Лирски записи

 

Ма како год то звучало, али, рат за НовоРусију јесте, истовремено, и рат за НовоСрбију.

Не обичан рат, већ свети рат!

Ми знамо шта значи свети рат – то је рат за Светлост, за Правду, за Истину, за Земљу, за Родину, за Живот са Смислом.

Рат за Србство Вертикале.

Рат за Србску Посвећену Земљу.

На затрованој балканској земљи, ми ћемо само улудо и даље гинути, а, на концу, можда, и нестати заувек.

Балкан је земља мржње, злочина, зла и вечитих ратова без сврхе и смисла.

Балканска дивља племена, уз помоћ Турака и Западњака, вековима већ исисавају животне сокове Србства и Србскога Бића.

Србству Вертикале нема више опстанка на затрованој и закоровљеној балканској земљи.

Сан свих освешћених и посвећених Срба, кроз векове, бејаше НовоСрбија.

НовоСрбија далеко од Балкана!

Када се у својим сновима и визијама уздигнемо у Акашу, онда јасно видимо, да се србски ратници у НовоРусији, у исти мах, боре и за НовоСрбију.

Ослобађајући НовоРусију они, истовремено, ослобађају и НовоСрбију!

Јер, на просторима НовоРусије налази се света земља освешћених и посвећених србских ратника који су, пре триста година (бежећи од Турака и Западњака), основали и у Свести васпоставили НовоСрбију.

Света земља Србства Вертикале није на Балкану, већ, како рекосмо, на Северу – управо тамо где некада бејаше Стриборија, Древна Хипербореја.

Да би се Србство Вертикале сачувало и спасило, те да би обавило свој Задатак и испунило своју Мисију у Новоме добу, мора да се, са затроване и закоровљене балканске земље, заувек пресели у НовоСрбију – на Север, у Древну Хипербореју.

Морам да признам, да сам ја још од детета сневао сан о НовоСрбији.

Још сам у детињству осећао и наслућивао, да Србима, да расним Србима, нема живота (Живота са Смислом!) на Балкану.