Обраћам се теби,

Народе Ветра –

Будно Око наше Васионе!

Погледај дубоко у Висине своје,

И сети се,

Величине твоје!

 

Топлине свог срца,

И величине твоје снаге,

Сјај твоје Душе,

Претке твоје драге…

 

Сети се Завета који си дао!

И док су око тебе падали,

Ти храбро стојиш право;

Од тебе спасења се надали.

 

Док се Земља руши,

У твојој је спокојној Души

Завет, о помоћи коју имаш

Да никада ниси сам;

Твоји Преци и Анђели бдију

Над тобом, ноћ и дан.

 

Не заборави све победе које си остварио;

Не заборави Земљу на којој си боравио;

Не заборави свеоје Претке;

Своје моћи тако часне и ретке –

Не заборави, и сети се,

Себе!

 

Сети се, Народе Ветра,

Твоје лакоће попут Етра!

Таласи среће ка теби крећу,

И допусти свом срцу срећу.

Дар, дат теби по рођењу

И твом коначном буђењу;

Славим твој сјај и твоју величину,

Славим твоју Божанску Суштину!

 

Погледај дубоко у себе, и осети

Ветар, који ће да те сети;

Осмехни се, и допусти себи срећу –

Таласи Љубави од тебе крећу!

 

Песма посвећена Народу Белог Ветра – Белим Србима са Стриборије!