У пролеће кроз шуму, у јесен жутом долином,
У подераном капуту, пролази, са виолином.
.
Далеко се прочуо славни Ветров Оркестар
У коме свира пруће и голи зимски честар.
.
Он увек гуди песму стару двеста столећа
И те се песме човек сасвим нејасно сећа.
.
Ту тужну песму Ветар нипошто, никад не мења,
Ту свирку вечног сећања и вечног пролажења.

Фото: Ветар; Википедија