Лирски записи

 

(Снимљено у пролеће 1992/7500.)

Давно сам освестио, да није важно колико нас има, већ каквих нас има!

Да ли смо освешћене личности, или безличне персоне.

За Бога није важна количина, но каквоћа.

(Каквоћа је србска реч за квалитет!)

Само са једним освешћеним, самосвојним и самобитним човеком, Бог може веће чудо да учини него са десет тисућа несувислих и бесловесних људи!

Вазда сам говорио: Србин је само онај ко је самосвестан и самобитан; онај ко зна ко је и чији је; онај ко свим бићем својим љуби претке и потомке; онај ко негује језик својих матера и чува азбуку својих богова; онај који се држи Истине, Светлости, Правде, Љубави, Лепоте и Доброте; онај ко зна да му је Србство полазиште, а Космос уточиште; онај ко повезује Србство са Створитељем, а Родину са Језгром Звезданих Јата.

Није шала бити Србин!

Многи се издају за Србе, а нису Срби.

Да нису Срби, то се по њиховом лику, по њиховом обличју, по њиховом гласу, по њиховом говору, по њиховом писању, по њиховом размишљању, по њиховој души, по њиховом духу, по њиховим сновима види.

Србин је само онај који све то србско има!

Али, ни ово све србско још увек – није све!

Јер, Србин, самосвесни и самобитни Србин, мора још, поврх свега, да се братими са сунцима, звездама, планетама, сазвежђима и звезданим јатима, мора у Космосу, у Срцу Космоса, да види себе у једном будућем животном току.

Јер, Србин, самосвесни и самобитни Србин, јесте орао, соко, кондор, албатрос, ждрал и лабуд, како у духовном тако и у космичком смислу.

Јер, Србин, самосвесни и самобитни Србин, мора у духу своме да узрасте до звезда, мора да се звезданим и галактичким јунаком назове.