Драган Симовић: СВАРОГОВ ЗАВЕТ СА СВОЈИМ РОДОМ


12072014687

Лирски записи

 

Срби су изабран и посвећен Сварогов Род.

Сварог је србско име за Бога Створитеља.

Срби се Створитељу обраћају по имену.

Они су Род са Сварогом Створитељем, па му се зато и обраћају по имену, будући да родбинску, крвну и духовну везу, осећају у свом најдубљем унутарњем бићу.

За Србе све има име, па и Створитељ.

Сварог се још зове и Свебох или Вишњи.

Срби су са Сварогом Створитељем, Свебохом или Вишњим – Род!

Они су Сварожићи.

Потомци Сварогови; синови и кћери Бога Сварога.

Сварог води Србе; Сварог бдије над Србима.

Сварог љуби Србе као Свој Род.

Не само што Срби верују у Сварога, већ они и знају Сварога.

Срби верују зато што знају, а знају зато што су видели и чули Сварога.

Срби су храбри, неустрашиви и непобедиви кад их предводи Сварог.

Сварог је Свом Прворођеном Сину Перуну, подарио вођење и уређење Доњег Неба, истовремено Му задавши задатак, да у свим војнама и биткама будно мотри и бдије над Србским Ратницима.

Србски Ратници зову се Свароговим Ратницима.

Перун је, поред тога што је Громовник и Господар Доњег Неба, у исти мах и Божански Војсковођа Срба – уистини љубљеног Свароговог Рода.

Бити Србин, значи – бити Сварогов, бити Сварожић!

Само Србин може бити Сварожић, јер је љубљен, изабран и посвећен Род.

У Свароговом Ирију има места за сваког расног и освешћеног Србина, за сваку расну и освешћену Србкињу.

То је Завет Сварогов са Србима, са Древнима, створен још на Пупку Света – на СрбИрију.

Тај Завет Сварогов је за сва времена, минула и будућа.

Тај Завет Сварогов је за Вечност.

Тај Завет Сварогов јесте Закон Сварогов.

Сварог је у Завету и Закону божански одговоран према Србима, према Роду.

Срби који су погазили тај Завет и Закон, Срби који су се одрекли свог Створитеља Сварога – окренувши се ка туђинским боговима – бивају лак плен својих непријатеља и душмана, бивају вечно прогоњени од свих и одасвуда у овоме свету.

У Свароговом Ирију има места за сваког самосвесног и самобитног Србина, за сваку самосвесну и самобитну Србкињу, одувек и заувек.

Сваки самосвестан и самобитан Србин, свака самосвесна и самобитна Србкиња, када ваљано обави свој земаљски задатак, изравно прелази у Сварогов Ириј.

Јер и то је Завет Сварогов са Древнима, са Србима Сварожићима.

НАПОМЕНА

ПЕСМА СВАРОГОВОГ РАТНИКА јесте химна, узвишена и божанска песма, Белих Срба, Сварогових Ратника; песма за певање која чека да се однекуд појави неки расни Србин, музички образован, који ће написати ноте на ове стихове и, предати песму онима који долазе, онима који морају доћи.

ПЕСМА СВАРОГОВОГ РАТНИКА

Посвећено Свим Белим Србима,

Свароговим Ратницима Светлости.

 

 

На беломе ветру, Бели Србин броди;

Потомак Сварогов, рођен у слободи.

Не боји се смрти; Њега Перун штити.

Он зна да је вечан, да ће вечно бити!

 

Они што му прете, синови су страве.

Срб је Син Велесов, Срб је Отац Славе!

 

За Род и Родину, Срб кроз огањ лети!

После свих победа, славиће Га Свети.

 

На бојноме пољу, кад се Срб задеси,

Кликне пут Небеса: ој, Свароже, где си!?

 

Не боји се смрти; Њега Перун штити.

Он зна да је вечан, да ће вечно бити!

Један коментар

Постави коментар