Свет је пун зла, пун лоших ствари,

шта ја овако мален, и безначајан,

могу вредно да учиним,

да би Свет, какав је, 

био мало бољи?!

Ја сам нико и ништа,

од мене судбина Света,

 зацело, не зависи!

Нека о судбини Света

брину они који су и већи и бољи

 и паметнији од мене.

Нас, јадне и никакве,

ионако нико

 ни за шта не пита!

 

Овако размишљају мали људи,

 који су изабрали

да буду мали људи!

Овако размишљају мали људи,

 који су све радили

да буду мали људи!

Овако размиљају мали људи,

који су се од Створитеља

и Духа удаљили,

па су постали мали људи,

а чине тако

да још мањи буду!

 

А ведсрбски Песник Вилењак овако одговора:

 

Засади дрво у врту своме,

 па ће овај Свет бити мало бољи;

заливај своје дрво јутром и с вечери,

па ће овај Свет бити мало бољи;

оплеви цветњак свој

и разговарај са сваким цветом

у цветњаку својему,

па ће овај Свет

бити мало бољи;

када се у јутро пробудиш,

па видиш да у својему дому

немаш ништа до ли једну кафу

 и мало дувана,

а ти позови својега суседа

пред којим си се јуче скривао

да у тебе не би затражио

кафу или дуван,

те поделите заједно

оно што си јуче од њега скривао,

 па ће Свет овај, уистини, бити мало бољи;

пошаљи лепу мисао пут звезданог неба,

па ће овај Свет бити мало бољи;

када ти је на души веома тешко

 и када ти је душа опхрвана

сетом и болима,

а ти запевуши ону песму

 коју ти је мајка певушила

док си мајушно дете био,

па ће овај Свет, заиста,

бити мало бољи;

 кад ти дође брат твој

на врата дома твојега

и заиште у тебе оно

што ни сам немаш,

прими га с љубављу

у дом свој

и у молитви поделите

то што ниједан немате,

 па ћете до вечери

и ти и он имати

оно што обојица

јутром

 нисте имали!

 

Па ће тада,

заиста,

и Свет овај

бити

мало –

али пуно

бољи!