Драган Симовић: РАТ ПРОТИВ ТЕСЛЕ
Лирски записи из Звездане Акаше
Рат против Тесле био је рат против свеколиког словесног и слободног човечанства.
Све је више у свету пробуђених и освешћених који то препознају, схватају и освешћују.
Божанска Душа, оваплоћена у Тесли, желела је да осветли и просветли, да освести и заувек ослободи давно поробљено човечанство, те да га повеже са Вишим духовним и божанским световима.
Све мрачне силе овога света, као и доњих сеновитих светова, удружиле су се у рату против Тесле.
Мрачно племство, лихвари и гмазови, црни ватикански жреци и атлантистички предатори и паразити, здушно као један, повели су рат против Тесле, да би га, на концу, и физички уморили.
Са уморством Тесле, човечанство је кренуло путем мржње, зла, ратова, глади, немира и самоуништења.
После Божанске Душе оваплоћене у Тесли, светом је завладала метафизичка тама од века!
Ово је истина, ово је истинита светска повесница, а све друге историје и повеснице, гле, јесу најобичније лихварске и гмазовске лажи.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Занимљива емисија о Тесли
Мало познати Тесла
Свјетлост бијеле голубице
Наизглед парадоксално, Никола Тесла, творац сувремене електротехнике и телеаутоматике, иначе велики рационалиста и заступник просвјетитељских идеја, по свему судећи, био је подложан необичним парапсихолошким доживљајима, визијама и мистичним стањима. На то, прије свега, неумољиво указују бројне чињенице о којима извјештава сам научник, као нпр. о свом парапсихолошком доживљају којег је имао када му је мајка умрла и многим другим.
Тако, рецимо, Тесла у аутобиографској књизи “Моји изуми” наводи низ примјера властитих чудесних, парапсихолошких доживљаја из дјетињства и ране младости. Он ту спомиње „своју чудну бољку”, необичне слике које су му се привиђале када је био дјечак. „У тишини ноћи, непозване живе слике тих призора јављале би се сада пред мојим очима и упорно одољевале свим напорима да их одагнам. Понекад би биле тако стварне у простору иако сам кроз њих могао проћи руком”, описује Тесла. Пошто су га ове појаве узнемиравале, стварале нелагодност и изазивале забринутост, он се обратио стручњацима, али они нису имали прави одговор.
Дијете грома
Велики научник био је увјерен да му је само провиђење већ на рођењу подарило изузетну судбину и натприродне моћи. Постоји легенда, драга Тесли, по којој је проналазач наизмјеничне струје, рођен у једној застрашујућој, олујној љетњој ноћи када су сијевале муње и ударали громови. Бабица која је порађала његову мајку, преплашена тим сијевањем, протумачила је ове небеске појаве као знакове изузетне судбине новорођенчета и рекла је родољи да ће оно бити „дијете грома”. Како пише један Теслин биограф, ова необразована жена из народа „није могла ни претпоставити колико је био тачан овај њен опис човјека којега ће судбина учинити креатором умјетних муња, довољно јаких да продрмају цијели свијет” .
Млаз мистичне свјетлости
За овај мистични доживљај бијеле голубице, важно је оно што Тесла каже о „снажним млазевима свјетлости” који су избијали из њених очију. Оно што Тесла није знао, већ је само слутио, о смислу тајанствене свјетлости, ми данас знамо. У многим митологијама и религијама, свјетлост је универзални, архетипски симбол духа, божанства и мистичне спознаје. Свјетлост симболизује просвјетљеност, доброту, божанску природу и живот насупрот тами која симболизује незнање, зло и смрт.
У Старом завјету Бог ријечју ствара свјетлост и одваја свјетлост од таме. И у хиндуизму, будизму и другим религијама свјетлост симболизира истину, спознају и апсолутну, онострану реалност. У древном индијском пјеву Бхагавад-гита узор теофаније је „блистава бујица свјетлости”. Буђење необичне свјетлости је дакле, нуминозни доживљај, сусрет са божанском снагом и оностраном, апсолутном стварношћу. У поглављу „Доживљај мистичне свјетлости”, славни историчар религије пише: „Онај ко је упознао такав доживљај (мистичне свјетлости) претрпио је онтолошку мутацију: стекао је други начин бивствовања који му омогућује приступ свијету духа”.
Сусрет са мистериозном свјетлошћу је за Теслу био тако упечатљив зато што је изазвао у њему радикалну унутарњу промијену, тачније, дубоки и трајни духовни преображај.
Обзиром на то да Тесла није имао дјеце, његов нећак Сава Косановић дан након ујакове смрти дошао је у собу хотела „Њујоркер”, гдје је Тесла живио, како би пронашао опоруку. Из сефа је узео Теслине фотографије, а затим је непознати бравар намјестио нову комбинацију на сефу. дан послије, уз пратњу особе из Службе за контролу имовине странаца, сва имовина је запечаћена и однесена у складиште на Манхетн. Неколико година касније, Косановић је од радника у складишту сазнао „да су људи из FBI долазили ноћу и снимали”. Тадашњи директор FBI Едгар Хувер демантовао је било какву умјешаност, али вријеме је показало супротно.
Наиме, влада САД је током рата у Вијетнаму почела истраживати тзв. ратовање временом. Циљ је био да се продужи сезона монсуна и успори кретање непријатеља. Истраживање се базиралоо на Теслиној теорији о обиљу електричне енергије која слободно плута у Земљином ионском омотачу. Од пројекта се одустало због забране УН-а, али десетак година касније, током хладног рата, програм је обновљен.
Руси су већ знали како да се утиче на горњи дио атмосфере. Према једној верзији, њима је Теслине документе предала влада СФРЈ. Према другој документе им је доставио Теслин помоћник Спанијел, који је био совјетски симпатизер. Руси су створили умјетну ионизацију у атмосфери разорне снаге која служи и као електромагнетски штит против ракета. Американци су реаговали програмом „Ратови звијезда”.
Велику пажњу изазива и тајна Теслиних „зрака смрти”. Једна теорија каже да је Тесла њима изазвао мистериозну тунгуску експлозију 1908. у Сибиру. Замолио је истраживача Роберта Пеарy, који је тада кренуо на Сјеверни пол, да га обавијести о догађајима с пута. С торња „Барденслиф” поред лабораторија усмјерио је зрачни топ према Арктику. Пеарy је јавио о експлозији у Сибиру, која је равна експлозији до 15 мегатона ТНТ-а. Ипак, највише пажње изазвао је „Фладелфијски експеримент” из 1943. Тесла је водио пројекат „Дуга” у којем је нискофреквентним магнетским пољем покушао сакрити ратни брод од радара. Брод је постао невидљив, али људском оку. Кад су генератори угашени, брод се појавио. Ал Биелек, један од морнара с брода, открио је да је Тесла још 1942. почео саботирати истраживање кад је схватио да ће људе искористити за експерименте. Кад се повукао с пројекта, био је обиљежен као одметник. Ту прича добија обрт. На улици га под чудним околностима удара аутомобил. Опоравио се, али га послије пар мјесеци проналазе мртвог у хотелу.
Према службеном извјештају умро је од тромбозе.
Занимљиво је да ни агенти FBI, који су Теслу пратили у стопу, нису знали тaчно кад је он умро. Агент FBI у документу од 12. сијечња 1943. каже: „Накнадно истраживање показало је да је Тесла умро 8. јануара, а не у четвртак, 7. јануара, као што је било јављено”.
Мало је, међутим, познат Теслин допринос медицини. Историчари медицинских наука најважнијим Теслиним доприносом тој области сматрају примјену струје високе фреквенције. У покушају да одстрани звучне вибрације које су отежавале кориштење наизменичне струје за лучну свјетиљку, он је конструирао алтернатор високе фреквенције, што га је довело и до проучавања својстава ултразвука.