(Јадранки, Белој Србкињи из Србске,

посвећујем ове дивотне стихове.)

Светлост наших мисли,

снова и визија

ствара будући свет –

у неком далеком сазвежђу

и звезданом јату –

 у којему ћемо поново,

 гле! рођени бити.

Светлост која исијава

 из срца наших

 биће наше Духовно Сунце

што ће да нас

обасјава и греје,

 у једном будућем свету

који мислима,

сновима и визијама својим

творимо у овоме

тренутку вечности.