Лирски записи

 

Што је човек више везан за вештаствени, материјални свет, све је већи слабић, све је већа кукавица.

Онај који се клања златноме телету, не може бити ратником, нити на бојном пољу, нити у пространствима духа и светлости.

Да би неко постао ратником у боју, он мора најпре бити ратником духа и светлости, ратником у свом најдубљем унутарњем бићу.

Јер човека не покреће ништа из материјалног света, већ је дух покретач свега.

Какве су ти визије и идеје такав ти је дух, а какав ти је дух такво ти је и видљиво тело.

У видљивом телу без духа и свести ничега нема.

Тело без духа и свести јесте само врећа меса и костију.

Похлепа је највећи непријатељ човеков.

Похлепа човека чини јадним и бедним.

Чини га рђавим, злим и поганим.

Запад против Истока губи све ратове.

Зато што Запад покреће похлепа, а Исток покрећу визије и идеје.

Кад кажем Запад, мислим на Атлантиду; а кад кажем Исток, онда мислим на Хипербореју.

У савременом свету, Русија представља Хипербореју.

Хипербореја је Северо-Исток: Крајњи Север на Истоку.

По визијама и идејама, које су покретач руске душе, Русија је оваплоћење Првобитне Хипербореје, која је претеча Првобитне Европе.

У Русији, у руској души и у руском бићу, има нечег тајинственог, непојмљивог и оностраног.

Нечег што се умом не може схватитити и разумети; нечег што надилази и превазилази аристотеловску логику и еуклидовску геометрију; нечег што је чиста божанска поезија и мистика срца.

Запад је истрошен, уморан и дегенерисан.

Духовно прозорљив посвећеник јасно ће видети како из западног човека (подједнако мушког и женског) напросто чили, хлапи, испарава и нестаје душевна и духовна лепота.

Остаје само физичко тело које се временом преобраћа у љуштуру.

Нити у мушкараца има етике, вертикале и ратничког духа, нити у жена, пак, етера, магнетизма и флуида девичанске душе.

Свака физичка лепота без душе и духа брзо свене као нежне латице воденог цвета на жаркоме сунцу.

Западни је човек одавно изгубио чула за лепо, племенито и узвишено.

Зато се на Западу и проглашава за уметност оно што је уистини спрдња и ругање уметности.

Када на Западу посетимо музеје или галерије савремене уметности, ми имамо осећај да смо се обрели у свету болесних мајмуна.

То што нам се нуди и представља као уметност, то је смеће од уметности.

Уметност је најбољи показатељ душе и духа једне цивилизације, једне културе, једне расе и нације.

Каква уметност, такав и народ.

Умирање једног народа најпре се запажа у његовим душевним и духовним остварењима.

Разгледајући савремену западну уметност, ми јасно сагледавамо свеколику изопаченост и болест западног духа, западног човека.

А све је то последица похлепе, грамзивости, себичности, саможивости и култа златнога телета.

ПЕСНИКОВО РАЗЈАШЊЕЊЕ

Вама је, свакако, појмљиво и јасно, да Песник казује из свог унутарњег бића и суштаства, из својих песничких визија и Акаше.

Нема у спољноме свету видљивих граница између Атлантиде и Хипербореје; те се границе могу сагледати само онда када их сазерцавамо из свог духовног срца.

Посматрајући из видиљивог света, из света омаја и опсена, видећемо да је Дух Запада завладао и над великим делом географског Истока, односно,  да је и сам Исток постао у неку руку Запад, па и већи Запад од самог Запада.

Песник казује о унутарњем (есотерном) Истоку и Западу; о Истоку и Западу из оностраног и тајинственог; о Истоку и Западу који се не види, али се у дубинама свог унутарњег бића наслућује и осећа.

Са тог становишта, Русија није ни Исток ни Запад; Русија је Првобитна Хипербореја!