Драган Симовић: Купам се у Водеану Светлости
Купам се у Водеану Светлости,
у Сазвежђу Вечне Љубави.
Купам Душу,
купам Срце,
купам снове.
Милина прожима моје Биће;
Милост се излива у моје Битије;
Љубав исцељује моје Суштаство.
Светлост удишем,
Таму издишем.
Удишем Светлост,
издишем Таму.
Са сваким удахом
све више Светлости,
са сваким издахом
све мање Таме.
Радост, Милина и Милост.
Звездано Коло витла кроз Простор,
кружећи око Пупка Вечности.
(Песник би ову слику Татјане Кришков назвао Одом Радости.
И гле! ова слика као да је сама пожелела да иде уз ову песму.)



Може и Ода Радости.
Стварање човека ка вертикали.
Да, и осећао сам, и знао сам, да је то Ода Радости, а Ода Радости јесте увек и вазда Стварање Самога Себе по Вертикали!
Како се лијепо допуњују Татјанине лијепе слике (дивно је то оцијенио Пјесник у претходном лирском запису) и Пјесникова поезија.
Драга Јадранка,
Хвала! Како сам сретна да чујем ове речи. Стваралаштво, уметност и треба да оплемењује овај свет.
Управо тако, Јадранка!
И ти имаш танан осећај, танана унутарња чула, за уметничку лепоту.
Благодарим!
Каква и колика Радост у племенитој размени између Вас, Коло Љубави.
Када Свесност буја, буја и радост. Примећујем на Татјаниној слици зелену бујност животности пробуђеног човека.
Да ли кључ бујности у зеленилу и животности Сахаре, Месеца или Марса лежи у Све-мирској Стваралачкој Будној Љубави Човека?!
Иван ХРАСТ
Праскозорје. Тама се повлачи. Живот клија, буја, ништа га не може зауставити.
Човек није само тело. Човек који иде вертикалом је пробуђен, племенит, хуман. У нама је Божија честица. Имамо толико богатство у себи, а често нисмо тога свесни.
Црно-бели крајолик се испуњава животом.
Хвала Иване за леп коментар!