Рзав: Боре се за“српски Амазон“

10-09-2012
Извор: Еколошко удружење Рзав

ЖИТЕЉИ Ариља још једном су показали да се не мире са изградњом акумулације Сврачково на Великом Рзаву. Еколошко удружење, у сарадњи са општинарима и Народном библиотеком, уприличило је изложбу најлепших фотографија једине преостале реке у Србији која је потпуно чиста и незагађена у целом свом току. У објективу тридесетак аутора овековечени су букови, кањони, вирови и мирне матице, све оно што ће заувек нестати са лица земље ако се насред „српског Амазона“ нађе бетонска брана висока 68 метара са вештачким језером дугачким девет километара.

Конкурс за најлепшу фотографију Рзава трајао је два месеца, у конкуренцији за награде нашла су се остварења тридесетак аутора из целе Србије, а жири у коме су били Јован Живковић (уредник „Моје планете“блинк1.гиф, Драган Боснић (аутор књиге „Чудесна Србија“блинк1.гиф и Зоран Крстић (фотограф из Краљева), одлучио је да прву награду додели Владимиру Мијаиловићу из Пожеге за фотографију Великог Рзава код села Радошево. Друга награда припала је Јаши Јосимовићу из Бограда за фотографију Рзава код чувене Шљункаре, а треће место заузео је Момчило Димитријевић из Ариља, аутор фотографије настале у селу Роге.

– Ми немамо право да одустанемо од борбе за спас Рзава, не можемо прихватити нечију идеју да смо последња генерација која ће уживати у јединственој лепоти реке. Изложбом фотографија желели смо да покажемо да ће, када машине уђу у корито реке, за сва времена, неповратно нестати јединствена лепота – рекла је Наташа Миливојевић, председница Еколошког урдужења, истичући да ће борба за спас реке, још одлучнија и ангажованија, бити настављена. – Свака наша акција позив је упомоћ, апелујемо на све људе у Србији који нам могу помоћи да спречимо катастрофу, да то учине.

ВОДА У ЧАШИ НАЈВРЕДНИЈА

У ЈП „Рзав“ имају своје аргументе за изградњу бране, кажу да су све радили у складу са прописима и истичу да је пијаћа вода за 200.000 људи важнија од „романтичарске идеје“ о заштити и очувању „српског Амазона“.

Еколози истичу да постоје алтернативна решења за водоснабдевање „жедних“ општина западне Србије, али је упркос свим аргументима изградња бране проглашена „националним интересом“. Држава се засад не обазире на велику трагедију – да после изградње бране, Рзава неће бити. Сумњају да су алтернативна решења одбачена олако, без озбиљних студија, јер пројекат изградње Сврачкова кошта „папрених“ 6,3 милијарде динара.

До сада је ЈП „Рзав“ као носилац посла завршио изградњу приступног пута дугог 2,8 километара, готов је и мост преко реке дугачак 44 метра, као и струјни далековод за градилиште, потрошено је 286 милиона динара… Ускоро, почеће градња саме бране, машине ће пресећи водени ток и започети ископавање темеља. Ариљци са друге стране, нису спремни да кажу збогом једној од најлепших река у Европи, желе да је сачувају за своју децу и унуке.

Ако не успеју, под бетонском грдосијом на Рзаву наћи ће се 20 милиона кубика воде. Око новог вештачког језера у малинарском крају, биће забрањена употреба пестицида и хербицида, промениће се микроклима. У случају инцидента град би био потопљен за 2,8 минута, јер је брана на вишој коти, а ремонт бране који мора бити урађен за 35 година коштаће колико и сама акумулација Сврачково. У доњи ток Рзава испод бране, биће пуштана ледена вода, ради очувања биолошког минимума. Нестаће два бисера, две јединствене бање, Височка и Рошка. Ова друга је извор минералне воде 80.000 година. Нестаће плаже: Соњине чари, Боса нога, Уски вир, Висећи мост, Урјак, Шљункара, Ђурића воденица…