Људе идеализујем, србски род идеализујем, пријатеље идеализујем.

Идеализујем и свет у којему живим.

Идеализујем га иако унапред знам, да никада неће бити бити идеалан, никада неће бити савршен.

Од детета сам само сневао, маштао и идеализовао: људе, пределе, облаке, звездано небо…

Идеализовао сам сваког човека, идеализовао сам сваку жену у коју сам, ко зна где и када, бивао заљубљен.

Идеализујем Бело Србство, идеализујем претке, идеализујем потомке.

Идеализујем потомке који ће негда и негде обитавати у једном лепшем, бољем и дивотнијем свету, вековима после нас.

 Идеализујем љубав, идеализујем лепоту и красоту, идеализујем доброту и дивоту.

Све што ми је драго и мило – то идеализујем, то већ видим као савршенство.