(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Изненада се, у ово тмурно, магловито, студено и сетно вече позне јесени, присетих врлог пријатеља, великог србског песника и посвећеника, Пра Милана Младеновића од Лужице.

Присетих се овог расног, ведског и аријевског Србина, чије песништво и свеколико уметничко и духовно стваралаштво, стављам у сам врх Србског Духа, Бића и Суштаства.

Ретки су песници, и посвећеници стваралаштва, попут Пра Милана Младеновића од Лужице.

У свом унутарњем песничком бићу и суштаству, осећам, верујем и знам, да је Пра Милан Младеновић један од најдаровитијих, најобразованијих и најплоднијих србских савремених песника и стваралаца.

Не зна се, зацело, да ли је већи песник или философ, повесничар или језикословац, тајинственик или мислилац!

Да, уистини, Он је све то истовремено, и у свему је томе подједнако велик и редак, самосвојан и самобитан и, непоновљив!

 

02

Пра Милан је мој врли и редак Пријатељ.

Он је жива ризница древне ведсрбске и словенске духовности и мудрости.

Он је жива ризница ведсрбског и прасрбског Језика и Бића Језика.

Он је живи Словар (Речник) суштих, суштаствених и дивотних праисконих србских речи и појмова.

Он у своме Бићу садржи Биће Пра Језика.

 

03

На свом животном и песничком путу, имао сам многе, разне и различне учитеље.

Пра Милан Младеновић бејаше један од мојих ретких учитеља Пра Србске и Пра Словенске Мудрости и Лепоте.

Учили смо се да мислимо србски, да верујемо србски, да осећамо србски, да певамо србски.

Србство за мене тада бејаше Пут и Посвећење.

На том Путу још и данас корачам.

 

04

Са Пра Миланом се све ређе виђам.

Све ређе се виђам са пријатељем који је за мене доста учинио; који ми помагаше, и спасаваше ме, у тешким и мучним тренуцима.

Све ређе се виђамо, а као да се вазда виђамо!

Виђамо се у вишим духовним и песничким световима.

 

05

Ако некада, у неким књижарама, наиђете на књиге Пра Милана Младеновића од Лужице – купите их, нећете се покајати!

Нећете се покајати, јер су вредне и дивне све Његове песничке књиге.

 

06

За сам крај ових лирских записа, оставих песму која се догодила пре неколико година.

 

Сневам и знам

 

Пра Милану Младеновићу,

Пра Песнику Белих Срба

 

 

 

Родићу се снова

У праскозорје

Једног будућега

Света

 

Који ће гле бити

Лепотом Велике Душе

У сну преозарен