´ нема, у њој душе нема,
Само једна лепота девојка,
А лепа је као стручак цвета,
Умиљата кô тица грлица,
Жалостива као глас славуја,
Па по гори тужне речи збори:
“Леле мени, кукавици сињој,
Младости ми и животу моме,
Да самцита остадох на свету!
Што би мушко, то ми изгинуло,
Што би женско, то ми пресвиснуло
Немам рода, немам завичаја –
На Косову сва ми срећа спава.
Ој, Србијо, постојбино дивна,
И јунаци, дико и поносе,

Ој, слободо, погажени цвете,
Српско име, поружена цркво,
Како ће вас оплакат´ девојка!”
Тако млада дању ноћу јада,
Тако Српска виче и нариче;
Ал´ невољи на овоме свету.

Све је глухо до Бога једнога.
Тако траја неколико дана,
Од туге је косу распустила,
Од жалости лицем побледела,
Сузе су јој рухо обелиле,
Од тежње јој поникоше крила, –
Те се створи у горици вила.
Хвала Богу, тада и довека,
Није рана од самрти била,
Тешка рана од Видова-дана.
А вила се Богу помолила,
Те по гори поникнуло биље,
И корење од свакоје руке,
Ком је вила снагу провидела,
Терем знаде, где које ваљаде.
Турчину се рука осилила,
Кујућ´ њоме мачеве и ланце,
Па се сила љута побесила –
Јôј Србима, да Срби не беху!
Ево скоро петстотин´ година;
Од како се сузи и крвави,
Гора нам је рађала јунаке,
Невоља им груди челичила,
А вила им ђорде наоштрила,
Па се славно бише и бранише.
Кад је Српче мајка породила
Свако ј´ вила чедо пољубила,
А маленом у повоју синку
Певала је српски и јуначки;
Кад су Срба ране надјачале,
Вила му је очи заклопила
И самртну муку олакшала.
Вила ј´ слепцу гусле удесила,
А гусле су душе веселиле,
И мртвима славу подизале,
Храбрим, живим храброст увећале
Ево, браћо, моје песме мале,
Која прича како ј´ досад било,
А и одсад – Божија је влада –
Благо оном, ко се чему нада.

.

Драган Максимовић: Ко Феникс птица!


Ако те живот гази и ломи,
Покази му зубе јер ти то знаш,
Само тако преживет ћеш олује,
Јер у себи снаге и воље имаш.
.
Не допусти себи да будеш стакло,
Које ће пући у безброј комада,
И да те ломе сваким ударцем,
Свакога трена, сата и дана.
.
Ве буди јака ил јак ко стена,
Ко најтврђи камен, ко дијамант,
Само цеш тако опстати дуго,
И од себе најбоље увек еш дат.
.
Па онда зато у победе нове,
Дигнуте главе, поносна лица,
Стајаћеш право корачат смело,
И из пепела винут се ко Феникс птица.

Фото: Феникс птица; Википедија

Горан Лазаревић Лаз: Плетисанкина расплетања


плели смо звезде у болђердане

у ноћи последњој пред васкрсење

гајили аждаје и ваздан немане

у поткама где спи спасење

.

ткали смо рукама многожарним

тканице појасне за танкостучја

вретена вртели бедрима пожарним

кад дошла су времена суровучја

.

недолаззора стишће нам тела

одвајамо се тек да удах дође

у свеоловне груди и грла бела

.

и да кроз усне на силу прође

крик наднебесни од нашег плача

док наслут осаме крвљу корача

Миомирка Мира Саичић: Новаку Ђоковићу


Фото: Новак Ђоковић; Википедија

Хвала ти Новаче за сваки
одбрањени педаљ Србије!
Што јуначко срце твоје,
за нас све бије!
Хвала ти Новаче
за све наше исплакане сузе…
За све победе,
што и за нас узе!
Хвала ти сине,
што наду нам врати!
Јунаком те
отаџбина мора звати!
Хвала ти Новаче!
Победе нам значе!
Поносу наш, дико и светлости!
На престолу светском
Небеска висости!

Верица Стојиљковић: Душе плод


Осмехну се Сунце и погледа Воду,

И урони у све капи јој малене,

И роди себе у свакој!

И синуше Васељене

И бљесак осветли пут Роду!

И покрену се сећања лава,

И запљусну талас пламни

И из срца крену река Права.

И зали семенке из ког свет израста!

И осмехну се Сунце и загрли плод

Из душе што наста!

Милорад Куљић: Интересни хуманизам


Прљава работа под рухом сјајним

сакрива нечасно недело своје.

Тајност штићена знаком државним

болно гасила радости дечије.

.

„Хуманитарни воз сирочади“

америчком југу возио децу.

У хранитељству ће робовати

бездушном своме храниоцу.

.

Многа деца никад не одрасла.

Тежачки послови живот им појели.

Неколицину само срећа снашла

јер су их душевни људи узели.

.

Срамне возове прошлост скрила

па видљиви трансфер деце стао.

Ново је коло мафија сплела

у ком нечасник многи заиграо.

.

Сад адвокати ситан плет уплићу

па коло игра по правилима.

Сузе и јауке у акта умећу

док тргују са усвојиоцима.

.

Саосећајност душевних људи

понеко дете бунтом спаси.

Суд јавности тада пресуди.

Народ задовоље ситни успеси.

.

Велика игра овде не стаје.

Руководе њом центри светске моћи.

За суд народни та моћ не хаје.

Пук јој до главе никад доћи неће.

Вера Овечкова: Женска сукња


Уколико се окренете ведској култури, можете научити многе занимљиве и корисне савете и од Веда, које су пореклом од Словена. Очекује се да жена своју енергију добија од Живе Земље – то је енергија материје изражена у свим материјалним стварима. Земља је сама по себи изобиље, њена снага је у плоду. Све што даје помаже жени да „ојача своје корене у Земљи“ и прихвати снагу за мајчинство и улогу жена – мајка, жена – супруга, жена – заштитница.

За жену је важно да енергија пада, тј. силазни енергетски ток који је везан за мајчинство, јер се женски хормони производе у доњем делу тела. Кроз поруб дуге сукње жена добија важну енергију.

Сукња, која допире готово све до земље, ствара конус који помаже да води и прикупља важну и потребну снагу за жену. Пазух, који је широк и када хода са таласа и уврће, ствара торзионо поље, које олакшава улазак и појачавање енергије елемента Земље.

То значи да ако скидате сукњу преко ногу, расипате енергетски стуб који се подиже из земље и штити читаво своје биће. Енергија ће се проширити на земљу савршено непривлачним покретом, а ваша сукња ће служити само као лед  Дакле, ако скинемо сукњу преко ногу, остајемо апсолутно незаштићени. Добровољно се ослобађамо чаробне енергије Земље, коју нам помаже да накупимо дуга и широка сукња.

Ако скинемо сукњу преко главе, овим покретом ћемо се уверити у потпуности у снагу Земље, која нам пружа заштиту. Ово нас чини испуњеним, срећним и јаким. И што је најважније, наше енергетско поље ће остати чисто.

Када онда поново обучемо сукњу исправно преко главе, ова сукња је спремна да се помири са Природом, Земљом и Женом која је носи.

Ако обучемо сукњу преко ногу, прикупљамо нежељену енергију са улице по којој смо ходали, енергетски отпад. Зато су нас Преци саветовали да перемо ноге чим изађемо са улице (без обзира на време или врсту ципела), а не загађујемо наше станиште (ово важи и за мушкарце). Вода може да испере енергетски баласт и трансформише га у Светлост, ако ми то тражимо

Која је моја препорука?

Било да сте младе девојке или зреле жене, све чешће носите дуге сукње! Носите их са поносом! Носите их не само због свог изгледа, већ и због свог здравља! Ставите их како треба и искључите, пажљиво рукујте. И захвалите Мајци Земљи за њену снагу и заштиту. Тада ћете се осећати као прелепо биће које је део прелепе Природе. “

Жене носе сукње, значај одеће, значење хаљине

„Тренутно глобализација има тенденцију да баци народну изреку „сви у једну врећу“.  „Престао је да узима у обзир разлику генетског порекла становника Земље из различитих делова ње. Ипак, та разлика је дала нашој Земљи разноликост. Нацијама са истом генетском групом потребни су одређени услови живота и повезани су са одређеним енергијама. Њихова перцепција појачава праву одећу, као резултат тога, лоша одећа може индиректно изазвати лошу перцепцију. Људи су уско повезани са Природом која је хармонична и не пати од нехармоније, има саморегулаторне процесе, стога је увек избалансирана. Ако дође до ванбаланса, покушава да га што брже врати. Какве то везе има са скидањем? Веома. Наши Преци су нам пренели наслеђе у виду Знања, пренели Традиције и навике, које су требале да одржавају равнотежу нашег енергетског система и хармонију Али нас је преврнула модерна цивилизација и наметнута униформност.

Сада је време да се обрише прашина овог наслеђа. Да их разумемо и поново постанемо свесна и мудра бића, која ће поново живети у љубави, истини и равнотежи са силама Природе.

Свако мало дете зна да је физиолошки разлика између мушкарца и жене очигледна на први поглед. Дакле, постоји разлика у њиховим енергетским пољима и начину на који су повезани са Земљом и Космосом. Између осталог, одећа је коришћена за исправно повезивање. Логично, другачије за мушкарце и другачије за жене. Чињеницом да је „модерни“ струјни систем обрисао разлику у одећи и стављању жена у мушке гаће, изазвао је неравнотежу у женском енергетском систему а самим општу неравнотежу.

Северна хемисфера, данашња Европа и Азија, некада територија Велике Тартарије, дата је нама Словенима на употребу и живот. Са овом територијом нашим Прецима је дат и начин одевања који најбоље може да ради енергијом Земље и Космоса како би ми жене и наше Породице били здрави.

Улога жене је да рађа децу и брине о породици, да осигура унутрашњи мир, благостање и хармонију. То је веома тешка улога, за коју су се девојчице спремале од раног детињства. Морале су да науче много вештина укључујући знање о Природи, биљу, магичне симболе и њихову употребу, управљање домаћинством, шивење и вез. Данашње жене су ускраћене овог знања јер ни њихове баке или прабаке не могу више да их поуче. Остати код куће и бринути о породици се доживљава као понижавајућа и инфериорна улога у данашњем друштву. Овако данашње друштво нас жене ставља у фрустрирајућу положај. Преузимамо на куковима мушку улогу, која лежи у спољној безбедности породице. Претходно су мушкарци имали широка рамена, јер су имали велику одговорност да заштите и обезбеђују целу породицу, носили су их поносно, као што су показали своју одговорност. Данас видимо женствене мушкарце са раменицама као дечаци и жене – мушкарце са раменима којих се ниједан мушкарац не треба стидити или оне којима рамена падају. Све је наопако а на нама је да ли ћемо почети да враћамо енергије које теку правилно и да поново успостављамо равнотежу.

Жена је прималац, мушкарац је давалац

Жена природно прима енергију Земље и Космоса и уз помоћ срца је трансформише и преноси на ближње у породици. Ако постоји енергетска равнотежа између жене и мушкарца, чланови породице уживају у добром здрављу. Жени је потребна енергија, а њеном преображају помаже одећа звана сарафан – препис на латинском сарафану, који је изворно словенски. Сама реч значи: уједињење Креативних енергија Земље и Светлосних енергија универзума у нашу племенитост и понос. Ова одећа је намењена словенским женама. Намењено је њеном енергетском систему. Жене других народа имају различите енергетске системе, па им одговара различита одећа.

Уједно, веома је важан и материјал од кога је направљена гардероба. Опет овде не играју улогу само географско становање, већ и енергија Словена. За нас је најбољи лан јер има равнотежан ефекат хлађења и загревања. Лети хлади, зими греје. Значи нема прегревања или прегревања организма. Конопља је такође погодна.

Друге нације имају различите одговарајуће материјале. Ако погледате око себе, у последњих педесет година, систем је успео да уништи и затвори можда све погоне за прераду текстила за домаће тржиште код нас Тешко се види ова меко плава цветна биљка у пољима. Ни канабис није на милости. Али памук нам се увози на велико, који је као материјал намењен јужним народима због својих имања.

И нећу разговарати о могућем утицају генетски модификованих врста. Засебно поглавље су широко раширена вештачка влакна, која су штетна за људе, јер њихова енергија утиче на проток крви у телу, која се лоше враћа

Сукња у облику звона а женско тело је било срце звона. Свака жена обучена у летњу хаљину (напомена: Сарафан је хаљина или са каишевима или рукавима у нивоу груди ) је направила звук који се поклапа са звуцима Природе, а заједно су жене села направиле прелепу симфонију. Природа је оживела захваљујући њој, деца су била здрава, мушкарци срећни. Све је било спремно за следећи живот – продужетак Рода.

Бела се увек користила као основна боја за Словене. Бела светлост усклађује све енергије у телу. Битно је било да енергије могу слободно да теку кроз тело од доњих чакри нагоре. Ако је поремећен улазак енергије у доњу чакру, то утиче на цео систем, укључујући и чакре на глави. Интуитивна перцепција и друге људске способности и могућности су нарушене.

Наши Преци су нам уручили облик одеће који нам највише одговара, материјале који одговарају нашем енергетском систему. Уручили су нам и живи метрички систем, на основу „живих мерења“ сваког појединца – задњица, палац, лакат, итд. Мере  су узете посебно за све и одећа је одговарала величини појединца. Нпр, лакат је имао онолико величина колико је било људи. Таква шивена одећа, када је жена шила и везла за себе, мужа и децу и у коју је уложила енергију, постала је друга „кожа“ за свог носиоца. Чувала ју је и примала сву потребну енергију.

Данашња гардероба, шивена по мртвим стандардизованим мерама и величинама, нама, уместо заштите, постаје канал за енергију коју шаље на место порекла, тј често у иностранство, а ми се осећамо исцрпљено и уморно.

Колико би жена данас могло да шије и везе одећу за партнера да му поклони њеном заштитом, снагом и вештином? Колико би мушкараца данас носило традиционално рухо које је за њих шила сопствена жена да би им донела заштиту и снагу? Колико жена би било вољно да напусти посао и поносно да брине само о својој породици? Колико би мушкараца заиста ценило оно што им жена ствара код куће и били поносни да обезбеде за своју породицу?

Жена је успела да прими велику количину енергије и од Земље и од Космоса у одећи шивеној по њеној мери, направљеној од правилног чистог природног материјала, или украшеној украсима који су енергију повећавали. Ова енергија би јој била превише самој, па би је поклонила околини и учинила све чланове своје породице срећним, задовољним и здравим. Породица би живела у равнотежи, радости и слози. Када би данашње Словенке размишљале о начину на који се облаче, могле би добити много више енергије за своје дневне обавезе и истовремено би постепено би ову енергију давале својим породицама и донеле равнотежу и хармонију тамо “

Аутор текста: Вера Овечкова, Више http://www.veraoveckova.cz/news/vyznam-o

Лазар Тица: * * *


Ноћ твога нехаја
У прсте тугом свеже
.
Заборав твој мали
Очима на јагодице привијем
.
Руке ми бол прошапћу
Изгнан ти из главе застудим
.
Окамењеног времена власи
Гуше ме у задњем ропцу
.
Ноћ твога презира
У срце ватром затворим

Драгиа Томка: Сјај у очима


Немој тражити да подигнем капке.
Можда ћеш у очима наћи
оно што не желиш знати.
Можда ћеш у очима видети
неки други сјај, чежњу или тугу.
.
Немој тражити да отворим капке.
Јер очи моје сјаје другим сјајем
и срећа у њима није огледало твоје,
ни одбљесак љубави твоје.
.
Сјај у очима мојим чувам за себе
и само за оне који у душу моју ући желе,
који осмех мој воле да виде
и осете срећу из мене изашлу.
.
Не, немој тражити да подигнем капке.
Јер они мене од тебе чувају знати.
Јер они чувају свет мој прави,
свет у који ти не желиш ући.
.
Немој тражити да подигнем капке.
Јер ти не желиш упознати мене
и тајну дубину душе моје.
Теби је довољан хладни сјај очију
који милује наде твоје.
.
Један зимски дан, дец.04.

Д.Т:“Латице Булке“

Фото: Булке у житу; Википедија