Представљам вам самосвојну, даровиту и освешћену младу песникињу, Марију Јојић, чија поезија надилази дух простора и времена, те залази у онострана галактичка пространства и у тајинствене, тајносане и мистичне светове.
Иако јој је тек петнаест лета, Марија Јојић већ има изграђен песнички поглед на свет, има своју непоновљиву животну и песничку философију, као и властиту самобитну поетику стварања и живљења.
После пажљивог и надахнутог читања и ишчитавања Маријиних песама, морам, у свом песничком заносу, још и ово о Марији да кажем: Она је песникиња која долази из звездане будућности; песникиња која пева и ствара свим бићем, свим срцем, свом душом, и свим суштаством својим.
Један будући свет, који ће морати у Дзху и Свести да се роди, припадаће песницима попут Марије Јојић!
Драган Симовић
НИЈЕ СВЕ У НОВЦУ
Ништа што имамо није стварно наше
призори које видимо нас ужасавају и плаше..
Они који нам обећавају будућност лепшу и бољу
знају само да намећу сопствену вољу
и да тргују, да продају..
Зна се ко колико може да плати
и ко ће коме, шта и кад да врати
као да су сви рођени богати!
Није све у новцу!
Кад ћете да схватите?
Чиме ћете срећу и љубав да платите?
Жао ми је људи којима је сиромаштво дошло као казна,
али и оних којима су џепови пуни,
а срца празна.
ПЕПЕО
Спалите нас, мучите нас,
уливајте страх,
наш пепео биће славан…
Чак и звезде чини прах…
Пепео тај баците,
пустите низ реку.
Он ће стићи баш где треба,
реке знају где да теку.
Мајка ватра, отац дим,
прах по свету целом…
кад је човек умро
родио се херој.
И пре страшне ломаче
предвиђали смо крај
након ватре земаљског пакла
отишли у рај…
Ветар је побеснео,
разбацао траг…
Наш је прах помешао
невидљиви враг…
Да ли је ишта остало од нас?
Или само пепео, сећање и туга…
Вољени нас жале,
зликовац се руга…
Правда је за нас кажу далека…
али не и недостижна…
Осветиће нас потомци из следећег века…
Или наша прошлост, она лепа, безбрижна…
САВЕСТ ЋЕ ДОЋИ ПО ВАС
Лежећи у локви сопствене крви,
невина жртва се бори да дише
И борба можда узалудна биће,
ал` знам да се ја
Не плашим више!
Не плашим се јер сам видела
да склапате очи кад повучете окидач.
Сажаљење расте, ал` мржња га брише,
јер ВИ СТЕ УБИЦЕ:
Не плашим се више!
Савест и ви имате
Ал` је вешто кријете:
Обешено тело на ветру се њише-
И ви можда ноћима плачете… ПЛАЧИ УБИЦО!
Не плашим се више!
Желите да за милост молим,
да чекам боље сутра и спас,
свесна сам да никад неће доћи,
као што сам свесна
Да се више не плашим вас!
Нећете бити мање криви
ако ме уместо вас
убије из коморе сиве отровни гас.
И тај живот радо ћу да дам
Али не плашим се више, знам.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Мојом су омашком избрисани коментари са ове странице.
Нека ми опросте Марија и Србин!