СИМОВИЋ: Кустурицу за министра екологије!
Једно песничко промишљање
Кустурицу за министра екологије!
Драган Симовић
Нико тако савесно и одговорно не би водио министраство екологије као Емир Кустурица, свестрано надарени уметник и велики посвећеник Србства и Словенства!
Ја знам да се сваки расни уметник клони политике и власти, зато што је његова душа толико широка, широка као море сиње, те стога и не може да се смести ни у какве калупе, ни у какве системе!
Тој души би било претесно у свакој политици, у свакој власти; та душа би венула и сахнула у сваком систему!
Али би, на прилику, Емир Кустурица, рецимо, могао да буде почасни министар екологије (ваљало би, зацело, и то да се установи!); неко одговоран и битан; неко ко би се питао и уважавао, при самом министарству, при (или на) самој влади; неко ко осећа, појима и сазерцава Природу изнутра, свом душом својом, свим бићем својим!
Зашто Кустурицу предлажем за почасног министра екологије?
Зато што је сам самцијат Кустурица учинио више на заштити Природе од свих србских влада у последњих стотину година!
Зато што је Кустурица (уз Николу Алексића, из Еколошког покрета Новог Сада) једини посвећеник, у овоме времену, који нешто сушто предузима и чини, да би се ова Лепота и Дивота Србије сачувала за оне који ће после нас доћи!
Тако би се зауставило, или макар одгодило, расипање и уништавање оне праисконе Лепоте коју смо од својих Прадака наследили.
Оно што смо од Предака као Дар Божји наследили, то не сме да распродаје, расипа и уништава ниједно министраство, ниједна влада, ниједна власт!
Природна добра не могу се новцем вредновати!
Господин Милан Бачевић може да распродаје своју дедовину (ако је има!), али Србију мора да чува!
Србија не припада само овим садањим Србима, већ и Србима који су били, као и Србима који ће једном бити!
Господине Бачевићу, требало би да учите од Белих Индијанаца како се Мајка Природа чува, негује и брани!
Ако уништимо Мајку Природу и себе смо уништили!
Да ли имате ту Свест?
Да ли сте одговорни пред онима који ће после нас доћи, који једном морају доћи?
Рудници су далека прошлост!
И само још неосвешћени и бесловесни, појединци и народи, размишљају о копању по утроби Мајке Земље, о вађењу некаквих само њима умишљених руда!
И стога, на концу, предлажем Емира Кустурицу и Николу Алексића за почасне министре екологије при влади Србије.
Као почасни министри екологије, њих двојица ће, верујем и знам, лакше да се боре против оних који не знају ко су, чији су, одакле су пошли, и куда и камо иду!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Подржавамо.
Хвала Брате Драгане на комплименту упућеним речима и предлогом, са тобом се слажем само у првом делу уз допуну предлога, г. Кустурицу за министра екологије, не почасног министра, него правог! Такви људи нам требају. А да је прави човек за предложену функцију, показују не само твоје речи, драги Брате Драгане, него и опредељење еколога Србије да га предложе за Амбасадора добре воље Еколошког покрета Србије- Савеза еколошких организација Србије, што је он и прихватио. Само су нас његове међународне обавезе спречиле да му до сада нисмо успели уручити Указ о проглашењу за Амбасадора добре воље, на начин достојан те функције и његове личности.
срдачан поздрав, Брате Драгане,
Mислим да би Емир Кустурица био мање користан као неки министар екологије а више као координатор нове културне ренесансе Србије, коју је он на неки начин већ започео Андрићградом. Србија треба да добије нове етно и ренесансне грађевине засноване на средњевековном српском грађевинарству пресликаном на модерније зграде као оне пре индустријске градње, и ту би требало потпуно нова духовна и материјална обнова Србије да почне. Поготово што ми Срби и нисмо због окупације имали ренесансу у култури а и ово мало што смо успели изградити после ослобођења уништено је бомбардовањем и после наружено још више накарадним зградама брутализма послератне власти. Ако ишта може бити прави симболички почетак у култури то би било то.
Најмање за ЗАСЛУЖНОГ СРБИНА, га прогласити, а ко је против, брига ме. Ово је моје лично мишљење.