Драган Симовић: Када се загледам…
Када се загледам
у звездано небо,
осећам како, лаган и бестелесан, пловим
низ сазвежђа и звездана јата,
и како ме увлачи и усисава
Нешто моћно, дивотно и мило,
што зрачи чудесном,
омамљујућом а невидљивом светлошћу,
с ону страну свих висина,
дубина и празнина,
с ону страну свега
што се осетити
и појмити може.


Песниче, управо је тако.
Красоту сте осетили и написали.
Ја само да додам мало музике и слика. А ево сам нашла композицију:
„Консталација Татјана“
Предивно, Татјана, предивно!