Свест је Божје Невидљиво Присуство у нама.

Колико је Свести у Уму нашему, толико је и Божјег Невидљивог Присуства у нама.

Наш Ум није само у Глави и у Срцу; наш Ум је свеприсутан у нама.

И не само што је свеприсутан у нама, већ је свеприсутан и око нас.

Када је Свест у нама, онда смо и ми у Свести.

Наш Ум јесте Вечна Потка за Божје Невидљиво Присуство у нама.

Када се наш Ум посве отвори за Свест, тада ми из смртности прелазимо у бесмртност.

Зато што Ум, у који се низвела Свест, бива узнет на Поље Вечне Свести.

Онај ко то доживи, заиста може рећи: У мени је, уместо мојега мајушног ја, Свеприсутно Божје Ја!

 

Све се ово тајинствено низвођаше низ моје Биће, док сам, у сутон вечерњи, седео на тераси, у стању тиховања, и зурио у тиркизно (зелен-плаветно) небо, прошарано руменим повесмима облака.

Бејаше то дивотна праискона слика, коју још од детињства нисам видео!